Уколико до покретања судског поступка дође, а надамо се да неће, потрудићемо се да докажемо да постављањем православног крста на српској земљи нисмо прекршили ниједан закон, ни овоземаљски ни Божји
Крст пред кулом (Фото: Јадовно 1941)
На Земунском гробљу, у делу где се сахрањују Јевреји, постоји једна гробница са скромним спомеником на којем пише – Жртвама фашизма 1941-1944. СУБНОР.
Споменик је подигнут 1957. године и, као и на многим другим местима широм бивше Југославије, ту су годинама одржаване комеморације, полагани венци и држани говори у којима се величала партизанска борба против фашиста и заклињало у братство и јединство. Жртве којих су се сећали биле су безимене. Били су то „борци за слободу“, они који страдаше од руке „фашиста и домаћих издајника“.
Пошто се тај део гробља звао јеврејским, а знало се да су београдски и земунски Јевреји готово истребљени у Другом светском рату, било је некако логично да се сматра да су на том месту управо они и сахрањени. Јевреји су ћутали, комунистичка власт бринула само о идеолошкој исправности, а Срби к’о Срби, заборављали властито страдање.
Породице и родбина побијених поред гробнице у време откривања споменика 1957. године. (Фото: Интернет страница ЈОЗ)
Иако је било познато да је у гробницу сахрањено чак 6 и по хиљада људи који су страдали у логору на Сајмишту, као и то да су ту покопани након што су им тела ексхумирана из 23 мање гробнице, деценијама је јавности, случајно или намерно, остала непозната чињеница да испод споменика са штурим натписом, у ствари почивају Срби.
Да, Срби!!!
И требало је да нестане држава која је споменик подигла, да нова заживи и поживи скоро три деценије па да се тек онда, додуше стидљиво, почне откривати истина о Парцели 416.
Захваљујући тексту новинарке Вечерњих новости, Војиславе Црњански Спасојевић, српска јавност је (бар онај део којег је то интересовало) сазнала да у највећој појединачној масовној гробници у Другом светском рату, подручју Независне државе Хрватске, почивају Срби. Срби, који су од пролећа 1942. године, када су нацисти обзнанили да је Јеврејско питање у Србији „решено“ (тј. да су готово сви ликвидирани), били готово искључиви заточеници логора на Старом Сајмишту, тзв. Прихватног логора Земун.
Стрељање омладине у логору Сајмиште 1943. (Фото Википедија)
Како му и само име говори, логор је требало да буде успутна станица за пребацивање способне раде снаге у радне логоре у Немачкој и Норвешкој. Тек мањи број њих је, међутим, тамо и завршио. Већина је страдала на обали Саве. Бројни су убијени, многи умрли од исцрпљености, глади и болести. Иако су се разликовали по идеолошкој опредељености и месту одакле су транспортовани у београдски казамат, спајало их је то што су били Срби. Четници, партизани, људи са ове или оне стране Дрине, младићи, старци.. сви су они у очима крвника били исти. Срби, православци, нежељени, прекобројни.
У логор су прво довођени заробљени устаници из Србије, а касније и јасеновачки заточеници и народ са Козаре, Лике, Баније, Кордуна и осталих делова НДХ.
Како је 1946. године установила Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, кроз логор на Сајмишту прошло је између 90 и 100 хиљада људи, а страдало их је око 40 хиљада. Међу њима је било око 7 хиљада Јевреја и Рома, 17 хиљада житеља Србије, 10 хиљада Личана, Банијаца, Кордунаша и Срба из БиХ и исто толико Сремаца.
Подстакнути текстом Војиславе Црњански Спасојевић, а вођени идејом да безимени не смеју да буду и заборављени, ми из удружења „Јадовно 1941“ почели смо да истражујемо ову тему, а убрзо смо, уз благослов Српске православне цркве, организовали и први парастос на масовној гробници у Земунском гробљу.
Текст Војиславе Црњански Спасојевић у Вечерњим новостима
Први пут су се православни свештеници на том страшном месту помолили за душе несрећника који су предуго чекали. Чекали су захваљујући систематском заташкавању и нејасном дефинисању ко су жртве, а ко џелати, које је спроводила комунистичка власт, али и инертности и неспособности нове власти да се на достојан начин обележе места српског страдања, макар на територији данашње Србије.
Удружење је у протеклих седам година, организовањем парастоса и молитвених скупова покушало и, верујемо, и успело да бар у одређеној мери информише српску јавност да на Земунском гробљу постоји гробница у којој почивају Срби страдали у Прихватном логору Земун.
И све је некако ишло у добром правцу до ове године.
Наиме, 9. маја 2025. чланови нашег удружења су крај гробнице поставили Часни Крст, као вечни и препознатљиви симбол наше вере. Крст са којим су се рађали и живели они који су сурово скончали на Земунском гробљу. Прошле године је тај крст донесен током парастоса, али је после тога враћен. Тај тренутак када смо стављали крст на рамена и носили га из гробља свима нам је изузетно тешко падао и одлучили смо да ове године затражимо благослов патријарха српског господина Порфирија да га поставимо крај гробнице. Благослов смо добили и крст поставили 9. маја. Судбина је хтела да се то деси баш на Дан победе у Другом светском рату.
Крст над јамом (Фото: Јадовно 1941)
Са гробља смо отишли срећни и мирни, верујући да смо учинили богоугодну ствар и да се душе мученика радују.
Сутрадан је служен парастос и чинило се да је напокон све дошло на своје место.
Али….
Није прошло ни двадесетак дана, а из Јеврејске општине Земун стигла је вест која нас је узнемирила и разочарала.
Та организација је постављање православног крста означила као скрнављење гробља које називају својим. Затражила је да се крст уклони зато што дубоко вређа верска осећања јеврејске заједнице и саопштила да је поднела кривичну пријаву против нашег удружења. Како су навели у саопштењу, не противе се комеморацији, али парастос и православни крст (нити било који симболи других вера) по верским правилима јудаизма, нису дозвољени на месту где се сахрањују Јевреји. Тврдили су да никада нису присуствовали молитвеним скуповима које смо ми организовали, као и да на њих нису позивани.
Удружење „Јадовно 1941“ то демантује пошто је 11. маја 2019. на првом обележавању Дана сећања на Србе побијене у логору Земун 1942 – 1944. био и пријатељ нашег удружења господин Александар Нећак, иначе члан Извршног Одбора Јеврејске Општине Земун.
Иако неугодно изненађени оваквом реакцијом ЈОЗ, остали смо затечени њиховом оштрином, речником и решеношћу да уклоне обележје народа који је, баш попут јеврејског, тешко страдао у Другом светском рату.
Вођени управо тим осећајем заједничког страдалништва и поштовањем свих жртава, покушали смо да разговарамо.
Покушали, отишли на састанак са представницима ЈОЗ и после њега схватили да договора са онима који нису спремни да чују и уваже друге, не може бити.
Јадовно 1941: Јеврејска општина Земун остаје при кривичној пријави због крста
Наши предлози да се парцела на којој се налази гробница издвоји и да се од Града Београда затражи да право коришћења добије неко од удружења потомака жртава, а да се Јеврејској општини омогући проширење гробља на некој другој локацији, у потпуности су одбијени.
Јасно нам је речено да је услов да се повуче кривична пријава, која је у међувремену поднета, уклањање крста и табле на којој пише да у масовној гробници почива шест и по хиљада Срба. Такође, саопштено нам је да убудуће нећемо моћи на том месту да организујемо било какву „церемонију“ по православним обичајима.
После оваквог исхода састанка, остало је само да се спремимо за правну борбу.
Наш председник Душан Басташић, за којим је расписана потрага, дао је изјаву у полицијској станици Земун иако му позив није званично уручен. Негирао је оптужбе наведене у кривичној пријави – за изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, за повреду гроба и расну и другу дискриминацију. Када се зброје казне запрећене за та кривична дела, добије се бројка од 16 година затвора.
Шеснаест година затвора за постављање православног крста у сред Србије!!!
Ми из удружења Јадовно 1941. такође одбацујемо оптужбе наведене у кривичној пријави. Истичемо да део Земунског гробља на који се сахрањују Јевреји, по подацима из Катастра у које смо имали увид, није у власништву ЈОЗ већ им је дат на коришћење.
Не видимо и не разумемо стога на основу чега та организација даје себи за право да одлучује о томе какви ће се верски обреди ту одвијати и каква ће се обележја постављати на градском гробљу, а посебно на гробници у којој неспорно почивају Срби.
Уважавамо њихова верска правила и немамо ништа против да их се придржавају у својим домовима и на својим поседима, али Парцела 416 и Земунско гробље то свакако нису.
Уколико до покретања судског поступка дође, а надамо се да неће, потрудићемо се да докажемо да постављањем православног крста на српској земљи нисмо прекршили нити један закон, како овоземаљски тако и Божји.
Фото: Јеврејска општина Земун
Подсећамо да у овом тренутку идентични крстови постављени од стране нашег удружења, стоје на девет локација, масовних гробница и крашких јама у Хрватској. На тим местима усташе су починиле масовне злочине над српским и јеврејским народом. Нико, па ни Јевреји, није тражио њихово уклањање.
Надамо се да ће и овај један, постављен у Србији, остати на свом месту!
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Сама тема је недостојна било каквог разговора. Свако нека обележава сећање на жртве како његови обичаји налажу, без задирања у туђе. Јеврејска дефиниција да су њихови обичаји једини који се имају поштовати је неприхватњива.
Пошто је Вучић велики пријетељ са Јеврејима, суд ће донети одлуку да се крст уклони. То не смемо дозволити. И Вучићевом и јеврејском безобразлуку морамо показати да је ово Србија и да не може сваки лихвар и издајник да нам намеће своју вољу. Пљунули су нам у лице и то се не прашта. Дрскост да ни мртвима не дају мира мора бити санкционисана. Покренимо контратужбу. Док је Вучић на власти од ње нема ништа, али срећом, то неће трајати.
Ovim suludim cinom su pucali sami sebi u nogu.Pogledajte zakon o restituciji na sajtu jevrejske zajednice Zemuna, hvale se sa vracenom imovinom koja nema nasljednika jer su svi pobijeni u II svjetskom ratu a nase zelja je jedina uvela zakon da i imovina koja nema nasljednika a ispostavi se da je jevrejska knjizi se na jevrejsku zajednicu te opstine.To ce biti nekretnine vrijedne milione evra.
Ponavljan NIJEDNA druga zemlja takav zakon nije primjenila, mi Srbi dijelimo sudbinu stradanja sa jevrejskim narodom,nema konc logora od Paga do dalekog sjevernog pola u Norveskoj da nisu ubijali pored Jevreja i Srbe u tim logorima u II svjetskom ratu.
I vidite kako to pojedinci iz te zajednice vracaju na zalost vecine koja je sigurno protiv ovog suludog akta.
Pa za vrijeme drugog svjetskog rata su Jevreji bili primorani da nose trake sa Davidovom zvijezdom a mi Srbi plave trake na kojima je pisalo P a to znaci pravoslvni a to je= KRST.
Trebali su bolje da znaju ali mislim da je to sve zaostavstina komunizma jer i kod njih u udruzenju ima puno matorih komunista koji su na zalost jos uvijek zadojeni tom ideologijom kao i jugoslovenstvom i da smo postavili petokraku umjesto krsta nebi ni rijec rekli.
I ta perfidna matrica,jugoslovenske zrtve fasistickog terora vise ne pali,to nisu jugoslovenske zrtve, to je 95% Srba i 5% OSTALIH!,takva je bila vecina stratista u NDH,ne u ovom omjeru ali vecina zrtava su bili Srbi sto mnogima smeta.
Lakse se podnese kad se kaze „Jugoslovenski narodi“ i stavi petokraka i otjera u zaborav zarad onih koji su pocinili zlocine i smiju nam se u lice, i nama i ovim gordima komunistima iz jevrejske zajednice Zemuna.
Beograd je jedan od rijetkih slobodnih gradova u Evropi gdje su Jevreji dobrodosli i mogu slobodno da se krecu ,zive i provode i zahvaljujuci suludim akcijama kao sto je ova bojim se da ce to pogorsati odnose dva naroda.
Neka probaju u Parizu ili Briselu u nekom arapskom kvartu da prosetaju u dresu Izraela ili sa Jarmulkom na glavi dok je to u Beogradu i Srbiji moguce i nema niko nista protiv.
Za ovu suludu tuzbu je sve kriva ta komunisticka zaostavstina jer se vecina jevreja u Srbiji grozi ovog suludog akta pojedinaca samo ce morati da to glasno urade jer je cutanje znak odobravanja…
Druga opcija je, eskumirati mosti Novomucenika i poceti sa DNK analizom, u isto vrijeme poceti sa eskumacijama na Gradini, kod Nebojsine kule i na SVIM znanim stratistima NDH i sve mosti pohraniti privremeno u neki od manastira i redovno sluziti molebane i parastose.U medjuvremenu skloniti onog skota sa Dedinja i premjestiti Kucu Cvijeca na neku drugu lako dostupnu lokaciju turistima,to moze Niksicka i SPS kadar da sa zadovoljstvom da obavi.
Na mjestu Kuce cvijeca poceti sa gradnjom muzeja Pokolja i kriptom za mosti novomucenika iz okoline Beograda, isti projekat poceti i na Gradini za muzej kompleksa logora Jasenovac i Stara gradiska.
Takodje i logor Zemun sa stalnom postavkom svih logora u koje su otjerani kao robovska radna snaga Srbi po Njemackoj i Norveskoj da se nikada ne vrate.
Istu jednu sobu za muzejsku postavku ustupiti jevrejskoj zajednici i da mogu da stave Davidovu zvijezdu jer nas to ne vrijedja i simbol je vjere i stradanja jednog naroda.
Ako ovo ne uradimo NIKADA nam nece biti bolje kao narodu,naciji srpskoj jer glas Novomucenika je jaci od glasa nas sto smo zivi ili mislimo da jesmo…
Dok ne iskopamo i cjelivamo mosti novomucenika bar gdje je nasa zemlja i niko nam ne brani kao sto je slucaj u Hrvatskoj na Jadovnu i jamama tamo koje se redovno prazne a kosti nestaju u nepoznatom pravcu nece nam krenuti na bolje kao narodu…
Никоме од сахрањених не смета да су сахрањени заједно. Ако постоји душа – и бог је један, ова размирица је неважна. Овај проблем домаће радиности није проблем душе, бога и вере – него земљишта, идеологије, филозофије, политике.
Ја као србин и православац никада не бих имао проблем са тим да на сроском гробљу леже и јевреји и имају јеврејско обележје.
Побогу, ако можемо да живимо у истим зградама, да делимо хаусторе, да вршимо нужду у исте одводне цеви, код истих продаваца купујемо хлеб – зашто је проблем да нам обележја на гробљу буду заједно? Зашто нам мртви не могу почивати заједно, ако већ и јевреји могу предавати у српским школама, бити у политици у србији, држати фирме, зарађивати новац приватним радом?
Бити доктори и адвокати живим србима који крст носе, могу да буду – али мртви јевреји не могу бити поред мртвих срба ако имају крст изнад себе.
Шта профитира од ове размирице?
Шта профитира?
Па, срби неће бити одушевљени.
То значи да ће да се распири „ах тај клети ничим изазвани антисемитизам“.
Што ће да допринесе још већој дефанзиви-офанзиви јеврејског лобија, који живи од самоодбране. Што ће да доведе до подела. А где су поделе, ту су дилови, талови, ћар, пребијања, уграђивања и проценти. Па и камата. А њима то треба. То се тражи. Оставиће они крст ако дамо ракете.
Тако да: склоните крст и ћутимо. Не доливајмо уље на ватру коју су потпалили, можда најмање јевреји који живе поред срба. Али они је нису ни гасили. Не хтели, или не смели. И они имају послодавце. И они имају своје веље невоље. Али и, на њима је да их се реше.
Или, склоните све мртве одатле – и направите им пристојну сахрану и костурницу. Нека кошта шта кошта. И унесимо празник у црквени календар. Ето им гробље.
Проблем је што имамо пуно њихових софтвера, производња промета и услуга. Скинуће власт крст, само да имају неког негде ко ће да их заступа.
Али пре коначне одлуке, пријавити овај инцидент свим, свим јевреским удружењима у свету и рећи: шта ви велите на ово?! У ствари, можда нас терају да им тражимо услугу, за чију противуслугу ће нам исте ноћи бити на вратима.
Нек живи јеврејски народ. Човек ког пратимо од адама и еве до задњих дана армагедона.
Учинили су све лепо и велико, ружно и огавно што човек учинити може. Њихов пут и историја су пут и историја цивилизације. Учимо на њиховим грешкама, и помозимо им да нађу људски пут. Не правити им услуге као размаженом детету, али и оставити им слободу одрастања и сазревања, без да наносе раздор и штету.
Путеви јевреја, хришћана и муслимана су као исплетена кика. Послујмо и делимо као браћа. Чист рачун дуга љубав. Тако и ми са муслиманима, и међу собом. Немамо ми само са јеврејским и муслиманским лицемерјем посла, него и са својим лицемерјем.
На насловној страни сајта је књига – Аушвиц Балкана. Давно је постављено, још увек неодговорено питање – колико је било жртава у Аушвицу? То је почетно питање и основа наратива о Холокаусту, које ће одговорити на многа низводна питања. Тај одговор ће дати и одговор која конфесија је била најзаступљенија међу жртвама.
Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu, kojom je predsedavao Srboljub Živanović, jedan od troje članova komisije koja je 1964. radila na istraživanju masovnih grobnica, zaključila je da broj Srba ubijenih u Jasenovcu iznosi više od 700.000, preko 23.000 Jevreja i oko 80.000 Roma.
E sada nas jad i bruka je da jedan vladika SPC VEC GODINAMA javno govori da je Srboljub Zivanovic manipulator i lazov i niko ga ne smjenjuje sa tih silnih funkcija i pusta mu se da luduje pa evo i pank koncerte u oltaru pravi.
Ovaj vladika je vise puta rekao da je i Giden Grajf lazov i nije snosio posljedice za svoje rijeci i djela i jos mu je nedavno dozvoljeno da u Banja Luci odrzi medjunarodnu konferenciju o Jasenovcu.
Kako rekoh taj skup djedova sa losim prostatama i voznim parkom punim A6 i skupih terenaca jako SPORO ili NIKAKO ne reaguje.
Ali vratice se bumerang a nema ko dovoljno vjest i sposoban da ga vata bojim se…