Први који су почели скакати са паролама „Ко не скаче – таj …“ били су бендеровско шизоирани украjински клинци уочи 2014. Све било исто, само што они викали „Ко не скаче таj је Москаљ“
Са протеста у Новом Саду (Фото: N1)
Али ово „КО НЕ СКАЧЕ ТАJ …“ (ниjе битно ко конкретно – таj што не скаче у овом случаjу добар он или зао).
Ово jе лудило мозга и уништава све позитивно и право и паметно што било у окупљанима пре поjављивања тог идиотског скакања.
Онаj ко је то увео – урадио је то намерно да би све добило знатни елеменат шизила.
Ko ne skače taj je ćaci, NAJJAČA VERZIJA 2.0👏👏👏 pic.twitter.com/7olaPNuSxg
— VelikiBudo (@NenadBaletic) March 29, 2025
То скакање начисто обесмишљава све.
А уосталом први ко је почео овако скакати са паролама „Ко не скаче – таj …“ били су бендеровско шизоирани украjински клинци уочи 2014.
Све било исто са скакањем, само што су они викали „Ко не скаче таj Москаљ“.
Даље jе била крвава бања коjа траjе и до сада.
Ово идиотско скакање дефинитивно су убацили неки провокатори.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница јм. Игнатија Шестакова)
Categories: Гостинска соба
Ko ne skače taj je cvrčak.
Ko skače taj je skakavac.
Obadva po celi dan cvrče ili skaču.
Obadva su Srbski insekti.
Kada sam bio klinac mlad hvatali smo ih kao mamce za ribe.
Oprema za pecanje je bila jednostavna. Dva metra dug štap. Dva metra duga struna. Plovak i udica. Ne kao danas.
I male i velike ribe su ih mnogo volele.
Male ribe pljoske u mirnoj vodi a veći klenovi na brzacima.
Kući bi se vraćali uvek sa dosta upecane ribe.
Uvek bi nam falilo još mamaca.
Danas se koristi za pecanje neka druga oprema.
Cvrčci ne cvrče ko nekad a bogami ni skakavci ne skaču ko nekad.
I jednog i drugog je lako uhvatiti baš kao nekada.
Još da oće ribe da grizu ko nekad.
Al’ neće.
Čini mi se da su se i male i velike ribe zasitile istih mamaca.
Pecaroši ko pecaroši.
Starih navika se teško mogu osloboditi.
Ja sam Srbin.
Volim da pevam, skakućem i pecam.
Kada ja to hoću.
Istovremeno.
Оче Игнатије, не знам када је тачно почело то са: „ко не скаче тај је…“ али знам да је много старије од Мајдана 2014. године. Сећам се концерата у Хрватској на којима се певало: „ко не скаче тај је православац“, а то је било много пре Мајдана. Вероватно је било и многих других које се желело понижавати на сличан начин, само свакако није измишљено на Мајдану.
Могао бих се сложити са Вама да скакање делује „идиотски“, али не бих томе придавао неки значај – то је само једна од бројних активности студената и осталих који учествују у протестима. Нешто је паметно, нешто „идиотски“, али се не сме одустајали.
Уз жаљење морам рећи да се нисам баш пријатно осећао 15. марта у маси младог света око себе који је скакао уз наведене повике:“ Ко не скаче…“!
Наравно да нисам Ћаци, али не приличи мојим годинама да скачем као мајмун!
Опет неки паметњаковић да нам тумачи доскочицу Ко не скаче ,па је изводи из Мајдана.Много пре је могла и код нас на стадионима да се чује Коне скаче тај је циган идт,разне варијанте.Зато попе мани се тумачења и ради нешто корисно.
https://siol.net/sportal/zanase/kako-se-je-rodil-navijaski-slogan-kdor-ne-skace-ni-sloven-c-459201
Какав ли је тек „зликовац“ Драгутин Топић?!
Brukanje Srpstva i Srbije, niko od Srba, osim komunara i njima sličnih, dosad nije vređao Srpsku crkvu, sveštenstvo i monaštvo.
Ко не скаче, тај је Ћаци, а ко је Поп нек виче хоп!
Та игра с мемовима и јесте то погонско у демонстрацијама.
Демонстрације као најозбиљнији вид изражавања воље је сведен на „мајмунски сигуран“ процес. То ти је управљање авионом где су ти 95% команди блокиране „не дирај“. Гас-кочница-дижи-спустај.
Не треба ти маса која зна шта жели и шта не жели, никаква посебна зрелост за вођење политике, све је адаптирано на бебећи језик. Дигни звечку (ионако бебе стискају песницу), маши рукицама (ево и аудио сигнала). Скакти у месту и узвикивати неку пошалицу, стварно је прелазан вирус. Ко то не може? Како би тито, стаљин, лењин, одрадили овај денс, у своје време?
Ја се дивим храбрости искрених родољуба који су са овом децом кренули у акцију. То ти је као кад у шетњу поведеш шарпланинца од 100кг а ти имаш 60кг. Још намоташ поводац око руке да ти се не истргне. Па полетиш за њим…
Подвлачим, незадовољство народа је оправдано. Људи који чине елиту су однарођени. Нека иду.
Али наши демонстранти – наше бебе за чије геополитичко образовање и когнитивно моторичке способности је овај вид активизма и скројен – МОРАЈУ да уче брзо из ове ситуације. Сад је најповољније време да се изроди циљ и начин.
Највећи део скакача ће после преспаване ноћи, и следеће јутро наставити са оним што му је вегетативни нервни систем запримио, и на шта су му се кости, мишићи и фасције навикли. Гоинг-гоинг-гоинг-гоинг. Ко се у тој грозници отрезни, је раван ономе ко се после гајбе пива отрезни за секунду.
Гледао сам онај документарац са гиљотином на крају. Власт шаље поруку о обојеној револуцији. Нико од демонстраната да направи документарац да нешто од тога оповргне, или дода. Где су ти плакатмахери, где ти монажери? Када им се дотури спот или плакат, знају махати. Направити своје из главе – нико се не осећа ни прозван, ни компетентан. Они мотају још причу о топу. Нека и те приче, актуелна је. Али време тече, актуелизујте изјаве. Не ћутати и прећуткивати непријатне теме.
Да, кренуло је из обојене револуције. Немојте да се фемкате. Али нисмо знали другачије, довде је доста.
Даље: Хоћете ли сад у Стразбур и Хаг бициклом, по катил ферман – или завршавате споља насочене демонстрације у српском стилу и интересу и приземљавате ситуацију?
„А уосталом први ко је почео овако скакати са паролама
„Ко не скаче – таj …“ били су бендеровско шизоирани
украjински клинци уочи 2014.“
Све било исто са скакањем, само што су они викали
„Ко не скаче таj Москаљ“
Док су они – “бендеровско шизоирани украjински клинци“
поскакивали и и извикивали: “Ко не скаче тај Москаљ“,
задојени мржњом одрсалих, њихови одрасли су убијали/нападали
“МОСКАЉЕ“ у Донбасу, Луганску, Доњецку… проливајући
њихову крв, само зато што су “МОСКАЉИ“?!
Непримерено поређење од стране свештеника!!!
Код србских студената нема ни трунке мржње према ЋАСИМА,
за разлику од “шизоираних бандеровских клинаца“ који
су поскакивањем (несвесно) цинично манифестовали мржњу
према “МОСКАЉИМА“, док су их њихови старији убијали/сатирали у
ДОНБАСУ, ЛУГАНСКУ, ДОЊЕЦКУ…
Није ми познато одакле је овај јеромонах, али примереније би било
да се пред студенте (“блокадере“ и “Ћаце“) појавио са кадионицом
и Крстом у руци, осенио их Крсним знком, окадио миомирисним
тамјаном и пошкропио Богојављенском водицом (када то већ није
смео, желео и хтео Патријарх Порфирије), него што је ово написао!
Хајде да нову именицу ћак коју су силом прилика „измислили“ неписмени ћаци ставимо у падеже:
1 ћак, ћаци
2: ћака, ћака
3: ћаку, ћацима
4: ћака, ћаке
5: ћаче, ћаци
6: ћаком, ћацима
7: ћаку, ћацима
У свом коментару сам се погрешно изразио!
Уместо: „нисам ћаци“ требало је да кажем: „нисам ћак“!
Сходно изнетом, ни писмени студенти се на држе граматике и правописа срБског језика!
Требало би да промене слоган у: „Ко не скаче, тај је ћак“!
А, најбоље би било да га се одрекну, јер ми, старији, не можемо да их пратимо, а хтели би да будемо са њима!
Ко не зна: све је почело контрапаролом жвалоњиних неписмених лојалиста ЋАЦИ ХОЋЕ ДА УЧЕ!
Није ћак, већ ћаци.
Облик ћаци је номинатив једнине.
Зна се ко је Ћаци.
Да су, макар од 1990. г., Москва (Кремљ) и посебно Московска патријаршија, нешто радили у Украјини, а могли су колико су хтели, можда би 2014 г. на Мајдану узвикивали: „Ко не скаче тај је Укро!“ Но будући закопани у Совјетију, екуменизам, а вала и Јудеизам доживели су катастрофу. И сад тумачити скакање србских студената, а ништа не рећи о томе је без везе оче Шестаков.
Прорежимски руски поп је против српске младости али не и против Вучићеве диктатуре
“Јеромонах Игњатије (Шестаков), сабрат московског Сретењског манастира, професор тамошње богословије и уредник српске верзије највећег руског православног сајта Православие.ру”
Руски попе Игњатије, зашто се не позабавите данашњом трагедијом која се надвила над Русијом од које садашња власт покушава да обнови СССР – нажалост на новим масовним гробовима руског народа и младежи. Попе Игњатије, нисмо чули Ваш вапај у фебруару 2022 када су корумпирани и неспособни руски генерали постројили пред Кијевом десетине хиљаде младих војника и хиљаде тенкова без ракетне одбране и изложили их великом масакру од стране украјинских (турских) дронова Барјактар! Ћутите и данас, мада је у међувремену погинуло неколико стотина хиљада руских цивила и војника – искључиво због лошег начина ратовања, јер руски војни идеолози нису знали за постојање дронова. Где ће Вам душа попе, да оћутите овај злочин?
Попе Игњатије, срамно је поредити Мајдански протест, и протесте српских студената, ђака и народа. Јер у основи Мајдана је фашистичка идеологија – директно руковођена Западом, док су данашњи протести српски студената и ђака уперени против насиља власти над народом и њене издаје КиМ и народних интереса. Иза њих стоји само честит, храбар и ненаоружан српски народ кога је Русија 1992, раме уз раме са НАТО, подвргла бруталним санкцијама.
Научите за убудуће попе Инњатије, да је српска парола “Ко не скаче тај је ћаци” – коју Ви називате идиотском, уствари вапај против затуцаности и неписмености, против насиља и тираније издајничке власти, против корупције и за напредну Србију …
Попе Игњатије, не чујемо Ваше вапаје против дугогодишњег насиља Вучићевог режима над народом и против терористичког акта на мирном (Гандијевском) и масовном протесту српског народа 15.03.2025 у Београду, када је Вучићев режим звучним топовима у леђа “бодрио свој народ”. Не чујемо ни Ваш протест руским властима зато што је, још једном после 1992 и 1999, издала српски народ а подржала тиранина!
Попе Игњатије, Оцем Вас не можемо називати док траје Ваше “тиховање” уз скуте корумпираних руских генерала и власти. Нећете за нас бити Отац и док не будете штрајковали глађу због рушења и грубог укидања Републике Српске а и због подршке руских власти Вучићевом режиму. Урадите ли то, тада више нећемо Ваше понашање сматрати идиотским.
Зато, величанствени српски студенти додајте још једну паролу: “Поп који не скаче је поп-ћаци!” Пумпајте све док се и руски режим и попови политички и духовно не освесте.
Дугогодишњи поштовалац руског народа
Др. Миодраг Кулић, теоријски физичар
Једно интересантно размишљање Милијане Балетић, везано за ову тему.
Не тврдим да је у питању “ Свето писмо“ али сматрам да је вредно читања.
https://naukaikultura.com/odluka-mog-plenuma/%d0%ba%d1%83%d0%bb%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b0/
@Мирослав Анђелковић
Поштовани Мирославе,
мислим да заиста нема места за вашу бригу и непријатност, што сте били пасивни док је млади свет око вас скакао. Не верујем да је ико од присутних око вас, и ако сте тада одударали од свеопште динамике покрета, захтевао да и ви скачете или помислио да сте залутали Ћаци, јер су повици упућени само малом делу омладине која кући вредно учи и која овај скуп гледа преко екрана.
Дакле од „матораца“, као што сте ви и ја се не очекује да скачу, јер су по дефиницији завршили школе и не могу да буду ометени ђаци осим у Ћациленду, где су доминирали.
Ово вам пишем једино зато што имам жељу да вас утешим, јер видим да сте се овде јавили са великом „искреном“ муком на срцу (млади би рекли био вас блам). Толико сте неутешни па сте велики јаз између младалачког скакања и вашег нескакања решили да умањите тако што сте младе са заједничког скупа упоредили са мајмунима!
Ово је очигледно вама и цењеном јеромонаху био једини и доминантан утисак.
За „Др. К. теоријског физичара (или физикалца?)“
Давно је речено да човек може да напусти село, али село њега тешко. Ова изрека не важи за људе сељаке, поштене делатниике и домаћине, него за сеоске ђилкоше који свој локал-провинцијски примитивизам носе са собом куда год из села оду, као камила грбу. Има и обрнутих случајева – оду људи у „велики свет“ да уче школу и раде. То није било које место, него (западно) друштв високо цивилизовано и напредно у сваком погледу. Тамо већина гастарбајтера (како их неки зову) стриктно усвоје све лепе манире и обичаје, религиозно их поштују, али их тамо и оставе, кад се врате у стару, већ скоро заборављену, постојбину. За домаћи терен је довољна ароганција, осионост и снисходљивост, сматрају ови мученици који се трудише по разним свецким школама, али се и много намучише па и преучише.
Руски свештеник Игњатије Шестаков, допустиће штовани физичари, ипак зна много више и боље од њих о ситуацији у Украјини. Нарочито му је јасна духовна позадина збивања, а ни она политичка му сигурно није страна – има приступ врло близу самом извору важних информација. Воли српски народ и врло је активан у духовно-културној размени на релацији СПЦ-РПЦ. Иначе одлично говори српски. Овде је сасвим доронамерно упозорио на директну паралелу између догађаја 2013-14 у Кијеву и ових данас у Србији, а који су симболично сажети у идентичну врсту имбецилног понашања (скакања!) надахнутог презиром и мржњом. Епилог кијевских поскочица је више него трагичан мада још не сасвим доведен до краја. Оправдана је забринутост о.Игњатија да се Србима може десити „Мајдан“ са свим својим погубним последицама. Да, знатне су разлике између протеста овде и оних тамо, али то је неважно, јер је циљ неких из „цивилизованих“ делова света да се пролива православна крв, првенствено словенска (арапска такође, али то је друга тема). Протест типа Мајдана је само средство, циљ је масовна погибија. Име главног иза овог пројекта се не помиње…
О.Игњатије није дао неку екстремну, егзотичну или крајње нереалну изјаву, поготову не такву која заслужује недопустиво ружне нападе. Чак је и овде, на СтСт, у више наврата било указано на исту „ћаци-москаљ“ паралелу, тј. на блискост менталног и духовног настројења поскакивача. С тим што та упозорења падају на глуве уши већег дела СтСт публике. Глуве, јер су пуне мутне воде свакојаког незнања и пропаганде, док им је свест уцементирана искључивошћу и убеђеношћу у сопствену непогрешивост процене политичке ситуације.
Српска слога је кроз студентске протесте постинута као никада до сада, нажалост на нивоу уличних парола и ђилкошких испада. Неко ће рећи, па свако може на улицу, и ту је онда просек понашања и изражавања политичких ставова упрошћен да би био примерен и онима који не знају „где је лево“. Да, али, нажалост (опет), низак ниво опхођења уз стереотипну плиткоумну пропаганду без покушаја расуђивања „краси“ не само уличне протагонисте него и оне који су до јуче били универзитетски предавачи. Проблем је што је и ова коментаторска лепта само бацање соли у море, као што су и знатнији, много бољи прилози – нема ту дискусије ни резона од стране неистомишљника, јер гле, чак и физичари усвојише уличарски речник и ниво „ћаци-пумпаџија“!
Лепо би било да се Јеромонах Игнатије приклони као човек СНС-у и људски изгуби главу у борби са немани. Дакле да приступи не као Милица са комплиментима АВ-у,већ да крене са питањем главнококмандујућем: „Куда си кренуо несрећниче? Куда водиш народ и државу?“. То важи за све неутралне коментаторе који су највећа пошаст у дешавањима данашњих дана. Кренувши од високог свештенства попут Сергија, који у читавој ситуацији препоручује да гледамо само свој посао, па све до обичних људи. Онда би били мили и Богу и србскоме роду да сачувају образ, иако изгубе главу!
Друга могућност је да приступите садашњој младежи. И бдијте. Мотрите на све оне који гледају да се на подли начин убаце у потецијалну смену садашњих монструма ради доласка нових. Давајте добронамерне савете што се тиче свега, па и скакања. Ту је младост, нису они перфектни, али могу бити негде наивни. Помозите.
Србија је уморна од неутралних коментатора!
Станите браћо, можда скачете у провалију.
@Логично
Уважени
Већ Ваша прва реченица – За „Др. К. теоријског физичара (или физикалца?)“ говори о фрустрацијама које су овладале Вашом психом.
Нећу полемисати с Вама из два разлога. Први, јер су Ваше мисли опхрване ентропијом а и необузданом мржњом према мени. Простије речено, написано је много текста и низ увреда а ништа није казано, односно то је један ћаци-текст – подобан за Ћациленд а не и за СтСт.
Друго, за разлику од мене, нисте потписали Ваш текст – свакако из страха и несигурности, те као ћаци-кукавица не заслужујете садржајнији одговор.
Желим Вам да победите кукавичлук – ако већ не можете да уклоните ентропију у мислима.
Др. Миодраг Кулић, теоријски физичар
@Mанда
Госпођа Милијана има једну тамну сенку на својој биографији, која је, колико видим, прати до данашњих дана. Имао сам прилику да је упознам, и заиста не сумњам у њен патриотизам. Њене добре намере не оспоравам. Међутим, Милијана пречесто с прљавом водом баца и дете.
Ако критикујете опозицију наглашавајући труње у њеним очима, лицемерно је прећуткивати балване у очима власти, да се овако, слободније изразим. Као ни ономад Милошевића, тако ни данас Вучића нико нема моралног права да брани јер је њихова политика директан узрок реакције народа. Лицемерно је нападати реакцију, а прећуткивати узрок, јер то открива скривене мотиве, понекад скривену намеру, а понекад крајње субјективан, пристрасан поглед.
Додуше, Милошевић је давао мање разлога за напад, а Вучић ништа добро није урадио за Србију и у том смислу све код њега је легитимно нападати. Напад на Вучића је акција опстанка и треба да буде нагон за самоодржање и преживљавање.
За „Др. К. теоријског физичара (или физикалца?)“
Одмах да објасним јер је очигледно да употребу термина „физикалац“ нисте раузмели, а увредили сте се као млада. „Физикалац“ сам употребио из разлога што Ваш први допис одише ниским увредама на рачун свештеника РПЦ, при чему Вам је стил и речник на нивоу који се може чути управо међу „физикалцима“. Ови људи се труде на грубим пословима – грађевинама, уличним радовима, на пример, и финоћа у опхођењу им није приоритет, мада међу њима има духовитих, па досеткама и смехом понекад ублаже радну тегобу. Познајем понешто такве манире и културу јер сам и сам „физикалисао“ са њима у давна времена, када су сиромашнији студенти могли да зараде по неки динар преко Студентске Задруге. Касније сам имао сасвим другачију радну прилику, где су ми колеге били управо физичари, укључујући и „теоријске“, што значи да из искуства могу да поредим те две радне популације. Ако би се поставио задатак да се само на основу Ваша два дописа одреди којој припадате, опкладио бих се 10 на један да сте „физикалац“.
Жалите се да сам показао „необуздану мржњу“ према Вама и да сам написао „низ увреда“. Ово друго није тачно, а прво је немогуће — како могу да Вас мрзим ако Вас и не познајем!? Ако прочитате мој допис пажљиво, видећете да сам Вас индивидуално споменуо само у наслову и нигде више. Све остало је било упућено против садржаја и ставова из Вашег безочног и простачког писма упућеног свештенику РПЦ. Наравно да сте се препознали у мом опису, али нигде нисте директно апострофирани. Насупрот томе, Ваши описи врве од директних увреда и израза, као нпр оне о „попу“, „корумпираним и неспособни руским генералима“ и „руској издаји Срба“, да не спомињемо психу, кукавичлук, итд. Како год, да направимо и закључак — са оваквим свадљиво-дрским приступом се не бисте уклопили међу ондашње (моје) физикалце. Фали Вам духа и стила.
Молио бих аутора самодопадајућег коментара овде да нам мало опширније и без устезања, у свом сјајном стилу, објасни значење термина „физикалац“, затим како се „физикалци“ на терену опходе и изражавају, а посебно да нам мало више исприча о личним доживљајима док је „физикалисао“ преко Задруге (ријалити).
Налазим да је свима овде та лична прича јако битна и инспиративна, и од непроцењивог значаја за разводњавање предметне теме, скретање пажње са овакве или онакве критике власти, а све у духу (који многима недостаје) „корисног идиота“.
О дружењу са „физичарима“ можда у другом допису како би ову радост и уживање поделили и тако нас обрадовао два пута.
„Qui ne saute pas n’est pas Marseillais !“
„Ко не скаче није из Марсеља!“
„… први ко је почео овако скакати са паролама „Ко не скаче – таj …“ били су бендеровско шизоирани украjински клинци“ – чини се превелик утицај украјинских клинаца
„Qui ne saute pas n’est pas Français“
https://www.dailymotion.com/video/x1ta0mu
У вези са „скакачима“, сасвим је неважно ко се први досетио скакачке форе. Важан је контекст. У украјинском случају, а може лако бити и у нашем, скакачки чин је увод у – стихију, подстакнуту страним службама, са циљем рушења легитимног државног поретка и даљим тешким последицама. Не видети ову идентичну позадину и паралелу, која јасно указује на могућност трагедије и код нас, је знак озбиљне когнитивне фалинке, а шире, душевне патологије. У основи, то је стање менталног слепила, које због нараслих прималних емоција (у овом случају необуздане мржње) не допушта елементарно расуђивање. Као последица тога, и ови који би требало би да су нешто писменији, да не кажем образованији, па чак и културнији, су усвојили уличарски начин поимања и опхођења, епитомизираног управо у овом „ћаци“ скакачком слогану. Тиме показују да су лаке и наивне жртве специјалноратовских техника поигравања са психологијом пучине тј са масама протестујућих. Уз то, ови старији показују да нису паметнији од деце из средње школе јер гутају подметнуте удице као дунавски сомови.
На другој страни, они који се (не само овде) усуде показати да (знају да) мисле (и то) другачије, буду засути примитивним изразима, уличарским речником и просто демонизовани. Врли опадачи би требало да знају коме се уподобљавају кроз хипер либерални „ад хоминем“. Онима који (на ширем плану) спроводе пропагандну дехуманизацију противника као стандардну припрему терена (јавног мнења) пре војне агресије, бомбардовања и маскара популације.. Пардон, хтедох рећи пре акције „ширења демократије“ или „наметања мира“. Ми бисмо ово требали добро да знамо јер имамо деценијско искуство на својој кожи (од 91-ве па до 2000-те) екстремне антисрпске пропаганде, којој би Гебелс позавидео, али чињеница да садашњу пропаганду (N1, Nova, Danas, Peščanik,…) не капирамо је само доказ да тешко учимо и памтимо, а олако заборављамо (историјске лекције). Као народ, жртве смо разних видова насиља, али поуке слабо извлачимо. Напротив, гледано појединачно, постајемо жртве сопствене агресије у још неизгубљеним ратовима.
Мислим на полемике (полемос значи рат) где се код неких немоћ због недостатка аргумената, уз одсуство кућног васпитања, лако претвара у вербално микро-силеџијство на плану дискусије…
Срби су 5-ог октобра 2000-те (уз помоћ извана) насилним путем сменили власт и довели гарнитуру која је Србију уназадила за један век у року од само неколико година. Основно је да је тада страна агентура де факто преузела управљање државом, са циљем њеног уништавања на војном, политичком, економском и културном плану. Суверенитет Србије од тада постоји само у траговима, а Србија као држава скоро да је сведена само на географски појам територије (са перспективом наставка смањивања). Урушавање Србије као државе, доводи у опасност позицију и будућност, Републике Српске. Присетимо се, у темеље Српске уграђено је двадесет пет хиљада живота. Да ли „скакачи“ икада и помисле о томе? Не, не помисле, јер њихова свест кипи само од инфантилних садржаја. Таква инфантилност је добродошла „кухарицама“, јер је за вођење масе довољан упрошћен вербални поводац. Зато сада „скакање“ и „ћаци“ сасвим уоквирују ментални хоризонт оних који су прихватили да их воде „наша деца“, не схватајући да је поводац у рукама непријатеља.
Мада насилан, петооктобарски пуч 2000-те је прошао без људских жртава. Данашњи преврат у припреми има шансе да тај „промашај“ надокнади. Страсти су понекад толико узавреле да је право чудо да смо, код овакве масовности, до сада прошли само са неколико ружних инцидената, нажалост, једна девојка је тешко повређена, али животи нису изгубљени. Какав је онда учинак, то јест плод досадашње четворомесечне „блокаде“? Само укратко, за већину протестујућих (махом студената, који то више нису) протести су претворени у масовну журку на отвореном, у мега „анти-ћаци“ перформанс за Инстаграм и ТикТок прилоге. Нисам против журки, нека деце и оних дечје памети, нека се разоноде. Али, оно што је озбиљно, недопустиво, штетно и иритантно свакако је блокирање важних раскрсница и аутопутева. Београд је одавно грдно мучилиште за оне који ту станују (или само пролазе) јер је саобраћај повремено не само прегуст него и у колапсу. Зато је вишечасовно блокирање Аутокоманде или Газеле, на пример, ударање шамара десетинама хиљада људи који се у близини затекну. Дословце масован злочин. Блокирање универзитетске и средњошколске наставе је такође злочин. Злоупотреба мале деце (основаца) у интересу протеста је колико недопустива толико и срамотна. Итд.
Још понека реч о сценографији протеста коју креирају они инвентивнији. Мање је значајно питање географске локације са које то чине, колико је важно да се разаберу мотиви и циљеви наметнуте симболике. Важно је јер симболи нису само спољна обележја нечијих ставова или идеја него у себи сажимају укупност стварности на коју се односе. Крвави длан је више пута прокоментарисан, с тим да овде, многе не узбуђује чињеница да овај долази из радионице за обојене револуције. Запитајмо се ипак, чији је длан и чија крв? Могућност да је одговор исти у оба случаја (српски длан, српска крв) би требало да буде забрињавајућ јер црвени длан указује управо на ту могућност, тј. вероватни план и крајњи циљ мајстора из радионице. Разумимо да је мајсторима циљ крвава разбијена српска глава, а да ли је глава „ћација“ или студента (који то одбија да буде), то им је сасвим свеједно.
„Пленум“ је следећи симбол протеста, мистеријом обавијена удруга која доноси одлуке и води „нашу децу“. Да ли подсећа на партијски пленум (КПЈ, на пример)? Ако не, мора ипак да буди асоцијацију на титоистичка времена којима би неки да се врате, али при томе и да их наметну онима које језа подилази од те брозоморе и њених последица. Ако није уверљиво ово за пленум, можда помогне следећи симбол из дана нашег детињства/младости, то јест младости беле љубичице, којој су идолопоклонички приносили на жртву штафету, ношену рукама (и ногама) хиљада ондашње млађарије широм ЈУ. И они су задобијали жуљеве и били дочекивани сољу и хлебом по селима и градовима… Да би паралелна сценографија била потпуна још недостаје мајски слет, али можемо рећи да чак и тога има, на протестима слет је успешно замењен простијом симулацијом у извођењу „ћаци-скакача“.
СтСт не ограничава дужину коментара, али да се не злоупотреби уредничка добра воља, ово је задњи пасус. Имам два предлога. Престати са фолирањем да су студенти водећа сила у блокирању рада српских универзитета . Нису студенти него професори. На пример, да студенти изгубе статус студента после једног семестра непохађања наставе (или се на сличан начин санкционишу) масовност студентског континуираног присуства на протестима би драстично опала. Санкционисање студената је посао унив. администрације, научних већа и професора појединачно и као чланова администрације. То се наравно не дешава али не зато што су професори наводно пришли студентима, него се исти овима прикривају. Наиме, добар део садашње „академске“ заједнице у Србији су професори са платног списка Сороша, USAID-a, и уопште западних агентура од јавног а дискретног утицаја. Платни списак не подразумева само банковне дознаке, него финансирање разних (бескорисних) пројеката, путовања на конференције, организовање радионица, сарадња са НВО сектором итд. Немам тачне бројеве, али је процена да је барем један од четири или пет припадника професорског кадра на овај или сличан начин дужан страним „добротворима“. Ништа до сада од њих није очекивано за узврат, одиграли су улогу спавача, али је дошао час за наплату и ови су верно одговорили. Детаља је овде много, али ово је довољно – ју гет ди аидија. Лек за ово је lex specialis којим би се привремено укинула универзитетска аутономност и донеле мере које би онемогућиле слично антидржавно деловање оних које држава (тј. народ!) плаћа да васпитавају младе генерације.
И последње, али свакако не и најмање важно је други предлог – морају да се обнове и наставе фокусирани протести против пројекта Јадар, и то масовно и убедљиво. До Недељица Горњих и Доњих није далеко (па ни једној трећини Срба скупљених у Београду као под тарабићком шљивом) где ћемо уз масовне протесте, а истовремено и пред зградама Владе или Скупштине, да спречимо еколошко насиље и катастрофу по диктату западноевропских силеџија и (надајмо се не баш вољних) домаћих помагача. То би била победа за целу Србију.
Свежа вест као додатак на мој претходни коментар.
„Студенти београдских факултета у блокади најавили су да ће Дан студената, 4. април, обележити на улицама Београда од 15 часова, присећајући се борбе Жарка Мариновића и реагујући на насиље које трпе…
Студенати ће сутра положити венце на Новом гробљу. Студент права и комуниста Жарко Мариновић страдао је 4. априла 1936. године на једном од студентских протеста, бранећи колегу. У знак сећања на тај догађај од 1955. године 4. април обележава се као Дан студената Београдског универзитета…“
Опа! На делу је у подривачки антисрпски пројекат чији је циљ повампирење и ширење међу младима левичарско-комуњарске идеологије. Ови неокомунисти су еквивалент лажних левичара у САД (Антифа) који су јасно контролисана опозиција за потребе финансијских капиталиста Wall Street-a. Заједничко за оба покрета је да су лажни у основној дефиницији. Овај „наш“ је комунистички само у оном делу где је предратни комунизам код нас био средство за сламање наводног „великоспрског хегемонизма“, а по замислима вођа интернационалног терора и њихових југословенских следбеника, што је недвосмислено било израженои у директивама Дрезденског конгреса компартије предратне Југославије.
„КПЈ је означила српску буржоазију и војску Монархије као свог главног непријатеља, подвлачећи да се борба мора пренети у саму Србију, као базу хегемонистичког режима, а да та борба мора да започне признавањем отцепљења етничким заједницама које то желе и оружаним устанком, односно изазивањем оружане побуне у земљи, њеним растурањем и стварањем нових држава на рушевинама Краљевине СХС. То се врло прецизно наводи у документу Конгреса, названом „Резолуција о привредном и политичком положају“, где стоји да ће се КПЈ борити за успоставу независне Хрватске, независне Црне Горе, Македоније и независне Словеније, док ће мађарској мањини у Војводини дати право на отцепљење. Посебна пажња посвећена је „албанском питању“ за које су делегати Четвртог конгреса КПЈ рекли да је суштинско. Констатује се да је после Првог светског рата једна трећина свеукупног албанског становништва пала под владавину угњетачког режима великосрпске буржоазије и наглашава да је ослобођење тог народа од српске окупације могуће само кроз свеопшти устанак…“
Ово је са Википедије, али је познато и проверено тачно.
Ето „наше деце“, на добром су путу.
@Логично
„Опа! На делу је у подривачки антисрпски пројекат чији је циљ повампирење и ширење међу младима левичарско-комуњарске идеологије. Ови неокомунисти су еквивалент лажних левичара у САД (Антифа) који су јасно контролисана опозиција за потребе финансијских капиталиста Wall Street-a. …“
Из Архиве:
„Proslava 4. aprila, Dana studenata Univerziteta u Beogradu 2016. godine. Proslava počinje polaganjem venaca u 10:00 časova na Novom groblju u Beogradu.“
https://www.portalmladi.com/proslava-4-aprila-dana-studenata-univerziteta-u-beogradu/
… колико Вама није добро (гори сте од Бате у „Балканском шпијуну“) … ово Ваше маратонско писање прелази у пародију
@природно телигентан
Е па баш сте се наврзли на мене, као дежурни капо на колегу сужња. Ако Вам моји прилози нису по вољи, ништа лакше, само ударите минус, не читајући, и идете даље.
Ово да сам гори од Бате из „Балканског шпијуна“ ћу Вам опростити. С друге стране, Ви мени не праштате коментаре по којима редовно тучете/саботирате, а чак и брат Ђура би опростио ономе кога је тукао :)))))
У студентској објави коју сам цитирао је наглашено да се још од 1955-те прославља Дан Студената у знак сећања на убијеног студента комунисту, тако да Ваше вађење из архиве вести о прослави из 2016-те је бесмислено. То јест, бесмислено је за онога ко је прочитао мој коментар. Дакле, ако не прочитате, неозбиљно је да коментаришете – само производите шум – сметњу на везама.
А сада о важнијем — Како се енергија протеста расипа у сопственој безидејности и јаловости, на површину излазе све јаснији знаци идеолошке матрице коју подмећу организатори. Да појасним:
Студентима, као главном генератору протеста, се покушава неметнути или подметнути југословенско-комунистички идеолошки образац и мотивација. Главни састојци су организација и сценографија која укључује пленуме (КПЈ?), ношење штафете (!), пароле о „истини и правди“, а од скора и „зборове грађана“ по парковима као израз „директне демократије“ на делу.
Комунизам и југословенство имају перфидну везу која је своје испуњење остварила у масакру Срба током и после Другог Рата. „Наша деца“, а и многи старији, живе у благодати незнања о тој скорашњој српској прошлости чије последице преживљавамо. Незнање нас спутава и приморава да не видимо чак ни оно што је јасно и очигледно (низ примера овде на СтСт). Зато сваки прилог који упозорава на знаке повампиривања југо-коминтернских подвала би требало да буде добродошао, можда неком млађем буде на корист. Ако добродошлица изостане, барем да не буде саботиран. Нажалост, неки дежурни, а непажљиви читачи ту нису од помоћи. Зато да завршимо познатим стихом који нећу преводити: „Where ignorance is bliss, Tis folly to be wise“.
Poznati stih je od Thomas Gray., koji je bio topli brat.
Е браво @Saffron за аргумент! Каква нискост.
Текст доле није за @Saffron.
Thomas Gray (1716-1771) може бити „топли брат“, али углавном према замислима лезбејско-педерског лобија који подмећу такве своје процене за многе познате историјске личности и уметнике. Том лобију (по својим убеђењима и преференцама) припадају многи писци, литерарни зналци, биографи итд. Погледао сам мало по нету, и конкретно за Т.Греја такви аутори кажу да је могуће да је овај имао привлачност ка истом полу, али ни они не употребљавају модерне етикете (геј, педер, хомосексуалац, топли брат) јер су свесни да су ове веома ригидне ако се примене на људе из 18 века. Иначе, за Т.Греја не постоји никакав доказни материјал да је имао истополну „романтичну“ везу.
Ова је тема од интереса за Британце, и очигледно за неке наше Австралијанце. На пример, Фиона Хејг је написала *роман“ о Томасу и његовом наводним „романтичним“ везама са пријатељима. Интересантно да је ова Гђа објавила књигу пар година пошто је њен муж, британски политичар Вилијам Хејг, био приморан да се јавно изјасни да није хомосексуалац.
Thomas Gray није имао, а нема ни сада, луксуз интернета да потврди или порекне гласине. Зато је ту @Saffron да нас просветли својом пресудом, као секиром по пању. Шта рећи — N1, Nova и остали су суптилнији.
За све оне, којима је као и мени ово изворно и убедљиво сведочење о актуелном србском рашомону промакло, наводим линк:
https://stanjestvari.com/2025/03/14/protojerej-jovan-plamenac-studentski-protesti-kao-mjera-etike-i-slobode-svakog-srbina/
@ Logicno, vidim da ste strucnjak ko je imao romanticne naklonosti prema isti pol. Moje komsije( nisu Srbi) uopste se ne ljute za naziv topla braca.