Званични Београд мора да схвати да не може рачунати на савезнике уколико активно делује против њих под изговором политике слабости и економске рањивости
Радомир Јеринић (Фото: Лична архива)
У саопштењу Спољне обавештајне службе Русије војно-индустријском комплексу Србије упућено је озбиљно упозорење због наставка испорука муниције кијевском режиму упркос формалној војној неутралности – овакво деловање, како се наводи, представља пуцањ Русији у леђа.
Према информацијама објављеним у руским медијима, ове испоруке одвијају се уз помоћ лажних сертификата о коначном одредишту муниције и држава-посредника – међу којима се наводе Чешка, Пољска и Бугарска.
О механизмима разрешења проблема с испорукама српског оружја Кијеву
У благовременој реакцији на јучерашње саопштење спољне обавештајне службе Русије о континуираним испорукама муниције произведене у Србији кијевском режиму, званични Београд потврдио је да ће бити спроведена ревизија свих досадашњих продаја у којима крајња дестинација испоруке није била прецизно наведена, као и да је већ формирана српско-руска радна група која ће се бавити овим питањем.
Спољна обавештајна служба Русије: Српска војна индустрија покушава да пуца Русији у леђа
Председник Србије Александар Вучић такође је додао да на уму треба имати чињеницу да наменска индустрија Србије у овом тренутку запошљава 24.000 људи и стога мора наставити да ради – на овај начин имплицитно је потврђено да су економске потешкоће могле допринети склапању уговора који нису били у потпуности транспарентни у погледу крајње намене испоручене муниције.
До овог обраћања јавности, како саопштава сам Вучић, дошло је након одржаног састанка са амбасадором Русије у Београду Александром Боцан-Харченком – но, о разговору нису откривене додатне информације.
Оно што је у овој ситуацији посебно индикативно јесте да је председник Србије током истог обраћања говорио и о плановима за протеривање српског становништва са окупиране територије Косова и Метохије, што се спроводи уз подршку Запада, али и Турске. Информације о рапидном проширењу војне сарадње на линији Анкара–Приштина, као и турском лобирању за признање тзв. Косова јавности су познате већ дужи временски период, али ово је први пут да експлицитну потврду тога чујемо од највиших српских званичника.
Уколико овоме додамо и саопштење да ће Србија дати пун допринос опстанку Дејтонског мировног споразума, чини се да долазимо до имплицитне потврде онога о чему су говорили руски аналитичари – одлука Москве да јавно упозори Србију повезана је на првом месту са разочарењем у неспремност званичног Београда да заштити сопствене националне интересе и преузме одговорност за сопствену територију, сопствени народ и међународне споразуме чији је потписник и гарант.
Српска наменска индустрија – перспективе
Што се тиче даљег рада српске наменске индустрије, нема сумње у то да је испорука муниције Кијеву уносан бизнис, но Србија лако може наћи и друга тржишта – са формалним окончањем грађанског рата у Сирији извоз на Блиски исток може бити обновљен до ранијих показатеља (који су били више него импресивни). Средином претходне деценије, Србија је у Саудијску Арабију извозила муницију вредности 118 милиона евра годишње, а у Уједињене Арапске Емирате 147 милиона долара.
Још једно више него перспективно тржиште јесте Африка, где је сарадња најразвијенија са Анголом. На црном континенту Србија би могла значајно проширити сарадњу са другим земљама које повећавају сопствене војне капацитете у контексту тренутних напора усмерених на деколонизацију и ресуверенизацију. Овде се посебно истичу оне државе које већ користе наоружање совјетског типа и стога лако могу интегрисати српску технику у своје арсенале – овде се на првом месту ради о Алжиру, државама Сахела, као и Судану и Етиопији.
Позадина догађаја
Колико год непријатна била ова чињеница, она се не потврђује први пут – на дан државности Србије прошле године, Оружане снаге Украјине су чак намерно употребиле артиљеријске гранате српске производње за ударе на цивилне циљеве Белгородске области. И упркос тадашњој медијској пропраћености ове теме, јасно је да проблем и даље није решен.
Фајненшел тајмс: Процена да је Србија индиректно у Украјину извезла муницију за 800 милиона евра
Истовремено, одлука Москве да с овим саопштењем иступи управо сада, иако неформални извори информација о истој теми говоре још од 2023. године, указује на то да се нешто у односима две пријатељске земље променило.
Неки руски аналитичари ово доводе у везу са и даље нерешеним проблемом власништва НИС-а, који се може наћи на удару америчких санкција уколико не сведе удео руског власништва на нулу.
Као још један могући извор проблема наводи се недовољна спремност Београда да, као један од гаранта Дејтонског споразума, преузме на себе одговорност за заштиту Републике Српске од све агресивнијих напада, надајући се да ће то уместо њега учинити Москва.
У контексту ових несугласица – које махом произилазе из неспремности актуелних власти Србије да делују у складу са националним интересима, али и тежином историјског тренутка – покушаји остваривања зараде на страдању руског народа могли су се показати као кап која је прелила чашу.
Цена суверенитета
И тако, потпуна политичка импотенција актуелних власти, о којој смо писали више пута у прошлости, постаје веома озбиљан проблем који је сада довео у питање и односе са стратешким савезником и историјски братским народом који је интересе Србије и српског народа доследно заступао на међународној арени.
Нови кораци сепаратиста ка ликвидацији државности Србије на територији Косова и Метохије
Званични Београд мора да схвати да – баш као што не може говорити о борби против обојене револуције и истовремено допуштати заступницима тих интереса да делују потпуно слободно и ван закона – не може ни рачунати на савезнике уколико активно делује против њих под изговором политике слабости и економске рањивости.
Уколико Србија бира пут војне неутралности, који се у садашњем тренутку и чини јединим могућим, онда она то мора чинити доследно и уз пуну свест о томе да то значи крај илузије европског пута. На континенту који се креће ка рату, неутралност долази уз високу цену и јасне механизме њене заштите.
Аутор је политиколог
Categories: Гостинска соба
Није то окретање леђа кључном савезнику, већ нешто 10 000 пута горе од тога.
То је пљување на више од осам векова братства, буквално бескрајна незахвалност и то кад бисмо издвојили само руску страховиту жртву у првом светском рату, а заборавили све остало.
Као да је главни циљ садашњег српског властодршца да духовно оскрнави све што је најсветије.
И желео бих још једну битну ствар да нагласим. Иако нико неће радити форензику да ли је Сергеја и Људмилу убила српска или чешка граната, општи обим испорука је добро познат, а и проценат према државама није тешко установити. Такође, проценат погинулих од дронова (на срећу, ту смо танки, па нисмо успели да се „прославимо“), тешке артиљерије, минобацача, ракетних бацача итд.
Дакле, биће могуће установити прилично егзактно, плус-минус, колико Руса је убијено а колико осакаћено од силне српске љубави, верности и пријатељства. Ми смо више одокативни и „лако ћемо“, док су Руси озбиљан народ и добар у математици.
Страшно је коју смо ужасну бруку себи дозволили и какав грех на врат навукли.
За крај, од свих народа који убијају Русе непосредно или посредно, Срби су словом и бројем једини који се притом куну у пријатељство! И то и на државном, и на црквеном, и на приватном нивоу. Осим Бугара, али они се можда куну на црквеном и приватном, не и на државном.
Част добровољцима који се боре у Донбасу, мада тешко да ће нам опрати образ кад се подвуче црта колико смо као народ помогли, а колико одмогли. Не пада снег да завеје брег.
Ми смо држава која је окупирана, Нато је са свих страна и буквално један фолс флег нас дели од ситуације да нас и војно окупирају и пооткидају делове и да се ово сведе на пола Недићеве Србије.
Из тако јадног положаја, неби чудило да смо у безнађу извршавали налог новог западног Рајха и посредно продавали муницију Укрима чему би један од циљева био и раздор са Русима. Уосталом неби био први пут и за време окупације у другом светском рату наши рудници су копали руду коју је после Рајх користио за муницију. Само је тада принуда била гола видљива сила.
Ако би се пак испоставило да је то неки лични аранжман АВ-а, у шта лично сумњам, то би заправо значило да Руси раде против себе а не Срби против Руса. Јер су Руси дотичном давали подршку пред сваке изборе, примали га у највише аудијенције а и руски амбасадори су узимали учешће на његовим страначким окупљањима.
Све то је један од кључних основа подршке АВ-у од народа који и најнерзумније потезе тумачи са скривеном памећу, која верује да је то плод координације са Русима.