Мило Ломпар препоручује књигу песама Радована Караџића „Црна бајка“. Одакле он у том свету и да ли се икад од њега удаљавао?
Мило Ломпар на представљању књиге Радована Караџића „Црна бајка: сабране песме“, Српска књижевна задруга, 19. јун 2025. (Извор: СКЗ)
Иморалност
Мило Ломпар препоручује најновију књигу песама Радована Караџића „Црна бајка“. Српска књижевна задруга је у Београду организовала промоцију „књижевног подухвата“ др Радована Караџића којој су присуствовали препознатљива лица наше конзервативно-клерикалне политичко-културне сцене. Да поновим – Мило Ломпар препоручује најновију књигу осуђеног ратног злочинца и првог председника Републике Српске, вишедеценијског хашког бегунца и алтернативног исцелитеља др Драгана Дабића.
Зашто је моју пажњу поред присутних академика, политичара и уметника привукао баш Мило Ломпар. Можда зато што фигурира као „идеални“ вођа модерне српске деснице? Можда зато што га многи већ виде као „идеалног“ председничког кандидата за 2027. годину. Можда зато што је успео да стекне популарност међу широм студентском популацијом и себи загарантовао место на већ фамозној студентско-професорској листи?
Ове референце сигурно нису комплементарне са ликом и делом Матије Бећковића, а био је тамо, нити Гојка Ђога, а био је тамо, па ни Косте Чавошког, а био је тамо. Али, Мило Ломпар који сада преузима улогу ребрендираног и апдејтованог Коштунице, не може и не сме да прави овакве не гафове, не пропусте, већ катастрофалне аутоголове. Или, можда ово и није био аутогол, већ скидање маске, свлачење модерног, демократског, cath-all капута испод кога је Ломпар све време носио дрес свог старог тима чији су се ветерани окупили као витези таме око округлог стола српског света, или српског смака света.
Да се у наставку послужимо омиљеном фразом некога који је у свему, али буквално у свему антипод Милу Ломпару – хајде да му дамо добробит сумње, којом се разметала министарка за једнократну употребу Гордана Чомић.
Шта је спорно у томе да се организује промоција збирке песама, да се тој промоцији присуствује и да се иста књига препоручи? Посебно ако узмемо у обзир да је то управо тема из стручног домена „инкриминисаног“ професора Ломпара. Шта је спорно у уметничком исказу и изразу др Радована Караџића? Зар затвореници немају право на писање, цртање, свирање…? Многи у затвору заснивају породице, завршавају факултете, објављују дисертације, научне радове, романе, дневнике… Зар то право нема иначе плодни и признати песник Радован Караџић?
Да ли Радована Караџића можемо посматрати само као песника, уметника, ствараоца? Да ли је он психијатар, песник, први председник и оснивач Републике Српске, злочинац осуђен за најтежа кривична дела укључујући и геноцид у Сребреници? Или је он све то појединачно, укупно и одједном? Може ли се раздвојити аутор од својих дела и од својих недела?
Milo Lompar je sinoć u Beogradu promovisao knjigu pesama ratnog zločinca Radovana Karadžića u izdanju Srpske književne zadruge, čiji je Lompar predsednik (a AV pokrovitelj!). Promociji su prisustvovali Matija Bećković, Kosta Čavoški, Miloš Ković i ostali koji su Karadžiću uputili… pic.twitter.com/fjBmpWmSNj
— Kosta Konstantinović 🇪🇺🇺🇦🇬🇪 (@KostaKonstan) June 20, 2025
Караџић је сигурно личност која буди дубоке емоције, позитивне и негативне, не само у Србији већ у региону, чак и у свету. Он је више од појединца, он је постао феномен, нека врста политичког, вредносног и идеолошког деобног параметра (уз свог војног пандана – Младића) јер се преко њега, односно перцепције њега, људи одређују према деведесетим, према рату, према злочинима, према региону, према Милошевићу, према прошлости и према будућности. Још увек смо у времену када су „јунаци“ деведесетих постали део обавезног упитника који мора попунити свако ко пробије дебелу опну анонимности и добије прилику да кандидује своје ставове на политичком тржишту Србије.
Данас је то тржиште насилно претворено у монопол једне странке, једне клике, једног човека. А одговор тог монополисте је јасан – Хашки суд није суд већ антисрпска инквизиција, хашки осуђеници нису осуђеници већ јунаци, хашки заточеници нису заточеници, већ мученици. Свако, али буквално свако ко је преживео или суђење или изречену казну, ту судску или затворску отпусницу је искористио као улазницу за „високо друштво“, за нову елиту у Вучићевој Србији. Бивши оптуженици или робијаши постали су незаобилазни декор најгледанијих емисија на националним фреквенцијама, лак плен за политиканте који перу или редигују своје биографије. Вампири деведесетих плански се прикључују на трансфузиону терапију коју обезбеђује Вучићева машинерија, а у боци су наша крв, наше паре, и наши животи – поново на услузи старим штеточинама.
И одакле онда Мило Ломпар у том свету и да ли се икад од њега удаљавао? Његова стара теза о синтези грађанског и националног сада девалвира и банкротира пред књигом оног ко је мало тога знао о појму грађанског и у Југославији и у својој Босни, а камоли у Србији и Београду. Ако крај одређује човека, на његовом крају његов поглед на свет је био четнички, а они и кад певају и кад чисте, и певају и чисте строго етнички.
Фото: СКЗ
Можда смо заборавили да новим генерацијама испричамо црну бајку о крвавом распаду Југославије, па сада њима нуде репризе црних бајки са новим нијансама, са новим сликама, са новим стиховима.
На сајту Српске књижевне задруге јавност је обавештена да ће се промоције ове књиге после Београда организовати и у другим градовима Србије и региона. Предлажем да иста екипа, на челу са незваничним председничким кандидатом Милом Ломпаром, оде у Нови Пазар и на књижевно вече о Караџићевим песмама приреде студентима, оним истим студентима који су певали српску химну, огртали се српским заставама и одмењивали православне колеге на блокадама за време васкршњих празника. Нека им тамо објасне поменути академици и професори шта се то десило 1993. године људима из њиховог завичаја на територији државе чији је председник био Радован Караџић. Можда би пре него што им прочитају делове Караџићеве „Црне бајке“, требало да им испричају крваву бајку о њиховим сапламеницима и сународницима, јер су жртве биле грађани исте државе као и они, а страдали су на територији друге државе, државе председника и врховног команданта чије им песме сада препоручују.
Извор: СКЗ
Новопазарски студенти су заједно са београдским колегама пре пар месеци пустили голуба мира са бине, пожелели мир и јединство, нову и другачију Србију. Био је то тренутак када се цео свет дивио нашој младости, када су понови комшије училе од нас како се воли и како се превазилазе разлике љубављу и толеранцијом.
Али авај! Они за које се исти ти студенти надају да им нову Србију могу створити и оставити, често својим речима, делима и потезима подсећају на ону стару Србију из деведесетих или повампирену Вучићеву Србију коју желе да промене.
Не може се ићи пред студенте са Караџићевим црним бајкама под мишку! Ова деца не желе бајке, не желе успаванке, не желе отрове. Ова деца нас преклињу да се унормалимо, да се просвестимо и уљудимо. Том изазову морамо дорасти. То је наша дужност. Професорима пре свих!
Др Александар Дикић је лекар и водитељ КТВ из Зрењанина
Наслов и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
Жута ништица остаје жута ништица, потписивала се као „ТВ аутор“ или истицала у први план диплому факултета из Др. Суботића улице. Са тугом и непреболом за неосвојеним трећим мандатом Бориса Тадића. А кад би се мало загребало то жуто, испод би се указао прави бољшан.
Мене је било срамота што ми је неко као овај, назови аутор, сународник. То се зове недостатак кућног васпитања!
комесарски…
агитпроп…
као прави бољшевик
„Хашки суд није суд већ антисрпска инквизиција, хашки осуђеници нису осуђеници већ јунаци, хашки заточеници нису заточеници, већ мученици.“ – браво, живу истину пише писац горњих редова…истина ненамерно, тј. у другом контексту, али, и то се рачуна :-)!!!
Вучићев режим је толико зло да свако може наћи добре разлоге да буде против њега. Тако се међу противницима режима налазе и они који би врло РАДО радили оно што Вучић НЕРАДО ради (јер је уцењен криминалним педигреом), а што се тиче захтева такозване међународне заједнице. Такав један али заиста парадигматски тип је и наш „ТВ аутор“, Дикић, онај који, искључиво с левице, постиже катастрофалне аутоголове у јаловој политичкој игри.
Радоване, радовање наше.
Окрени обрни аутор дође до четника, наравно у негативном контексту. А чим је против четника значи да је комуниста, тоталитарац и противник српских интереса. Ако студенти треба да бацају камењем на Др Караџића да би добили подршку нека хвала лепо. И још нешто аутор истиче чињеницу како су се студенти из Новог Пазара огртали државном заставом Србије. Гле чуда огртали се заставом државе у којој живе. А што њих не пита шта мисле о злочиначкој политици Алије Изетбеговића, злочинима у добровољачкој, тузланској колони, Насеру Орићу и злочинима које су муслимани починили у средњем Подрињу и уопште на целој територији бивше БиХ над Србима. И на крају испаде оно што сам увек тврдио и на страницама овог сајта. Не можете да буде Србин и да Вас подржавају другосрбијанци. Чим је проф.Ломпар урадио оно што би сваки српски интелектуалац требао да уради добио је пацку од грађаниста. Ја тврдим да би он био први на листи за одстрел када би се Дикић и њему слични докопали власти. А он нека размисли.
Титоисти, сами кажу, су црвене усташе.
Данас 2025. у Србији титоисти су црнолегионари.
На такву рану љута трава.
Акса, па сетите се само ко је жутима постао највећи непријатељ после 5.10. Војислав Коштуница, захваљујући којем су креатуре попут Ж. Кораћа, Гаша Кнежевића, Д. Веселинова, М. Динкића, К. Удовички (да поменем само неке) постали министри, а Лабус, Питић, Ђелић и Влаховић дограбили све економске полуге у име својих англоамеричко-глобалистичких господара.
Данас су господари исти, а на власти је друштвени шодер, олош и талог, злобна и похлепна радикалија-гологузија у комбинацији с мајсторима за пљачку и ударање рекета, али то је већ друга тема.
Елем, ово описано би се десило и с Ломпаром да којим случајем довуче граџанере до власти. Зато је сваки покушај сарадње с проглашџијама и сличним позив на узбуну. Шта, нпр, овог „ТВ аутора“ разликује од Горана Јешића? Можда стил у наступу, а у вредносном и идеолошком смислу – ништа. Све је то исти југотитоистички пород.
Ko je ******* koja je napisla ovaj odvratan autosovinisticki tekst ? Zasto prenosite ovakve tekstove ?
@губернатор
Слажем се у потпуности.
Dikiću, dođi pred narod za Vidovdan i objasni mu zašto su tvoji prijatelji sa zapada ubili devojčicu na noši. Objasni im zašto su gađali voz u Grdelici. Ubedi ih u to da sve radiš iz uverenja i ljubavi. Pokušaj da bilo koga navedeš da ti veruje. Iznesi dokaze da je baš Karadžić kriv za pobijene muslimane iz voza. Pa ti, ******, živiš od toga što Vučić ne sme da spreči tvoj rad i finansiranje, a ne od toga što promovišeš nešto mudro i korisno.
Smisao tvog teksta je da „otvoriš oči“ studentariji da nipošto ne smeju postaviti Lompara na svoju listu. Ne zato što je glup i nesposoban, nego zato što on inspiriše tu decu da budu Srbi, što je po tebi totalno nakazno i nespojivo sa poželjnim. Ko oseća bilo šta srpsko u sebi je opasan za tvoju stvar. Zato omladina treba da bude slepa i oduševljana onime čime se ti oduševljavaš. Parama sa zapada. Hvata te panika, reaguješ sumanuto. Pravo da ti kažem, imaš zašto da brineš.
Latinica, samo zato da bi ti razumeo napisano.
Rekla bih da se radi o nesporazumu. Jugoslaviji 1941 nije bio potreban 2. sv. rat, ali nam je nametnut 27.martom, neopreznim aktom generala Simovića, koji možda to i nije organizovao samo zato što su mu iz GB platili… Račun je bio veliki. Ni raspad Jugoslavije devedesetih nam nije bio potreban, ali nam je, verovatno nametnut, logičnom željom NATO da se, posle raspada Sovjetskog saveza proširi na Istok. Opet smo platili skupo. Šta se konkretno desilo oko Srebrenice nije za sad poznato. Da li je General Mladić naredio ubistva, ili je izgubio kontrolu nad svojom vojskom? To će pokazati budućnost. A i odgovornost Karadžića… Medjutim, mi smo okupirani na KiMu, i živimo sa tom realnošću. Eventualni budući predsednik, čak i neke prelazne vlade Srbije se u javnosti mora odgovorno ponašati, diplomatski prema svetu u kome živimo. U tom smislu je autor u pravu što ga kritikuje. Ali je neumesno da to čini toliko žestoko, da izaziva revolt čitaoca
O како је Алексндар то само чедно прошарао, ред купуса ред меса, ју ју ју… а наслов „Иморалност“.
Али стваааарно елоquентан.
„Ваки нам требају, а не они неписмени“.
Браћо, време је смутње. Само по родовима њиховим познаћемо их. Не само да не расте на чичку смоква – у смислу очекивања неког будућег рода – него нам ни најлепша и најелоквентнија смоква не треба, ако је род од тате и ђеда чичка.
Вама, Zorka, не смета што су чин присуства промоцији књиге, па и препорука те књиге, узети као недопустиво архизло? О самој књизи ни речи? Није ТВ аутор компетентан за књижевну критику – нисам ни ја, али барем не позивам да на ломачи заврши свако ко је био на промоцији, или књигу у руке узео, не дај Боже да је рекао или помислио да њен садржај ваља.
То је чист бољшевизам „нисам читао, али из све снаге осуђујем“. Тако је Злобек осамдесетих спречавао штампање књига Слободана Јовановића уз паролу „ни старо, ни ново четништво неће проћи“.
Тлапње у докторовом тексту разумљиве су за стандарде једног жутог ЕУроБејца. Треба ли подсећати на створења попут Балшонеа Божовића или Александре Јерков? Па то двоје би се потписали испод ове пашквиле под шифром „скидања демократске маске“. Такви су жути демократори одувек били, откад их је УДБА оживела 1989. (авај наивчинама попут Боре Пекића или Миће Данојлића), само су се временом расејали на стотине страна, странака и покрета. Све су то антинационални комунци и њихова идеолошка дечица. И то нема везе са дешавањима у Сребреници, нити са било каквом одговорношћу Радована Караџића.
Нешто подозревам да би наслов збирке могао да у своје аспцијативно поље укључи и тзв. доминантан наратив о ратовима 90-их и о улози Срба и њиховог вођства из Српске у њима.
Јер, истина са великим и је једно, а историјска, политичка, судска, а нарочити квазисудска друго.
Жиг који је Српство добило од Запада, уз бомбе, не морамо, Дикићу, да прихватимо.
Титоисти, марксисти, разни „фили“, англофили и други, који су наративе непријатеља поунутарњили, морају..
У некој префињенијој култури, рецимо француској, овакви случајеви, морално спорних аутора, прилика су за расправу, али „на нивоу“..
А што се тиче процене о политичком ефекту Ломпаровог чина, нека се о томе слободно расправља и нека, пре свих, он сам себе „објасни“, ако нађе за сходно..
Свако ко каже да су Радован и Ратко ратни злочинци исписао је себе из српства.
Само да додам оно што „испод жита“, пролази код лево-титоиста, као што је Дикић и чему они здушно помажу.
То је суптилно протурање територијализације бошњачке мањине у делу Србије, за сада на нивоу наратива, кроз новопазарство или инсистирање на „санџаку“, како кад..
Дакле, када се наш танкоћутни титоиста, квазилиберал, уживљава у психу и емоције младих новопазарских студената и патње њихових сународника, онда га треба суочити са младим Србима из Новог Пазара и њиховим правом да се под новопазарским студентима не подразумевају само припадници ислама и поручити му да се на тај начин, имплицитно, али довољно јасно, Нови Пазар, прво у свести, а у следећем кораку и у реалности, проглашава за етничку територију само припадника те, исламске заједнице и тог, бошњачког, народа..
И упознати га са „правом“ Срба, у истом Пазару, да живе у улици са спомен плочом ратном злочинцу из редова муслимана из Другог рата (коју нико више не спомиње, а стоји)..
И када све то већ „пролази“ и „добија здушну подршку“, логично је да ти исти, „так симпатићни штуденти“, без зазора затраже да на заједничкој студентској листи буду њихови, читај СДА, представници, као представници мањине, не би ли користили мањи изборни праг и тако нам и са лева касније продавали рог за свећу.
Као да нам није доста Удбиног ЗЛФ-а у те сврхе..
И сви то виде, на левој страни где се нађе и по који слуђени Србин, али се онда, ваљда, сети мантре „најопаснији је српски национализам“ и настави да „фразира у духу основних начела“.
Па докле више мајковићу..
@gubernator
Pošto knjigu Radovana Karadžića nisam čitala, nisam je ni komentarisala. Ne zameram osobama koje su prisustvovale promociji, da sam u Beogradu, možda bih i sama došla, mada me više interesuje general Ratko Mladić. Ali, ja nemam političkih ambicija, moglo bi mi se. Ko ih ima, odgovoran je za sve u državi, i kao što napisah, mora da pazi. Jer cenu plaćaju svi.
За Зорку
https://www.youtube.com/channel/UCS0jYdQIL95gzdvxoLuEfRw/community?lb=UgkxKVO8hbXoWpfxaJ5Ik5tqjreuiUSAVT-c
@tvrd
Raspad Jugoslavije nije bio spontan čin, samo očekivan, posle raspada Sovjetskog saveza. Ali mi još o tome ne znamo dovoljno. Ne sumnjam da su se Srbi iz BiH spontano pobunili protiv raspada, kojim su prestali da žive u istoj državi sa ostalim Srbima. Bila sam fascinirana njihovom organizacijom … Pomagala sam iz inostranstva na svoj način.
A onda se desila Srebrenica… Pitam se, da li iko u RS zna pouzdano kako se i šta desilo? Milana Jovanovića-Stojimirovića su komunisti na robiji pitali, da li on zna ko je organizovao 27.mart. Pa se tako i ja sad pitam o Srebrenici, i verovatno za života neću saznati, kao ni oni, onomad…
Ali tema je bio Milo Lompar. Srbija mora da što stabilnije opstaje u datim uslovima, i političari u vodećim funkcijama se moraju brinuti o tome.
Аутор текста Александар Дикић потура да су Срби у Босни и Херцеговини 1993. били кривци за „нешто што се десило“. Ово очигледно звучи да су Срби нешто скривили Муслиманима у БиХ . То чист безобразлук, лаж и подметачина. Није имао храбрости да напише оно што говоре Наташа Кандић, Борис Тадић и слични издајници Србије и слуге српских непријатеља : „Срби су направили геноцид у Сребреници“.
Неопходно је да уредништво тражи од Дикића доказе за тврдње да су Срби ишта скривили Муслиманима у БиХ. Изетбеговић је желео рат (и Енглези и Американци) , Изетбеговић је направио рат у БиХ. У Сребреници није било геноцида, било је масовно стрељање ратних заробљеника (то стрељање је ратни злочин, није геноцид, јер нису стрељане жене , деца и старци).
Срам те било Дикићу, надам се да си лупетао из незнања, а не из зле намере !
Za gubernatora i ostale hrabre što srbuju:
FAZ žali slučaj za studente, ali, njihov pokret prete da preuzmu nacionalisti, pa je u tom smislu AV i dalje garant stabilnosti, tako nekako…
Дикић – синоним ускогрудности, еУропског слепила, фашизма и расизма.
Професор Ломпар – иако разочаран у сву безобалност плаћених патриЈота и кукавичких националиста невољних за подвиг, али ипак громада и жива легенда без обзира на сва могућа неразумевања или неслагања.
Коме веровати?
@Danilo
Nisam pisala da ne treba verovati Milu Lomparu. Ne poznajem ga, po struci sam fizičar. Ali, njegov gest demonstrativno nacionalne orijentacije je pokazao da nema karakter za političara u realnim okolnostima.
A da bi stvarno mogli da verujemo nekoj političkoj stranci, treba da učestvujem u njenom stvaranju. Treba da nam iznese svoje ciljeve, odnosno, da ih mi uobličimo našim zahtevima. To ne pada sa neba.
Боже, на шта је спао овај сајт да објави овакву БЉУЗГУ!!! Ратни злочинац? Алија ти је бениган??? Данас је та прича о кривици Срба за тај рат толико огољена да у њу више нико не верује, осим овог „господина“