Ако битка предуго траје и претвори се у нешто налик опсесији, борац за добро све више почиње да личи на оног против кога се бори
Извор: Фејсбук страница Оливера Томића
Тежња ка свакој праведној ствари обично подразумева борбу против нечега што се противи племенитом подухвату. Заправо, најчешће је немогуће ишта ваљано и отпочети док се прво та победа не извојује. Но, ако битка предуго траје и претвори се у нешто налик опсесији, борац за добро све више почиње да личи на оног против кога се бори и, посматрано са стране, све их је теже међусобно разликовати.
Жорж Димезил је својевремено написао да сваки херој који се бори против чудовишта, да би успео, мора и сам постати налик на чудовиште (довољно је сетити се Хераклових „колатералних жртава“). Онај који би да потврђује, у опасности је да постане одређен предметом оспоравања. Треба се зауставити на време, а спољашњи, видљиви знаци су прво упозорење: шатори су шатори где год да су, блокада саобраћаја у једној улици је иста као и у другој. При томе не треба заборавити да велика већина људи нису ни хероји, ни чудовишта.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Оливера Томића)
Categories: Гостинска соба
Нека ваљане Србске деце, она се неће зауставити, неће се предати. Она ЈЕСУ правдољубље, истинољубље, добротољубље. Кад ЈЕСУ, искључиво не могу бити, постати НИСУ. До Господа је, није до посматрача…
„Ако битка предуго траје и претвори се у нешто налик опсесији, борац за добро све више почиње да личи на оног против кога се бори“
По овоме смо ми Срби били своји на почетку окупације Османског царства, а сасвим другачији по ослобођењу од Османлија. Тачније, личили смо на њих?
„Ако битка предуго траје и претвори се у нешто налик опсесији, борац за добро све више почиње да личи на оног против кога се бори“
-Дефиниција до саме сржи
Вук Караџић се удвара будућој жени, Швабици: „Мени ће господар Милош дати спаилук, ја ћу бити спаија“.