Највећа нада Русије су њени људи, хероји из данашњег рата с Украјином и НАТО. С њима би могао да започне васкрс Русије
Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)
Шта се код нас само све не говори и пише о Русији! Од двадесетак тврдњи, које се често понављају и цитирају као да је реч о чињеницама, навешћу свега неколико: „Русија је уз нас, Србе“; „Руси су нас увек издали“; „Једино се можемо поуздати у Русе“; „Русија нам никада није помогла“.
Када неко започне разговор на такав начин, одмах поставим питање: „На коју Русију мислите? И који Руси?“ Видимо да моји саговорници често мешају режим у Москви с руским народом. За многе су Путин и руски народ једно те исто.
Никола Н. Живковић: Путинов режим је непријатељ руског народа
Слично чујем и са руске стране: „Вучић се одрекао дела српске територије и признао Косово. Зашто од нас Руса захтевате да бранимо Косово, када сте га се ви Срби сами одрекли?“ Мој одговор је исти као и у претходном питању. Вучић је, истина, издао Косово, али то није урадио српски народ. Вучић на изборима никада није победио, већ је фалсификовао изборе. Он није легитимно изабрани председник.
Као што сам показао у десетак текстова, које сам написао последњих неколико година, сада ћу само укратко поновити основне тезе. Као прво, Русија је престала да постоји године 1917. Совјетски Савез не само да није исто што и Русија, већ је сасвим супротан интересима руског народа. Бољшевици су окупирали Русију. Они су се и понашали као окупатор. Убијали су и уништавали све што је руском народу вековима било свето. Стрељање представникa елите руског народа, нарочито свештеникa, уметникa и монаха, веома је добро документовано. Сви други народи у Русији били су прогањани само ако су били противници бољшевистичког режима. Једино су Русе убијали само зато јер су Руси.
Исто је тако Јосип Броз после 1945. године учврстио своју власт. Прогањао је противнике свога режима, но само је наше људе убијао само зато јер су Срби. Од јесени 1944. до конца 1945. ликвидирао је око две стотине хиљада Срба, без суда, без доказане кривице.
После Совјетског Савеза имамо Руску Федерацију, која је нека врста модификације Совјетског Савеза. Јељцин, а затим и Путин створили су либерални, капиталистички систем, где сва власт припада уском слоју богатих грађана Руске Федерације. Од сто најбогатијих олигарха свега су, колико је мени познато, двојица руске националности. Исто је било и са вођама бољшевика. Од двадесетак најутицајнијих комесара те терористичке организације свега тројица су били Руси.
‘80 – 85% of the 1st Bolshevik Government Members Were Jews.’
– Vladimir Putin
pic.twitter.com/YOFjxp3mq8 https://t.co/uGODoMSH2B— History Uncensored (@PastUncensored) August 15, 2024
Укратко, руски народ потпуно је обесправљен од године 1917. Зато је сасвим нетачно и управо злонамерно тврдити како нам Руси никада нису помогли. Царска Русија јесте. Без њене помоћи Србије вероватно не би ни било. Није нам помогла само онда кад није могла да помогне ни сама себи. Рецимо, током Кримског рата 1853-1856. Тада се комплетна Европа ујединила против Русије. Стога су сасвим неоправдане оптужбе против Русије да нам није довољно помогла на, рецимо, Берлинском конгресу 1878, или у погледу Анексионе кризе у Босни 1908. године. Целокупни Запад био је и тада против Русије и Србије.
Да руски цар није запретио сепаратним миром с Немачком, Французи и Енглези у Првом светском рату оставили би српске војнике да поумиру од глади на албанској обали. Уместо да подигнемо споменик захвалности Русији, Срби, „француски ђаци“, са краљем Александром, сасвим неоправдано и подло, супротно интересима Срба, на Калемегдану дижу споменик „Захвалности Француској“. У свим кључним историјским ситуацијама 19. и 20. века, међутим, Француска је увек била на страни наших непријатеља. А то је и данас. Русија нам, дакле, није помогла онда када је наша политичка елита издала Русију. О томе је блиставу студију написао Дејан Мировић: Русофобија код Срба.
Путин влада том земљом двадесет и пет година. Шта је он постигао? Његов највећи спољнополитички успех јесте Крим. То полуострво је руско и по свом етничком саставу и на основу историјског права. Совјетској Републици Украјини припојено је тек године 1954.
Неуспеси владавине Путина су огромни, управо колосални. Најболније питање у Русији јесте демографија. Руси изумиру. И за све време Путинове владавине на том пољу није постигнут никакав успех. Сваке године четири стотине хиљада Руса више умире него што се рађа. А истовремено исламски народи у Русији имају повољну демографску слику. Настави ли се такав демографски развој, Руси ће бити мањина у Руској Федерацији до године 2060!
Људи који се озбиљно баве тим проблемом знају веома добро да проблем није искључиво материјални. Духовни моменат можда је и значајнији. Руси просто осећају да их власт гледа као на нешто што смета њиховом либерално-олигархијском систему. Јасно се види настојање Путиновог режима да промени етничку слику Русије. Чињеница јесте да се последњих десетак година доселило двадесетак милиона миграната и то углавном из исламских држава бившег Совјетског Савеза. Људи просто не могу да свакодневно гледају понижавајући положај руског народа, или, како ми рече један Рус који се 2023. с породицом доселио у Србију, „это унижение нашего народа“ прешло је све границе.
Основни закон државе, устав, кога су писали амерички савезници за владавине Јељцина, и данас је на снази у Русији. То је типичан англосаксонски, либерални устав, где је осигурана сва власт тајкуна из Русије и њихових спонзора из Лондона и Вашингтона.
Путин у Украјини не води рат, већ Специјалну војну операцију. Путин није објавио ратно стање у земљи ни кад је украјинска војска заузела Курску област, део руске територије. Најспособнији руски официри хапсе се и осуђују на затворске казне, као што је генерал Иван Попов или Игор Стрелков, или се маргинализују као генерал Суровикин. А за окупацију Курске области досад нико није одговарао. Генерал Герасимов и његове колеге и даље заузимају високе положаје, премда су доказали своју неспособност. Види се да Путину није циљ да победи у рату, већ да учврсти власт.
У Русији до данас постоји Јељцинов центар, где се глорификује човек који је руском народу нанео више зла од самог Хитлера. Јељцинов центар годинама организује предавања и изложбе, у сарадњи с америчком и енглеском амбасадом, где се отворено шири русофобија. Најугледнији руски уметници и интелектуалци у неколико петиција Путину захтевају да се Јељцинов центар затвори. Без успеха. Чињеница јесте да „пятая колонна“ држи до данас у својим рукама најутицајније руске медије.
Путин није урадио готово ништа добро за руски народ. Па како онда да очекујемо да ће нешто урадити за нас? Својим поступцима је показао да је део тог глобалног, либералног система Запада. Погледајмо како се Русија понашала за време короне.
Од Калињинграда до Сахалина медији извештавају о злостављању, силовању и убијању људи. Жртве су увек руске девојке и жене, а убице најчешће мигранти из исламских крајева Русије или Централне Азије. Нађе ли се неки Рус да покуша да заштити руске девојке, суд не прогони џелате, већ Руса.
Све смо ми то Срби видели на Косову и Метохији. Људи су убијани јер су Срби, а циљ Албанаца муслимана је да протерају Србе са своје земље. Путинов режим, међутим, муслимански терор над руским народом квалификује у најбољем случају као хулиганство које, наводно, није везано за етничку припадност.
Када су муслимански верски празници центар Москве је затворен за саобраћај, јер су муслимани претворили улицу „у џамију под отвореним небом“. Сви се у чуду питају како је то могуће? Зашто муслимани то не раде у Казахстану, Турској, Узбекистану, Таџикистану или Азербејџану. Порука Кремља је јасна. Ако се руски народ побуни, употребићемо против вас муслимане из бивших совјетских република. Путин тиме жели да уплаши руске родољубе. Јасно је да се главни непријатељи Русије не налазе у Кијеву, већ у Кремљу.
Пример: „никаб“. У Босни кажу „фереџа“. Негде зову и „хиџаб“. У муслиманским државама бившег Совјетског Савеза „никаб“ је забрањен. У Русији није. Последњи скандал везан је за Наталију Медведеву. Она је постала позната пре тридесет година, када се као новинар листа „Огонек“ са дванаест колега добровољно јавила да послужи као талац муслиманским терористима. После тога су исламисти, под командом Басајева, ослободили Рускиње које су биле трудне. Било је то у месту Буденовск, у лето 1995. Нема сумње да су Наталија и њене колеге учиниле велико дело.
Шта је она недавно урадила? Снимала је у московском метру жену која је носила „никаб“. Муслиманку је пратио двадесетједногодишњи момак из Таџикистана. Почео је дивљачки да палицом удара Наталију, шездесетједногодишњу жену. Нанео јој је тешке телесне повреде. Резултат? Суд је осудио Наталију на седам дана затвора. Судија је била муслиманка. Но, Наталија се није помирила с оваквом пресудом. Бројне редакције су примиле њено писмо, где је позвала јавност да стане у њену заштиту: „31. марта 2025. у московском метроу физички ме напао Таџик. Дијаспора из Таџикистана сада ми прети смрћу.“ У метроу је било много путника и многи су снимили цео догађај на својим мобилним телефонима. Народ као да се пробудио. Преко друштвених мрежа све се чешће чује „Русский, помоги русскому!“
Ових дана руски медији препуни су приче, коментара и снимака где руски родитељи демонстрирају пред једном московском школом и захтевају од власти да казне етничку банду муслимански малолетника из Узбекистана, Таџикистана, Киргизије и осталих „братских република“, који већ месецима тероришу руске ђаке. Наравно да ово никако није појединачан случај, већ се непрестано догађа у свим деловима Русије. Власт сакрива истину да су терористи млади индоктринирани исламисти, а жртве руска деца, све приписујући „хулиганству, јер они не познају етничку разлику. Криминалци су криминалци.“
Та прича нама Србима веома је добро позната, када су Шиптари за време Броза терорисали Србе на Косову и Метохији, а, рецимо, хрватски медији, али и један Срђа Поповић из часописа Време и људи који су га у Београду подржавали, кривили „српски шовинизам“. Тако су жртве претворене у џелате, а Шиптари терористи називани „борцима за демократско, мултиетничко друштво“. Исто је од Горбачова до данас у Русији. Највиши представници Путиновог режима децу шаљу у приватне школе у Енглеску, Француску, САД, Швајцарску, а у Москви и другим градовима живе у посебним деловима, чувани од полиције. Живе заправо у паралелном свету, одељеном од руске стварности, савршено равнодушни према судбини Русије и руског народа.
Погледајмо спољнополитички биланс. Путин није ништа урадио да спаси Гадафија у Либији, а издао је и хришћанске Јермене и подржао муслимански Азербејџан, који је једна од најрусофобнијих република бившег Совјетског Савеза. Илхам Алијев „назвал присоединение к России новых территорий аннексией“. Азербејџан је највернији пријатељ Турске. А Путин непрестано понавља да му је „Ердоган пријатељ.“ Но, Руси веома добро знају да је Турска вековни непријатељ Русије и Анкара није заборавила војне поразе које је доживела током последњих две стотине година. Од десет значајних битака, Руси су победили у девет.
Путин је спасао живот председнику Сирије Асаду, али није подузео ништа да спаси Сирију од окупације исламских терориста, за шта имају подршку Израела, САД и Турске. Муслимани су до сада у Сирији убили неколико десетина хиљада хришћана – православних и алавита.
Ирану је јасно: ако буде нападнут од стране Израела и САД, Путинов режим неће помоћи Техерану, баш као што Кремљ није помогао ни Либији ни Сирији. После свих ових примера не чуди да већина Руса сматра да је Путин „срамота Русије и главни унутрашњи непријатељ, издајник отаџбине попут Јељцина и Горбачова„. Он је само постављен као менаџер америчких и западних елита.
Поред Крима, „Руско пролеће“ 2014 захватило је читаву источну Украјину, где је народ захтевао да постане део Русије. Путин је, у договору с Лондоном и Вашингтоном, издао Русе у Украјини, а многе најистакнутије представнике ликвидирала је највероватније његова тајна полиција, да би за њихову смрт оптужили Украјину. Многи Руси из тих крајева уверени су да је Путин наредио ликвидацију хероја „Руског пролећа“ из Луганска Алексеја Мозговоја маја 2015. године. Рођен је године 1975. Иако веома млад, постао је легенда и веома популаран код Руса у Украјини.
Из текста Игора Стрелкова Новорусија је бастион Русије (2014)
Највећа нада Русије су њени људи, хероји из данашњег рата с Украјином и НАТО-ом. Кад се они врате из рата, сигурно се неће помирити с терором који исламски мигранти чине против руских жена и девојака. С њима би могао да започне васкрс Русије и стварање нове, праведније Русије. Како је самоуверено рекао један вишеструко одликовани руски официр с украјинског ратишта: „Тако ће и бити. Живећу с том надом!“
Categories: Гостинска соба
Господине Никола, диван чланак, мада се не могу сложити са неким констатацијама. Немојте замерити.
Без Божије помоћи, Русија би са нама завршила већ одавно. Руска држава нас не воли јер ми нећемо да будемо њихове слуге. Они себе виде као империју, а нас који желимо равноправан и пријатељски однос и сарадњу са њима, као неке препотентне и непослушне рођаке, који треба да знају где им је место. Због тога су нам радили непрегледна зла, укључујући и оснивање Бугарске Егзархије и прављење од православних Бугара убица и трајних непријатеља Срба!
Руски народ јесте и остаће пријатељ Срба, али Руска држава је непријатељ Срба преко 200 година са ретким изузецима!
Берлински Конгрес је био организован да се поништи издајнички Сан Стефански Уговор који је био направљен од стране Русије на комплетну штету Србије, где су масовне територије Србије требале да буду предане Великој Бугарској / Бугарској Егзархији – која је, као што рекох, била пројекат Русије.
АУИ је анектирала Босну након што се са тим сложила Русија! Велике силе ретко раде против остатка света без међусобних договора, јер они тако деле свет – како њима одговара. Русија је нудила Србију ХМ/АИ/АУИ много пута у 19-ом веку у замену за неке територије које је Русија хтела. Ми смо за њих били углавном роба за поткусуривање! Прочитајте две кратке књиге које говоре о понашању Русије према Србији и Србима [1][2]!
АУИ се не би ни усудила да нападне Краљевину Србију да није била сигурна да Русија неће мрднути простом. Једно од тих индикатора је било Руско слагање да АУИ анектира Босну. Примери издаје и непријатељства Русије према Србији у 19-ом веку су били толико бројни, да је АУИ била прилично сигурна да ће Русија гледати хладно и задовољно како Србија нестаје.
Србија је окупирана од 2000-те, када је Русија помогла обојену револуцију од стране Запада – Примаков у Београду наговара С.М. да абдицира и побегне у Русију. Окупирање Србије је Путин продискутовао са злочинцем Клинтоном након напада НАТО-а, а пре октобра 2000-те [3]!
Према томе, то што другосрбијанске „елите“ у Србији раде против Русије је у ствари следеће: Русија жање оно што је сама посејала са Западним зликовцима за чијим друштвом жуде, као нека Руска верзија другосрбијанштине и ЕУрољуба!
Дејан Мировић је радикални/екстремни русофил – неко ко не трпи да се било шта негативно каже о Русији без обзира на чињенице. Слично се понаша и Драгана Трифковић, Младен Обрадовић и многи други. То је права патологија и идолопоклонство.
На пример, Мировић у књизи о „русофобији“ код Срба, коју сте споменули, етикетира Краља Милана као русофоба због једног љутитог коментара према Русији, потпуно игноришући чињеницу да је то било због тешке издаје Србије од стране Русије Сан Стефанским Уговором, који је између осталог, дозволио Отоманској Империји да поново окупира Косово, које је Краљ Милан управо био ослободио. Због овог одвратног и себичног чина Русије, Косово је остало окупирано све до 1912-те.
Од ових идолопоклоника нећете чути било какву критику Русије што подржава Западну марионету на челу Србије и што се Руски амбасадор понаша као сендвичар и промотер СНС-а на изборима!
[1] PDF књига | Убице Народа Српског – Мајор Добривоје Лазаревић (1917)
( видите 4-то поглавље )
https://gorasavina.com/wp-content/uploads/2025/02/Ubice-naroda-Srpskog-Major-Dobrivoje-Lazarevic.pdf
[2] PDF књига | Моја Одбрана пред Судом – Д-р Владан Ђорђевић (1906)
https://gorasavina.com/wp-content/uploads/2025/02/Moja-Odbrana-pred-Sudom-Vladan-Djordjevic-1906.pdf
[3] The regime changers Russia now rejects such talk as ‘color revolution,’ but Vladimir Putin and Bill Clinton discussed removing Slobodan Milošević from power 20 years ago — Meduza
https://meduza.io/en/feature/2020/10/08/the-regime-changers
[4] Коментар под чланком Владимир Путин: Србе могуће уништити, али их је немогуће сломити и потчинити – Стање ствари
https://stanjestvari.com/2023/10/06/putin-rusija-srbija/#comment-192475
[5] Зашто је у Русији огромно српско историјско благо – YouTube
[6] Русија наоружала Хрвате – YouTube
[7] Савез Руса и Хрвата: Путин одликовао Месића – YouTube
А Запад се самоуништио сам од себе, и Нато ће престати да постоји сам од себе, и Исламска држава заустављена (као crown achievement арапског пролећа и планирана иницијална каписла Трећег светског рата) сама од себе, и олигарси (колико-толико) обуздани сами од себе, и бруто производ се увећао 20 пута сам од себе, и Русија има већу економију од Немачке сама од себе (а почела је са бруто производом мало већим од Португалије кад је тај грозни и неуспешни Владимир преузео власт), и Орешник (са осталим оружјем) се направио сам од себе, и Путину указали поштовање на Светој Гори као византијским царевима… Зато што нису добро разумели?
И неформални концентрациони логори поводом короне се завршили сами од себе, и све спремно за најапокалиптичнију могућу Апокалипсу се већ 25 година одлаже само од себе?
Како оно рекоше светитељи, било је колико царстава толико вера, па ће бити држава, па градова, па на крају, колико глава, толико вера. Тако да реално и не треба никоме ништа објашњавати нити се убеђивати, чак ни кад је јасно као дан. Јер има другу главу и, самим тим, другу веру.
А овај чланак је, бар што се мене тиче, као да неко коментарише каријеру Кристијана Роналда и каже: да је неко други био на његовом месту, Манчестер би два пута освојио Лигу шампиона а не једном, а Реал седам пута а не четири. Португал би два пута био првак Европе и једном света, а комбинација других играча на тој позицији би, за време његове каријере постигла 1854, а не 920 голова. Дакле је Кристијано Роналдо космичка грешка, играч који је упропастио све чега се дотакао. И притом ужасно мљацка док једе. Отприлике тако.
А поредити Владимира Путина и његов учинак са вд-ом председника Србије и његовим… Па Боже ме драги сачувај, зар је и то могуће? Зар и то дигитална хартија трпи?
Сачекајмо Дан победе… Ако ни до тада некоме не буде јасно, „неће вјеровати све да неко из мртвих васкрсне“.
( … наставак )
Господине Никола, ево наставак мог претходног коментара. Немојте замерити на дужини излагања.
Зашто је Србија мета Кремља, многи људи не знају. Путин изгледа није свестан да се Србија не може уништити јер је Господ чува! Џабе се Кремљ трудио сво ово време да уништи Србију са својим, по Путину често описаним као „Високопошовани Западни Партнери“ и „Западна Породица“, т.ј. белосветским злочинцима, убицама, лажовима и лоповима, које свет није видео!
Кремљ нема пријатеља, јер су све праве пријатеље и праве партнере издали и продали (Србија, Белорусија, Јерменија, Либија, Сирија, Судан, Северна Кореја, итд.), а непријатељи (Запад, Турска) их не поштују јер им се улизују и понашају као бескичмењаци. Кремљ је Руска верзија другосрбијанштине и круга двојке. Путин је ученик Клауса Шваба и Кисингера и похађао је глобалистичи курс са Ангелом и Тонијем, наком чега су све троје били пласирани у својим земљама. Путин је дошао на врх Русије декретом а не изборима – исто као и издајник у Београду. Русија је тренутно колонија глобалиста, а Путин је колонијални администратор.
Ево листе издаја, злочина и зала које је Кремљ починио према Србији само у задњих 35 година:
1) 1992: Гласање у СБ за санкције против СРЈ – настрожије санкције икада уведене некој државе. Зимбабве је био уздржан!
2) 1992: Русија признала нацистичку Хрватску (НДХ2) пре САД и пре него што су били званично признати у УН.
3) 1992-1995: Русија наоружала армију нацистичке Хрватске комплетно (авиони, хеликоптери, ракете, итд) и то кршећи међунардони ембарго! Тим оружјем су убијани и протерани срби 1995-те у операцији Милошевић-Туђман-Марковић тзв. Слоболуји. [1][2]
4) 1999: Претња Руског представника Милошевићу да ће Србија бити сравњена ако не потпише мировни споразум са НАТО-ом (Черномирдин у Бгд).
5) 2000: Помоћ Путина САД и Билу Клинтону да успешно обаве обојену револуцију у Србији и оклупирају је (Примаков у Бгд). Постоји транскрипт разговора Путина и Клинтона у вези Србије пре 5-ог октобра.
6) 2003: Повлачење руских трупа са окупираног КиМ и из РС. Не, то није нико тражио, већ је то била Путинова услуга Западу за коју је добио ништа. Погром срба је уследио кратко након тога. Високи Руски генерал је званично изјавио да они немају интереса на Балкану – претпостављам сем наоружавања нацистиче Хрватске?
7) 2006: Разбијање СРЈ. Да добро сте прочитали – то је такође Путиново масло а не САД. Након што их је ЦГ израдила и отишла према Западу, Кремљ се јавно жалио у вези тога – т.ј. сами су признали.
Нота: Резолуција 1244 дозвољава НАТО-у да окупира део територије Србије – то је разлог зашто је Русија гласала за то а не неки интегритет. То је било још једно улизивање Западу. Целовитост територије није загарантована том резолуцијом већ не признавањем окупупираног КиМ. Зато и прогањају издајника у Београду да то уради, а резолуцију ни не спомињу.
Након разбијања СРЈ 2006-те, практично сва крупна злодела Кремља према Србији су била одрађена и испуњена, те су након тога они само понекад долазили у Србију (Лавров, Захарова, Путин) на фотографисање да се обману и Срби и Руси.
Наравно, немамо ни простора ни времена да набрајамо сва зла учињена Србији од стране Русије и у 19-ом и 20-ом веку (на пример окупација Србије 1944-те, као и предајом такве окупиране Србије домаћим комунистичким злочинцима). Улазак у Први Светски Рат је био редак, редак изузетак на чему смо им захвални. Мада се и у вези тога ретко ко пита следеће: Да ли би АУИ уопште и планирала да нападне и уништи Србију да нису били сигурни да ће Русија оставити Србију на цедилу као безброј пута пре тога, т.ј. поучени понашањем Русије према Србији у 19-ом веку. Сетимо се да је Русија предала Србију интересној зони Католичких империја!
Ако нисте знали, Никола Пашић је био Руски агент у Србији! Пашић се редовно састајао са Руским Амбасадором (Nikolaus von Hartwig, Николай Генрихович Гартвиг). Такође, Пашић је спречио да Ђорђе Карађорђевић дође на престо јер је он био патриота и као такав није одговарао ни Руским ни Британским циљевима.
Пашића је, као свог агента, наравно штитила подмукла Русија сваки пут када би био у проблемима. На пример, Русија је уценила АУЕ да спасе Пашића од смртне казне након неуспелог атентата на Краља Милана. То је урадила преко АУЕ, да сакрије своје зле намере према Краљевини Србији, јер је њима јако важно да се лажно представљају као пријатељи Срба. Након што су Обреновићи ликвидирани 1903-ће, Пашић се одједном појавио и сарађивао са Русијом на њиховом пројекту Велике Бугарске. Понављам, Пашић је био Руски агент и шпијун у Краљевини Србији. Русија је у 19-ом веку била један од главних непријатеља Србије и то траје и до данас!
[1] Истина о Николи Пашићу – Историја Срба – YouTube
[2] Краљ Милан Обреновић | Најважнија поука српске историје – YouTube
[3] Истина о Српско Бугарском Рату / Сливница – Скривена Историја Срба – YouTube
[4] Како су нам отели Србију – 1903. године уклоњена је силом српска народна династија Обреновић, а инсталирана југословенска династија Карађорђевић. Последице тог чина јасно су видљиве и данас. Сведочење тадашњег српског генерала Белимарковића указује да Срби нису организовали атентат на краља Александра Обреновића. – YouTube
Potpuno nerazumevanje spoljne politiki uošte. Ne vredi obašnjavati.
Какав ауторски текст, такав и (лажно) анонимни коментар. Све заједно – јадно.
Шире гледано, утисак је да Стање Ствари престаје бити местом за „уравнотежено сучељавање … различитих гледишта… са циљем очувања српске традиције…“. Јер, каква се то српска традиција, на пример, чува понављањем отворено анти-руских текстова, као што је овај, од којих се ни CNN не би одрекао?
На (наизглед) другом плану, у последњих неколико месеци очигледних покушаја државног удара, лукаво организованих од стране агентуре, кроз злоупотребу младалачке енергије и народне огорчености због корупције и промашаја садашње власти, СтСт је листом стао у одбрану и промоцију уличарских перформанса. Дакле заузета је позиција површног гледаоца или учесника, боље рећи жртве психолошке спец-операције у којој су Срби подлегли масовној хипнотичкој манипулацији емоцијама. Расудљивост хипнотисаних је додатно угушена какофонијом увреда за неистомишљенике. Све заједно, вектор дејства овог малог острва инфо-светла које је тежило истини, нехотично доприноси оним силама којима је циљ разбијање Србије.
Опасност је нарасла, за опстанак нас и наше садашње кућ(иц)е. Знамо да у кући много тога не ваља. Али, ако неко и хоће да истера мишеве, нека не пали кућу. Остаћемо на улици, као сирочад. Као што већ јесмо пре четврт века. Проблем је што многима 5-ти октобар ништа не значи (даљу историју да не помињем).
Ово је из Мисије СтСт:
„Треба увек, услед највеће опасности да помислите да она мора проћи. Кад прође, онда, ако сте били кукавице док је она трајала, жалићете целог века, стидећете се док сте живи. Ако сте опасност јуначки издржали стекли сте поштовање према себи, а тај понос и свест о томе највеће је унутрашње задовољство, највећа срећа ако хоћете. Погинете ли у тој опасности, шта мари?! Бог воли само јунаке.“
Примењено на садашње стање у нашем друштву, раздираном перфидним деловање стране и домаће агентуре кроз континуиране покушаје државног удара, доливањем уља на ватру или паљењем нових ватра народних подела и омраза, ми колективно јесмо у опасности сличној оној почетком деведесетих година. Привидна живахност и жилавост протестујућих је знак да неће бити оптужени као кукавице кад опасност прође. Проблем је што исти могу бити инструментом државно-народне пропасти, свакако укључујући ту и сопствену.
Страх је природно душевно својство, и у критичним тренуцима неко му подлегне, а неко не. Ситуације у којима се на овом испиту падне често не пружају много времена за размишљање, тако да само неколико тренутака једне може да учини кукавицама, друге херојима. Дакле, ако „кола обрну низа страну“ кукавичлук не може бити оптужба за младе „блокадере“. Биће нешто горе – историјска наивност и недораслост. Боље речено, одсуство расуђивања или просто глупост, поводљивост, тврдоглавост, опијеност самима собом, дилетантска неодговорност… Списак је подужи, што само значи да они којима је вођење специјалног психолошко-мрежног рата струка и задатак, имају широко поље за деловање на свест наше недорасле младежи.
Уместо упражњавања примитивних навијачких страсти (у ауторским текстовима и још више у коментарима) и то готово искључиво подржавајући једну страну, ваљало би и стати на лопту. Као главни и најважнији циљ би требало да буде ослобађање српске младости из канџи пленумске агентуре. Потенцирати свенародно и свесрпско јединство, уместо изазивања понижавајућих и опасних подела.
Ево један пример како би се многи залуђени западном „подршком“ студенти могли освестити. Наиме, стижу им и локалне подршке из Загреба, Сарајева и Приштине. Насели су на „подршку“ из Сарајева па је неколико студената послато тамо, да погледају позоришну представу. Добили су батине, али о томе N1 и остале агентурне постаје ћуте. Па ево, предлог за бициклисте – нека се спреме њих неколико стотина да оду у Загреб, али са заустављањем у Јасеновцу. Но, N1 би опет био без вести – претпостављам да их у Хрватску не би ни пустили.
Наш млађи свет живи у потпуном незнању о новијој српској историји. За њих страхоте Јасеновца не постоје јер за њих нису ни чули. С друге стране, Јасеновац је наша стварност и овоземаљско судилиште које још чека да га као народ сачувамо у сећању. То још нисмо учинили како доликује, ни СПЦ ни држава Србија (Република Српска јесте). Дозволили смо да трагедију Јасеновца удвостручимо, осудивши оне који су под земљом више од осамдесет година да умру још једном – смрћу заборава. Где нам је савест?
Зашто сад Јасеновац као тема?
Ево зашто. Ако смо се ми усудили да га и не спомињемо, они чија је идеологија произвела монструозну NDH су спремни да нас подсете. На пример, почетком јула на загребачком хиподрому ће се одржати концерт певача Марка Перковића Томпсона, познатог по проусташкој пропаганди (https://www.index.hr/vijesti/clanak/thompson-opet-besramno-laze-o-velicanju-jasenovca-ali-internet-sve-pamti/970685.aspx)
Дакле, најављен је концерт за који је већ распродато преко 300 тисућа улазница, а очекује се долазак „домољуба“ из иноземства па би присутних требало бити преко пола милијуна…
Такође, тзв. Косова, Хрватска и Албанија стварају војни савез (према спољним директивама)!
У Сарајеву издати налози за хапшење Председника Републике, Председника Скупштине и Председника Владе Републике Српске.
За то време Србија у хаосу протеста, нараста омраза међу народом, у опасности смо од погубног међусобног насиља. Једном речи, у Србији је обојена револуција. Сведоци смо да је наранџаста боја Украјини донела тешко, застрашујуће страдање.
Нама је подметнута црвена…
Čestitam za članak, mada obiluje zabludama, ali koje su naravno dobronamerne. Po vama su svi režimi, skoro svuda (gde to vama odgovara) činili sve protiv narodne volje – koja se vama čini da je bila kao što je po vama bila, a postupci režima država i naroda koji nama Srbima na primer nisu odgovarali, bili su uvek izraz volje NJIHOVIH naroda? Kako to?
Kako vi znate šta narod želi? Šta narod odobrava, koga narod voli a koga ne voli?
Spoljna politika nije gotovo nikad „izraz volje naroda“ već kompleksan rezultat razmišljanja o mogućnostima, predviđanjima, i procenama raznih faktora, bez znanja kakva će budućnost zaista biti. Nasuprot, kad znamo kako su se stvari odvijale, posle događaja, možemo da procenjujemo gde se grešilo i kako je možda moglo da se postupi.
Moguće je da se danas kaže šta je u prošlosti bila greška – kad znamo šta se posle te „greške“ dešavalo. Predviđanje budućnosti, samo ako je sigurno, omogućava da se povuku pravi potezi, mada oni nekad izgledaju apsurdnim. Ali predviđanje budućnoasti je sasvim nesigurno! Mi najčešće ne znamo šta je pravi potez. Zato se ljudi radije ponašaju poštujući neka načela, deontološki. Posledično se orijentišemo samo onda kad je rizik od poghrešne procene minimalan i predviđanje veoma sigurno – a to je veoma, veoma retko.
Iskočili branitelji putina i sve sto imaju da kazu je da autor nema pojma. Sve lepo napisano i dokumentovano, moze da se proveri, ali ne, to nije istina, kazu likovi za koje je politika neka posebna nauka a ne najobicnija farsa i laz. Smisljena bas zbog toga da zavede ljude i iskomplikuje inace jednostavnu istinu. Rusija kao najveca zemlja na svetu i sa ovih 140 mil. ljudi treba da je neustrasiva, nepokolebljiva hriscanska velesila. Muslidze treba da strepe kad ulaze u nju, ameri i jevreji ne bi smeli sa svojim sluzbama da vrsljaju kako hoce. Sve ostalo su pravdanja. Pa ovo pa ono, pa eto Krim, pa eto standard povecan…kao da govorimo o nekoj crnackoj zemlji, pa je to kao uspeh. Gospon Zivkovic ovde pisao o Moskvi kao Trećem Rimu, jer četvrtog neće biti! Ovi branitelji putina kao da su sa Marsa pali. Kao neki intelektualci a na najednostavnija pitanja kao sto su ova izneta u tekstu odgovaraju uvek isto, to je strategija i šahovska partija za koju nasi umovi nisu sazreli da shvate. Neka se svi koji sumnjaju u napisano i podrzavaju sadasnju vlast u Rusiji, vrate na vreme korone i sve ce im biti jasno. Mada, ko zna, reci ce i za to da je strategija i bilijantan potez putina.
Poštovani Baki,
Šta vam u ovoj vašoj basni označava reč „putin“?
„Треба увек, услед највеће опасности да помислите да она мора проћи. Кад прође, онда, ако сте били кукавице док је она трајала, жалићете целог века, стидећете се док сте живи. Ако сте опасност јуначки издржали стекли сте поштовање према себи, а тај понос и свест о томе највеће је унутрашње задовољство, највећа срећа ако хоћете. Погинете ли у тој опасности, шта мари?! Бог воли само јунаке.“
Мислим да је ово рекао чувени Драгиша Васић српским војницима пред неку битку у првом рату или 1920. негде на КОСМЕТУ где га је послао краљ по казни.
Хвала аутору Николи Живковићу на веома корисним чланцима о реалној слици садашње Руске Федерације.
Као додатну информацију у вези односа Руске државе према Србији, које сам споменуо у моја два коментара испод овог чланка [a][b], ево још информација са повезаношћу Русије и преврата 1903-ће [1][2][3][4][5].
[a] https://stanjestvari.com/2025/04/24/nikola-n-zivkovic-glavni-neprijatelji-rusije-su-u-kremlju/#comment-203135
[b] https://stanjestvari.com/2025/04/24/nikola-n-zivkovic-glavni-neprijatelji-rusije-su-u-kremlju/#comment-203137
Исечак из [1]: На сусрету аустријског престолонаследника Франца Фердинанда и руског цара Николаја фебруара 1902. године потврђен је договор из 1897. године. На том састанку донета је и одлука да се краљ Александар препусти својој судбини, а да се оба царства слажу да ће у случају његове пропасти на престо доћи Петар Карађорђевић, као кандидат који задовољава обе стране. Одмах затим, руски шеф дипломатије Ламздорф на питање Петра Карађорђевића из Женеве одговорио је у царево име да се прихвата као претендент на српски престо.
Такође, да ли сте знали да је Краљица Драга била трудна када је убијена? То су чак знали и завереници јер су се хвалили у београдским кафанама како су убили ”курву и њено копиле”! Аутопсија је то и потврдила али је та информација касније сакривена. Такође, историјски је потврђено да је у спаваћој соби краљевског пара заиста стајала колевка коју је цар Николај II поклонио краљу Александру и краљици Драгој.
[1] Последњи српски краљ и краљица | Милош Станић
https://milos.io/poslednji-srpski-kralj-i-kraljica/
[2] Енглези умешани у припреме ”Младе Босне” и атентат надвојводе Фердинанда? | Милош Станић
https://milos.io/%d0%b5%d0%bd%d0%b3%d0%bb%d0%b5%d0%b7%d0%b8-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%88%d0%b0%d0%bd%d0%b8-%d1%83-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%bc%d0%b5-%d0%bc%d0%bb%d0%b0%d0%b4%d0%b5-%d0%b1%d0%be%d1%81/
[3] Kraljica Draga Obrenović u sećanjima Čedomilja Mijatovića | Aknjige.com
https://aknjige.com/blog/kraljica-draga-obrenovic-u-secanjima-cedomilja-mijatovica/2021/
[4] Velimir Vemić. Tajni život kraljeubice | Aknjige.com
https://aknjige.com/blog/velimir-vemic-tajni-zivot-kraljeubice/2023/
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
[5] Priče iz knjižare 2: Majski Prevrat. Nekoliko izvora o događaju od 28/29. maja 1903. – YouTube
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
Ево, као наставак мојих коментара [а][б][в] под овим чланком, доле су линкови на две сјајне књиге [1][2] Чедомира Мијатовића из 1907 и 1917-те на енглеском, са детаљима о злочину краљеубиства 1903-ће, као и многих зала које нам је Русија чинила у 19-ом веку, а све због тога што је очекивала да им ми будемо слуге, а што се није десило јер смо ми желели равноправан и пријатељски однос.
Ево понављам и раније споменуте књиге у вези преврата и понашања Русије према Србији и Српском народу [3][4].
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
[1] Book: A Royal Tragedy by Čedomir Mijatović / Chedomille Mijatovich (1907)
PDF: https://archive.org/download/royaltragedybein00mijarich/royaltragedybein00mijarich_bw.pdf
Read online: https://archive.org/details/royaltragedybein00mijarich/page/n7/mode/2up
[2] Book: The Memoirs of a Balkan Diplomatist by Čedomir Mijatović / Chedomille Mijatovich (1917)
PDF: https://archive.org/download/memoirsofbalkand00mijaiala/memoirsofbalkand00mijaiala_bw.pdf
Read online: https://archive.org/details/memoirsofbalkand00mijaiala/page/n9/mode/2up
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
[3] PDF књига | Убице Народа Српског – Мајор Добривоје Лазаревић (1917)
( видите 4-то поглавље )
https://gorasavina.com/wp-content/uploads/2025/02/Ubice-naroda-Srpskog-Major-Dobrivoje-Lazarevic.pdf
[4] PDF књига | Моја Одбрана пред Судом – Д-р Владан Ђорђевић (1906)
https://gorasavina.com/wp-content/uploads/2025/02/Moja-Odbrana-pred-Sudom-Vladan-Djordjevic-1906.pdf
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
[a] Коментар #1
https://stanjestvari.com/2025/04/24/nikola-n-zivkovic-glavni-neprijatelji-rusije-su-u-kremlju/#comment-203135
[b] Коментар #2
https://stanjestvari.com/2025/04/24/nikola-n-zivkovic-glavni-neprijatelji-rusije-su-u-kremlju/#comment-203137
[в] Коментар #3
https://stanjestvari.com/2025/04/24/nikola-n-zivkovic-glavni-neprijatelji-rusije-su-u-kremlju/#comment-203262
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~