Исуса је убила држава – институције законите власти, уз амин народа, гомиле. Свака сличност са данашњом државом Србијом неслучајна је

Стеван Алексић, Голгота (Извор: Википедија)

Рим?
Император римски није знао ни да постоји некакав Исус звани Христос; он је само формирао услове у којима се убиство Дотичног могло догодити.

Пилат, као конкретни представник власти Римског царства?
Он је архијерејима, презвитерима и народу три пута експлицитно рекао да не налази у Христу ниједне кривице за коју су га они оптужили, да Он није учинио ништа што заслужује смрт, али да пресуђује да се удовољи захтеву Јудејаца (архијереја, презвитера и народа) – како би се избегли нереди и могуће крвопролиће на улицама („кад виде да ништа не помаже, него још већа буна бива“); и демонстративно је прогласио да он сам у тој одлуци нема никаквог удела („уми руке пред народом, говорећи: Ја сам невин у крви овог праведника“).

Архијереји, презвитери, књижевници и сав Синедрион (скупа садукеји и фарисеји)?
Они су наумили и пресудили и инсистирали да се Исус усмрти, али су знали и пред Пилатом исповедили да они сами „не смеју никог погубити“.

Јуда?
Он је Исуса само издао архијерејима, презвитерима и Синедриону; и за то се раскајао, и био увелико мртав када је Исус распет.

Схиархимандрит Илија Ноздрин (+2025): Како да сами не издамо и како да живимо са издајом ближњих

Народ?
Глас гомиле која је – у послушању архијерејима и презвитерима (= цркви старозаветној) – изабрала помиловање за Барабу а тражила за Исуса смрт (од иначе мрских јој Римљана), био је кључан да Пилат пресуди да се удовољи вољи њиховој, али Га ни народ није непосредно убио.

Римски војници?
Они су Исуса приковали и подигли на крст, али су били само егзекутори политичке воље (власти, свештенства и народа), као бесловесни инструмент смрти, мач у руци џелата (безличног, који стога носи маску – да симболизује да личност његова нема удела у томе).

Онај војник који је Исуса у последњем часу напојио оцтом?
Оцат је преципитирао ацидозу, која је кулминирала стање шока и непосредно довела до престанка дисања и рада срца, али не може се рећи ни да Га је он убио – смрт на крсту је већ била неминовна, а оцат је био coup de Grace (и Промисао Божје воље – да се не деси да Му се „пребију голени“).

Дакле, нико од њих понаособ није убио Исуса.Убили су Га сви они заједно, свако према својим моћима и домету у колективном акту убиства; убила Га је њихова воља у хијерархичној синергији (политичка воља = воља полиса).

То јест, Исуса је убила држава – институције законите власти, уз амин народа, гомиле.

Либан: Израелски војник маљем разбио статуу Исуса Христа

Држава, јер сви они скупа чине државу: управна власт политичка (конкретно окупационо-колонијална, омогућена садејством домаћих издајника, иродā), црквено-народна власт (проклета, садукеји и фарисеји у симфонији у синедриону/скупштини, сагласни међусобно само у томе да Исус треба да умре), полиција (плаћени и храњени пси чувари власти) и народ (пучина безумна и безбожна, у послушању богомпроклетој апостатској цркви).

Држава, дакле, како је год дефинисали: било као државицу јудео-израиљског народа окупирану Римом, било као супердржаву Римске Империје која је владала локалном администрацијом и војном силом, а под собом покривала аутокефалне локалне верске институције и локални полуаутономни народ (без римског „пасоша“).

Свака сличност са данашњом државом Србијом, колонијалном управом, архијерејима и презвитерима, Синодрионом („Светим Архијерејским Синодом/Сабором“), књижевницима („интелектуалцима“), полицијом, и свим државољубцима, државобранитељима и државопослушницима/црквопослушницима у њој – ћацима и нећацима који се међусобно слажу само у једном: да је „наша држава наша највећа вредност“ („једина коју имамо“), и са Кајафом: да је „боље да један човек умре него да сав народ/држава пропадне“ – неслучајна је (око цркве не постоји потпуна сагласност: мада су сви скупа на службама и љубе руке једни другима и деле заједничке вредности /паре, чинове и ордене/, неки ћаци сматрају да одређеним црквеним великодостојницима треба ломити кичме и јахати мајке, а неки нећаци се не слажу сасвим са тим, јер схватају да и на њихове кичме и мајке може доћи ред).

Свети владика Николај: Неправославном свештенику који пита „Зашто Бог кажњава православну Русију“

И ту се налази и одговор на питање: ко је убио Бога у Србима?

И објашњење зашто је савремена држава Србија проклета.

И сви редом у њој („Крв Тела Христовог на нас и на децу нашу!“).

Прилог је објављен као коментар на Стању ствари

Categories: Гостинска соба

Tags: Евсевије Петровић, Исус Христос, Србија