Припадници КоВ јесу имали сертификат за приступ подацима са степеном тајности „државна тајна“, али тајни подаци нису неопходни за обављање послова из делокруга њиховог рада, што их чини „непозваним лицима“

Некадашњи директор Војнобезбедносне агенције и пензионисани генерал-мајор Момир Стојановић оценио је да је осуђујућа пресуда против бившег команданта Копнене војске Србије Милосава Симовића, због кршења Закона о тајности података, резултат „прљавог посла који је урадила ВБА по налогу ’одозго‘“.

Адвокат Мирко Крстовић је додао да његов брањеник, генерал- потпуковник Симовић, „није никоме одао никакав тајни податак“, а да је склопио Споразум о признању кривичног дела „сагледавајући тренутак у коме се све ово дешавало“.

У пресуди Вишег суда у Нишу, достављеној Данасу, међутим, наводи се да је Симовић осуђује на казну затвора од шест месеци коју ће издржавати у просторијама у којима станује јер је „податке који су ’строго поверљиви’ или представљају ‘државну тајну’ учинио доступним непозваним лицима“.

Пресудом Вишег суда, која је донета и ступила на снагу 29. октобра прошле године, у целости је прихваћен Споразум о признању „продуженог кривичног дела из члана 98 став 3 у вези става 1 Закона о тајности података у вези члана 61 став 4 у вези става 1 Кривичног законика“, које је генерал извршио „у урачунљивом стању“ и „са умишљајем“.

У пресуди се прецизира да је Симовић наредио појединим припадницима Команде КоВ да пребаце поруке са степеном тајности из његовог службеног мобилног телефона на приватни хард диск, као и да изместе копије војних докумената у његов стан, што су они учинили у периоду од 23. до 30. јуна прошле године.

Непосредно пре тога, 12. јуна прошле године, председник Србије Александар Вучић потписао је указ којим генералу Симовићу престаје професионална војна служба по сили закона са правом на пензију. Он је 27. јуна предао дужност, а у новембру је формално отишао у пензију.

„Око осуде и експресног пензионисања генерала Симовића постоје бројне нелогичности, контрадикторности и непознанице које отварају сумњу у намеру његове дискредитације и уклањања са високе дужности у Војсци Србије. Очигледно је сметао наглашени патриотизам и углед који је генерал Симовић уживао у народу. Склоњен је јер је некоме, а зна се коме сметао“, каже пензионисани генерал Стојановић за Данас.

Командант Копнене војске Србије генерал Милосав Симовић превремено пензионисан

Стојановић каже да је, „чак и ако је генерал Симовић у конкретном случају начинио пропуст“, обавеза надлежних органа у Војсци да га претходно упозоре на то.

„Стиче се утисак да је неко једва чекао да генерал Симовић направи неку грешку како би га склонио, пошто му по стручности и професионалности нису могли наћи пропусте“, каже он.

Према његовим речима, генерал Симовић је крајем 2018. године као професионалац стоички прихватио одлуку да као командант Копнене војске не буде именован за начелника Генералштаба, што је до тада била устаљена пракса, али је „очигледно и поред тога некоме сметао“.

Генерал Симовић, додаје он, часно носи свој крст, као и „бројне гелере у телу добијене у борбама на хрватском ратишту“.

„Ради се о војнику блиставе каријере који је без иједног безбедносног пропуста догурао до команданта копнене војске. С обзиром на дужности које је обављао, био је под контраобавештајном и безбедносном заштитом војне службе безбедности, која није располагала сазнањима о незаконитом поступању са тајним војним подацима“, каже бивши директор ВБА, који је био и начелник Војне службе безбедности.

Због „повреде Закона о тајности података“ бивши командант Копнене војске Србије генерал Милосав Симовић осуђен на шест месеци кућног затвора

Симовићев бранилац, адвокат Крстовић, додаје да генерал Симовић не би имао посла са правосудним органима да је отишао у пензију одмах када је предао дужност 27. јуна, али да неко „изнад њега“, због „дугогодишње нескривене љубоморе“, није волео што је он и након предаје дужности остао у служби.

„Евидентно је било и страха од његовог евентуалног политичког ангажовања, јер је тада објављено у незваничној студентској листи да је он кандидат за министра одбране, што је урађено без његовог знања, с обзиром да се ради о једном аполитичном човеку“, каже он.

Према његовим речима, генерал Симовић је имао само три и по дана да преда дужност након што је смењен са места команданта Копнене војске Србије.

Збрзан изненадном сменом и кратким роком, није успео да разврста тридесетседмогодишњу личну и службену архиву, те ју је последње ноћи рока предао својим првим сарадницима да је запакују и пребаце у његов стан, у којем нико не живи, а од којег је „само он имао кључ“.

Намеравао је да, чим буде имао више времена, склоњену документацију, чији „највећи део ње имао никакав степен тајности“, одговорно разврста „јер је и даље био у служби, али није имао нити нову дужност, нити канцеларију“.

Документацију су запаковали и пребацили у стан припадници његове команде, који су и учесници у одбрани земље од НАТО агресије и „имају одговарајући сертификат за рад са поверљивим документима“.

Адвокат Крстовић додаје да најрадије не би коментарисао наводе у пресуди да су се у Симовићевом службеном телефону налазили тајни подаци, додајући да је генерал желео да сачува и одштампа поруке које су везане за њега лично, као што су одлуке о унапређењима, и слично.

На питање Данаса зашто је онда његов брањеник потписао Споразум о признању кривичног дела, Крстовић одговара да он „ни на који начин није желео да компромитује војску и државу, свесно их стављајући  испред породице и себе“, те да такав његов поступак „разуме свако ко га бар мало познаје“.

„Да смо поступили другачије и одлучили да сваки папир који је пребачен у његов стан прелистамо и оцењујемо његову наводну тајност, имали бисмо испред суда десетине хиљада људи који поштују генерала Симовића. Он није желео да стане наспрам државе и Војске. Време је најбољи судија и оно ће показати шта је истина“, каже.

Додаје да они неће улагати никакве ванредне правне лекове поводом пресуде, а да ће „видети да ли ће поднети захтев за ублажавање казне или помиловање“.

Радоман Ирић: Како је пензионисан Милосав Симовић, генерал који је задужио југ Србије

„Наша одлука је, такође, да се генерал Симовић не оглашава у атмосфери у којој је за једне легенда, а за друге издајник“, каже.

У пресуди нишког Вишег суда се, пак, наводи да је он у инкриминисаном периоду двојици запослених у Команди КоВ предао један службени мобилни телефон са два броја у којем су се- у СМС, Вибер и Воцап порукама и документима- налазили „строго поверљиви“ тајни подаци који су му поверени у раду.

Ти припадници КоВ јесу имали сертификат за приступ подацима са степеном тајности „државна тајна“, али предати тајни подаци нису неопходни за обављање послова из делокруга њиховог рада, што их чини „непозваним лицима“.

Према наводима суда, генерал Симовић им је наредио да купе преносни хард диск који ће он платити и да на њега између осталог пресниме сву писану комуникацију – СМС, Вибер и Воцап – из његовог службеног телефона.

Захтевао је, такође, да скинуте податке „умноже копирањем и штампањем у писаном облику“.

Преснимљено је и копирано седам врста различитих података и докумената везаних за Министарство одбране, Војску Србије и Службу безбедности, а тајни подаци у више порука налазили су се у Дневним оперативним извештајима Управе за обавештајно-извиђачке послове Генералштаба ВС.

У пресуди Вишег суда се каже и да је генерал Симовић, такође, без правног основа или овлашћења претпостављеног старешине, организовао превожење ствари и докумената из канцеларије команданта КоВ у свој стан, међу којима су биле и копије војних докумената са степеном тајности „државна тајна“ и „строго поверљиво“.

Он их је, прецизира се, најпре неовлашћено копирао, па наредио њихово одношење у стан, чему није присуствовао.

„Свих шест лица која су преносила предметна документа нису имала право приступа таквим тајним подацима јер им нису неопходни за обављање послова из делокруга свог рада, нису им предата у службене сврхе, а нису имала ни сертификате за приступ тајним подацима наведеног степена тајности“, додаје се.

Према наводима у пресуди, у тим документима налазе се подаци о употреби ВС, планирању и опремању ВС према директиви председника Републике, ангажовању јединица и елемената за електронска дејства, обезбеђењу административне линије и контроле Копнене зоне безбедности, као и оружаним снагама страних земаља.

У њима су и подаци о количинама и попуни муницијом и убојним средствима по родовима ВС, размештању складишних комплекса за смештај ратних материјалних резерви и локацијама на којима се налазе или „систематизацији формацијских места самосталне формације у рату и организациона структура организационе целине са самосталном формацијом у рату“.

(Данас, 26. 2. 2026)

Генерал Симовић наредио копирање тајних података из службеног телефона и пренос документације у свој стан

Превремено пензионисани командант Копнене војске Србије (КоВ), генерал- потпуковник Милосав Симовић, осуђен је на казну затвора од шест месеци коју ће издржавати у просторијама у којима станује јер је „податке који су ’строго поверљиви’ или представљају ‘државну тајну’ учинио доступним непозваним лицима“.

У пресуди Вишег суда у Нишу, која је достављена Данасу, наводи се да је генерал Симовић наредио појединим припадницима Команде КоВ да прекопирају поруке из његовог службеног мобилног телефона на приватни хард диск, као и да пребаце копије војних докумената у његов стан, што су они учинили у периоду од 23. до 30. јуна прошле године.

Непосредно пре тога, 12. јуна прошле године, председник Србије Александар Вучић потписао је указ којим генералу Симовићу престаје професионална војна служба по сили закона са правом на пензију. Он је 27. јуна предао дужност, а у новембру формално отишао у пензију.

Виши суд је оценио да је генерал Симовић прекршио Закон о тајности података зато што је тим припадницима КоВ кроз такве наредбе омогућио да остваре увид у „поверљиви“ садржај, иако су они „непозвана лица“ јер им такав садржај није неопходан за обављање послова из делокруга њиховог рада или нису имали сертификате за приступ подацима наведеног степена тајности.

Пресудом Вишег суда је у целости прихваћен Споразум о признању „продуженог кривичног дела из члана 98 став 3 у вези става 1 Закона о тајности података у вези члана 61 став 4 у вези става 1 Кривичног законика“, које је, како се наводи, извршио у урачунљивом стању и са умишљајем.

Споразум о признању кривичног дела, закључен између Главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Неготину Драгана Пејкића и окривљеног Симовића, који га је и иницирао, потписан је 28. октобра прошле године, а пресуда нишког Вишег суда донета је и постала правоснажна већ сутрадан.

„Окривљени је био свестан да неовлашћено сукцесивно непозваним лицима чини доступним податке који су му поверени у раду, а који представљају тајне податке означене у складу са Законом о тајности података степеном тајности ’строго поверљиво‘ и ’државна тајна‘, па је све то и хтео, а био је свестан да су његова дела забрањена“, наводи се у пресуди, коју је потписала суткиња за претходни поступак Гордана Д. Петровић.

Према пресуди, генерал Симовић је осим Закона о тајности података прекршио и Закон о војсци, Правила службе преписке у Војсци Србије и Директиву о начину рада и поступања са тајним подацима при извршењу послова из надлежности Министарства одбране и Војске Србије.

У пресуди, у којој су затамњени лични подаци, прецизира се да је он у инкриминисаном периоду двојици запослених у Команди КоВ предао један службени мобилни телефон са два броја у којем су се у СМС, Вибер и Воц ап порукама и документима- налазили „строго поверљиви“ тајни подаци који су му поверени у раду.

Ти припадници КоВ јесу имали сертификат за приступ подацима са степеном тајности „државна тајна“, али тајни подаци нису неопходни за обављање послова из делокруга њиховог рада, што их чини „непозваним лицима“.

Према наводима суда, генерал Симовић им је наредио да купе преносни хард диск који ће он платити и да на њега између осталог пресниме сву писану комуникацију – СМС, Вибер и Воцап из његовог службеног телефона.

Захтевао је, такође, да скинуте податке „умноже копирањем и штампањем у писаном облику“.

Преснимљено је и копирано седам врста различитих података и докумената везаних за МО, ВС и Службу безбедности, а тајни подаци у више порука налазили су се у Дневним оперативним извештајима Управе за обавештајно- извиђачке послове Генералштаба ВС.

У пресуди Вишег суда се наводи и да је генерал Симовић, такође, „без правног основа или овлашћења претпостављеног старешине“ организовао превожење ствари и докумената из канцеларије команданта КоВ у свој стан, међу којима су биле и копије војних докумената са степеном тајности „државна тајна“ и „строго поверљиво“.

Он их је, прецизира се, најпре неовлашћено копирао, па наредио њихово одношење у стан, чему није присуствовао.

„Свих шест лица која су преносила предметна документа нису имала право приступа таквим тајним подацима јер им нису неопходни за обављање послова из делокруга свог рада, нису им предата у службене сврхе, а нису имала ни сертификате за приступ тајним подацима наведеног степена тајности“, додаје се.

Према наводима у пресуди, у тим документима налазе се подаци о употреби ВС, планирању и опремању ВС према директиви председника Републике, ангажовању јединица и елемената за електронска дејства, обезбеђењу административне линије и контроле Копнене зоне безбедности, као и оружаним снагама страних земаља.

У њима су и подаци о количинама и попуни муницијом и убојним средствима по родовима ВС, размештању складишних комплекса за смештај ратних материјалних резерви и локацијама на којима се налазе или „систематизацији формацијских места самосталне формације у рату и организациона структура организационе целине са самосталном формацијом у рату“.

Генерал Симовић ће, додаје се у пресуди, издржавати казну затвора у просторијама у којима станује „без електронског надзора“, а уколико их буде напустио једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова суд ће одредити да остатак казне издржи у Заводу за извршење кривичних санкција.

Њему је, такође, изречена мера безбедности „забрана вршења позива, делатности и дужности на којима се рукује тајним подацима у трајању од две године, рачунајући од дана правоснажности пресуде“.

Изречена му је и мера безбедности „одузимање предмета“.

Александар Живковић: Генерал Симовић – Драјфус из нушићевског сокака

Главни јавни тужилац ВЈТ у Неготину, Пејкић, раније је казао да је против Симовића „формиран предмет по кривичној пријави Војске Србије“.

Предистражни поступак је водило Више јавно тужилаштво у Нишу, а предмет касније преузело и истрагу водило ВЈТ у Неготину.

Генерал Симовић је, иначе, у време превременог пензионисања имао 58 година и 37 година војне службе.

Део јавности је такву Вучићеву одлуку тумачио као „политички чин“ јер „није климао главом“, а неки медији су подсећали да је реч, како су наводили, о једном од омиљених генерала у народу, који је напредовао захваљујући стручности.

Он је, осим дужности команданта Копнене војске, обављао и дужност заменика команданта Копнене војске, команданта Четврте бригаде копнене војске и 78. моторизоване бригаде.

Био је начелник штаба 78. моторизоване бригаде, начелник одсека за оперативно наставне послове штаба бригаде, командант моторизованог батаљона, заменик команданта моторизованог батаљона, као и командир моторизоване чете и противоклопног и стрељачког вода.

Током службе одликован је бројним војним орденима, споменицама и признањима.

Године 2013. године проглашен је почасним грађанином Лепосавића, а 2016. му је Српска православна црква доделила орден Светог цара Константина због залагања и сарадње са црквом.

Командант копнене војске Милосав Симовић: КиМ ће опет бити под контролом државе Србије!

Рођен је 1966. године у Рашки.

Шта је све генерал Симовић изнео ван команде и кући

У пресуди се наводи да мера безбедности „одузимање предмета“ подразумева да се Симовићу одузима службени мобилни телефон, хард диск купљен његовим новцем, 751 лист са обострано одштампаним СМС и Воцап порукама, једна бела коверта у којој се налази документација од укупно 153 листа, једна бела картонска фасцикла са укупно 41 листом документације, једна бела коверта са документацијом од укупно 30 листова, једна бела коверта у којој се налази документација од укупно 24 листа, 12 подсетника Команде КоВ са укупно 609 листова, две картонске фасцикле и једна бела коверта са укупно 153 листа, као и четити папирне беле фасцикле са укупно 751 двострано одштампаних листова.

(Данас, 26. 2. 2026)

Зорица Миладиновић

Опрема: Стање ствари

Categories: Гостинска соба

Tags: Војска Србије, генерал Милосав Симовић