Призивајући име Господње и молитве Светог Саве миротворца, позивамо све без изузетка да насиље сваке врсте, без обзира на то од кога и са које стране долазило, у потпуности буде одбачено
Фото: СПЦ
Верни народе Српске Православне Цркве,
браћо и сестре,
децо Светога Саве,
Чујемо гласове о могућим сукобима у нашем народу и то нас веома забрињава. Црква позива све који су на било који начин укључени у актуелна збивања да у времену Васкршњег поста, времену покајања и праштања, сагледају сопствене грехе и покажу плодове покајања, како би свако од нас био бољи и како би Христове речи: „Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима” (Лк 6, 31) биле наше златно правило.
Порука патријарха Порфирија од 10. марта 2025. (Извор: СПЦ)
Упитајмо се сви заједно: зар је било мало поделâ и раздорâ у нашем народу? Због тога вам се, драга децо духовна, и данас, као и увек до сада, обраћамо, молећи вас коленопреклоно да свако учини колико до њега стоји да се одржи мир у нама и међу нама. Призивајући име Господње и молитве Светог Саве миротворца, позивамо све без изузетка да насиље сваке врсте, без обзира на то од кога и са које стране долазило, у потпуности буде одбачено.
Насиље само умножава насиље и уводи нас у зачарани круг у коме смо сви губитници, разара темеље друштва и ствара нове поделе, дубље од већ наслеђених. То је било познато и нашим мудрим прецима који су једном за свагда рекли: зло добра донети не може. И још: сила Бога не моли, али ни Бог силу не воли.
Слобода и правда су непроцењиве вредности, али су неоствариве без љубави и међусобног уважавања. Стога свима и свакоме стављамо на савест да на сваком месту – од породице, преко радних колектива и образовних установа, до друштвених и политичких организација – истрајно и неодступно изграђујемо узајамно поверење и разумевање кроз добронамеран дијалог. Црква носи духовно проверену истину и историјску свест да ничији партикуларни интерес није важнији од општег добра народа и државе и отвара своја врата широм, позивајући на братски дијалог све одговорне друштвене чиниоце.
У чврстој вери и нади да нас Бог неће препустити безумљу и новим страдањима, страдањима од нас самих, из дубине срца вапијемо: О Господе, спаси! О Господе, поведи добро! (Псалам 117, 25).
Председник
Светог Архијерејског Синода
АЕМ и Патријарх српски ПорфиријеЧланови
Митрополит браничевски Игнатије
Митрополит зворничко-тузлански Фотије
Митрополит рашко-призренски Теодосије
Епископ горњокарловачки Герасим
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Какав дијалог, када је једна страна само за монолог, већ 12. година. ?
Него, Оци, упрегните се да помогнете да до дијалога дође!
Патријарх Порфирије, са својих 10-ак викарних епископа нека
изађе/у са кадионицама и кади/е брата му Аклександра Вучића и
његове присталице, а чланови Светог Архијрејског Синода –
сутуденте и тако “приволе“обе стране на “дијалог“, првенствено
да се спречи крвопролиће.
Поштовани Оци, пређите са речи на дела, угледјте се на поч.
Патријарха Павла!
Патријарше Порфирије, покажите и делом да сте – “најсветији
Патријарх…“ (како стоји у служевнику СПЦ), а ви Оци – чланови –
делом потврдите светост Светог Архијерејског Синода.
Ако ово делатно – делом – не потврдите, онда сте само и само
– кукавице које лепо (фарисејски) зборе, ал` кукавички (нитковски)
творе.
И више од тога: – онда сте проклети јер не посредујете на измирењу
браће, а можете!
Баук кружи Србијом. Баук повампиреног титоизма, антисрпства, југословенства, грађанизма и притајеног аутошовинизма. Србијом се шири злодух мржње и деструкције. Злодух, као ментални вирус, обузима и овладава душама многих хиљада Срба. Масовност подршке и сузне ганутости „нашом децом“ указује на несвакидашњу слогу међу Србима. Али није то она слога која „Србина спасава“. На такву слогу указује наш познати али неаутентични слоган настао наивно-тенденциозним тумачењем византијског хералдичког симбола. Међутим, такве слоге нема, а није је никада ни било. Ипак, овог пута Срби су се, у значајном броју, „сложили“, окупили и збили око „наше деце“ и њихове борбе за „истину и правду“. Таквим понашањем, Срби кроз масовну хистерију, сирову емотивност и отсуство расуђивања, показују недораслост за кризне историјске околности у којој се налази биолошки нестајући народ и држава Србија која је под непрекидним ударима и притисцима сведена на ниво колонијалне територије.
Маса народа је заслепљена мржњом према садашњим носиоцима власти. Нећемо овде трошити време о узроцима и разлозима за, најблаже речено, њихово незадовољство стањем у друштву и држави. Констатујемо само присуство силно нарасле негативне (у смислу потенцијално деструктивне) енергије која је овладала људима. Та енергија нема рационалну ограду, задршку или водиљу и као таква има природу хаоса, метафорички речено, бујице мутне воде. А знамо да се увек нађе неко ко „лови у мутној води“, модерније би се рекло, не истичући се али вешто „управља хаосом“. Ко је то? Једна од карика у ланцу је такозвани пленум чије је језгро неколико десетина студената са ФДУ, ФОН-а и Правног. Студената од којих су неки специјално обучени, подржани и предани задатку организовања масовних протеста и нереда са крајњим циљем спровођења државног преврата. Обука је изведена од стране агенција и агената страних интереса који настављају да досољавају конкретне инструкције које се даље „пленумашки“ преносе и омасовљавају. За то време народ на улицама дочекује студенте хлебом и сољу. Соли дакле не фали, осим у празним главама „наше деце“ – извођача масовног перформанса, а нарочито њихових идолопоклоника, старије генерације која би требала да зна боље.
Студенти, који то више нису, као и унив. професори, који такође то више нису, сви незавидне интелигенције, ипак имају своју слободу. Да студираш нећеш? Да предајеш нећеш? Немој. Прича завршена. Али, ови у свом безумљу починише злочин и према деци у средњој школи па чак и према основцима. Ширењем протеста укинуше право и основцима на школу, учење, дружење, спорт, излете. Забранише им нормалан дечји живот.
Увукоше децу и директно у протесте. Један транспарент који држе двоје ђака првака: „кад одрастем бићу студент“. Е па дете, нећеш. Прво мораш основну и средњу да завршиш, па тек онда да студираш. И то ако буде професора. Јер, можда наставе са штрајком још десет, петнаест година. Па уместо са посла у пензију, директно са штрајка на гробље – стари се убрзано. Има нешто отужно, понижавајуће и неморално у злоупотреби деце за своје политичке рушилачке циљеве. Нису ли то Шиптари радили на КиМ још осамдесетих година прошлог века? Само што су они истурали децу пред (за њих непријатељске) полицијске кордоне, кукавички заштитивши себе, док су кроз то искуство, многа од те деце по одрастању радо пришла терористичкој тзв. ОВК. Другим речима, Шиптари су своје мрачне антисрпске циљеве остварили. А које антисрпске циљеве и резултате ће „наши“ постићи потурајући невину децу у нерад, неред и хаос?
Злоупотреба деце није изум ни Шиптара ни данашњих Срба. На почетку тринаестог века, извесни Никола, пастир из околине Келна, је имао религиозно надахнуће из кога је разабрао да да треба да поведе децу вршњаке на крсташки поход у Јерусалим, а који би укључивао и покрштавање муслимана мирним путем. Неких седам хиљада деце (од десет-петнаест година) је кренуло са њим и стигло у Италију. Свакако старија генерација је помогла овај поход. Очекивање деце је било, кад стигну на обалу мора да ће се ово отворити и они по сувом стићи до Јерусалима. Бог их није услишио, покрет је почео да се осипа, Никола је кренуо назад преко Алпа и ту умро. Многа деца су остала у Италији а неки поумирали на путу. Николин отац је био обешен у Келну због злочина свога детета које је завело много друге деце на беспуће војно-мисионарског-политичког подухвата…
Убедљивија је прича о једном другом пастиру, Французу Етјену из места Клој на реци Лоари. Као дванаестогодишњак је имао религиозна виђења и наводно показивао знаке чудотворства што је утицало да око себе окупи око 30 хиљада следбеника (углавном деце али и много одраслих, по годинама али не и по памети). Многи од њих су кренули за Етјеном у Јерусалим са циљем покрштавања муслимана и ослобађања Јерусалима. Стигли су прво до Марсеја где су их предусретљиви поморски трговци примили на своје бродове обећавши им путовање до Јерусалима. Бродови су пристали у Тунису а деца су била продана у робље!
„Нашој деци“ није циљ одлазак у Јерусалим нити борба за слободу Хришћанских светиња. Њих не воде квазијуродиви тинејџери. „Наша деца“ се боре за „истину и правду“ (тако им је речено). Њима је вођа „пленум“. Пленуму је вођа… Наша деца су слободна. Ето их марширају по целој Србији. Док је Србије биће и слободе. Пре него је уруше. Тада ће цена робља (млађег и старијег) бити изузетно ниска.
@Срђа Злопоглеђа
Најискреније Вам предлажем, желећи Вам свако добро, да потражите ****** помоћ, можда још увек има наде, мада је у питању прилично запуштен случај.
ПС За Вашу информацију: КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ СТУДЕНТ!
Зашто, рецимо, нема позива на престанак тоталитарне владавине?
Данас 2025. у Јозефштату (бивши Београд) у Аљековој ликвидатури Србске Православне Цркве су:
1. „Профитије“ Првослав Радивојев Перић 1961. из Дервенте;
2. „Игнатије“ Добривоје Чедомиров Мидић 1954. из Ниша;
3. „Фотије“ Раде Стојанов Сладојевић 1961. из Бање Луке;
4. „Теодосије“ Живко Миланов Шабалић 1963. из Чачка;
5. „Герасим“ Зоран Момиров Поповић 1972. из Теслића.
Три гркопаписта и два сатаниста.
Ниђе светосавца.
Срђа Злопоглеђа….
СВАКА ТИ ЧАСТ ЗА КОМЕНТАР !!!
Писао сам нешто слично пре десетак дана али ми се наругаше…
Поновићу се…
А шта Ви браћо и сестре мислите, рецимо да су ”студенти” и Вучић једна иста страна медаље, да их води иза кулиса један исти центар , то јест , један исти дух ?!!
Јер као што из Светога Писма знате , да се и сатана претвара у анђела светлости !
Студенти пумпају а код Вучића је вентил.
”Студенти”.су националисти, квазинационалисти,русофили,левичари, десничари,све врсте џендера,натофили,гомила другосрбијанаца и још већа гомила првосрбијанаца,колоне петоколонаша а најмање православаца који иду у цркву и који су то на делу и многи други згубидани који су на овој ”сахрани” због свог личног мртваца , једном речју то је једна глобалистичка маса. А другу страну, то јест Вучића сте сами дефинисали Ви да је исто глобалиста. И шта добијамо ?!!
Па УРОБОРОС !!! Неки од Вас сигурно знају за тај алхемичарски симбол ” симбол змије који гута самога себе, а ко не зна, нека се информише на Нету !
Где је овде револуција? И каква је ово наводно револуција?!!
Деца се дочекују као ослободиоци ! Од кога , ослобођени од чега ?!! Можда се то есхатолошки сагледава а ја грешни сам слеп и неук да сагледам ту дубину, па незнам кога да грлим , коме да бацам цвеће и шта да ускликујем ?!
Од садашње власти, од лажне опозиције, од Колонизатора, од Нато-а , или од Нео-Либерализма, од ЛГБТ Фашизма, од Комунизма и свих наших народних заблуда, суноврата, странпутица и свеопштег народног греха ??!!!
Ево скинуо сам Вучићеву слику из фризерског салона ( ма јок, нисам Вучићев, криптоправославац сам , али због страха и посла, шта ћеш, разумите људи…) и однео у подрум и спустио поред прашњавог Слобе и Тита, али коју сада да ставим, незнам, реците ми ко је победио, срамота ме, јер нисам кречио стан па је остао светли траг од слике предходнога владара, па шта ће рећи комшије …
Искрено, ово је мени један велики ПЕРФОРМАНС !
Као да га је несрећна Марина Абрамович осмислила , заједно са другарицом, још несрећнијом Мадоном, седећи за столом и ручајући ”она ” њихова јела, злом зачињена !
Да будем још ”црњи” , ово је један велики РИТУАЛ !
Питао сам се још од почетка свега овога зашто би неко мазао црвеном бојом улице овога града, одакле таква ”мрачна” идеја?!! Мени ритуална, да не кажем, сатанска!
Од свих могућих богоугодних дела, подвига, неко изабере да размазује ЦРВЕНОМ(подсећа на крв…)бојом улице. Шта тиме призива, симболизује?!!
Исто сам се збуњивао симболом мете пре бомбаровања?!! Питао сам се чему мета и врло брзо добих одговор ,то јест, ”услишише се наше молитве” ! Ужас и непоновило се !!!
Исти осећај ми је поново у срцу, волим ту децу и она су ми драга али не и јасна, али се плашим ”тајног друштва” које их води, стоји иза њих ! Кажу пленум . Али глуп сам и необразован, и нисам паметан попут Вас образованих интелектуалаца, и мени простоме се каже да значи то што и пише – ПЛЕНУМ ! А ваљда значи да ПЛЕНИ наш колективни УМ , да је мрзитељима свега србског то баш ПЛЕН , да кажем наша колективна свест , наш УМ, наш пали разум !
Јуче рекох мојој сестри: ” Знаш, 5.октобар је био напад на пали разум, а ово је много моћнији и перфиднији напад, напад на само срце, срце нашега народа, боље речено ,на ОСЕЋАЊА !!! А ова осећања , ”радости”, ”суза”, и све остале еуфорије , нису од Духа Светога, не , напротив, од лажнога и палог духа су, који ”узима изглед светлости и побожности” !
Зато је ово много лукаво, и већином се жене и млади ”лове” у овоме ”Лову У Мутноме” , наравно и мушки , поготову они исфеминизирани, они поготову желе Свеопшту Правду, е да би се тако и њихова настраност оправдала, и не само њихова, него треба ОПРАВДАТИ све могуће саврмене ”жабе и бабе” ! Као што и рече један Свети Старац о Непомјанику који ће се устоличити као владар целога света. ”Смисао његовог доласка је тобоже апсолутна правда” . Старац Антоније
И сад тај дух води сав овај добри а заслепљени народ ка једном великом злу, ка једном општем хаосу, ка великом страдању !!!
Господе Исусе Христе просвети србски народ и помози !
Мајко Божија помози и заступи !
Ето , о томе се овде ради.
И не слажем се са већином који ово сматрају да је Добро, да је од Господа Нашега Исуса Христа…
Ето то је мој став, а дај Боже да грешим.
Опростите мени грешноме и камење у руке…
” А ја сам на ударце спреман и бол је мој преда мном…” неки Псалам
ПС : И сада се питам и чекам, хоће ли се огласити сви Они који су писали текстове и остављали коментаре да је ово крај Небеске Литургије светога Николаја В., ”Засија се лице србиново”, једно слово покајања хоће ли написати…
Тодоре и Срђо, храброст је сада исказати другачије мишљење… још ово мало слободе што имамо искористимо нека остане забележено да смо рекли. Ово зло, које се надвило над свима нама, може се отерати само постом и молитвом. Молим све да се престане са мржњом, јер нас наши часни преци Срби заиста гледају с
тугом и зебњом. Њих ми је више жао него нас….они су имали само љубав једни према другима па чак и
према непријатељима. А нама је сада водич пленУМ? На једном транспаренту синоћ прочитах: победиће пленум???
Бог нек нам је упомоћ!
Ово што смо месецима пратили на лајву није бунт – ово је колективни тренд. Недостатак јасне идеологије није случајан. Постмодерни протестант, пучиста у покушају, не жели имена и програм, жели допамински ударац од припадности тренду. „Тиранија власти“ је само општи назив за неодређену нервозу, празнину која се попуњава хештегом. А Вучић тиранин је савршен лик за ову представу: непријатељ довољно јак да се у њега уклопе сви страхови и друштвени проблеми, али и довољно слаб да се против њега диже виртуелна мобилизација без ризика.
Парадокс је у томе што „борба против система“ постаје највећи службеник опстанка система. Власт која „се повлачи пред балавцима“ заправо их толерише је на крају ипак добро проценила: овај протест неће изазвати нови 5. октобар, већ лавиринт од 280 знакова. Док сви кукају на недостатак медија, њихова револуција се одвија на истим тим медијима – алгоритамски курирани спектакл где се број преузимања замењује за утицај. „Блокада“ је била перформанс за Сторије, не за уличне барикаде.
Овде се не ради о политици, већ о естетици отпора. Учесници су хомогенизовани не идејом, јер идеје и нема (осим ако неко стварно не верује у иституције које се граде зборовима после уличног преврата), већ страхом да не буду искључени из тренда.
„Сви са свима“ није солидарност – то је паника и пражњење генерације која тражи потврду да постоји. Не вреди понављати да не може НАТО-атлантиста и патриота суверениста да се боре заједно за исту ствар, и да се инсистира да се и не разговара о таквим суштинским поделама, јер „то нас дели“. Наравно да нас дели, и треба да нас дели. Ал управо у тој деоби настаје права политика, која може да се материјализује у праву репрезентативност другачијег мишљења. А не ово обданиште у коме већина не жели да учествује у политичком животу, па се после љути на изборе оних који нису били толико „паметни“.
Када се идеолошке разлике сруше, остаје само оргија пражњења: лајкови као замена за програм, шерови као надоместак за стратегију. Није битно шта ће бити сутра. Само да тиранин падне. Лако ћемо после. То делује тако логично на Инстаграму. Оно што ви зовете „етичком револуцијом“ није ништа друго до его-пијаца – Та девојчица што са бине дроби фразе о системима и институцијама? То није бунтовник, то је Инстаграм пророк – изрецитује шта је чула од других пророка на Инстаграму, а нити зна шта „систем“ значи, нити је способна да направи разлику између уставне реформе и реформа торте.
Проблем није што су наивни, већ што су одваљени од реалности. Верују да је „ангажман“ исто што и Инстаграм пост, да је отпор исто што и реакција на Твитеру. Али стварност није апликација – не можеш је прстом блокирати и пријавити модератору. Када дође тренутак истинске конфронтације (а јуче је дошао), покаже се да је постмодерни протест пучистичких идеја обична дечја зајебанција. Кажу чуо се звук који им је спустио језу низ кичму, после чега су морали да одустану од пуча. Размишљам како се не сетише тога Руси у Запорожју, него се ваљају по рововима.
Ми као друштво имамо проблем јер смо допустили да се дигитални инфантилизам прогласи револуцијом. Ови „борци“ су производ нашег одсуства: родитеља који су им дали телефоне уместо пажње, школа које су препустиле васпитање ТикТоку и Инстаграму, интелектуалаца који су се продали разним интересима. Лако их је манипулисати зато што су већ манипулисани – одгајени су да буду потрошачи тригера, а не политички актери, грађани јелте.
Јуче смо гледали опроштајни плес једне генерације која је прогутала сопствену реторику. Too high on their own supply. Када се дим расчисти, остаће им само питање: Шта смо то „лајковали“? А одговор ће бити исти онакав као и код свих претходних „револуција“ које су почеле кликом и завршиле – кликом на „заборави“.
Љиљана Спасовић бивша студенткиња
Не покушавам да дискутујем са људима који нису кадри да разликују прљаву воду од бебе у њој.
На њих гледам као на савремене акушере и генетичаре: стручњаке који кад нађу да је вода у којој је беба „прљава“ (биохемијска „нечистоћа“, „неправилна“ ДНК…), сместа проглашавају и бебу нечистом. И заповедају да се усмрти, раскомада и баци у медицинско ђубре.
Они су слап чисте воде, који нечисту бебу хигијенски спира у јаму. Да нам не квари овај дивни свет.
И не расправљам са њима зато јер их сматрам нижим формама живота или зато јер ми се гаде, то не би било хришћански, него дапаче – баш зато јер су они високоморални видовити експерти који то чине на основу помних, прецизних и недвојбених анализа („дабл-дабл“ и „трипл-дабл“ тестирања: „нема идеје“=аненцефалија, др Љиља; „безумље“=олигофренија, др Срђа; „води нас у велико страдање“=уништиће нам живот, др Тодор). Таквим не вреди објашњавати, они имају и материјалне доказе и веру.
Они су отприлике попут оног доктора из Ћациленда, потпрецедика фудбалског клуба Бор: и бели мантил, и стетоскоп око врата, поносни излазак у јавност са лиценцом из владајуће странке – ко таквог може навести да посумња у своју стручност и правду?
Али пошто сам прозван, да напишем бар словце покајања јер сам приметио да се испунио још један стих Небеске Литургије и да се „засијало лице у Србина“ у све дубљој тами последњег времена – у којем победе за хришћане неће бити (Откровење 13:7) – ево моје исповести.
Нема у мени истине ни вере, ни колико зрно горушично. Да има, пред мојом речи би несвети врачи и обмањивачи падали као Симон Маг или као Ананија и Сапфира пред Петром, или као бездихани идоли пред хришћанским девојчицама.
Овако, преостаје ми само да лапрдам. Или да ћутим.
А пре него што заћутим, још једном ћу се јавно захвалити деци и Народу и Богу, што су ми показали да Права Србија није толико инфинитезимално мала и ништавна колико сам мислио. Та ће ми утеха дати снаге да пливам још мало.
Црквени главари имали су јединствену прилику да изађу на улице, стану са Крстом на чело народа, и окрену бујицу у старо корито србске Божје реке. И да на тај начин Праву Србију одвоје и од Вучје (+пасје) Србије и од Друге Србије, и од западне септичке јаме, и од манипулација невидљиве руке.
Али како они нису слуге Божје, него слуге Кнеза и кнезова овога света (слуге Вучићеве, али и већих великих мајстора – црн им образ црњи од мантије, јер је црња њиова превара), то им је онтолошки немогуће. И зато ћемо плодове Порфиријеве молитве за мир имати прилике да видимо врло ускоро. И да их кусамо, не сумњам, сви.
А за то, ја оптужујем не њега, већ осуђеног, него оне који му се, мртвом, клањају и који му кличу амин и исполаети. Јер његови лојалисти ћаци, ћакони и ипоћакони су они који нас у ствари држе у робству („верници који желе да се моле Богу“ + црквени „информери“, бокани, стокан/овић/и и ситније ботине; а ту су и лицимури којима не смета кад Перић, Буловић и компанија говоре о „пуноћи“ Цркве, која подразумева и „друго плућно крило“, али им се мрачи свест када чују како студенти користе исту реч, на старосрбском латинском, пленум).
Као што ни Вучићеве тираније не би било да није његове ћације, полићације и лојалистичког башибозука (који су сасвим аналогни, само што служе другој глави двоглавог идола, не псеудоЦркви, него псеудоДржави).
Духовно робство је онолико веће од психофизичког, колико је дух већи од тела. Утолико и злочин ћација из филијале Светске Синагоге Цркава.
Па, видимо се, мудра ћацијо, на Страшном Суду.
@Љиља…
Браво за коментар!
Срђо, Тодоре, Нани и Љиљо хвала Вам на храбрости и искрености !
Има још нас који верујемо и мислимо тако…
И не клањамо се овоме ”златном и паметном студентском телету”…
Христос по среди нас…
КРИЛА
Сви ће ти рећи није најлепше – најлепше
и није најбоље – најбоље,
сви ће ти рећи,
јер и трезвено је
да ти тако кажу.
Али, Господ ће
над тобом плакати.
Јер из напуњене чаше
Он дели,
и Царство своје
под ноге ти ставља.
Сви ће те трезвено учити.
Јер другачије се и не учи.
И ти ћеш се дивити
трезвености учитеља,
а нећеш знати зашто Он рече
никога не зовите учитељем,
и зашто се са Богом
рвао Јаков.
И са закашњењем ћеш сазнати
колико над тобом
тугује Бог.
Драган М.