И чувену „двојку“, трамвај који безмало један век иде истом трасом, и који намеравају да укину. Последња сам особа на свету која би неговала елитистички сентимент „круга двојке“, али они систематски уништавају традицију
Фото: Фејсбук страница Иве Радовић
Стари савски мост је уклоњен. Иста судбина чека и Београдски сајам.
На прилазу Београду из правца Чукарице, слика која је уписана од детињства – река, мостови, калемегдански гребен са обрисима тврђаве и звоником Саборне цркве – више не постоји. Ту слику заменио је стаклени, стерилни пејзаж ма ког мегалополиса са огавним, злокобним зградуринама Београда на води.
Срушена је Савамала – први прстен око тврђаве, клица слободног Београда после вековне туђинске управе.
Срушен је хотел „Југославија“.
Девастиран је, милион пута копан и прекопаван, Трг републике – радови су и даље у току, оне коцке које могу да издрже још сто година само кад се коначно пронађе на коју од шест својих страница треба да се окрену – повађене су. Сад га опет асфалтирају и постављају ко зна коме потребан сат.
Трг Николе Пашића је враћен у „изворно стање“ какво никад није постојало. А уосталом, тамо је сад Ћациленд, неизвесно је до кад ће овај biohazard опстајавати, а такво понижење у својој миленијумској историји овај град никад није доживео.
На Славију су натакарили пластичну фонтану са осветљењем којем би и улице фењера позавиделе.
Немилице се уништава свако дрвце, сваки цвет, свака зелена површина, од ове злочиначке клике проглашена за НЕИСКОРИШЋЕНУ зелену површину. Разуме се, нешто вреди само ако доноси корист. Њима. Иначе све треба затрти.
Писала бих до сутра када бих хтела да побројим сва непочинства ових нељуди који нам кроје живот, па ћу да поменем још само ово: једно дрво на Миљаковцу, поред аутобуске станице, здраво, раскошно и бујно, које су обноћ исекли јер им се може. Никаквог другог разлога нема.
И чувену „двојку“, трамвај који безмало један век иде истом трасом, и који намеравају да укину.
Последња сам особа на свету која би неговала елитистички сентимент „круга двојке“, али, људи Божји, они систематски уништавају традицију Београда, као и читаве Србије, уосталом.
Не заваравајмо се – не зато што су незналице или лопови (јесу и то, разуме се) – они то чине смишљено и намерно. Затирање идентитета и гажење достојанства предуслов је за испирање мозга, за ломљење кичме и претварање људи у послушне робове који пристају на све за мрвице са господаревог стола.
Шта још треба да нас снађе? Безмало девет месеци земља је у опсадном стању јер је шеснаесторо људи погинуло због корупције, небриге и бахатости мафијашке клике; а то је била последња кап у мору бешчашћа. Гледам своје бивше пријатеље, паметне људе, и њихове квазиинтелектуалне тлапње, а код оних мало уцењенијих и нервознијих – саркастичне бљувотине, о „блокадерима“, „обојеним револуцијама“ и осталим црвеним марамама за преплашен и слуђен народ, па све мислим…да парафразирам „Faith No More“ – „Све је смешно док неко не буде повређен, а онда је просто урнебесно!“
Да ли стварно мислите да ћете бити поштеђени?
Кад вам је доста?
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Иве Радовић)
Categories: Гостинска соба
Заправо тако сам и замишљао урбанизам , као некада комунизам , затрти све старо јер смо тако у могућности . Летећи аутомобили и цевоводи за мед и млеко !
„Трг Николе Пашића је враћен у „изворно стање“ какво никад није постојало. А уосталом, тамо је сад Ћациленд, неизвесно је до кад ће овај biohazard опстајавати, а такво понижење у својој миленијумској историји овај град никад није доживео.
И чувену „двојку“, трамвај који безмало један век иде истом трасом, и који намеравају да укину.“
Malo su me ovih par recenica uvrijedile kao „novobeogradjanina“ kako sam sebe prozvah jer svi ovi drugi imaju uzimaju sebi za pravo
da budu domorodci,kako indijanci kazu nativ,samo sto mi nismo ko irska i anglosaksonska fukara pobjegli pred gladi i izvrsili genocid nad domorodackim
stasnovnistvom,oteli im zemlju i pobili bizone.
Mi smo dolazili od 50-ih za boljim poslom,zbog ljubavi,boljeg zivota u velikom gradu,poslije 90-ih prvo kao izbjeglice
pobjegli od rata sa gacama na stapu a kasnije kad smo prodali ono malo muke i taj kapital ulozili u Bg,kupovali nekretnine,poslovne prostore,zapocinjali
biznise i polako napredovali,neki su i pukli ali srecom vecina strekla bar pola sto je izgubila a dosta njih postali jako uspijesni.
Ovi drugi su tu bili kako kazu „vijekovima“ i nijemo gledali nas koji smo sve izgubili i imali ambicije i zelju za boljim zivotom
kako napredujemo i prvo su nas sve zigosali kao ratne profitere,kriminalce,da se drzimo u coporu i jos svakojake gadne nadimke nam davali.
Ovi sto dodjose 50-ih su na talasu socijalizma sve stekli najlakse,kako se kaze na guzovacu,ponajvise je tu bilo ljudi iz nepristupacnih predjela u Crnoj Gori.
Malo sam namjerno preskocio 45-tu,tada se jurisalo na Dedinje,pljackalo,strijeljani su neduzni ljudi,tada su za direktore postavljali polupismene ljude
odane Titi i partiji.Odavde je nastao taj radikalni nukleus „startobeogradjana“ koji imaju pravo da nas stavljaju u drugi kos.
To su potomci komunistickih generala tzv prvoboraca,sada vec praunicad Licana,Krajisnika,Hercegovaca,bosanaca koji su zaboravili odakle
su im pradjedovi dosli a sto je najgore na KOJI nacin su sa copavog magareta uzjahali na konja vranca.
1521 je Sulejman osvojio Beograd i sve te prave STAROBEOGRADJANE otjero u Carigrad,u njega su tada dosli turci,janicari,basabuljuci i ostale
ubice,silovatelji i ratni profiteri i tako postace ti divni ljudi iz Anadolije „starobeogradjani“ koje su ovi novobeogradjani 1945 opet na isti nacin ubili,protjerali…
Beograd je slobodan,otvoren za svakoga grad,ljudi se pitaju zasto?!
Pa svako je donjeo nesto dobro sa sobom i oplemenio ga,pogotovo 90-ih kada je sve kavalitetno iz bivse yu pobjeglo u njega.
I ove price o beogradjanstvu su stvarno za neku parodiju,valja ce neko mastovit napravit predstavu na ovu temu…
I ko ima pravo da zove nesto Cacilend i place za svapskom zeljeznom skalamerijom sto je postavljena da nas osvoji i porobi,ko place za tramvajem
kome je neko uzeo za pravo da ga nazove krug dvojke kad su prije njega vozili konji i mazge…
Onda bi se zvao konjska zaprega dvojke i sta ako su se tamo prodavali sir,kajmak i prasici?
@Nebojsa
Браво за коментар!
Све си рекао тачно и искрено. Ја кад чујем реч „рођени београЏанин“ или ону супротну, „дођош“, машио бих се за бич (*), али га немам. На срећу другосрбијанског олоша и српских аутошовиниста, који највише мрзе онај део народа што је дошао преко Дрине. Али, има и мноштво Срба које ови не мрзе, него само презиру, а то су Срби „из унутрашњости“. У Београду живи скоро сваки трећи или четврти Срб, или боље речено, сваки трећи/чеврти становник Србије. У Бгду је у просеку мањак Срба, а вишак сваког антинародног отпада, без обзира на генетски састав. Ипак је далеко највише здравог и доброг народа, који је невидљив овако виртуелно, али се види и упознаје уживо, на послу, на улици, на пијаци, у болници…
А за круг двојке, право да кажем, нисам заинтересован за судбину истог. Много је важније докле ћемо стићи са једним другом пројектом. Оним са мноштвом народа као учесницима, где многи у еуфорији самоважности не схватају да су само статисти, физичка сила и енергија, у филму који лако може да уђе у конкуренцију за тзв. Оскара. У категорији филмова „хорора“, тј страве и ужаса какви се приказују широм тзв. Трећег Света, од Украјине, Грузије, Јерменије, Палестине, до Молдавије и …. Круг двојке је ту ипак симбол. Понављања, врћења у круг. Од самоукидања српске суверености петог октобра пре четврт века, па опет до „оверавања“ жртве, пуцњем у главу, (пуцњем тј. новим пучем), новим самопонижењем. И тако у круг. Укидање „круга двојке“ у том смислу може бити и добар знак. Можда прекинемо ово друго, много важније, кружење од пропасти у пропаст.
(*) Код Ничеа има место где каже да „када идеш међу жене, понеси бич“. Да је Фридрих међу данашњим БеограЏанима или онима из Титиног времена, рекао би исто за њих. Могуће само да би препоручио неко јаче оруђе… :))))
„Последња сам особа на свету која би неговала елитистички сентимент „круга двојке“, али, људи Божји, они систематски уништавају традицију Београда, као и читаве Србије, уосталом.“
Драга Ива,
ако би сте били последња особа ја бих био пар места иза Вас, да Вам чувам леђа.
Док
читава Србијакао појам опстаје још само у домену соцреалистичке фантастике аелитисички сентимент „круга двојке“у домену непроверених гласина, парадоксални феномен кроатизације која тече и даљесаморади свој посао.Премда несагледаних крволочк/них последица, тај превасходно културолошки феномен системски је и систематски те има свеколика лица и наличја. Ово стратешко уништавање сваког повѣсног наслеђа на које се може копито ставити само је једно од њих.
Заглупљивање, и идиотизовање такођер, неизоставна су његова оличења чијим су фекалним дејствима од почетка буне засута сва гласила. Сведочимо их и на овом блогу већ дуже време, па тако и у
ѕwastikaѕ thighопаскама подно Вашег текста.То је само знак да сте погодили осу у жаоку, хвала Вам на томе.
Vec sam ovde pisao o tom fenomenu kruga dvojke u Bg pa me prozvase rezimskim covekom ovi zakleti sledbenici krugodvojkaske elite,
oni sto na dunavskom molu svi ozarena lica docekuju indijske samane, one sto otac Joil kaze sto se ne peru po 3 godine a pravoslavlje im je FUJ!
Oni isti sto po sablonu moraju imati kucnog ljubimca a ovog hrane bolje nego coeka a kad se olaksa ostave na asfaltu posto su tako
fino vaspitani pa zato DorCol izgleda ko minsko polje i lepo mirise pogotovo leti.
Ma nebi me uopste interesovalo niti bih reagovao ali misle da mi mogu uzet pravo izbora i slobodnu volju, da mi ti drugi ne smijemo da mislimo i kazemo to sto mislimo
a drugacije je od njihove matrice.
Zaboravih jos jednu seobu starobeogradjana, kada je turska sila kapitulirala i turski sultan predao ferman knjazu Mihailu 1867 odose opet starobeogradjani za Carigrad, sad u njega dodjose hrabri ljudi sto su sve ove vijekove trpili turski zulum i dizali neuspijesne ustanke i u njima ginuli.
Ginuse i te 1915 kad je opet pao Beograd i kad su se ti hrabri ljudi uputili sa vojskom ali ovaj put preko nepristupacnih vrleti albanskih planina sve od Krfa da bi se vratili 1918 kao pobednici i nikoga nisu streljali,adoptirali smo svu tu fukaru i ubice sto su pod austrijskom
zastavom klali nasu nejac po Macvi,Bosni i ostatku Srbije, i njih primismo u Beograd,oslobodili im kolonije u Dalmaciji,Dudeklendu i sve do Koruske i Alpskog Srbilenda,otesmo i silnu obalu Talijanima a vecina nasih pra i cukundeova nije znala ni da pliva.
E to su bili heroji,ginuli a poslije rata koplje u trnje i vodili normalan zivot kao Milunka Savic heroina,cistacica u banci a toliku sirocad podigla…
Tako isto su 90-ih ovi novobeogradjani izasli nakon 4 godine iz rovova u Bosni,Krajini (to je znaci 5 godina vojske jer su vecina sluzili obavezni vojni rok)
Nisu kukali,dosli u grad det never slips sa par stotina maraka u dzepu,neko ni to i podmetnuli ledja i vrijedno radili,sticali,sad su ti ljudi u 50-im,60-im i 70-im.
Ovi sretni su mogli raditi ali dosta njih je dalo zdravlje i ekstremitete za domovinu i bolesni leze u nekim malim stanovima,iznajmljenim sobama sa pomocu sto nije dovoljna niti da pokrije mjesecnu terapiju lijekova.
Ne kukaju oni,opet bi oni isto uradili, ovakve veterane cesto sretnete na ulici a nemate ni pojma da su oni ti pravi veterani,voze kamione rade po kafanama,fabrikama,teske,lake poslove ,MA SVE RADE da prehrane sebe i porodicu.
Pa neka mi onda neko kaze da ima vise prava od drugih i sebe moze smatrati pravim beograDZaninom jer mu je deda bio basabuljuk ili prvoborac i oteo sve sto je mogao.
Placu za svapskom zeljeznom skalamerijuom,okupatorskom gradjevinom a ne zato sto pored Nebojsine kule nema ni kapele a kamoli spomenika za sve one silne leseve Srba sto je voda iz Jasenovca i Gradiske donjela.
A o spomeniku generalu Mihailovicu da i ne pocinjem.
Takve stvare fale Beogradu vise od tramvaja i trgova…
О чему се ви људи препуцавате? Не могу да верујем. Ко је пре, а ко касније негде дошао. Вама је важније да се осећате Београђанима, прекодринцима, косоварима…више него Србима. У овако тешком времену, судбоносном, најважније је да се осећамо Србима и да будемо сложни, а не да се делимо по регионалним и још глупље, временским одредницама. Нисам то могао да схватим ни пре тридесетак година. Ја чији деда је рођени новосађанин никада о томе нисам размишљао, а жали ми се друг са посла из Футога како не подноси ове колонисте из ратова 1991… а он дете колонисте из 1945. Нисам то схватао ни тада, а не схватам ни сада. Ми смо једно племе, српско. Ионако нас је мало остало, а расправљамо се о тоталним глупостима.