Изгледа да власти у Русији – као ни у Кини и Ирану – нису у стању да схвате да њихова настојања да избјегну сукоб управо воде сукобу
Владимир Путин (Фото: Getty Images)
(Страница Пола Крејга Робертса, 8. 1. 2026)
Одговор Русије на отмицу свог брода Маринер у међународним водама – што представља чин објаве рата – био је да тражи достојанствено поступање према руским држављанима члановима посаде. Вашингтон уопште није брига шта Русија захтијева. Путин је одавно доказао Вашингтону истинитост пословице да „пас који лаје не уједа“.
Како, сад већ годинама, пишем, „неуједање“ са стране Русије води свијет ка атомском рату. Толеришући сваку провокацију, Путин поспјешује да провокација буде све више и да буду све горе. На примјер, кад је нападнута флота стратешких бомбардера Русије, Путин је одбио да то призна као чин објаве рата. Кад су САД покушале да убију Путина у његовој резиденцији, Путин је одбио да то призна као чин објаве рата.
Отмица брода чин је објаве рата. Сједињене Државе потврдиле су то више пута у својој историји. Године 1801. предсједник Томас Џеферсон послао је америчку морнарицу на обале Триполија да би спријечио да Арапи и даље отимају америчке бродове у међународним водама и продају путнике као робље. Кад су Енглези заплијенили америчке бродове, услиједио је рат 1812. Сад Сједињене Државе полажу право да се на све бродове на свим океанима примјењује амерички закон, и савезни судија подржао је ту смијешну тврдњу издавањем налога за конфисковање брода у водама удаљеним пет и по хиљада километара од америчке обале.
Лудак у Бијелој кући описује тај чин као „заштиту Америке“.
Пол Крејг Робертс: У шта се претворио амерички „мировни предсједник“
Конвенција УН о праву мора јамчи слободну пловидбу и забрањује запљену бродова регистрованих у другим државама. И као што је Трампово киднаповање венецуеланског шефа државе и прве даме био прекршај због ког је заслужио да буде смијењен, исто важи за отимање бродова у међународним водама. Али, не очекујте да ико буде позван на одговорност у земљи чијем је становништву толико испран мозак и које је толико индоктринисано да вјерује да је изложено нападу и да се мора бранити свим средствима.
Путин је увјерио Вашингтон да не постоји та провокација која би довела и до какве руске реакције, изузев пар безначајних ријечи. То је пут који води у нуклеарни рат.
Москва: Убијен Игор Кирилов, генерал који је раскринкао америчке биолабораторије у Украјини
Одсуство било какве акције са стране Кине слика је у огледалу Русије и поткопало је политику јединствене Кине коју је успоставио предсједник Никсон седамдесетих година. Њено мјесто заузима све јача вјера да Тајван, попут Гренланда, припада САД и да га је потребно штитити присуством америчке морнарице и испоручивањем стотина америчких ракета. Неспособност кинеских власти да се ухвате у коштац са стварношћу води ка рату.
Исто важи за Иран. Недјеловање власти прокоцкало је стратешку предност, довевши земљу у окружење и изолацију. Још увијек не постоји узајамни безбједносни споразум ових трију земаља, којим би провокације биле заустављене. Изгледа да власти нису у стању да схвате да њихова настојања да избјегну сукоб управо воде сукобу.
Каква ће бити сљедећа провокација? Упловљавање америчке морнарице код Севастопоља и блокада руске црноморске флоте? Избјегавање тог понижења можда је разлог што Русија гради алтернативну поморску базу у одметнутој грузијској области Абхазији.
С енглеског посрбило: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Бојим се да није само Путин у питању…
Трамп и Путин су марионете Израела (Едвард Славскват-Разговор са Јуријем Рошком)
„Јурие, у нашем последњем разговору из фебруара 2024. године, тврдили сте да Путин није ни крвожедно чудовиште (како га приказују на Западу) нити неустрашиви патриота (како га представљају „алтернативни медији“ повезани са Кремљем), већ осредњи каријериста вођен „трговачким менталитетом“. Москва је плаћала Кијеву за транзит руског гаса преко Украјине све до почетка 2025. године, а Русија наставља да снабдева Сједињене Државе обогаћеним уранијумом…“
‘Оно што је важно запамтити у случају Русије јесте да није шеф државе тај који управља земљом, већ приватни субјекти, велики бизнис, клика олигарха који контролишу националну економију, пре свега енергетске ресурсе и банкарски систем. Они углавном нису руски, али чине мрежу израелског утицаја, који је такође поставио своје људе свуда у државне структуре и у пропагандну машинерију Кремља, „медије“.
Мит о Путину као моћној личности, као диктатору, само је димна завеса за овај олигархијски и ксенократски режим који узурпира власт у Русији на рачун руског народа. Немојмо мешати политичко позориште са чином доношења одлука, спектакл за ширу јавност са стварном политичком моћи.
Четири године након почетка руске војне интервенције у Украјини, јасно је да Кремљ води овај рат на начин дијаметрално супротан режиму који жели да извојује недвосмислену војну победу…
Парадокс ситуације у случају Русије последњих година јесте да се она налази у односу „двоструког вазала“. Од увођења западних санкција 2014. године, Русија је преоријентисала свој извоз сировина као што су нафта, гас, дрво, метал итд., на Кину, која је у потпуности колонизовала руско тржиште. У ствари, Русија је постала банана република Кина. Истовремено, Кремљ прихвата Трампа као посредника у украјинском рату издаје вазални положај Москве у односу на Вашингтон.
Истовремено, вреди напоменути и ко су главни преговарачи из САД и Русије по питању окончања рата у Украјини. Америчку делегацију предводе ултрациониста Џаред Кушнер, Трампов зет, и Стив Виткоф, обојица „истакнути амерички инвеститори у некретнине“ и сарадници фундаменталистичке хасидске секте Хабад-Лубавич. Ниједан од њих се не би могао назвати професионалним дипломатама. Уместо тога, они представљају одређене верске и економске интересе…
Путинов изасланик је подједнако занимљив лик — Кирил Дмитријев, који се школовао у Сједињеним Државама и радио у великим америчким корпорацијама пре него што се вратио у Русију. Довољно је бацити кратак поглед на његову биографију да би се схватило да он заступа интересе америчког капитала у Русији…
Поред тога, чини се да је из истог племена као и два горе поменута америчка „дипломата“. Претпоставити да овај тријумвират представља, респективно, интересе држава које су их формално делегирале на те улоге била би велика грешка. Они представљају само велики бизнис, ништа више.’
„По вашем мишљењу, шта је Москва постигла у Украјини од фебруара 2022. године?“
‘Војна интервенција 2022. године није почела из националних интереса руске државе… Циљеви које је званично прогласила Москва нису постигнути. Уместо тога, скривени циљеви оних који контролишу ову крваву игру су у потпуности постигнути. Главни циљ – убиство што већег броја Руса и Украјинаца – већ је постигнут. Рат је такође успешно довео до уништења украјинске економије и друштва. Масовни егзодус домаћег становништва такође је довео до депопулације Украјине – још један циљ је остварен. Да, рат је већ „добијен“, али се наставља јер служи да помогне убрзаној имплементацији сатанистичке стратегије назване Агенда УН 2030, која има за циљ успостављање светске технократске тираније, глобалног дигиталног ГУЛАГ-а. Иза макабре спектакла повезаног са овим ратом и другим ратовима који се сада воде, скривен је окултни принцип Solve et coagula („раствори и згрушај“) намењен успостављању Новог светског поретка, у којем ће трансхуманистичка дистопија постати норма.
Наравно, тријумфализам „алт медија“ није ограничен само на Украјину: Сваког дана постоје нови извештаји о томе како „Осовина отпора“ кружи око Вашингтона/Израела/НАТО-а итд. Па ипак, током протекле три године: 1. Газа је етнички очишћена (поново) и сравњена са земљом (овај пут трајно?) од стране Израела, а сада је окупирана од стране ИДФ-а, 2. Сирија је пала (а Путин је новом председнику Ал Каиде у земљи приредио топао дочек у Кремљу) 3. Америчка војска је „киднаповала“ Мадура из Каракаса. (Још увек не знам шта да мислим о овој бизарној епизоди.) Да ли „Осовина отпора“ уопште постоји?
Будимо директни у нашим приступима. Прво: Председник Доналд Трамп је послушна и цинична марионета свемоћног израелског лобија. Друго: Путин је такође портпарол и инструмент истог лобија. Све док се ова стварност не схвати у свој својој дубини и трагедији, сваки покушај геополитичке анализе биће делимичан и имплицитно далеко од истине.
Да би се омогућило уништавање „Осовине отпора“, ционистичка мафија мора прво да осигура да елиминише сваки ризик од снажних реакција Русије и Кине у подршци земљама које су се противиле осовини Тел-Авив-Вашингтон. У том циљу, одмах након пада комунистичког режима, Русија је била снажно инфилтрирана ционистичким мрежама утицаја.
Успели су да масовно продру у структуре државне власти, медије, а посебно економију. У случају Путина, само његово унапређење на позицију шефа државе није било страно тој мрежи. У том погледу вреди се сетити имена (Jevrejina) Хенрија Кисинџера.
А у Путиновом непосредном окружењу током његових 25 година на власти, вреди поменути барем неколико кључних личности из тог лобија: Анатолија Чубајса, Сергеја Киријенка-Израитеља, који је био премијер Бориса Јељцина пре него што је постао Путинов шеф кабинета , главног рабина Русије, Берла Лазара, из секте Хабад Лубавич (који се падобраном спустио у Русију 1990. из Њујорка), и олигарха Романа Абрамовича, званог „Путинов новчаник“…
Управо из те перспективе мора се посматрати немоћ Русије да подржи земље које су под нападом осовине Израел-САД. Москва се увек ограничава на критичку реторику, али у ствари напушта земље које се ослањају на њену подршку. А дволичан став према геноциду у Појасу Газе, као и према терористичкој политици државе Израел у односу на Либан, Сирију, Иран, Палестину итд., показује подређеност руске спољне политике циљу међународног ционизма…’
https://edwardslavsquat.substack.com/p/trump-and-putin-are-puppets-of-israel
Четири године касније, НАТО пред распадом, о чему је моћни СССР могао само да сања, а све се „дешава само од себе“. Енглеска, Француска и Немачка смејурија, опет само од себе. Америка подељена као цигани и гробари, само од себе. На власти 80-годишњак који за месец дана каже 20 000 противречних ствари и онда понови исто следећег месеца, притом се качећи са сваким коме није досадно. Да не идем даље.
Блесав тај Путин скроз. Моја покојна баба би знала боље. И са очеве и са мајчине стране.
Човек је старија варијанта Џефри Сакса. Био је у тиму који је саветовао Пиночео, у време Регана тражио смањења пореза, 90их славио транзицију у источној Европи.
https://www.amazon.com/Capitalist-Revolution-Latin-America/dp/0195111761
Kritičari uvek polaze za stavom da se sve može, a da se neće. Naravno, druga krajnost je da se ništa ne može, a da se predstavlje kao da se hoće i može. Mešavina toga je stvarnost.
Putin nije marioneta. On možda u nekim postupcima liči na to, ali kategorički tvrditi da je on pod nečijim lobijem je suludo. Nijednom lobiju nije odgovaralo da se Rusija povrati iz mrtvih, a Putin je to uspeo i to uz milion opstrukcija.
Jedino sa čime se slažem je da rat u Ukrajini treba da se završi što pre. Pretpostavljam da je i rusko rukovodstvo za to, ali da sad to nije izvodljivo. Jednostavno, taj rat je idealan za Ameriku i trajaće dok to Americi bude odgovaralo. Amerika se razgoropadila jer su upravljači svetom shvatili da moraju da preduzmu mere na obuzdavanju Kine i Rusije. Oni ne mogu da dozvole promenu dosadašnjih odnosa i osnova funkcionisanja sveta. Upravo Tramp je marioneta u njihovim rukama. To su oni isti upravljači koji su Trgovali sa Hitlerom dok je on satirao njihove sunarodnike. Znači, to su ljudi bez skrupula, vođeni isključivo interesom i žudnjom za moći. I moćni su, zaista. Zato njihova eliminacije ne može ići pravolinijski, direktnim sukobom. Ko god da im de suprotstavlja, Putin, Si, Modi, bilo ko, mora se kretati po minskom polju njihovih ekspozitura, vazala, talaca, dobrovoljnih i ucenjenih. Bilo kakvo predstavljane tog krivudanja kao otvorenu kolaboraciju sa njima je kontraproduktivno i svodi se na obično „loženje“.
Са Пол Крејг Робертсом, провереним пријатељем Русије и свег православља, до судњег дана?