Беседа оца Жарка Гавриловића о случају владике Артемија у Торонту, новембар 2010.
Протојереј др Жарко Гавриловић (Извор: Јутјуб)
Никад ми није теже пала посета Канади, кад сам био овде на аеродрому чуо сам да је владика Артемије рашчињен, да су упали полицајци док је служио литургију – полицајци, атеисти, који не знају шта је (Божја) служба, на предлог ових горе у Цркви, који одговарају пред Богом за сваку реч, за сваки поступак. И хоће да га истерају, да га отерају из његове келије и да га преместе тобоже у Краљево, у хотел – шта ће њему староме хотел, кад је он монах од главе до пете.
Будући да је његов духовни син Теодосије мој земљак, а показао се оцеубицом – владика Артемије га предложио за епископа а он отерао владику Артемија са епархије, заједно са митрополитом Амфилохијем, епископ Атанасијем, епископом Иринејем Буловићем, тројицом епископа – нажалост – „јустиноваца“. По пророчанству самог оца Јустина који је казао: „Мали, мали, доста си мали, али имаћеш велике муке од својих школских другова.“ И то се обистинило.
Ученици светог Јустина Поповића: Атанасије, Артемије, Иринеј и Амфилохије
Раскол се ствара у српској Цркви, раскол не ствара Артемије него врхушка српске Цркве на челу са Синодом и Сабором. Они који су у Сабору не смеју да „гукну“, устао је један епископ да брани владику Артемија – они су казали „и твој ћемо проблем убрзо решити“, устао је други – исто тако… Трећи је напустио Сабор, а кад је видео да то неће вредети, вратио се да колико-толико утиче.
Могу вам казати за себе, а тако мислим да могу казати и за владику Артемија, док носимо душу у своме телу, у своме носу – бићемо само православци. И ништа друго. Никада римокатолици. Никада они који су клали српски народ у име вере, милионе Срба су поклали а нису се покајали.
Препис и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Odlazak Vladike Artemija mene licno vise pogadja nego odlazak Irineja. Njegova SVETOST Patrijarh Pavle ce to i ostati sve dok se ne pojavi DOSTOJAN. Sinod je skup novotaraca, ekumenista papoljubaca i masoncica- keceljasa. U saradnji sa klovnom Bugojanskim napravili su izuzetno veliku statu Srpskom narodu i drzavi. Bez duhovne obnove nece biti ni jedne druge a nju sinod, ovakav kakv jeste, ne moze da iznese. Ocekujem jos ordenja za klovna i njemu slicne. Nesreca je u’vatila maha. Nek nam je , svima, SVEVISNJI na pomoci.
Владика Артемије је на трону Епархије рашко-призренске и косовско метохијске био ДОСТОЈАН НАСЉЕДНИК ПАТРИЈАРХА ПАВЛА. Склоњен је у времену кад је његово вођство било најпотребније. Иако су Њега само уздигли пред Богом, вјерни народ су лишили Пастира њиховог.
Нажалост, превише је било браће која су га издала, а премало оних који су га бранили. Владику је Господ Бог већ овјенчао трновим вијенцем мученишта, али му и подарио ореол светости који ће све јаче сијати, што вријеме буде пролазило.
Не брине мене како ће Судија небески судити владики.
Мене брине наша невјера или маловјерство. Превише нас га је издало. А још више МЛАКО ПОДРЖАЛО. Први ја.
Долазе Посљедња времена. Присјетите се да се Свети Петар три пута одрекао Христоса, па се покајао.
Да ли ћемо ми имати времена да се покајемо?
*маловјерје
Оставите Цркву на миру.
Са горње слике – духовне деце Аве Јустина – видимо да је Артемије најнижи телом,
али највисочији духом.
Његова два брата – Епископ Атнасије и Епископ Иринеј – имају прилику, док су овде
на земљи, да га досегну а и претекну, само ако то буду желели, а свакако могу, што
би било на спас Њиховим душама и ништа мање СПЦ-и и целом Православном срб-
ском роду – прецима и потомцима.
Амин. Блаженопочивши о. Жарко је исповедао истину, за разлику од оних свештеника и архијереја који су ћутањем а неки и активно подривали истину и довели до жалосног стања у Београдској Патријаршији. Вјечнаја памјат.
Шта год ко мислио и како год ценио сваког појединачно од преминулих владика и патријарха ове године – редња високих достојанственика СПЦ никако не мирише на добро. Јесу сви они били у узрасту кад смрт није никакво изненађење, али се јавља неодољив утисак да је њихов одлазак итекако поспешен и „помогнут“ са стране. Некако ми се чини да би и Амфилохије и Иринеј још били живи да се нису „лечили“ од извикане пошасти. Милутин је такође(?) умро од короне, А у првим вестима покушано је да се исти узрок смрти припише и у Артемијевом случају. Ове смрти су велики земљотрес за српске земље – а нисмо у том погледу никакав изузетак у Православљу.
Ми смо и иначе као народ разбијени, посвађани и обезглављени. Реч најбољих одавно не допире до народа. Овај мали вентил „слободе“ у последњих 20 година (мислим на родољубиве интернет медије) нисмо искористили како треба. Служио нам је углавном за изношење својих „сма(т)рања“, разматрања и јалове расправе. Догађаје нисмо стварали, него смо гризли коске које нам баце као „догађај“, са небитним ликовима у главној улози – ликовима, који иначе не би значили ништа без медијске машинерије која их је произвела – а ми им још придали на „значају“.
Ускоро некоме може пасти на памет да нам и ту оазу лажне слободе одузме. Јер – ту оазу је створио тај НЕКО, а не ми. Она није плод наше памети. Ни наше, ни грчке, ни руске, рецимо. Кад процене да су нас кроз њу прочитали, угасиће је једним притиском на дугме. И од оног што смо мислили да смо радили и стварали остаће једно велико НИШТА. И – шта ћемо онда?
Мислите о томе.
Блаженопочивши отац Жарко, Бог му дао место у Царству Своме! Дисао је за Истину и веру, увек праведан, увек исправан и усправан, увек на челу ангелских војски… његовим одласком, као и одласком часног владике Артемија, тама овог света је постала гушћа, лаж надошла и расквасала се. Добри оци наши молите се за нас!
… и још ћемо те слушати.
Током 2003. године, неки Гонзалес, припадник неке од тајних служби САД, у сред Високих Дечана, пред забезекнутим владиком Артемијем и монаштвом изјавио је – можете ви Срби да се љутите и буните, али све цркве и сви манастири Српске православне цркве на Косову ће постати „Косовска културна баштина“. Владика Артемије му је онда одговорио – то је очигледно ваша намера, али уз Божију помоћ, то се никада неће десити!
Америчке службе су онда на КиМ ангажоване на прикупљању било каквих података који би могли да се искористе за компромитацију Артемија. Онда је у медијима створена афера, по којој је Артемије наводно проневерио неки новац (?!). Он, који се одрекао материјалних угодности, заветовао се на аскетизам и који је од личне имовине имао само мантију и ципеле (?!), и до тада међу Србима сматран истинским духовним пастиром. Иначе, Артемије је био духовно чедо и најбољи ученик Светог Јустина, једног од највећих и најцењенијих српских теолога и духовника. Артемије је новац наводно проневерио преко једног од својих сарадника (не могу да се сетим имена!), што наравно никада није доказано, чак ни пред органима СПЦ. Било је то довољно за компромитацију Артемија и његово „склањање у страну“ у чему је саучествовала и СПЦ, на жалост!
„Живот је мајсторско решето…“
Истина не може да се закопа, она увек нађе свој пут, а „у цара Тројана козје уши“. Све на крају изађе на видело, јер „не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже свој траг!“
http://www.zabrinuti posmatrac
Пробали су да склоне владику, али није им успјело. Каже се „глас народа ,глас Божији“, огромна већина српског народа не признаје то рашчињење владике Артемија (то се може видити по коментарима на порталима). Промислом Божијим владика је својим прогоном себи зарадио још један вијенац истинског Христовог сљедбеника – вијенац прогона , и тако засијао још више. На жалост ПРОГОН ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА ПОНАЗАО СЕ КАО НЕОПХОДАН ДА БИ ГОСПОД ПРЕКО ЊЕГА И ЊЕГОВИХ МОНАХА САЧУВАО СРПСКУ ЦРКВУ.
И у том страдању и прогону владика је остао частан и свет човек и издржао је све ходећи сваки корак по вољи Господњој и крај његов је вјернима јасна порука.
Надам се да ћемо крај престола Господњег добити још једну воштаницу која ће горјети молитвом за наш народ у лику владике Артемија који је тако живјео и ође на земљи.Амин!
Bivši vladika Artemije je raskolnik, otkazao je poslušnost crkvi(saboru)!
Svaka pa i ova diskusija nema više nikakvog smisla. Težinu može imati pitanje da li je još neko zaslužio raščinjenje, a nije ga dobio.Na kraju, to je posao i obaveza sabora! Episkopi odlučuju, episkopi će i odgovarati,naše je da se molimo Gospodu!
ЕПИСКОП РАШКО ПРИЗРЕНСКИ У ЕГЗИЛУ, Господин
Артемије – вазда је био и остаје, до своје земаљске кончине, у крилу
Српске Православне Цркве, Оне и Онакве у Којој је крштен и од свог
духовног оца и руководитеља – Св. ЈУСТИНА ЋЕЛИЈСКОГ – замонашен.
Спреман и до смрти да не одступи од монашких завета /заклетве/
дате на монашењу, рукополагању и хиротонисању – да ће
чинодејствовати као и Његов духовни отац – Св, Јустин Ћелијски
– ни у чему не одступајући од СВЕТООТАЧКОГ ПРЕДАЊА,
не поводећи се за којeкаквим новотаријама и безвезаријама
новоконпонованих – турбофолк-литургичара – ЕКУ/куку!/МЕНИСТИМА, ДАРВИНОЛИКОГ ДУХА!
Јуродив
У најцрњем мраку
Пред зору
Будим се
Јуродив
Позлаћено
Распеће
Нагриза
Крв Спаситеља
Керови лају
Вране гракћу
А рибе
Занијемиле
Момчило
За „Dejana“
Како се само усуђујеш да шта и кажеш, и то још писмом које је починило велико зло, тебе је ставило у корпу која је у рукама ватиканских слугу.
Сад Уредништву „Стања Ствари“
Ја нисам нико посебан али бих замолио да се покрене, успостави, правило да се
не приказују натписи и сл. који нису писани ћирилицом!
Za“ GSM“
Izvinjavam se vama, koji se stidite lepog pravoslavnpg imena i lažno predstavljate, što koristim latinično pismo jer mi tel. aparat ne podržava ćirilicu i što nemadoh para da mu preradim program na ljubljeno mi pismo, jer finansirah od radničke plate studije sada vrsnog filologa za srpski jezik i književnost.
Vama bih savetovao da uzmete diptih u šake i da naučite šta je to crkva. Preporučuje vam i duhovne zapovesti svetoga Save.
Отац Жарко је срце и жао ми је што за живота његовог нисам успео да више уживам у лепоти тога срца које дише истином.
Да је Богом надахнут и да Бог кроз њега говори уверио сам се директно, после његове смрти.
Наиме за време његовог живота изрекао је „родослов“ Срба тј. наше име и презиме свакога, који сам запамтио јер ми Дух и срце потврђују ту истину.
Рекао је:“ Име нам је Православац, презиме нам је Србин“ одређујући тако на шта се „одазивамо“ и коме роду припадамо.
Како он брани истину Божију увидео сам не тако давно када је садашњи патријарх покушао да нам измени родослов.
Буквално је исту реченицу изговорио, али је рекао:“ Име нам је Хришћанин, презиме Православац“, покушавајући тиме да нас преименује у оне који „заједницу“ Хришћанску виде као своје име, а унижавајући спасоносни чин поседовати име које стоји само у онима који се Православним називају.
Бог је тако уредио, кроз своје верне, да и у овим тешком и мутним временима речи оних који су га љубили и стајали уз Христа и даље се боре за Христа и бране га.
Зато ми је жао када сам чуо буквално исту реченицу али сам потпуно измењеним духом, што нисам увидео какво благо је било крај нас за живота.
Два наша духовна горостаса који нам и данас осветљују пут истине и правде, отац Жарко и владика Артемије
НЕКОЛИКЕ ИСТИНА!!! Па како се коме свиди!!!
Ово је наш прота Жарко изговорио 2010. г. док је пут тадашњег владике Артемија још имао смисла!
Уреднииштво и посебно уредник добро знају и оно што је прота казао коју годину после. Покушаћу цитирати протине речи:“Ја сам ипак у Цркви (мислећи на СПЦ), а они (мислећи на егзил) нису!
Дакле, нека неко пронађе позитивне протине речи о егзилу после 2012./13. године! Нема их, јер је велики прота јасно увидео где тзв. егзил са својим вишеспратним катакомба грађевинама иде.
Нема ту никаквог исповедништва нити одбране вере, већ је све чист раскол за који су криви србски свејеретици екуменисти и србски ревнитељи не по разуму самовољно пресвучени у егзиловце!