У часу када су примили клеветничко-пропагандистички дух незнавеног и незнабожачког, глобалистичког медија Србин инфо, брат Александар Лазић и брат са распетога Косова Марко Јакшић пали су у грех осуђивања и у религију идолопоклонства
Павле Ботић (Извор: Јутјуб)
О догађајима треба расуђивати Јеванђељем Христовим. А Јеванђеље Господње слави страдалну смрт Светих Мученика и страдалну смрт Богочовека Христа, јер иза тих крстоносних смрти има Васкрсења, има Будућег века у Царству Божијем. Зато централна јеванђелска заповест гласи: иштите најпре Царство Божије, и правду Његову! (Мт. 6, 33)
Студентско-грађански покрет усмерен против неправде и разбојништва Вучићевог режима слави смрт иза које нема Васкрсења и иште правду пале људске природе. Земаљској слободи и хуманистичкој правди за које се овај покрет бори није страна узурпација јавног добра, није страно насиље, није страна анархија, није страна умишљеност, није страна србофобија, није страно одбацивање Косовског завета. Најзад, антипородична слобода и неипостасна правда студентско-грађанског покрета противи се Домаћој Цркви, јер паралише рад појединих високообразовних установа у Србији, у којима су запослени породични мушкарци и жене, родитељи вишедетних породица. Нема слободе у педократији безбрачности и бездетности, и нема христогонитељне правде.
Није тешко пасти у грех клевете и у окултизам идолопоклонства у времену медијског тоталитаризма и свеприсутних манипулација.
У часу када су примили клеветничко-пропагандистички дух незнавеног и незнабожачког, глобалистичког медија Србин инфо, брат Александар Лазић и брат са распетога Косова Марко Јакшић пали су у грех осуђивања и у религију идолопоклонства. Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакоми, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи неће наследити Царство Божије (1. Кор. 6, 9-10). Брату Александру Лазићу и брату Марку Јакшићу не смета вучићевска политика студентско-грађанског покрета према Косову и Метохији (у студентској политичкој платформи нема Косова и Метохије!!!), али им сметају конзервативни, национално будни и верујући професори који би да српски факултети раде оно за шта су акредитовани. Оптужујући неосновано српске професоре који се свим својим бићем, својом наставом и науком противе независности тзв. републике Косово, да су зарад среброљубља прешли на страну ђавовођеног велеиздајника Косова и Метохије, они су само души својој наудили.
Марко Јакшић: Некадашњи борци за српске интересе сада подржали режим због личних користи
Али, Спаситељ Христос се није оваплотио за праведнике, него за нас грешнике. Опростимо брату Александру и брату Марку, јер и сами ласно падамо и у грех клевете, и у религију идолопоклонства. Помолимо се да им Безгрешни Господ поврати дар разликовања духова. И ненатоварени духовним западњаштвом и партизанштином, кренимо сви верујући Срби у крстоносну, жртвујушчу, ненасилну борбу за свесрпско ослобођење од зла напредњачких непочинстава и од окупације тамом туђинском.
Прилог је објављен као коментар на текст Марко Јакшић: „Некадашњи борци за српске интересе сада подржали режим због личних користи“, Србин.инфо/Стање ствари, 13. 9. 2025.
Погледајте/послушајте још
Categories: Гостинска соба
Господине Ботићу, много је поштеније да одћутите. Ако имате неке личне разлоге, да не можете или не смијете подржати Марка Јакшића и Александра Лазића, бар их не нападајте. Они су укоријењени у истини. Мало је таквих. Можда мало више од прстију на једној руци, а сигурно мање од прстију на обје руке. Требате устати када споменете њихова имена.
Критика није на месту. Али очигледно да је професор Ботић у тешкој ситуацији, видех да предаје На Философском факултету у Новом Саду, а тамо нису одржавани испити, те вероватно да ни не исплаћују зараде запосленим. Иако је конкретно тај факултет прилично канцероген (на њему су ванредни професори, жали Боже и науке и српског народа и трагова суверености српске државе, Динко Грухоњић и Алексеј Кишјухас), жао ми је професора Ботића и још честитих појединаца са њега, што професора што студената, што трпе због тренутне ситуације.
Кад се војска на универзитете врати.
Поздрављам текст и у њему изражене ставове С.Ботића.
Тачно је да СтСт већ месецима ради као пропагандна тровачница типа србин инфо или N1/Nova. Није био део, али се придружио па терцира папагајском хору под диригентском палицом добро прикривене пленумске агентуре. Поента је у одржавању емотивног напона са циљем да се антагонизирају и фрустрирају две стране у политичком мегаперформансу. Зато су најчешћи прилози пуни агресивног обраћања, понижавајућег и увредљивог садржаја којим се диквалификује и дехуманизује друга страна. Оваква атмосфера не води разумевању и покушају рационалног разрешавања проблема него одржава емоционалну ватру на коју ће агентура долити додатно уље мржње и агресивности када се стекну за њих повољни услови. Циљ је понављање верзије петооктобарског „мајдана“. Део наше јадне и заведене омладине, без много мозга (али са подужим језичинама), без политичког искуства и разумевања, је лак плен за спољне сценаристе који вуку конце овог луткарског позоришта. Стразбурски бициклизам је само један пример бесплодног а самопонижавајућег чина коме „наша деца аплаудирају. Брутални напади на полицију, демолирање друштвене имовине, саботажа саобраћаја и дословно уништавање академског живота су већ много озбиљнији примери криминалног понашања на које су наведене и заведене масе доконих и острашћених. Скоро годину дана не успевају да артикулишу или предложе ни једну реалну политичку позицију при чему су почетне разлоге протеста заборавили, што ће рећи злоупотребили су погибију у НСаду и трагедију десетина породица. Итд, итд…
Мада је, као што рекох, СтСт већ подуже доста тврдо на пропагандном правцу који се испоставља као антидржавни, објављивање текста С.Ботића је ипак знак да А.Лазић није у потпуности подлегао замкама специјалног или мрежног рата који се води против Србије. @Момчило предлаже да се „устане при помену његовог (А.Л.) имена“, али то је само знак његовог сопственог идолопоклоничког рефлекса или комплекса, тако да га нећемо послушати. С друге стране, објављивање овог ауторског текста, заслужује искрен поздрав, уз наду да ће СтСт успети да се одржи у оквирима артикулисане јавне речи са циљеем да буде на корист народу и Отачаству у целини. На крају, да поновим СтСт мото: како радили тако нам Бог помогао!
@ Момчило
Нисте ни свесни какве сте све глупости написали у коментару. То што сте се Ви налупетали, то и није највећи проблем. Много већи проблем је што сте хвалоспевима изреченим на рачун уредника овог портала и брата Марка Јакшића, истима само додали још један товар на њихова измучена и обремењена леђа. У духовном смислу речено: вашим ласкањем натоварили сте им на грбачу искушења која они можда нису у стању да поднесу.
Ако Ви заиста мислите да је у Србаља мало људи укоријењених у истини попут Лазића и Јакшића, и да таквих има ”више од прстију на једној руци, а сигурно мање од прстију на обје руке” онда сте у големој заблуди. Јер, да је истина то што тврдите (а није, будите сигурни) онда би Србија – са све оним искреним родољубима који јој мисле добро – одавно (с опроштењем) п*днула у чабар. Не би постојала.
На Вашу несрећу у Србији постоји много људи укоријењених у истини, ништа мање него браћа Лазић и Јакшић, који живе не толико приметно и ван су домета медија, портала, подкаста, итд. Једноставно, не експонирају се па Ви нисте ни могли да процените њихову ”укоријењеност у истини”. Другачије речено: њихова ”укоријењеност у истини” промакла Вам је испод радара.
Брату Александру Лазићу и брату Марку Јакшићу не смета вучићевска политика студентско-грађанског покрета према Косову и Метохији (у студентској политичкој платформи нема Косова и Метохије!!!), али им сметају конзервативни, национално будни и верујући професори који би да српски факултети раде оно за шта су акредитовани. Оптужујући неосновано српске професоре који се свим својим бићем, својом наставом и науком противе независности тзв. републике Косово, да су зарад среброљубља прешли на страну ђавовођеног велеиздајника Косова и Метохије, они су само души својој наудили.– АКО СЕ ПОГЛЕДАЈУ У ОГЛЕДАЛО и Александар и Марко и нарочито слуђени СИ, треба да ово разумеју баш како је написано…професори су сваког дана међу студентима, нико од њих није стао уз ав, већ им је доста манипулацијуе која стоји иза протеста, можда вам ово помогнеово што нас вуче за нос месецима, „дођите, немојте, сами ћемо, јој бију нас, нећемо опозицију, идемо у брисел….су шеме БЕЗ ПЛАНА ЗА СРБИЈУ И НАРОД У ЊОЈ, ако нема плана, листе, људи…онда су протести куповина времена еунато екипи и вучићу… погледајте и русе шта пишу, можда би и разговарали да имају са ким…луд збуњеног…
не пљујте професоре
Ево још једно комунистичко партизанско послератно име које одсликава интелиген(тнијег) али ипак неинвентивног бота.
Ма сви ови професори само желе да предају и нису стали уз АВа само им је доста протеста. Ако чињенице говоре супротно ДОЛЕ чињенице.
А сви са листе су се само до краја оголили а такви су увек и били боље или лошије (за нас који волимо и да промислимо логично) прикривени.
Не пада снег да покрије брег него да свака зверка покаже свој траг.
А ми СВИ како чинили тако нам Бог помогао!
,,Писах вам у посланици да се не мијешате са блудницима; Али не уопште са блудницима овога свијета, или с користољупцима, или са отимачима, или са идолопоклоницима; јер бисте морали изићи из овога свијета. А сад вам написах да се не мијешате с неким који се брат зове ако је блудник, или користољубац, или идолопоклоник, или опадач, или пијаница, или отимач; с таквим заједно и да не једете. Јер што да судим и онима који су напољу? Зар не судите ви онима који су унутра? А онима који су напољу судиће Бог. И избаците злога између вас самих“ (1. Кор. 5, 9-13).
,,Јер будући слободан од свију, свима себе учиних робом, да их што више придобијем. И постадох Јудејцима као Јудејац, да Јудејце придобијем; онима који су под законом као под законом, да придобијем оне који су под законом; Онима који су без закона постадох као без закона, премда нисам Богу без закона, него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона. Слабима постадох као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год неке спасем. А ово чиним за јеванђеље, да будем његов заједничар“ (1. Кор. 9, 19-23).
Тамо негде у другој половини 80-тих, видео сам на телевизији прилог са неког скупа (можда протеста) негде у Срему. Најупечатљиви тренуци снимка односили су се на чичицу са црним шеширом, који је у заносу, пискавим гласом непрестано понављао само једно: не дирај ми Тита, не дирај ми Тита…
Сетим се тога – већ и пречесто – јер сада чујем „не дирај ми Вучића, не дирај ми Вучића“ више као шум актуелног времена који долази с неочекиваних страна.
Еј, Вучића?!
@Свештеник
Поштовани Свештениче, потпуно је тачно да постоји много људи који су спознали истину, на моју (и Вашу) срећу, а не несрећу. Али који се не експонирају и који ћуте. На несрећу (и Вашу, и моју, и свих нас). Али, као што рекох: боље је и одћутати, него него нападати оне што говоре истину.
Постоје милиони оних који знају истину. Али нисам сигуран да знам колико су укоријењени, и колико су спремни да свједоче истину. Први ја. Утјеха ми је то што се и Свети Петар, у једном тренутку одрече Христа. Такви смо ми људи. Слаби.
Тачно је и то да сам г. Јакшићу и г. Лазићу натоварио терет, јер сам их издвојио из хрпе колебљиваца. Али је нетачно да им ласкам. Ако коме ласкам, ласкам истини.
ПС
Вашу „свештеничку“ терминологију, као „глупости“, „лупетања“, итд… не бих коментарисао. Ако сте заиста свештеник, искрено се надам да нисте православни. Ваша терминологија више приличи неком „свештенику“ из „цркве“ коју је основао Антон Шандор Ла Веј.
@Геронда
У принципу се не осврћем на Ваше коментаре, јер сам убијеђен да овдје коментаришете по задатку. Ипак, ако сте заиста „геронда“ , устаћу и Вама. У градском превозу.
Духовна значења универзитетске политичке стварности у Србији понајбоље тумаче гурмани медијског илузионизма; државотворни гастарбајтери; позападњачени заветници прогреса и успеха; правоверни екуменисти који виде или своје идоле или туђе ботове; подвижници стипендија шведских темплара; антикомунисти који проповедају „листе на којима нема невиних“…
@Геронда
“Скоро годину дана (студенти) не успевају да артикулишу или
предложе ни једну реалну политичку позицију при чему су
почетне разлоге протеста заборавили, што ће рећи злоупотребили
су погибију у НСаду и трагедију десетина породица. Итд, итд…“
Студенти су јасно и гласно артикулисали своје захтеве – да се
пронађу и казне починиоци злочина пада надстрешнице на Железничкој
станици у Новом Саду, а власт (већ 10 месеци) ништа није по том питању
урадила, из ПОЛИТИЧКИХ РАЗЛОГА, а не зато што то објективно није
могло да се учини.
Окончањем судског процеса отворио би се и процес политичке
одговорности који сеже до врха власти, а то режиму и његовим
присталицама политички не одговара.
Недоношењем пресуде починиоцима злочина у Новом Саду – ВЛАСТ
ПОЛИТИЧКИ ЗЛОУПОТРЕБЉАВА ПОГИБИЈУ У НОВОМ САДУ, а не
СТУДЕНТИ.
Замерка студентима, да “не успевају да артикулишу или предложе ни
једну реалну политичку позицију“ је замена теза лукавог, префриганог и
намазаног маторца, старца Фоче од стотину љета, званом @Геронда,
да аболора зликовце и убице, непосредне извршиоце и њихове
политичке помагаче.
@ Момчило
”Поштовани Свештениче, потпуно је тачно да постоји много људи који су спознали истину, на моју (и Вашу) срећу, а не несрећу. Али који се не експонирају и који ћуте. На несрећу (и Вашу, и моју, и свих нас). Али, као што рекох: боље је и одћутати, него него нападати оне што говоре истину.”
Проблем лежи у томе што је Марко Јакшић за кога Ви тврдите да говори истину, у емисији на сајту србин.инфо оклеветао одређене професоре да су се продали Вучићу, а да притом нити једном речју није изнео конкретне доказе за то што тврди, сумња, претпоставља… Значи, оклеветао је људе само на основу своје слутње и претпоставки. Признаћете, далеко је то од истине. Нарочито – апсолутне Истине.
Тај његов интервју/разговор је у скраћеној (писаној) форми пренет на овом порталу. Дакле, и глодур овог портала се на известан начин прикључио тој клевети брата Марка Јакшића. Како он није од јуче у новинарству – има дуги уреднички стаж и више је него добро упознат са основним правилима журналистике – могао је тај разговор да не пренесе на Стању ствари, нарочито да не пренесе оне делове у којима су одређени људи оклеветани без изношења конкретних и чврстих доказа. Самим тим што је апострофирао баш те делове разговора знао је шта ради када је разговор брата Марка понудио онима који прате овај сајт. Значи, свесно је то урадио што мени даје повода да мислим како ни њему није стало до апсолутне Истине.
Закључак:
1. тиме што је Марко Јакшић оклеветао одређене професоре без изношења конкретних доказа за своју тврдњу да су се продали Вучићу морао је да буде спреман да ће га неко ”напасти” због тога. Макар и у коментарима, попут наших на овом сајту.
2. Тиме што је брат Александар Лазић као неке од главних теза разговора Марка Јакшића са уредником портала србин.инфо издвојио и те Јакшићеве недоказане тврдње (дакле – клевете) вс. (versus) поменутих професора, морао је да рачуна са тим да ће и он бити ”мета напада” одређених коментатора, који не мисле као он. Да не улазимо у најситније детаље да су неки од тих оклеветаних професора годинама били сарадници овог портала, а сада то нису. То је већ посебна тема.
3. И шта онда није у реду са ”нашим нападима”? Да има нечег вулгарног у њима не би ни били објављени, то јест не би прошли цензуру.
=======
ПС
Вашу „свештеничку“ терминологију, као „глупости“, „лупетања“, итд… не бих коментарисао. Ако сте заиста свештеник, искрено се надам да нисте православни. Ваша терминологија више приличи неком „свештенику“ из „цркве“ коју је основао Антон Шандор Ла Веј.
На Вашу несрећу свештеник сам Православне Цркве. Један од оних који има мало оштрији језик, али не увек. Држим се оне максиме: ”Према Свецу и тропар!”. Речи ”глупост” и ”лупетање” у Вашем случају су биле примерене ситуацији. Јер, и сами сте закључили да сте лупетали када сте тврдили да је:
======
”мало таквих људи попут Александра Лазића и Марка Јакшића. Можда мало више од прстију на једној руци, а сигурно мање од прстију на обје руке. Требате устати када споменете њихова имена.”
То што Ви нисте у стању да прихватите оштрије речи упућена Вашој маленкости, више говори о Вама а не о особи која Вам је упутила те оштрије речи. Нарочито, јер и Ваш језик није благ када се обраћате опонентима. Оштар је у једној увијено-завијеној/лукавој форми. А то је, признаћете, одлика лукавих Латина а не православних Хришћана, и знатно је горе од директног говора, па макар тај говор пратиле и речи које свачије ухо не може да истрпи.
@Момчило
У праву сте, овде коментаришем по задатку. По задатку савести и вишедеценијског искуства разумевања политичке закулисе. Оно што нисте у праву је да због промашеног замишљања мог послодавца (кажете да) се не осврћете на моје коментаре. Када коментар садржи неку истину или нову информацију, а нарочито ако је ова супротна са Вашим „убеђењем“, тиме је овај сам по себи, ако не драгоцен, оно барем користан за преиспитивање сопственог става. То подразумева да сте вољни да улажете труд у расуђивање, а не да будете само део хорско-папагајског жамора какав овде преовлађује.
Као што рекох (и поновићу на свим овим дискусијама ових дана ако ми буде дозвољено).
Може и овако:
Иди бре брате Владо расплака ме
https://pravda.rs/2025/9/17/srecni-ti-okovi-bogdane-jovicicu-obracanje-jednom-studentu/
Ипак си ти заиста једини остао у овој каљузи пуној скотова међу „националистима“
Хвала ти!
@Јован П Антовић
Ево још једно комунистичко партизанско послератно име које одсликава интелиген(тнијег) али ипак неинвентивног бота.
Ма сви ови професори само желе да предају и нису стали уз АВа само им је доста протеста. Ако чињенице говоре супротно ДОЛЕ чињенице.
А сви са листе су се само до краја оголили а такви су увек и били боље или лошије (за нас који волимо и да промислимо логично) прикривени.
Не пада снег да покрије брег него да свака зверка покаже свој траг.
А ми СВИ како чинили тако нам Бог помогао!
Уважени Професоре,
моја Вам је искрен и братски савет да смањите мало доживљај када коментаришете одређене појаве у српском друштву. Уносите у њих исувише острашћености и препотентности. Са једне горде висине се острвљујете на своје ”противнике”. Само то је довољно да Вас изузима као озбиљног саговорника у дискусији.
Нарочито не бисте смели да трпате у исти кош оне људе који су свих ових година живели у Србији и отворено се супротстављали актуелном режиму и особи која се налази на челу тог режима, за разлику од Вас који тим људима ”попујете” са пристојне раздаљине, у земљи у којој остварујете врхунске приходе као универзитетски професор и лекар у болници. Због својих јавно изнешених ставова – текстова објављених у разним часописима и на одређеним сајтовима, а у којима су износили критике на рачун свих непочинстава које је овај режим чинио и чини српском народу – доживљавали су разноразне смицалице, увреде и клеветања. То што неки од њих сада не подржавају ову студентску побуну не значи да су променили своје мишљење гледе свега онога лошег што је актуелни режим учинио Србији као држави, и појединцима унутар те државе. Ви сте један од оних који им укидају елементарно право да имају одређену сумњу у читаву ову причу која прати студентску и грађанску побуну.
Подсетићу Вас, када је својевремено кренуо општи бунт против Бориса Тадића и политике коју је ДС водио током година којих је био на власти, ”ниоткуда” су се појавили бивши радикали, а нови напредњаци, Томислав Николић и Александар Вучић као једина алтернатива режиму који је у том тренутку владао Србијом. И док су они у већини патриотске штампе (рецимо, прелистајте Печат из тог времена) проглашавани као перјаница једног покрета који ће препородити Србију, и тада је било одређених интелектуалаца који су јавно говорили да сумњају у препород Србије под вођством бивших Шешељевих пулена. Требам ли да Вас подсећам да су и ти интелектуалци (који нису делили мишљење попут већине Срба патриотског опредељења) били изложени нападима и својеврсним клеветама. И за њих се причало да их је Тадић купио, да због одређених привилегија мисле то што мисле, итд. Нисам сигуран да су икада, након свих ових година напредњаче власти, добили јавно извињење од тих силних патриота који су се уздали у великосрпство двојца Николић-Вучић?!
Зато, опет Вас топло молим, пробајте да обуздате језик и мисли када седнете и добијете жељу да коментаришете актуелну ситуацију у Србији, са све постојећим режимом који влада Србијом. Нарочито, обуздајте језик када пишете нешто против својих колега – универзитетских професора, од којих већину ни незнате лично, те стога још мање можете са толиком смелошћу да тврдите да су ”зверке које су се (само) свих ових година прикривали иза лажног патриотизма”. Искрено се надам да ћете схватити да сам Вам ове редове упутио уз једно поштовање према Вашем раду и труду којим сте се ономад храбро супротставили ковид-хистерији и систему који је стајао иза тог вируса.
Захваљујем на корисним саветима. Ја ћу као и сви ми за све што кажем и учиним пред Господом одговарати. А уз сва уважавања ваше свештеничке дужности бирам да савете и послушања примам од свог духовника.
Свако добро од Господа вам желим.
Хвала проф. Антовићу, на линку за Владимиров текст.
Сад би био ред да нам проф. Ботић да компетентну анализу тога текста – са филолошког, теолошког и моралног аспекта.
Пошто смо ми грешници острашћени, па стога не можемо да све адекватно разумемо.
Ако му није испод достојанства, наравно.
Овде је сабориште умних верника који познају историју, веронауку, философију, етнологију, социологију, има и свештених лица, па ипак је неслога јака!
Да пробам да помогнем (кад је мука ту је Ђука) и предложим – да послушамо, погађате, ап. Павла:
„Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.“ (1Кор. 13:1-2)
Значи увек актуелан, јер су то речи Христове.
А ми сви овде и поред свог „знања“ – јечимо надмено и звечимо гордо. Зашто? Јер Љубави (αγάπη – агапе) нема ни за лека! Без Љубави, „знање“ је охоло, сурово и бесплодно. Љубав је духовни дар!
Павле даље говори да је и Истина докучива једино кроз Љубав …
Сви су професори, доктори, интелектуалци, сујетни. Треба то игнорисати. Свети владика Николај старином из Бањана вели: На Истоку је закон био, да се нико не јавља као учитељ народа пре навршетка тридесет година. И ову правду хтео је Исус испунити и зато је ћутао до своје тридесете године. Ево говорљивим Западу поуке, као хлеб потребне. Јер на Западу нема тог ограничења, него и дечаци и пре нaвршених двадесет година намећу се за учитеље, судије и књижевнике. А када ненаучени и неискусни почну учити народ, тешко се може очекивати добро.
Diskusija autora i poštovalaca ovog sajta se vodi medju teolozima. Autor smatra da studenti treba da se vrate na fakultete. I ja tako mislim, sa moje svetovne strane. Ali, krik studenata protiv korupcije i javašluka je došao baš zbog toga što generacija profesora nije uspela da izgradi višestranački politički sistem, koji bi sprečio da bilo ko bude 13 ili više godina na vlasti. Takva vlada sebi uvrti u glavu da je Bogom dana i da sme sve… Samo formalni ‘izbori’ ne mogu da reše problem, jer su vlastodržci podigli tvrdjavu oko sebe! Problem očigledno postoji, i za taj problem nisu krivi osnivači ovog sajta. Naprotiv, oni nude jednu slobodnu tribinu za diskusiju, kako da se problem reši.
Tu se više govori o Kosovu, koje nam je oteo NATO, a ne ni ova ni prethodne vlasti. O anacionalnim elementima, koji su se solidarisali sa studentima. Oni postoje, i imaju svoje interese, ni njih nije izmislila ova vlast, ali ni studenti. Dakle, rešenje treba da se nadje, da se natera vlast da rasvetli barem pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu. A posle će se klupko samo razmotati, i studenti će se vratiti da uče.
А ево децо, шта нам поручује Жарко Видовић у „АПОКАЛИПСА ВЛАДИКЕ ДАНИЛА“
„Пошто је (у Еф. 6:1–9) указао на то да слуге треба да буду послушне господарима, а господари слугама као очеви, апостол упућује на рат и борбу, али не класну, расну или националну, него на борбу против Сатане. Међу класама, расама, сталежима, нацијама треба да влада мир, али Сатани и његовим силама рат и само рат и увек рат!
Текст ове литургијске анагнозе је веома значајан, а значај му схватамо кад га упоредимо с речима из монолога Владике Данила који стално упозорава на Сатану:
Ђаво учи султана, јер само Ђаво зна како је могуће покорити Црну Гору: лажном вером (ГВ, 66–75), према томе је и борба за слободу могућа само као борба за слободу златну, а то је слобода вере од Сатане, од демонског месије.“
Значи, не борба између нас међусобно, него борба за Веру и против Сатане (месија обмане и лажне вере, Боже ме сачувај), а међу нама Мир и Љубав.
Просто ко пасуљ!
Јао, јао, јао, јао.
„Оваква атмосфера не води разумевању и покушају рационалног разрешавања проблема него одржава емоционалну ватру на коју ће агентура долити додатно уље мржње и агресивности када се стекну за њих повољни услови.“
Какво лицемерје! Запиште за „рационалним решењима“ онда кад иза њих остану рушевине, празне државне касе и празни џепови смртника (своје су одавно препунили). Да, и Прокоп за који је само питање времена кад ће да постане надстрешница на седамнаесту потенцију.
Контаминација је почела досељавањем (по задатку?) једног удбашког Магистра у Србију. Тај је, кад је дошло време, на шамлицама митинговао по Кнезу и на Тргу, пребијао противнике безболним палицама по „Руском цару“ и бесповратно контаминирао јавни простор и комуникацију у њему. Парола Каввовац-Каввобаг-Огувин-Виввовитица била је хит свуда, а зарђале кашике и томпсони који усташама избијају очи на ТВ Политика дефинитивно су докусурили и каријеру једног иначе позитивног радио и ТВ водитеља, Милована Илића. Војвода Вјекослав је магнетски окупљао сав шљам (погледати гримасе и фотографије са тих шамлица митинга) и уживао је у улози заштићеног Злобековог страшила, а није му било мрско ни да прода изборну победу за новце и места у републичкој влади.
Да убрзамо. Ученици и следбеници војводе од Батајнице нису били гадљиви ни на чије паре, поготову паре Цанета Суботића и Дарка Шарића, а пријао им је и амбијент смрти и удбашких ликвидација који је око војводе владао још деведесетих. Нису имали ништа против ни да раде за било коју службу, ма за све службе, да издају, продају и предају шта год им се тражи, па и оно што се не тражи, само да их пусте да окупирану Србију цеде до последње лепте. Нарко капитал, део прихода од транзита дроге, трговина оружјем и мигрантима, прање било чијег новца? Све може! Ко да им стане на пут? Нестају људи, гута их мрак, гута Ивановића и Цвијана, пада хеликоптер, погибије у бахатошћу изазваним, саобраћајкама, пасарс самеље породицу, надстрешница смрви људе… Од „Србија је вечна док су јој деца верна“, преко Курсаџија на митинзима, стижемо до преЦедник је вечан док га чувају набилдовани криминалци у Ћациленду, окружени тои-тои тотемима. Одбрана и последњи дани.
Амалгамисали се са црвеном и жутом багром, накрали се и напунили гус’це за тринаест претходних, гладних поколења и покушавају да обезбеде наредних шест, а сви гладним ***** прављени. То се преноси генетски, као и схватање да је Србија плен за израбљивање, у складу с Тииитином поставком да Србија нема чему да се нада.
И с тим треба рационално разрешавати проблеме? Нека агентура треба да их учини погоднијом метом за мржњу? Неее, ту се подвлачи црта, копају се ровови, то се чупа с кореном и не да му се да поново никне.
@ никола мацура
Свети владика Николај је са непуних 29 година постао јеромонах, а пре тога докторирао у Женеви. Отац Тадеј Штрбуловић је постао јеромонах и пре, у 24-тој години.
Његош је са 17 година примио епископску управу над Црном Гором, а са 18 година долази на чело световне власти и влада Црном Гором у договору са Сенатом.
Али није ствар уопште у томе. Нису важне године живота. Ово је важно:
„О томе бисмо имали говорити много, али тешко је објаснити, јер сте постали немарни за слушање. Јер ви који би по годинама требало да сте учитељи, опет треба да се учите почетним основама ријечи божијих; и такви постадосте да вам треба млијеко, а не јака храна. Јер који год се храни млијеком, неискусан је у знању праведности, јер је дијете. А јака храна је за савршене, чија су чула навиком извјежбана за разликовање и добра и зла.“ (Јев. 5:11-14)
Павле користи ову метафору да опише вернике који су духовно незрели. Они могу да прихватају само основне, почетне истине вере („млеко“) – попут покајања, крштења или васкрсења – али нису спремни за дубље, сложеније теолошке истине („чврсту храну“).
Разлог због ког не могу да схвате дубље ствари није што им недостаје интелигенција и године живота, већ што су „троми на разумевању“. Ово указује на духовну лењост, немарност и недостатак личног раста и увежбавања у вери.
Пут ка разумевању „чврсте хране“ води кроз вежбање духовних „чула“. То подразумева активну примену верске праксе, изучавање, послушност и искуство у разликовању добра од зла у свакодневном животу.
Дакле не броје се године живота веч духовна зрелост. На пример матори Геронда има 3х Христове године, па опет пије млеко.
Али овде се још јасније показује:
„И ја, браћо, не могох вам говорити као духовнима него као тјелеснима, као малој дјеци у Христу. Млијеком вас напојих а не јелом, јер још не могосте. Али ни сад још не можете, Пошто сте још тјелесни. Јер све док је међу вама завист и неслога и раздори, зар нисте тјелесни и зар се не владате по човјеку?“ (1Кор 3:1-3)
Овде Павле користи исти контраст млека и чврсте хране. Он наглашава да су раздори и страсти (завист, свађа) јасан знак да су верници још „телесни“ (σαρκικοί), односно вођени људским страстима, а не Духом (πνευματικός). Докле год то траје, не могу примати дубље мудрости.
Евсевију, милом ми у Христу, брату!
Брате Евсевије, ако овако наставиш почећу да се бринем за тебе. Вероватно ћу у једном тренутку морати да се запитам где се изгуби онај виспрени и дубокоумни Евсевије који промишља пуно, па тек онда пише коментаре?! Често достојне да буду издвојени у гомили многих коментара и представљени на овом сајту у облику посебног текста.
Да ли ти, брате Евсевије, мислиш да је проф. Ботић толико залудан да ће на сваку вашу бачену удицу да се упеца и онда – попут неких других професора који се овде јављају и коментаришу – да дозволи себи да над њим надвлада дух суревњивости, сујете, огорчености, празнословља и напише нешто што ће опоганити и њега, а и овај сајт?! Нешто што не да му неће бити на спасење већ, напротив, само ће му нанети немерљиву штету. У духовном погледу највише.
Ако си могао да приметиш, а за толико си писмен и умеш да расуђујеш, текст проф. Павла Ботића, издвојен је у мору коментара који су се појавили као реакција на интервју брата Марка Јакшића датом порталу србин.инфо, а који је Стање Ствари пренело. У том интервјуу брат Марко Јакшић је оптужио одређене часне професоре (Антонића, Чворовића, Бојовића…), осведочене родољубе и честите људе, да су се продали режиму Александра Вучића. И то је урадио без и да је принео макар један конкретан доказ за те своје тврдње. Напротив, све што смо могли да прочитамо (вероватно и чујемо ко има време да слуша поменути интервју) свело се на Маркове слутње, претпоставке, па чак и питања која он сам себи поставља, а да на та питања нема одговор, још мање доказе.
На издвојен коментар проф. Павла Ботића, одмах су се јавили одређени кербери и почели да арлаучу и бљују ватру по њему. Безразложно, то јест само су се офирали за мале паре. Ко су шта су, и какво им је духовно стање.
Када се ти, брате Евсевије, самоуверено (у свој реторички тријумф) обраћаш проф. Ботићу и чикаш га да се огласи и твојој уваженој маленкости пружи комплетну анализу једног чланка (то јест најтачније речено јавног обраћања једног честитог Србина, брата Владимира Димитријевића, једном младићу који је у протестима утамничен и додатно скрхан болом због смрти свог оца) а који због природе самог чланка не би требало да буде предмет било чије анализе, ти се позиваш на овај коментар проф. Антовића:
За овај коментар проф. Антовић од сваког професора логике добио би негативну оцену, да не кажем да би га чак и било који просечни логичар исмејао. Проф. Антовић је из две премисе:
Премиса прва: Брат Влада је написао текст поводом сахране оца утамниченог студета Богдана Јовичића, у којем се у епско-лирском маниру (њему својственом) обраћа како Богдану лично, тако и свима нама. И онима који су ЗА, као и онима који су ПРОТИВ Вучића.
Премиса друга: Нико други се није јавио тим поводом, није написао текст, коментар, итд…
Закључак: Само је брат Владе једини остао (из написаног се не назире шта али претпостављам да ваљда мисли: остао доследан својим принципима, храбар, правдољубив…), а сви остали – интелектуалци, професори (ћутолози) – који се тим поводом нису огласили само су још једном показали да су скотови који се ваљају у ”националистичкој” каљузи!
Иди, бегај! Хау јес ноу! Ни глупљих премиса, као ни ништа мање глупог закључка. Сигуран сам да ни теби, брате Евсевије, а ни осталима не морам додатно да објашњавам зашто су и премисе и закључак глупи.
Владин текст је објављен на порталу правда.рс. Само ћу да подсетим оне који су заборавили – без икакве задње намере да разглабам о читавој историји тог часописа и садашњег портала (ко су му били власници, када се појавио први број, ко се сада води као власник портала, итд) – да је својевремено часопис Правда био један од оних медија који су се трудили да српском народу напредњаке представе у најлепшем светлу. У том часопису се водио својеврсни интимни обрачун између радикала који су остали радикали, и напредњака који су некада били радикали. Ови други су у свим могућим формама добили простор у Правди да пљују по својим некадашњим партијским колегама. Тадашња Правда је један од оних медија који су допринели да напредњаци однесу победу на изборима одржаним 2012. године, и тиме преузму власт од демократа. То је мајчици Србији био почетак краја, а може се рећи и десетог круга пакла.
@Александар Лазић
Драги брате Александре, замолио бих те, ако је то икако могуће, да у мом претходном коментару на неки начин издвојиш речи које нису моје, то јест речи су појединих коментатора на које се ја осврћем. Ја нисам вичан томе, али мислим да би тим издвајањем мој коментар био јаснији. Хвала ти унапред, ако је могуће да моју молбу испуниш.
Дана 24. децембар 1996. у Загробу (бивше Србиново) први поглавник Друге Ендехазије титоиста Ференц Иштванов Туђман [Ferenc Istváns Tugyman] 1924-1999. из Великога Трговишча је доделио Споменицу отаџбинске благодарности припаднику Четврте гардијске бригаде Усташке војнице усташком нареднику Анђелку Блажову Ботићу 1967. из Лабина Далматинскога.
Дана 6. фебруар 2007. у Загробу Врховни суд Друге Ендехазије је правоснажно казнио Анђелка Б. Ботића на шест година затвора због сербоцида у Логору Лора у Сплѣту 1992-1997.
Дана 20. јул 2009. у Загробу други поглавник Друге Ендехазије титоиста Стјепан Јосипов Месић 1934. из Стајнице Брињске је одузео Споменицу отаџбинске благодарности Анђелку Б. Ботићу.
Данас 2025. у Нојзацу (бивши Нови Сад) чланкописац сме и може да слободно покрене и својевољно уређује сопствени лични мрежни дневник као шта је „Стање ствари“.
@ Свештеник
Сређено!
ПС. Мала помоћ ко је вичан HTML-у, цитат треба ставити између наредби
blockquote
/blockquote
Наравно, обе наредбе између заграда <> </>
Користан линк за форматирање коментара: https://en.wikipedia.org/wiki/BBCode
@ Стање ствари
Хвала пуно на брзој помоћи и корисним саветима!
@Свештеник
Пошто сматрам да нисте бот, одговорићу Вам врло кратко у вези вокабулара који користимо. Ја и хоћу да будем оштар, кад затреба. Али не и вулгаран. Колико год се не слагао са неким, нећу себи допустити да ми узор буде Информер, г. Драгана Ј. Вучићевића.
Не сматрам да сам нешто посебно лукав, попут Латина. Само се трудим да не вријеђам, да не псујем и не пљујем…
Кад сам био млађи, знао сам се и потући кад би ме неко опсовао. Сад се не тучем, већ узвраћам ријечима. Ипак, трудим се да не узвраћам истим ријечима. Јер „уста прља оно што излази из њих.“
Од Бога Вам свако добро желим.
@Момчило
Дао сам Вам плус на последњи коментар! Нисам бот, свакако! Човек сам, као и Ви. Уз то и свештеник. Поређење са Информером и Драганом Ј. Вучићевићем је неумесно, јер ја у својим коментарима не користим ни вулгарне речи, још мање вулгарне изразе. Такође, не клеветам своје (политичке) противнике. Д.Ј.В. од тог свакодневног клеветања у својим новинама саградио је себи империју. Зато су њему више слични они који клевећу људе без доказа. Зато ми је тешко када видим да се брат Марко Јакшић, кога изузетно ценим, спушта на тај ниво да клевеће људе са којима је до јуче јео и пио, а који су његову борбу и ангажман подржавали на све могуће начине. Износи о њима тешке оптужбе без да истовремено изнесе и чврсте доказе за те своје (реторичке) оптужбе.
У делима неких наших писаца (по сећању мислим да их има код Ћопића, можда и Матавуља) често се користи и архаичан израз (придев) – бена. Користи се када се за неку особу жели нагласити да је: будала, глупан. Зашто би било вулгарно, ако ја Вама (у коментару) напишем да Вам је коментар будаласт (бенаст)?! Надам се да ћете још једном прочитати Ваш коментар на који сам ја реаговао мало оштрије. Не и вулгарно. Схватићете да сте у својој еуфоричности мало претерали тиме што сте се проф. Ботићу обратили речима да: ”(ако) не можете или не смијете подржати Марка Јакшића и Александра Лазића, бар их не нападајте. Они су укоријењени у истини. Мало је таквих. Можда мало више од прстију на једној руци, а сигурно мање од прстију на обје руке. Требате устати када споменете њихова имена.”
Еуфорију и еуфорична стања могу да разумем, јер многи од нас су склони томе да понекад/често буду мало више еуфорични, чак и онда када нам еуфорија одмаже. Иако је разумем, еуфорију не могу и да оправдам, чак ни код себе. А нарочито не у овом конкретном случају. Зато сам и реаговао онако како сам реаговао.
Свако добро у Господу и ја Вама желим!
Драги оче, Свештениче,
Добро је да се бринете за мене – боље ћете се помолити за ме, па ће добро и боље бити и мени и Вама.
Не знам колико сте вични СтањуСтвари, али овај текст проф.Ботића (NB: не имплицирам иронију, тј. да је проф. минибот или лајтбот) објављен је као посебан ауторски текст, у истој форми у којој му је СтСт и раније објављивало прилоге. Када се објављује издвојени коментар, тада је то у форми „Један коментар на текст…“.
А на СтСт постоји обичај да се аутори – којима није испод части да се спуштају на ниво духом нишчих у коментаторској секцији – јаве и коментаром испод властитог текста, ради евентуалних додатних разјашњења или полемичких елаборација.
Коментар проф.Антовића нисам анализирао са аспекта логичког, него сам га погледао са аспекта практичног, и емотивног – он нам је понудио штиво, лепо, свеже и душеугодно, ред је да му се захвалимо.
А тако и Бог суди човека, Ви то знате боље од мене – гледа на дела, и на срце, а на логику се не обазире. Мада, мало ме чуди да и Ви не подражавате тај принцип Господа Вашег, у Име Кога разрешујете људима грехе, али добро.
Марка Јакшића не познајем и немам увид у његова дела.
Али имам одређени увид у лик и дело епископа Стања Ствари Александра Лазића. Којег је проф.Ботић, не трепнувши, осудио за пад у религију идолопоклонства. Највећи људски грех, то јест (обожавање твари уместо Творца).
Иза оптужбе не видим аргументе ни доказе, па сам – могу рећи а да не слажем – збуњен. Можда не баш когнитивна дисонанца, али није далеко од тога.
Нисам видео ни да су се проф.Ботић и остали угледни универзитетски наставници солидарисали са неколико стотина средњошколских професора који су овог лета остали без посла због подршке студентским протестима, па ме и то додатно збунило – да ли су они на истом послу (средњошколски и универзитетски, мислим, знам да универзитетски јесу)? Па ме и то мало збуњује (Владимир је из првог табора, за оне који не знају).
Проф.Ботић истиче како „конзервативни, национално будни и верујући професори“ само желе да српски факултети раде „оно за шта су акредитовани“.
Са једне стране. А са друге истиче да је AV „анђео антихриста“.
Српски факултети су акредитацију добили од владе AV – анђела антихриста.
Дакле (логика, на коју сте нас позвали!), проф.Ботић и остали конзервативни верујући професори инсистирају да раде оно што им је благословио антихрист, преко свог верног анђела. Ја антихристу не би орај из руке узео, а камоли радио на универзитету који је он узурпирао, те ме и то ме мало збуњује.
А професор је брата Александра јавно оптужио за религију идолопоклонства – религију Антихриста (Откривење 9:20) – па ме и то збуњује.
Брат Владимир, пак, каже: „Многима су уста пуна Обилића, али живе у складу са моралом Марка Ристића“, и „ми, који нисмо спремни ни на какву жртву, а хоћемо слободу, треба да погнемо главу у ћутању и да се стидимо…“.
У контексту текста проф.Ботића, и у контексту подвојености између средњошколских и универзитетских наставника и оних што јесу и оних што нису спремни на жртву, ово звучи провокативно и оптужујуће, па и то изазива неразумевање.
И шта је то морал Марка Ристића?
Проф. Ботић, као професор и Хришћанин, дужан је да свом народу служи – пружа услуге из области своје експертизе: онако како је лекар дужан да укаже прву помоћ човеку који поред њега падне на улици. Или онако како је обичан Самарјанин дужан да помогне ближњем свом, кад поред њега прођу свештеник и левит остављајући палог да помогне сам себи или да му помогне Бог.
Ако не жели, и то је ок. Плаћен је само да едукује своје студенте (то је њему његова акредитација дала). И то је врхунски професионализам.
На шта би личио овај свет кад би сваки полицајац који није на дужности интервенисао кад види какав неред или ситни криминал на улици; или кад би се сваки аутомеханичар зауставио поред сваког поквареног аутомобила на ауто-путу, да помогне, на шта би то личило?
Али ако је свој текст (коментар) насловио као „Помоћ за Стање Ствари“, а не жели да заиста помогне нама који чинимо СтањеСтвари а којима није све јасно, онда је то ругање. А ругање је увек плод гордиње.
Или, ако не, и не може да нам заиста помогне разјашњењем, онда је у питању обична људска слабост, немоћ и молчање пред истином. Или застиђе које је Владимир поменуо. А то се разуме и аутоматски опрашта.
Па тако, праштајте и Ви, и помјаните!
Све је покривено. Нема више национално-православних портала.
За (мене) крај ове дискусије док се не направи отворена дискусија шта и како даље (у време Тимса то је лако и без средстава да се скупи и нас 50 и да 24 сата дебатујемо ако треба па изађемо са предлозима (прихватам да ја организујем).
А дотле од мене мало је али дај Боже да сви тако:
Ко издао СРБСКО КОСОВО И МЕТОХИЈУ и на СрБску младост насрнуо
Не имао од срца порода,
Ни мушкога, ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
Рујно вино, ни ’шеница бела!
Рђом кап’о, док му је колена!
@ нико де кирико
Хеј, и ја се сећам тог снимка. Чича је викао „не дирај у тита“, кошуљица, шеширић, стајао је одмах пред бином.
Говорник, који је жарио национализме а палио комунизам се збунио. И међу осталим демонстрантима (доба спо, и четника), деда је деловао је као пао с марса. Дошао да протестује против власти, ал остала титова клица у њему. Једном сам видео тај снимак, ал ми се урезао у сећање.
Нисте заслужили помоћ. Написали сте (горе десно) да је Патријарх продана душа. Зато вам никада нећу дати ни динар. Сви су продани само ви нисте.
„не суди да ти се не би судило“!
@ Милан Антешевић
„Нема више национално-православних портала.“
„Нација“ (лат. natio = рођење, породица, племе) је термин који је у Европу стигао из латинског. Првобитно је означавао заједницу студената из исте земље на средњовековним универзитетима или становнике одређене покрајине. „Народ“ је старији и општији појам који се у српском и другим словенским језицима користио од средњег века. Означава заједницу људи сличног порекла, језика, културе и обичаја (етничка заједница).
Током Француске револуције (1789.), термин „нација“ поприма политичко значење. Нација постаје „суверени народ“ који чини државу – независно од етничког порекла. Ово је био кључан идејни темељ модерне националне државе. У овом периоду, „нација“ и „народ“ почињу да се користе као синоними, али са нагласком на политичком јединству и грађанству. Под утицајем западноевропских идеја, „нација“ се све више везивала за државотворни пројекат. После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918.), термин „нација“ се учвршћује за државно-правни појам (као у „Уједињене нације“).
национално-православни ?
СТУДЕNT NИЈЕ ЗАПАЛИЈО ЖИТО!
Сви знамо: човек је кварљива роба.
Зато постоји Црква: да човека од квара сачува.
Име том конзервансу који се у Цркви чува је: света со света.
Студентско-народни покрет почео је спонтано и племенито (пијететом према страдалима), као оправдани протест и побуна против криминалног режима.
СПЦ (овде и надаље читај: црквена власт) ниједног тренутка није покушала да се приближи студентима, просветарима и народу у протесту. Да студенте и народ поведе правим, царским путем, и да тако правовремено и аутоматски одвоји (црквено) жито од (проеу-ропског) кукоља.
Дапаче, она је студентима, чак и онима који су носили иконе и крст, демонстративно закључавала врата храмова, чак и двери црквених порти, пред носом. А на њихов покрет је од самог почетка гледала (закрвављеним очима своје кровне институције, БиА) као на „обојену револуцију“ (коју организују синергијски Запад и Русија, истовремено дајући сву подршку владајућем режиму).
Па није необично што се покрет кроз релативно дуго трајање искварио.
Не само да ентропија чини своје, него пре свега Ђаво чини своје.
Студентски покрет је могао бити најчистији, али ако тамо нема Цркве, односно присуства Христа и Светог Духа које она даје свету, у празан, чист и украшен дом усељава се нечисти дух. И грува са седам горих грухоњића од себе (Матеј 12:45).
И на концу, уместо да одваја жито од кукоља (да, мучан посао, захтева труд, али то је онај посао који је за епитимију добио Адам), и разгони зле духове (такође заповеђено: Матеј 10:8), СПЦ је у младо жито бацила бакљу – ватру клевете и осуде (овде читај: црквена власт, рукама црквених интелектуалаца – тј. црквени ћаци су запалили жито).
И сада када је Србија спаљена земља, а пред нама гладне године антихриста и само монсантово жито, огромна је хипокризија и неправедност говорити о студентском покрету као кривцу за оно што се дешава и за оно што следи.
То је монструозно: као када би родитељ затворио врата свога дома тринаестогодишњаку и препустио га улици (пубертет је револуција, и то у свим бојама спектра!).
А после га проклињао и вајкао се својим уваженим мафијашким званицама на слави како је блудни син постао пропалица, а он, љубећи јеванђељски отац, чека га да се врати у покајању, потрчи пред њега и закоље теле угојено.
Од таквог безумног и злог родитеља (оцем се није достојан назвати) Бог ће тражити душу детета, и судиће му судом који је овај судио: затвореним дверима Милости, закључаним вратима Очевог Дома, и огњем – огњем истине. И авај, авај, авај томе родитељу.
Када се човек поквари у Цркви, то је квар безлијека: ако со обљутави, већ неће бити ни за шта осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
А када се поквареност у цркви уздигне на катедре, амвоне и пиједестале, а отуда у вициозном кругу проникне у срца слепо послушних (=слепих+послушних), то је зло под хаљином врлине и зараза под фирмом здравља, отровна мрзост која загађује све чега се дотакне: квасац фарисејски.
И зато ће благи Господ помиловати децу-сирочад, а зле оце испратити онако и онамо како нам показује фреска на јужном зиду припрате у Милешеви – у пуном одјејанију, у језеро огњено.
@Евсевије
“И зато ће благи Господ помиловати децу-сирочад, а зле оце испратити
онако и онамо како нам показује фреска на јужном зиду припрате у
Милешеви – у пуном одјејанију, у језеро огњено.“
Поучно речено – злата вредно!
@природно телигентан
„…национално-православни ?“
Свакако боље него анационално-секташки.
У енглеској верзији апокрифног житија Природно Телигентног Свеславнићског Александропоклоног Евсевија Антовића Момчиловско-Данатанског стоји: блажени викарни метатекстуални коментатори, јер су били, јер јесу, и јер ће бити у праву. Sapienti sat!
@ Јован П Антовић
„А дотле од мене мало је али дај Боже да сви тако:
Ко издао СРБСКО КОСОВО И МЕТОХИЈУ и на СрБску младост насрнуо
Не имао од срца порода,
Ни мушкога, ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
Рујно вино, ни ’шеница бела!
Рђом кап’о, док му је колена!“
Ја сам од старијих и паметнијих од мене, чуо да се на неки рад позива благословом и награђује благословом – и да је контрапродуктивно позивати – клетвом. Дођу људи преко воље и из страха, и шире око себе оно што у себи носе.
Шта мислите о томе? Ко не дошо, дабогда му…?!?
Зашто не: ко дошао и помогао, нека му се посрећи и позлати?
Али, у библији пише и да је Исус проклео смокву која није рађала.
Шта је срж хришћанства?
Ево га Евсевије на редовном увежбавању свог омиљеног спорта, осуде и проклињања оних чије грехове дубински созерцава. Код њега је само једна одлука за такве – бацање у језеро огњено. Нарочит му је мерак да неке баца све са одјејанијем, а још ако може и са митрама, његовој злурадости краја нема… Ој, ој, невољниче мој, па да ли ти је Псалтир до руку долазио? Ако и јесте не прочита ли ону:
„…Гле, безбожник заче неправду, трудан бијаше злочинством, и роди себи пријевару. Копа јаму и ископа, и паде у јаму коју је начинио.“ Ако си и прочитао, мора да си себе из „безбожника“ искључио, јер како и може „праведник“ другачије?
Пази брате да ти „нога не попузне“ док друге у Геену вржеш па да се и сам не стрмоглавиш.
Сада већ извесно, кренуло као „најезда брижних“, а сада јалови „устанак“: лажних апологета, „лицимура“ разнијех боја, фарисеја, напредних, алавих, буловићофила, променофоба, ботовића, путиноваца (много различито од русофила), финих Наница, бленти, дангуба, зевзека, …
Бркљаче поваздан, незадовољни, увређени хоће да здиме, али се врћу и увек су ту да по задатку закерају, ошљаре и трују.
Али је „најезда“ лажна, као и брига им, то их са многим надимцима тек неколико има.
@љх
„Шта мислите о томе? Ко не дошо, дабогда му…?!?
Зашто не: ко дошао и помогао, нека му се посрећи и позлати?“
Народна мудрост: “Ни благослови нису како треба, а камоли клетве.“
Оци говоре: “Добро се на добар начин остварује.“
И зато, слажем се, клетву треба заменити благословом:
“Сви јунаци, србски витезови,
част и слава нек вас увек прате
који Цраство Србско сачувате.“
“Шта је срж хришћанства?“
Христос одговара – речју и делом: “Од ове љубави нико нема веће
да ко живот свој положи за пријатеље своје.“
Слагали сте. Наместили сте случај. Измислили целу причу. Оклеветали старца. Сведочили сте лажно на ближњега свог. Отерали после 50 година монаха са КиМ. Издали сте свог духовног оца. Протерали 80 његових синова и кћери, ваше сабраће са КиМ. Србе сте оставили без једног огромног ума, сабраног разумног борца за истину, веру, правду, слободу.
Ставили сте узурпатора на његово место. Послушника.
Избацили сте са КиМ човека који је имао у малом прсту црквену и политичку ситуацију на терену, који је знао да објасни шиптарима, странцима и ватиканцима, с доказима и примерима, зашто нису у праву.
И то вам није било доста. Прогласили сте га лоповом.
У медијима сте га олајавали, оцрњивали, пљували.
Забранили му да на КиМ долази. Звали га секташем. Монаха и владику сте звали секташем, ви ватикански лажови и среброљубци!
Вукли сте га по суђењима, где вас је побијао аргументовано с лакоћом. Сведочили сте лажно, ви квази монаси.
И кад је умро, кривили сте вакцину, лагали сте о корони, радовали сте се злу и говорили да ће епархија да нестане…
А он се упокојио на дан св. Арх. Михаила. На исти дан када је 50 година пре тога замонашен.
Бог је означио свог праведника. Свог војника. Свог горостаса веробранитеља.
А шта сте ви урадили?
Брисали га са КиМ као да није постојао. Лагали народ о њему. Нисте дали да се сахрани на КиМ.
А Бог гледа…
И стићи ће вас свака суза старца. И свака суза свих нас који 15 година вашу инквизицију трпимо…
Ја посведочих и спасих душу своју, сведочанством својих очију које су саме све ово виделе, а ви… Како хоћете.
Бог зна да истину казах, праведника одбраних и нек ми се то урачуна на страшном суду, мени грешнику, као један ситни плус.
Радуј се у вечности Христовој авво Артемије, владико наш!
Глас Косова и Метохије
@ Крокодил Гена
Да, то је његов секташко-расколнички дух. Уствари тај дух је и житељ тог ”огњеног језера” а као што знамо, његова жеља је да што више душа учини суседима тог истог језера. И није сам, он је само предводник тих ”духовних хијена”, разних неприродно телигентних, који на овом сајту глођу и нападају неистомишљенике. Али када се појави неки алфа лав (попут Геронде и других…)или нека лавица( попут Тетке Ћацијане) повију реп и безаргументовано побегну кефћући и режећи, тетурајући се с тим њиховим специфично кратким задњим ногама, наравно лажним, јер народна мудрост и вели ”у лажи су кратке ноге”…
@Антилопа, добродошли назад.
Приличније би вам било да уместо „када се појави неки“ ставите „када се појавимо неки“.
Прикладније ставовима и духу епохе, наглашава разлику измеЋу чопора и стада.
За бројна стања питаћемо директора полиције мада и не морамо толико да ситничаримо, нисмо на паради.