Већина студената које видим на улици и на блокадама ми делује полетно, родољубиво и правдољубиво. Ово није имало везе са тим. Острашћеност и уверење, које у суштини гаји и СНС клан, да имају право да одређени простор заузму и присвоје
Фото: Владимир Коларић
Као неко ко од почетка подржава студентске захтеве и борбу да се решимо овог клана, који управља уз помоћ колонизатора, могу да кажем да сам вечерас у СКЦ видео упад бољшевика. Не одређује некога то да ли је студент или је радник, а ако одређује, онда су студенти избацили раднике, уметнике и друге студенте (било је и студената који су у кафеу играли друштвене игре), гурали несрећног старијег портира, упали у портирницу у којој су нешто претурали. Покушао је један и да ме изгура.
Већ на самом почетку поручили су:
„Грађани изађите напоље. Ово од сада припада студентима.”
Коме онда припада школа? Коме припада водовод, а коме земља, коме аеродром? Пилотима, стјуартима и чистачима или можда путницима?
Неки млади човек, очигледно занесен сопственом визијом правде, је викао како је СКЦ студентски. На моје питање „Мислите да само припада вама, да само студенти ту могу да буду?” Викао је „Да, ово је било наше и поново је!” Никакав разговор. Нико од њих није ни покушао да објасни зашто је то добро за протест против власти. Не знам колико ће ови ‘праведници’ бити у статусу студената и чији ће СКЦ бити када тај (ваљда не трајни) статус истекне?
Чији су струја и вода у СКЦ?
Већина студената које видим на улици и на блокадама ми делује полетно, родољубиво и правдољубиво.
Ово вечерас нема везе са тим. Острашћеност и једно, ни на чему засновано уверење, које у суштини гаји и СНС клан, да имају право да одређени простор заузму и присвоје за себе.
SKC, kultno mesto naših mladosti, oslobodili su studenti predvođeni @sviublokade_fdu
Ponosan pic.twitter.com/5ZqxrLMVgv— Janko Baljak (@JankoBaljak) February 12, 2025
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Слободана Јанковића)
Прочитајте још (додато 14. 2. 2025. у 16:05)
Categories: Гостинска соба
Та већина студената коју видите и која вам делује полетно, родољубиво и правдољубиво не доноси никакве одлуке.
Današmji SKC su komunjare otele još 44 godine. Pre drugog rata je to bio Oficirski dom.
Veliko zlo među Srbima je nastalo pojavom jugoslovenstva, a posle i komunjarstva.
Не с..и мајсторе
Наравно, сад се иде на то да се направе поделе међу студентима и да се покрет фрагментује и уситни. То потврђује и активност њихових ботова на овом чланку. Али узалуд, немају потребних капацитета. Шта год да учине иде им на штету.
Студенти који су излагали у СКЦ-у подржали су преузимање, што је аутор прећутао. Такође је прећутао да би под овим огавним режимом СКЦ за коју годину вероватно био срушен или продат Американцима. Није рекао ни да ли се тамо затекао случајно или у том простору, који се сада делом издаје, има неких пословних интереса. Али је зато играо на карту патетике са некаквим „гурањем јадног старог домара“ и некаквим питањем „чија су струја и вода тамо?“ као да су у питању приватна а не јавна добра која се у универзитетским објектима плаћају из универзитетског буџета, чиме је само признао отуђивање СКЦ-а. Сумњиво.
Свакако да је боље да Студентски Културни Центар припада студентима. Коме то може да не одговара? Коме одговарају поделе у студентском протесту па се хватају за овакве сламке?
Наравно, аутор није ничим доказао да су ти студенти „бољшевици“, само је залепио етикету и оставио је тамо да стоји. Шта нам то говори? Свако коме је прва реч „увек сам подржавао студенте, АЛИ“ вероватно ради на уношењу раздора. Таквима не треба веровати ни реч.
Узгред, занимљиву биографију аутора можете прочитати на сајту Института Међународне политике и економије, чији је члан. Па формирајте сопствени суд:
https://www.diplomacy.bg.ac.rs/en/about-us/researchers/slobodan-jankovic-ph-d/
Стање Ствари се све више срозава, и по чланцима и по коментарима, све то постаје мучно за читати. Ту нема више шта да се тражи. С Богом остајте, поздрав.
Аутора знам лично. У питању је патриота који активно дела и подржава студенте, лично присуствујући многим протестима.
Господине Дно, не знам шта Вас у његовој биографији буни. То што је студирао у Риму? Да, тамо је завршио основне студије и мастер 2. степена издржавајући се конобарисањем. Немојте правити алузију на сорошевце који су завршавали курсеве на Западу, добијајући при томе њихове стипендије. Аутор се вратио у земљу, где је докторирао и наставио да ради у Институту. Објавио је више књига и многобројне радове. Гостује на многим подкастовима, а о чему прича можете чути да сте се мало потрудили. Да јесте, не бисте тако говорили и срозавали се.
Ово што је овде изнето није чланак, већ коментар објављен на Фејсбуку. Чуо сам се са њим то вече, пре него што сам ово овде прочитао, и сав запањен ми је испричао шта му се десило… Дакле, у питању је група младих људи (да ли имају индексе не знам) која је својевољно упала у СКЦ, мимо одлуке студентске већине и протеста који се тренутно дешавају по Србији, узвикујући неке лево-либералне пароле. Тиме је хтео да укаже да разне групе лове у мутном и покушавају да на таласу студентских протеста спроводе своју агенду која није већинска, нити патриотска. Такође, познато Вам је да студентски протест је крајње ненасилан и ова акција није у њиховом духу.
Дакле, господине Дно, верујем да се и ви и аутор у суштини слажете, само сте овај пут били мало брзоплети.
Срдачан поздрав!
@ Деки
Сигурно се слажу у погледу веровања у ватиканску верзију о досељавању Срба (ака Словена) на Балкан, а придружује им се и досад притајени Евс, који је коначно, и са поносом, ‘изашао’.
@Деан
Аутора можда знате Ви лично, али то не важи за добар део јавности, а с обзиром на ситуацију, резервисаности никад доста. Таква половична саопштења која преносе само део приче, уз неке чудне тврдње о води и струји, уз лепљење етикета, свакако дају повода за сумњу.
И Драгош Калајић је студирао у Риму као и многи други, нити то има било какве везе (осим некима што виде зло у свему што је с друге стране брда – каквих је овде немали број) но у контексту института који се бави међународном политиком и економијом, уз спомињање ЕУ интеграција, овакве изјаве могу чудно изгледати. Но добро је што сте то разјаснили.
А што се тиче срозавања, она се не односе на текст него на наслов, као и на извесне појаве које су стигле да се убаце испод вашег коментара иако ту немају шта да траже, а редакција им то ипак дозвољава без икаквог критеријума и реда, као и на њихове саборце, ботове и осталу екипу.
Ето, само колико да вам одговорим. Поздрав.
Да се Стање ствари припази да му на врата не бане Дно са одлуком Пленума или преживелог Кризног штаба и преузме сајт!
@Дно
Што се тиче Института, то је занимљива ствар. Сам институт постоји од 1947., значи много пре ЕУ. Шта је занимљиво… Занимљиво је саопштење од пре неки дан:
https://www.diplomacy.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2025/02/Saopsenje-za-javnost-03.02.2025.pdf
Слажем се са Вама да треба бити резервисан и опрезан. Кад је опрезност у питању, ту треба водити рачуна и испитати ствар до краја. Зато сам се потрудио да неке недоумице расветлим. Зашто сам то урадио? Зато што нам је сада јако потребна слога патриотских снага. Бојим се да неко јако добро ради против те слоге, а да му ми несвесно помажемо.
@ Српство постоји од пре православља
Не брините се о ватиканским теоријама, знам шта сте гледали. У питању су научне теорије, а не научна веровања (веровања нису наука). Аутор није научни верник, тако да, како ми је последњи пут причао на ту тему, др. Ивица Тодоровић успео је да га разувери у исправност споменуте теорије. Оно у чему је аутор верник – то је православље које је Србе сврстало у заветне народе. И то је оно што сада бранимо… Оно што смо вековима бранили и оно што морамо увек бранити.
@ Деки
Ја се не бринем о ватиканским теоријама али треба обавестити и друге шта је то гледано. Већ је установљено да заговорници тзв научне (или критичке, тј бечко-германске) историје нису у стању да склопе ни једну једину конзистентну, логичну реченицу, којом би изразили своју ‘критичност’.
Из дана у дан видимо само невероватну фрустрацију и пљување по српској историји и српском идентитету. Једног дана ће неко веће перо објаснити ту патологију која надилази обичну самомржњу, па чак и ону екстремну, конвертитску, јањичарско-усташку. Лично сам био сведок једног њеног рефлекса када је једна стара особа (баба), коју помало познајем, рекла да би она све ове студенте побила а сви смо видели оног човека који је јавно рекао да би честитао ономе који би колима убио његову кћерку на улици. Да ли је овде у питању убеђеност у исправност Вучићеве политике и њених резултата (читај – ‘у историјску научну истинитост’)? Не, у питању је досад неиспитан, специфични мрачни феномен, који ето сада региструјемо али још немамо објашњење.
Елем, да се вратимо на гледање. После небројених позива званичним историчарима, од стране оних које погрдно називају ‘аутохтонцима’, на крају се јавио поменути да у тв деулу суоче аргументе. Узгред, индикативно је да ни један официјелни историчар не сме да ступи у дијалог са ‘аутохтонцима’, нити сме да проговори о 90% скривене српске историје без дозволе Ватикана и дубоке државе. Знамо како се провео Ђорђе Јанковић а и Ковић се опекао покушавајући да направи синергију фалсификата са истином, па је схватио да је боље да чува своје радно место, за које се тешко изборио и које је подигло више прашине него предаја Косова.
Због тога треба похвалити пристанак поменутог да се суочи са историчарем Митићем и говори о досељавању Срба (Словена), које директно одређује и формира српски идентитет. Резултат је познат. Једноставно се из суве дреновине (тј непримељеност, без иједног јединог аргумента, са пар немуштих папира), није могла исцедити ни једна кохерентна реченица као неки сувисли, барем формално логични, став. Мислим да је тај неуспели покушај још повећао фрустрацију код оних са поменутом патологојом. Да опет упоредимо са оним што се данас дешава.
Један стално говори о (‘научним’) резултатима његове политике, скрива енормну пљачку (укључујући и његову лично), предају Косова (тј. ‘пљување по српском идентитету’), позива на дијалог који сам избегава више од 12 година. Зашто? Зато што би се већ у првој реченици установило да је цар го, као што је гола и ‘научно-критичка’ историја, неспособна да фомулише једну, једину реченицу.
Морам да додам на крају и једну личну ноту, пад познатог нам овдашњег Евсевија, што смо сви (без обзира да ли слажу или не са њим), са жаљењем примили, са надом да је то само његов прајд изашао на површину а не нешто што захтева третман попут горе поменутог феномена.