Зашто си само ти, Србине / Слијеп код очију / И опет, ко у п’јанству неком прећераном
своју пропаст призиваш? / Зашто опет, залудан, залуђен, луд или проклет /
Призиваш ђавола
Споменик мученицима из Старог Брода аутора Новице Мотике (Фото: Зоран Шапоњић)
Ништа ново под сунцем
Суде и пресуђују они којима треба да се суди
У зиндан, Србине
јер овога пута нису потурио врат
У зиндан, Србине
јер тобом паде моћна империја
Пред стрељачки вод, Србине
Сто за једног, Србине
Јер си и тада рекао: нећете даље, иза је Србија
На коце, конопце, кожу на каишеве, зјенице у блато
Крвава Мачво
Говорили су „нашим“ језиком
Као у Пиви
Нашим језиком у три круга
Дјеца, па жене, па мушкарци
Сотона ради свој посао савршено
Арчибалде, узалуд си зборио
Србине, за кога си се борио…
Тамо далеко, где цвета лимун жут
Вратио си се
Каплари, бравари, јамари
Мир… мир?
Југославијо, Југославијо
Србосјек, Србине
Маљ, нож, пећ,
Очи у здјели као уморни заспали цвјетови
Малапарте
залуду си се ужасавао
сином тисућљетне културе
он хоће да неће да је онај који јесте
„Колико још да вас побијемо
Да схватите да нисмо исто“
Зато ћемо крваву Дрину
границом, зато ћемо Саву тијелима
и Саву тестером
зато ће да броде крвави Броди
Крваво коло дјевојачко
За руке, као некад у колу
у сигурност часне смрти
Дрино водо…
Као некад госпођа Јелица
Нек Морава вода и сахрани
Јадар, Краљево, Крагујевац
Београд, Ниш
Пасја гробље, безданице, јаруге
Ко ти ископа око
Па је тако дубоко?
Каине, гдје ти је брат
Секула, гдје су ти браћа?
Крваво Лијевно, крваво Лијевче
Југославијо, Југославијо
Потоња мука биће гора од прве
Џелат и жртва у октроисаном загрљају
Пир лицемјера послије бала вампира
Србине, исти ти је душманин
Вјековима, само униформе мијења
Некад толико брзо да узме твоју
Униформу
Побједу сваки пут, Србине
И онда
Зашто си само ти, Србине
Слијеп код очију
И опет, ко у п’јанству неком прећераном
своју пропаст призиваш?
Зашто опет, залудан, залуђен, луд или проклет
Призиваш ђавола
прво шапатом, а онда оргазмичним урликом
Шта ти је, Србине…?
Југославијо, Југославијо
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Весне Братић)
Categories: Гостинска соба
Ovo su finansirala dva privatnika svojim parama,nije niko iz drzavnih organa RS i Srbije pomogao ni pare jedne nije dao.
Procitajte knjigu Zapisi Pere Djukanovica Ustanak Na Drini da vidite obim tog uzasnog zlocina,1942 je Crna Legija Francetica krenula od Sarajeva i Romanije da kolje,pali sve srpsko do drine i Starog Broda gdje se nakupila ogromna grupa izbjeglica (italijani nisu htjeli da ih puste preko Drine treba napomenut njihovo saucesnistvo u zlocinu) koju su ustase kad su stigle na najzvjerskiji nacin pobili.
Oko 400 djevojaka je skocilo u Drinu samo da im nebi zivi pali u sake zvijerima u ljudskom obliku…
Im a svjedocenje jednog prezivjelog kome su tu stradale sve cetiri kceri,potresno…
Na Gradini imamo samo par tabli i NECE nam ko narodu nikada bolje da bude dok ih ne eskumiramo i odrzimo opelo i dostojno sahranimo i dignemo dostojan spomenik Novomucenicima.
Ne samo Gradina,sve jame,vertace i masovne grobnice po RS i Srbiji.
Eno masovna grobnica kod Han Pogleda u RS,rade gas pa su je „malo raskopali“da poloze cijevi,tamo nema ni ploce ni krsta a takvih je stratista na stotine.
Sav nas jad,bruka i sramota…
Пре неколке деценије, док сам био малено дете, љутио сам се на оне што су ми узели звечку, покварили играчку, дали лошу оцену у школи.
Касније сам почео да тражим одговоре у себи, и заиста сам мислио да сам ја тај који је глуп и лош.
Још касније сам почео да тражим одговоре у Човеку, и схватио сам да сам ја Човек, а и ти који су ми узимали и давали, којима сам давао и узимао – исто су Човек, тј људи.
Од тада никада више нисам помислио, а камо ли рекао „ЗАШТО СИ САМО ТИ СРБИНЕ“…слеп, забораван, небески, царски“ итд.
Тада ми је спала копрена и престао сам и друге народе сматрати изабраним, или злим.
Има слепих, али и небеских: срба и других који нису срби.
Што се тиче Старог Брода: ужас.
Али и ужас који би био мањи, да је онај чамац што је био уз обалу, био окрпљен, а не пробушен. Неки од вас који су елаборилали стари брод, запазили су помињање пробушеног чамца уз обалу. Зашто није било 2 чамца тамо, оба исправна? 3, 4, 5 чамаца?
За то нам нису криви други. То је до нас.
На туђе зло – наша (људска, не специјално српска) немарност.
Е ту немарност људску, ми треба да решимо. То је до нас. Туђе зло је мање до нас, али хајде да данас окрпимо те чамце спаса.