Смемо ли икада заборавити да је руски цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? Смемо ли прећутати да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас?
Владика Николај Велимировић (Извор: Mитрополија црногорско-приморска)
Савест наша нас приморава да плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ народу. Али дуг, којим је Русија обавезала српски народ 1914. године тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови, ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави него ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати да иду у смрт.
Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти. Смемо ли ми икада заборавити, да је руски цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас? Морал светског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у јеванђељској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања, неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству небеском?
Царски манифест о рату 1914. године (Извор: Петровград.орг)
Руси су у наше дане поновили косовску драму. Да се цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству небеском, к Царству небеских жртава и јевангељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чада, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Та нова косовска епопеја открива ново морално богатство Словена.
Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме, то Срби могу и обавезни су да разумеју. Блажени ви, плачући у те дане са Русијом, јер ћете се с њом утешити! Блажени ви, тугујући сада са Русијом, јер ћете се са њом ускоро и радовати.
Јул 1932, Београд
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Поново прочитати/погледати
Оглувело Србље, Свети Николаје,
Подвијена репа заборавом лаје…
На Русију, на себе потуљено режи,
Одавно Ти Србље ниже скота лежи…
Еда му је само леба и са лебом јести,
Грокће и мекеће, без стида и савести…
Ставио је у се, метнуо на се, турио пода се,
Опас’о је самар, дизгине и кајасе…
Сад га швабо јаше, енглез га мамуза,
За Русију у Србља ни осмеха, ни суза…
Од издаје до издаје сад Србија траје,
Оглувело Србље, Свети Николаје…
@Зоран Николић (Ваљево)
Ваистину, врли брате Зоране!
Кончина
Нема уздања у Бога
Чанта се празнословије
Славимо Ниђе Никога
Док капљу сузе Божије
Кончина сада је дошла
Вријеме смрти нам иде
А свјетина нигдје пошла
Слијепци мисле да виде
Пошли смо гдје се не иде
Лука нам биће хридине
Тек кад нам очи провиде
Знаћемо наше згубије
Момчило
Da li postoje neoborivi dokazi da smo mi Srbi odgovorni za pigublhenje Romanovih? Ima lu jos neka krivica da je natovarimo na nasa ledja? Strasno….
Нацисти заражени вирусом свете судбине а бивши срби, светим самоUништењем.
@Nani
А гдѣ се говори о томе да смо ми Срби одговорни за погубљење Романових? За њихово погубљење најзаслужнија је њихова родбина племство и домаћи издајници. Срби су већ тада на царску породицу почели гледати као на свеце и осѣћај захвалности за поднѣту жртву је ваљда нѣшто најприродније.
Стршно је оно што са српским народом чине његови сопствени властодршци од 90-их наовамо.
„Страшно је оно што са српским народом чине његови сопствени властодршци од 90-их наовамо.“
????
Док су „сопствени“ властодршци пре 90-их били бољи?
Нарочито од 1944-те до 1991-ве?
@Бране
А то нѣсу биле дѣде и очеви ових што сада владају?
Мене се ипак више тичу ови сад, оне прѣ 1980-их и нѣ памтим. Допустимо да ви дуже памтите, па прѣд собом имате дубљу и ширу слику – рѣцимо, ако сте рођени нѣгдѣ око 1920-те.
@ Нани
Имате невероватан дар да разводните вредне речи или да се закачите за неку маргиналну реченицу па да нас са њом замајавате и тако скренете фокус са главне поруке. Овде сте отишли корак даље, па сте нешто умислили, чега нема и из историјског, етичког, поетског, теолошког текста не видите свету снагу братске љубави, кад владика каже „Смемо ли икада заборавити да је руски цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа?“, него то срамно и слепо тумачите, потпуно погрешно и егоистично, као и ова власт, коју толико вредно браните.
Uzalud sta prica vladika Nikolaj kad je Porfirije za satanisticku Evropsku uniju
Не могу нам ништа злотвори јер имамо Светог Владику.
О браћо Срби, до када ли ће свети Сава клечати и плакати пред Богом, због наших грехова