Ако би народ на референдуму одлучио да се мења Устав у том правцу, ко сам ја да то спречавам? Такође, ако народ одлучи супротно, то се мора поштовати
Мило Ломпар (Фото: Снимак екрана/Симптом)
Професор Филолошког факултета Мило Ломпар казао је да Устав, као највиши правни акт, док је на снази мора да се поштује, наводећи да би, ако народ референдумом одлучи да су потребне корекције Устава у правцу нпр. избацивања преамбуле и чланова који говоре о територијалном интегритету Србије и на Косову и Метохији, и такву чињеницу требало уважити.
Ломпар је за “Albatros News” подкаст рекао да одлуке те тежине и домена као што је питање Косова, задиру у уставне категорије и да “ако се у тој ствари не поштује Устав, што би био поштован на некој другој тачки”.
Међутим, каже, таква питања, кад се створи нормална атмосфера у друштву, где нема “вике, дреке”, већ политички субјекти могу на адекватан начин да изнесу своје концепте у трајању од три или шест месеци, могу бити изнета пред народ.
“Ако би народ на референдуму одлучио да се мења Устав у том правцу, ко сам ја да то спречавам? Такође, ако народ одлучи супротно, а требало би да му буду познате све последице и једног и другог становишта, где не треба лагати и манипулисати као што то ради садашњи режим, и то се мора поштовати”, истакао је професор на питање како би се понашао да је у позицији власти када су посреди најважнија национална питања, додајући да би свакако у предреферендумској атмосфери “агитовао и био за то да се поштује садашњи Устав”.
Каже како сматра да “треба да истрпимо и издржимо да бисмо Косово спасили као део нашег осећања да нам је начињена неправда”, и да “то (независност) није нешто на шта треба да пристанемо”.
“Међутим, понављам, какву год одлуку да донесу грађани ја бих је поштовао.”
Ломпар је говорећи о тзв. српском интегрализму (због чега је након Видовданског протеста 2025. био изложен нападима у многим медијима и унутар земље а и извана) појаснио да то не подразумева једногласје на читавом српском етничком и културном простору нити је реч о томе да нпр. Бањалука, Никшић или Подгорица морају да слушају шта Београд мисли.
“То је полицентризам. Ми с једне стране јесмо један народ, али с друге стране постоје конкретни услови у конкретним центрима и треба поштовати принцип немешања. Дакле, комуникација треба да постоји али и једна врста одговорности коју свако носи за себе и никакво мешање није потребно из Србије у то какав ће нпр. споразум Бањалука постићи са Сарајевом, ко ће бити градоначелник Бањалуке итд. Зашто би то некоме уопште био проблем?” упитао је Ломпар.
Он је истакао да је понашање актуелне власти по том питању (српски интегрализам) изразито национално неодговорно, јер се Вучић меша у све и свашта у Црној Гори, као и РС, па имамо, каже, на делу (изборне махинације) да људи из Босне и Херцеговине гласају на локалним изборима у Србији, посебно у Београду, а и обрнуто.
“Људи долазе из РС у Србију да гласају па их мрзе и псују овде, вичу “Босанци”… Онда чујем у Требињу да су долазили из Србије да гласају у Требињу. Где ће нас све то довести? То није разумно већ и те како национално неодговорно”, закључио је Ломпар.
М. М.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Устав предвиђа процедуру за измену Устава, па и процедуру за измену државне територије. Ни на једним изборима странке које су се залагале за отворено прихватање сецесије нису оствариле знатнију подршку. Али ни странке које су сецесију притајено прихватале, обе режимске странке у Србији, нису због тога претрпеле нарочиту штету.
Поштено је разјаснити ко је тачно за какву косовску политику, без флоскула о нужности разграничења, углавном измишљеним притисцима али и без необавезујућих парола да не прихватамо нешто што фактички влада прихвата.
Одмах да кажем да се у овом погледу не слажем са Ломпаром. Лако се може извести одакле долази овакав став. Полазна тачка је Ломпарово избегавање да се суочи са истинитом прошлошћу српског народа што га је позиционирало, као што сам писао у прошлом коментару, на истој страни са једним филкетом у једначини дисања на трску.
Тај назови легализам Коштуничиног типа је наиван и кратковид. Имали смо толико устава у последњих 80 година, укључујући и онај катастрофални из 1974. и да ли је требало да слепо пратимо сваки од њих. Чак и овај важећи устав је донесен политичким инжењерингом и трулим комромисом и само захваљујући радикалима је у њега ушла и преамбула о Косову.
‘Најдемократскије снаге’ су биле против те преамбуле а врло радо би се и овом тренутку ње одрекле. Наивно је мислити да су могући лабораторијски услови где ће се у идеалном процесу одржати референдум. Ко би обезбедио те услове сада? Да ли би они странци који воде процес коначног одвајања Косова из Србије мирно гледали одвијање тог процеса или би, као и до сада, користили свој широки репертоар уценивања владајуће гарнитуре.
Какав је био референдум у Црној Гори и да ли je мање од 50% гласова било довољно за отцепљење. О чланству у Нато уопште није било референдума и оно се десило упркос томе што је скоро 90% било против. Референдум у Босни Херцеговини, ма какав да је био, је започео грађански рат. Сетимо се и самог Сретењског устава.
Гласачко тело је подложно пропаганди и манипулацији. Његова политичка памет je кратка, што потврђују и изборни циклуси. Како би изгледало гласање на референдуму у тренутку највеће титоистичке индоктринације, и оно би по дефиницији било демократско, иако у темељу има највеће неправде и терористичко освајање власти. Како ресетовати то стање и превазићи поратни комунистички терор када већ изa угла имамо бомбардовање и безaлтернативни пут у Унију, који је изабран демократски уз малу помоћ организатора октобарског преврата из сенке. И да ли је чак и такав резултат преврата у таквим условима био регуларан јер су гласачки листићи спаљени?
Ко би то могао да гласа на том референдуму, могу ли и Срби изван комунистичке Србије да гласају, да ли могу и Шиптари да гласају, а реч је о територији коју су комунисти вештачки означили као државу у држави и о њој сада треба да се одржи референдум. Шта би у ствари значио тај референдум – да се један део Срба одриче другог дела Срба и пристаје на њихов нестанак.
Иако Ломпар и многи други често причају о (косовском) завету, они не могу да га објасне, не виде његову временску компоненту и своде га само на избор царства небеског, иако је тај мит настао стотинама година после косовске битке. Ломпарово потенцијално прихватање негативног исхода референдума је у ствари избор царства земаљског и потпуно самопорицање.
Шта је онда идеја водиља која би, укључујући и Ломпара, укључујући и хипотетички референдум, требала да нас води? Српски идентитет је та водиља која нам хиљадама година уназад и унапред осветљава пут кроз историју. Дефиниција др Онорија до сада најпотпуније рефлектује српски идентитет и она је констатно отворена за њена побољшања. Она нам је водич како да се оријентишемо у времену и простору, како да се понашамо у преломним историјским тренуцима, укљујући и такве исходе неких референдума који би политичким инжењерингом покушали да пониште наш идентитет.
Опа, оде још један који је изгледао нешто другачије. Изрека каже човек/муж је одакле му је жена. У слуају уваженог професора је мало другачије – човек је од тамо где му жена ради – у Клету. :((((
Свакако да је ово нешто ново на политичкој сцени. До сада су кандидати и странке наступали, у предизборним кампањама, са неким идеологијама, плановима, обећањима да ће овако или онако да поступају када буду изабрани. Обично су после избора сви радили онако како надлежни пријатељи и западни партнери препоруче, а обећања су називали предизборном реториком која је само реторика и ништа више. Сад имамо предлог да за неке гласамо, а после да одлучујемо којим правцем да водимо политику. Тако се, кажу, води политика у Швајцарској, бирачи излазе на реферемдуме, сваке године по неколико пута. Баш ми се свиђа такав приступ. Четврт века на европском путу и онда скрећемо на швајцарски пут. Правац Казабланка.
Косово и Метохија ЈЕСТЕ ЗАВЕТНЕ, НИЈЕ уставне суштине. ИЗНАД „уставне категорије“, у ПОДНОЖЈУ ТРОЈИЧНЕ ЉЕПОТЕ положено, зажиждено… Никави грађани – малограђани не смеју и не могу да доносе какву било, понајмање „референдумску“ одлуку. ОДЛУКА је БИТИЈСКО својство ЛИЧНОСТИ! ЛИЧНОСТ осећа, зна и живи прву реченицу овог коментара…
Искрено нефер извучена реченица (не личи то на АЛ-а) из интервјуа у коме је професор маестрално одиграо у непријатељском окружењу.
Јасно је рекао да би у припреми референдума он био за Косово у Србији па и по цену да претрпимо али да није он тај који одлучује већ народ на (поштеном) референдуму.
И још једну ствар је рекао (нешто се не сећам колико је то професора са националног пола тако рекло) „Сребреница за мене није геноцид“ .
Ја сам међу првима на овом сајту питао и за Клет, и за Римски клуб, и за малог Хамдијиног али изгледа да професор баш многе жуљи и то не само са другосрбијанске стране.
Искрено желим да верујем да то није случај са СтСт већ само несретно (или не дај Боже због кликова) изабран наслов.
Јер као што рекох изузетан интервју у хостилном окружењу….
@ Јован П Антовић
Наслов није наш, што се лако може видети посетом изворника.
А. Л.
Ако би демонизовани умови на (по злом обичају, системски лажираном) референдуму одлучили да Косово и Метохија, та видљива срчика нашег народног духовно-историјског бића и постојања, ако би одлучили да КиМ нису део Србије, г. професор би то прихватио!? Пристао би на демонску лаж, на то да неистина постане нова и обавезујућа истина, на озакоњење зла и вапијуће неправде,као што је пристао данашњи жалосни врх Српске Цркве, и по питању македонског, а не само косово-метохијског дела Старе Србије?! Српска интелигенција чак и у водећим својим главама остаје вечити и неизлечиви роб јеретичког Запада и његове дубинске апостасије…
Светосавац
По инерцији се за неке људе говори као да су „интелигенција“. Ако се пође од логике националног, а многи њега сматрају за српског националисту, онда испада да код њега интелигенције заправо нема. Што се „водећих глава“ тиче, тешко Србији којој су дотични и њему слични водеће главе.
Студенти су будућност ове земље, оканите се митова и прошлости. Сад је најважније да се сруши Вучићева корупција . Нема трећег пута. Само јединство студентског, грађанског и демократског даје резултат. Студенти су држава!
Република Србија ће да изврши домаће и светско државноправно самоубиство признањем отцепљења Автономне покрајине Косова и Метохије пошто Автономна покрајина Војводина одмах постаје такође независна држава док велесиле и суседне државе могу слободно да деле, запоседну и прикључе бездржавну територију Ужаса или Уже Србије, шта ће да постану србске општине и градове ван територија србских автономних покрајина.
Године 2008. Монтенегрија као матична држава окупационог „десног“ просветиоца је признала „Репубљику Косову“, чиме је постала и остала геноцидни агресор против Републике Србије.
Година 2012-2026. у Републици Србији су непоштени сви избори и референдуми.
Година 2022-2026. у Републици Србији су противправни и противуставни сви републички избори и референдуми пошто нису сазвани ни одржани у Автономној покрајини Косову и Метохији.
Ајмо овако, Србија је КиМ, а народ може да одлучи да он више није део Србије. И своју државу може да премести и северније од Војводине, или негде у Бесарабији или Добруџи, али она права Србије не може бити нигде где нису Бањска, Дечани, Грачаница, Газиместан, или по новом косовском боју Кошаре и Патштрик.
Ко је имало читао нашу истиниту историју, схватиће зашто су Милош Милојевић, Јован Рајић и други још „во времја оно“ , оно што ми зовемо КиМ именовали као “ права права Србија“
Где имамо податке, па кренемо од времена пре Свт Саве да су једине три српске епископије биле Рашка, Призренска и Липљанска, па даље уназад ка династијама које смо именовали као Дрвенаревићи и Свевладовићи који су били и владали из Превале / Превалца изнад Призрена. Па још даље у прве помене Дарданаца и Трибала у доба кад се данашња Војводина већином била под водом као и дебар део Србије испод Саве и Дунава. И тада је данашње КиМ обележило као „Трибалска висораван“ постојбина Трибала. И закључно ста Винчанском и Старчевачком културом где, занимљиво на данашњем КиМ, опет доминирају сакрални локалитети, попут, до скоро често помињано Валача.
Дакле народа има свакаквог, има оних који су равнодушни или мрзе КиМ јер им квари комфор живота, има оних који разумеју да због Косова не можемо у ЕУ, и у праву су да нема КиМ или да га се одрекнемо, прибили би нас у ЕУ, и као кључна разлика – примили би нас као своје! Стварно.
Е сад, велика је то клацкалица, народ је готово на пола подељен. А ако се гледа укупно и са онима који су отишли из Србије са свешћу да ће се на дуже стазе одродити од српства… Реално прави Срби су угрожена мањина и могуће је чак и да нестанемо, као многи велики народи пре нас, од Феничани и Картагињна па редом. А без онога што смо били а што у највећем значи то КиМ, нестајемо загарантовано, ето само нам још то мало фали, да нађемо сагласје да Косово није наше и да КиМ стављамо ад акта.
2
Тачно да нема Косова не бих знао ништа о људима. Тј. ако си за оно најважније о неком у заблуди – све оно друго што знаш не вреди пуно.
Реци ми шта мислиш о Косову, рећи ћу ти ко си?
– Па Косово, референдум грађани ако они одлуче вамо намо обланда једна друга.
Аха, хвала и пријатно.
„Мило Ломпар: Ако би народ референдумом одлучио да КиМ није део Србије, поштовао бих ту одлуку“
Нису Косово и Метохија ни припојени Србији референдумом па тако не треба референдумом ни да се отуђују.
То би било идеално овој власти да опрости оно што још званично као није.
Занимљиво је да чак и овај портал посећује – и коментарише – велики број оних, само формално писмених.
Па добро, ипак је то неопходан услов за разумевање прочитаног, нека читају, само кад би (…).
Косово припада како садашњој генерацији Срба тако и прошлим и будућим генерацијама. Ова генерација има право да поклања само оно што је њено и што је сама изнедрила. Може да поклони нпр инфраструктуру мобилне телефоније, интернета, стаклене зграде на Новом Београду које је подигла да би стране фирме отвориле своје филијале са јефитинијом програмерском радном снагом, оне модерне стамбене квартове са енглеским називима и слично. Не може да позајмљује из прошлости и будућности и поклања туђе, да би њој сада било лакше. Ако вас неко пребије и узме вам новчаник, не идете да прогласите да је „новчаник променио власника“. Може да прогласи окупацију јер је Косово окупирано што је јасно и деци у првом разреду.
Зато овај који је мање зло ове недеље док лупета о свему и свачему “ Дачић је интубиран“ „имао сам информације да ће бомбардовање почети“ и залуђује народ испод жита шаље мистер бина да испреговара тајно прећутно признање док он са братом Рамом пише код немаца како да уђе у европску унију читај у Нато:
http://www.nspm.rs/hronika/edi-rama-i-aleksandar-vucic-u-zajednickom-autorskom-tekstu-za-frankfurter-algemajne-cajtung-ne-insistiramo-na-clanstvu-u-eu-vec-na-prijemu-u-jedinstveno-evropsko-trziste-i-sengensku-zonu.html
А ми овде расправљамо да ли су проф. Ломпар и студенти „веће зло од њега“.
Сачувај Боже и помогни ако имаш коме.
Уз поздраве А. Лазићу и подршку на избору оваквих тема и личности (Ломпар), не могу се отети утиску да чак и на оваквим, мањим платформама родољубне орјентације удба ординира и ништа не препушта случају!
Пажње је вредно уочити који су то надимци на овој платформи, а све ”патриотски орјентисани”, заправо ”продужена рука” тог, удбашког ангажовања, или те стратешке орјентације. Некако све добија свој пуни смисао…
Шта год, дословно, да Ломпар изјави, на страницама овог портала (али и бројних, такорећи – свих других) аутоматски се ”дочекује на нож”. То само сведочи о темељној ваљаности његових ставова, а ”лакмус-тест” је за посетиоце ове платформе (али и осталих).
П.С.
Много је губе у торини, али се – срећом! – прокужена сама јавља. Исто тако ће се сама и истребити.
Ма не мош’ угодит’ Србљима, како год да окренеш!
Даш им право гласа – не ваља!
Одлучиш као појединац за све (аутократија, диктатура) – на ваља!
Човек, интелектуалац, који свесно прихвата ризик те двогубости – знајући веома добро да у ситуацији потпуно окупације НЕМА могућности дијалога – и који се недвосмислено одређује као ”либерални националиста”, односно ”национални либерал” каже – ”Нек’ одлучи народ, ја ћу прихватити.”
Ни то не ваља!
Знамо ли ми, уопште, шта хоћемо? Како и с ким??!
@dr Leone I. Glembay, @Јован П Антовић, @Димитрије Драгутиновић, @Вајсмилер,…
Ха ха ха, прочиташе вам Ломпара (@Калист и други), сада џабе кречите овде
Да, духовито.
Смејете се сопственом коментару, „на зор“. Нисте убедљиви, фали вам „смајли“.
Да су удбашки генерисани ћаци-коментатори којих је, примећујем, све више и овде, којим стицајем необичних околности прочитали барем један редак који је Ломпар написао, убеђен сам да би им сендвич био далеко горчи него што је. А и Вама!
Један (покушај) одговора професора Ломпара о Римског клуба
https://youtu.be/1tCcSaB4Fao?si=21MQeOEJ7zVAkV5p
Наравно да га мали „државни службеник“ није питао за Клет и малог Хамдијиног (25 минут). Одговорио је мало као бебац који се копча на леђима али очигледно да ОЗБИЉНО прати Ст Ст.
И даље у процени АВ vs МЛ немам дилему на којој сам страни (ако је то неком уопште битно)…..
Само заборавих професор Ломпар је много убедљивији на „непријатељским“ другосрбијанским медијима него овим тзв „патриотским“. Ипак имам утисак да више улази у „шеснестерац“ (или њему ближе „рекет“) тзв националистима где се АВ у ствари руши па су зато ћаци сендвичари оволико активни чак и на овом малом и „небитном“ сајту (омаж Вајсмилеру). А да ли је Видак од Видак Драшковић (nomen est omen) – питајте Гацко у које отац оног што га жена бије није смео да уђе као комунистички жбир….
Ни Шведска, ни Норвешка, ни Швајцарска НЕМАЈУ Косово, па су високоразвијене, демографски стабилне и напредне земље. Ако Вучића не сменимо, пропадамо сигурно као друштво. Погледајте само шта раде пољопривредницима. Патриотизам и религија у 21. веку? Чист ћаци популизам. Подршка генијалцима, студентима у блокади, јединој позитивној енергији ове земље. Велики наклон највећем интелектуалцу протеста, правом Београђанину и професору Ломпару.
Џорџ Сантајана сматра да таква питања не могу да буду ствар референдума и свој став објашњава питањем: Ко ће на референдуму да гласа за мртве?
Само Студенти Спасавају Србију, јер су они поштење. Студенти су шести октобар! Јовановић Вучићев, Несторовић ****, Ђилас корумпиран, националисти интелектуалци СВИ ЋАЦИ спавачи. Проћи ће сви они на изборима као Вук Драшковић петог октобра! Студенти су већ победили Вучићеву корупцију и криминал. Завист према Ломпару показује све трагове, који воде до Андрићевог венца. Студенти+Ломпар=Слобода. А Косово је изгубљено под Милошевићем, давно.
Очигледно је да је слабо ко погледао предметни разговор који је аутор интервјуа иначе назвао „Презирем их исувише да бих их разуверавао“.
Разумем, тешко је, ко ће одвојити безмало 84 минута кад успешно може да се коментарише „кликбајт“ текст са насловом за који се, чак и уз предумишљај, тешко може рећи да је „извучен из контекста“.
Ево списка питања из интервјуа која су, као и сам наслов, у смислу времена условно „тачни“.
Chapter lista (Vremenske oznake)
00:00 – Uvod
01:30 – Sećanje na Tirketa: Najbolji novinar kog sam čitao
04:15 – Da li su knjige danas jeftinije od ljudi?
12:10 – Fenomen Bore Stankovića: Eros, nagon i modernost
19:45 – Kontroverza: Objavljivanje stihova Radovana Karadžića
25:30 – Politika krivice vs. demokratsko pravo na kulturu
42:10 – Šta je zapravo „Policentrični integralizam“?
47:20 – Odnos prema Kosovu, Srebrenici i ruskom prisustvu
51:10 – Zašto „desnica“ u Srbiji često ima pogrešan imidž?
1:00:03 – Studentska lista: „nemam pojma“
1:10:03 – Kosovo i referendum
Оне које заиста занима симптом нека оду на „potražite Simptom…“ ( https://simptom.rs/impresum/ ), нека виде ко је М.М, о чему се ту ради и има ли места за коментар.
Ах, ох, ој-веј,
Друштванце @dr Leone I. Glembay, @Јован П Антовић, @Димитрије Драгутиновић, @Вајсмилер
добише друштво, ево „Кристина“ и „Стева“ дотрчаше у помоћ, а сви са унисоним крицима дефетистичке издаје. „Ћаци“ им је увек у устима. Један од два „аргумента“. Други је „сендвич“, па жваћу, али никако да сажваћу…
Један каже „студенти су 6. октобар“. Добро се офирао! Пети октобар знамо ко су били, жута пошаст и куга која је Србију опљачкала, понизила и бацила на колена. „Шестооктобарци“ су њихов морално-политички дериват тј. исп*дак. Отпадија од народа. Знамо то јасно због због њиховог става о КиМ који јесте и биће, за Србе и непријатеље Срба – праведно, а страшно судилиште.
Нису студенти издали Косово, већ Вучић и Дачић. Студентима је с правом Косово ствар прошлости. Не бирамо на предстојећим изборима Косово. Бирамо између нелегалног Вучића и Студената ослободилаца на челу са професором Ломпаром. Будућност одмах!
Године 1916. на Цетињу црногорски бригадир Петар Јоков Ломпар Борозан 1881-1960. из Бокова је некажњено потписао безусловну капитулацију пред Австроугарском, чиме Црна Гора и Црногорци су беславно заувек умрли.
Године 1919. на Цетињу Петар Ј. Ломпар је некажњено покренуо крваву „божићну“ побуну монтенегринских усташа против Краљевине Срба, хрвата и зловенаца.
Година 1927-1931. на Цетињу Петар Ј. Ломпар је заступник поморске путничке компаније „Краљевска поштанска линија“ [Royal Mail Line] из Загроба (бивше Србиново).
Година 1931-1935. на Цетињу Петар Ј Ломпар је чиновник Краљевске бановске управе Зетске бановине Краљевине Југославије.
Године 1941. на Цетињу Петар Ј. Ломпар је некажњено постао сарадник фашистичког окупатора Велике Италије.
Године 1943. на Цетињу Петар Ј. Ломпар је некажњено постао сарадник нацистичког окупатора Велике Австронемачке.
Година 1948-2023. у Бокову Србин није пописан 75 година девет пута 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, 2011. и 2023.
Године 2006. у Монтенегрији је некажњено кривотворен референдум о отцепљењу од Србије.
Некажњен злочин увек рађа нови злочин.
Мобилисани су универзитетски националисти и ћаци биа коментатори да раде и на разбијању студентског протеста и на дискредитовању професора Ломпара.
Неке интересантне ствари се овде догађају. Мишљења о проф Ломпару су подељена а имамо и појачану активност ћаци ботова. Ја сам изразио своје мишљење о њему. Мислим да је најпогоднија личност за прелазни пост-ав период упркос томе што сам рекао да је његов однос према нашој старој прошлости неприхватљив и самопорицајући.
Такође сам приметио и његову пасивност и наивно пропагирање ситног рада, који би можда био користан у другим срединама и у другим временима (нпр Чешка у 70-им).
Већини је јасно зашто је питање о прихватању, или не, исхода референдума о Косову постављено. Очекивао се негативан одговор тако да би Ломпар био проглашен за недемократу који не прихвата вољу народа. С друге стране, ако би (као што и јесте било) одговор био позитиван, тј. да се прихвата резултат потенцијалног референдума, онда се то може искористити да се Ломпар одвоји од националне линије и да га националисти посматрају сумњичаво, што се може видети и из неких коментара. Са тим циљем је и његов одговор извучен и стављен у наслов са циљем да се оштети његов имиџ и то одговара и ав-ћацијима и другосрбијанцима.
Друго нешто је овде интересантно. Случајно сам приметио да се одједном појавио велики број негативних гласова испод мог коментара, нешто слично Трампу, који је уочио велики ноћни пораст Бајденових гласова када се ујутро пробудио. Има се утисак да је то урађено по некој директиви а реч је о поменутој дефиницији српског идентитета др Онорија. Узгред, aутор ми је скренуо пажњу да се она колоквијално може референцирати под његовим именом, али је та дефиниција креирана у тешким околностима током више месеци, уз учешће великог броја читалаца и да се може сматрати плодом колективног ума.
То је најпотпунија дефиниција српског идентитета самим тим што је и једина на тржишту и потребно је имати храброст да се она и промовише али и одбаци. Она кореспондира са једначином дисања на трску где су на истој страни и ћацији и амортизери и другосрбијанци и ординарни морони, и сви они су противници те дефиниције. Тиме је аутор исказао традиционални српски таленат да уједини све српске противнике против себе чак и када су они међусобни непријатељи. Тако смо, нпр у тренутку бомбардовања, ујединили и Ватикан, и исламисте, и ционисте, и комунисте, и козо-узнемираваче, и унионисте, и дубоку државу, и Енглезе, и Немце и наше пријатеље Французе, a сигурно је да сам неке пропустио.
Па хајде да после дужег времена опет прочитамо ту дефиницију (подсетимо се да је она морала да буде концизна и у једној реченици) и да видимо да ли ће дисачи однети превагу попут тренутног стања (32 – 37) испод мог првог коментара.
КО СМО МИ СРБИ?