О појави „Српског гласа“ проф. Ломпара, начелима суверенистичке политике „Српског пута“, програму Мобе и тексту проф. Вишеслава Симића, и о потреби да сви они са студентима направе један усаглашени документ
Сат у Дому Народне скупштине (Фото: Анђелко Васиљевић)
Више недеља пажњу целог друштва, укључујући и људе који владају Србијом, заокупљају студентски протести. Дана 27. јануара 2025. године државни врх је у јавном обраћању објаснио да су сви захтеви студената у потпуности испуњени. Тај „врх” је вероватно очекивао да ће после овог објашњења студенти прогласити велику победу и својим универзитетима дати имена твораца научног социјализма, како су то некада, 1968, у сличној ситуацији, урадиле њихове деке и баке. Студенти нису урадили шта се од њих очекивало. „Врх” земље види да јучерашња представа није дала резултат. Сада изводи нову представу. Цела влада, укључујући и председника Владе подноси оставку. Помало је тајна шта државни „врх” очекује да студенти ураде сутра. Шта год студенти ураде, закони земље захтевају да се формира нова Влада. Ту Владу може поново именовати исти човек и резултати неће бити ништа другачији. Уместо именовања Владе, он можда одлучи да рaспусти Скупштину и распише нове изборе. Он са лакоћом побеђује на свим изборима. Победиће и на овима. Шта ће се променити? Ништа. Шта ће студенти урадити? Исто што раде и сада. Режим нуди опстанак власти једног човека. Излаз се мора тражити ван онога што нуди садашњи режим.
Ovo svi znamo, ali neka ga i ovde
namerno je objavljivana dokumentacija bez tumačenja i oznake da li u dokumentima uopšte ima nadstrešnice i gde pic.twitter.com/NKDvNH52Jm
— Dvogled Live (@dvogled) January 28, 2025
У току ових студентских демонстрација на политичкој сцени Србије десило се још пар значајних политичких догађаја који могу помоћи да земља изађе из политичког и економског ћорсокака у који нас је увео садашњи вршилац дужности Председника републике и људи који су у његово име глумили Владу Републике Србије (у даљем тексту „он и они”).
Први од тих догађаја је формирање удружења „Српски глас” професора Мила Ломпара и професора Дејана Мировића. Обе личности су истакнути јавни радници који се годинама боре за очување моралне целовитости и територијалног интегритета Републике Србије. Поменути професори су то деценијама радили кроз јавне наступе и не баш успешне покушаје да се тзв. патриотским политичким странкама помогне саветима и здравим разумом. И ако овај покрет још увек није у писменој форми изнео свој програм и циљеве, ови су познати нашој јавности и укратко су изнети и у недавним јавним обраћањима професора Ломпара. Најважнија порука овог позитивног догађаја је да добронамерни интелектуалци морају престати да нуде савете и да понављају да они нису политичари. Такви људи се морају укључити у политику.
Други догађај од велике важности је објављивање „Начела суверенистичке политике” велике групе српских интелектуалаца. Један део тих јавних радника окупљен је око Покрета за очување Косова и Метохије. Међу потписницима има и независних интелектуалаца, који су сви присутни у јавности са недвосмисленим патриотским ставовима. Документ који су ови друштвени прегаоци објавили дефинише будуће принципе политичког деловања Републике Србије који ће обезбедити њено постојање као слободне и независне државе.
Трећи догађај од несумњивог значаја јесте објављивање програма за излазак из државне и друштвене кризе покрета Моба. Овај покрет чине истакнути професори и привредници са посебним интересовањем и разумевањем у области економије и финансија. Чланови Мобе истичу да они нису политичари и да нуде своје услуге народу и држави искључиво у кратком прелазном периоду, док се обезбеде услови за слободне и поштене изборе за Уставотворну скупштину. Овај покрет је осмислио практичне кораке (план и програм) за излазак из политичке, економске и дужничке кризе у коју земљу и народ гурају он и они.
Коначно, четврти значајан догађај је појава документа професора Вишеслава Симића са уставним решењима која ће обезбедити да Србија, у будућности, не уђе у кризу сличну данашњој. Професор Симић је своје препоруке за политичко ангажовање и поменута уставна решења износио у више наврата и раније. Најновији текст те препоруке сажима на једном месту у форми која одговара тренутку у коме се држава и друштво налазе.
Између ова четири догађаја и писаних докумената постоји много природних преклапања.
проф. Вишеслав Симић: Један нетражени скромни савет (Онима који сматрају да им овако нешто треба)
Нажалост, у дневној штампи и на социјалним мрежама појавило се јако много негативних коментара. Већину тих коментара пишу режимски ботови којима диригује Институт за безбедност на Бањици. Ти коментари почињу са сугестијама да су поменути документи плагијати један другог и завршавају са будаластим тврдњама да су њихови аутори агенти ЦИА или, још горе, агенти садашњег режима.
Сви објављени документи су писани са добром намером и жељом да се подрже студенти и помогне српској држави и народу. Сви документи јасно истичу потребу за успостављање државне суверености на целој територији Србије и у њеном политичком и економском деловању.
Текст суверенистичких начела даје прецизне принципе који ће водити спољну и унутрашњу политику обновљене Србије. План и програм покрета Моба су посебно драгоцени пошто стављају нагласак на економију и финансијe. Србија има слабашну индустрију, слабу пољопривреду и непостојеће финансијске институције. Покрет Моба нуди практичне кораке за опоравак свих тих активности. Програм професора Симића је изузетно храбар и формулише практична решења за будуће политичко организовање државе.
Сваки од ових писаних програма има своје недостатке. Има се утисак да су сви писани у журби. То је разумљиво и јесте за похвалу, а не за осуду. Уместо да чекају да неко други реши проблеме у друштву, аутори ових докумената су студентима и Србији понудили одличне смернице и решења.
Сваки од ових докумената треба прочитати, проучити и указати на боље формулације или недостатке. Предлоге измена сваког од ових докумената треба упутити ауторима и јавно објавити у писаним и електронским медијима.
На пример, аутор овог текста сматра да би укључивање у Прелазну владу садашњег вршиоца дужности Председника републике, његовог министра за дужничко ропство Синише Малог и других садашњих министара онемогућило рад те будуће владе. Влада са тим људима не би радила ништа друго него се бавила цмиздрањем и самохвалисањем њега и њих. Тим људима је место у истражном затвору, а не у Влади земље. Такође, Моба предлаже Прелазну владу од 10 чланова. У Србији постоји више од 10 министарстава и сва та министарства морају наставити да раде. Једноставно, потребно је оформити владу са минималним бројем министара. Број 10 је произвољан. Успут, инсистирање људи из Мобе на томе да они нису политичка партија већ покрет помало је претерано. Да ли ће се нешто стварно променити ако реч партија заменимо речју покрет?!
Предлози професора Симића указују на његову дубоку веру у уставност и законитост. Председник Србије понаша се према Уставу и законима ове земље као према крпама за брисање блатњавих ципела. Очекивати да ће он и његови од једанпут почети да поштују Устав и законе или узвишене принципе којима се обично руководе писци таквих правних аката јесте превише оптимистично. Разуме се да то не умањује значај политичких предлога које даје професор Симић. Надамо се да ће се професор Симић прикључити једном од три већ поменута покрета или ће основати свој покрет (не партију, Боже сачувај). Као што су нам демонстрирали професори Ломпар и Мировић, само давање савета другима не даје жељене резултате.
Начела суверенистичке политике су недоречена у сфери економије и финансија. Мора се од нечега живети. Држава и друштво без сопствене економије и финансијских институција тешко да могу бити суверени или слободни. То је на пример мањкавост на коју се ауторима Начела може добронамерно указати. Ти недостаци се могу отклонити и спајањем текста суверенистичких начела, декларације покрета Моба и текста професора Симића.
Мило Ломпар: Део кампање против мене водили чланови Покрета за одбрану Косова и Метохије
Надамо се да ће истакнути студентски активисти и сви актери четири описана догађаја пронаћи мудрости и храбрости да се састану и од ова три (ускоро четири) документа створе један усаглашени документ који ће бити основа за практичан програм долазеће Прелазне владе Србије.
Времена за надмудривање и стицање бољих политичких позиција више нема. Сваки дан који он и они остану на челу Србије носи страшну опасност. Он и они сваки дан могу увећати дуг Србије за неколико милијарди евра или могу поклонити неко природно или државно богатство Србије странцима. Штета коју су ти људи спремни да учине Србији већа је било чега што нормални људи могу да замисле. Време истиче. Прелазна Влада за спас и опоравак Србије мора се формирати већ сутра. Да би та влада могла успешно да ради потребно је усагласити принципе и циљеве њеног рада који су већим делом понуђени у поменутим документима.
Аутор је доктор наука и предавач рачунарских техника
Categories: Гостинска соба
Апропо планова и програма, да окачимo наш скромни допринос опет овде, можда некоме буде од користи:
Прво што треба урадити након пада режима јесте оснивање специјалног суда који ће се бавити проневерама и криминалним делатностима овог режима. Тачка.
Након тога треба покренути посебан поступак против А. В. због кршења Устава и закона државе Србије, као и због велеиздаје, на коме ће бити правоснажно доказано да је деловао противуставно и ван председничких овлашћења, што ће нам омогућити да пред Међународним судом правде оборимо штетне споразуме које је потписао. Евентуално понудити олакшице у случају спремности наведеног лица на сарадњу.
Такође је неопходно одузети сву криминално стечену имовину сарадницима режима или опростити један њен део за сарадњу и сведочење у другим случајевима.
Основати национални рударски конзорцијум који би био у јавном власништву, урадити ревизију свих уговора са страним фабрикама и увести тарифе на стране производе, као и олакшице за домаћу производњу.
Обновити индустрију и пољопривреду и дати пољопривредницима који желе да се баве органском производњом по 100.000+ евра, уз бесплатну обавезну обуку, како би постали пољопривредна сила (тзв. „житница Европе“), за шта имамо капацитета, уместо давања новца страним фабрикама за запошљавање радника и претварање Србије у земљу јефтине радне снаге, уз продају ораница Арапима и Кинезима, као што је режим радио. Новац за то би се обезбедио делом из национализације противправно стечене имовине режима.
Део тог новца, обезбеђеног национализацијом противправно стечене имовине режима, употребити за откуп имовине од заинтересованих косовских Албанаца, по највишим цивилизацијским стандардима, по угледу на грчко-турски програм размене становништва. Такође, избацити из закона титоистичку бесмислицу о „два писма“ и прогласити употребу ћирилице обавезном у јавној сфери.
Отворити архиве Службе Државне Безбедности, испитати деловање режимских „ботова“ и ставити их на јавни стуб срама, једне населити у јужној српској покрајини да одуже дуг држави и на делу покажу тај „патриотизам“ иза кога су се сакривали, а другим мање активним забранити право гласа, осим на локалу где им је место боравка. Исто важи и за људе који су гласали за СНС за две црвене и ишли по скуповима за сендвич и новац. Људи који продају свој глас и достојанство не треба да одлучују о интересима народа и државе.
Укинути ТВ Пинк, Информер и сличне тровачнице духа, ставити ван закона 90% кладионица, забранити функционисање таблоида на најмање 10 година, ограничити рад споља финансираним медијима и НВО, укинути Болоњу и увести бесплатно више образовање, као и тест интелигенције и општег знања као обавезни предуслов за стицање права гласа.
Такође, по угледу на античке полисе, унети у Устав члан о одузимању имовине и држављанства људима који злоупотребе национални и државни интерес зарад личне користи и богаћења.
Осим тога, с обзиром да је неопходно спречити да се икад више понови такво стицање моћи у рукама једног човека, било би добро обновити монархију из психолошких разлога, и учинити је протоколарном и титуларном, како део народа никад више не би тражио себи „вођу“ међу политичарима. Ово би нам донело и бројне друге предности, али питање обнове монархије је већ нека друга тема.
B(v)REME PROŠLOSTI ISTIČE.
B(v)REME SADAŠNJOSTI PRITIŠĆE.
Jedan događaj u subotu 25.01.2025 godine u srcu Srbske Prestonice PROŠAO je BEZ mikrona PAŽNJE Srbske javnosti koja je POTPUNO obuzeta STUDENTIMA i ostalima
BELOSVETSKIM svakodnevnim događajima.
Naime tog dana sam bio SREĆAN i TUŽAN.
ISTOVREMENO.
Srećan jer je KONAČNO SRUŠEN
„HOTEL JUGOSLAVIJA“.
Tužan jer je izvedena PERFOMANS POZORIŠNA ( kazališna ) predstava STUDENTIMA sa dva SRBSKA FAKULTETA
( filozofija i politika ) nazvana „ZORAN ĐINĐIĆ“ reditelja OLIVERA FRLJIĆA rođenog u TRAVNIKU 1976 godine.
Srećan jer je još JEDNO PROKLETO IME
PROKLETE ZEMLJE OTIŠLO U PROŠLOST u srcu Srbske Prestonice BEOGRADA.
ZAUVEK.
Tužan jer je JEDAN „Travničar“ KATOLIK za razliku od DRUGOG „Travničara“ KATOLIKA NOBELOVCA napravio PERFOMANS POZORIŠNE ( kazališne ) PREDSTAVE sa Srbskim novcem od Srbskih poreznika i sa Srbskim GLUMCIMA i u TOM POZORIŠNOM
( kazališnom ) PERFOMANSU se :
ISPOVRAĆAO NA :
SRBSKU ZASTAVU
SRBSKU VOJSKU I
SRBSKU PRAVOSLAVNU CRKVU.
Reditelj OLIVER FRLJIĆ je STUDIRAO u krvatskoj RELIGIJU I FILOZOFIJU.
Na FAKULTETU „DRUŽBE ISUSOVE“ u Zagrobu.
Bio je ODLIČAN STUDENT.
Svoje KAZALIŠNE PREDSTAVE ISTOG ili SLIČNOG sadržaja NIKADA NE IZVODI u
Zagrobu i NIKADA sa imenom i prezimenom
POGLAVNIKA.
Katolik je Katolik.
Krvat katolik je Krvat katolik.
Ja sam Srbin.
Srećan.
Tužan.
ISTOVREMENO.
Протести – побуна; протестант – бунтовник, бунџија.
@“Srbin koji pamti“:
Да ли вам је добро?
Зашто СС пушта овакве коментаре?
Видео сам неке студенте и ђаке у аутобусу. Личе ми на обичне лењивце. Ако замените СНС и СПС са њима, добићете сличан режим. Ако доведете Ломпарове истомишљенике уместо садашњег режима, они ће се удружити са присталицама НАТО – а и Европске Уније.
@Nomen
Интересантна прича.
У ком тачно аутобусу сте то видели, у оном за Јагодину?
Odličan tekst. Inače prof. Višeslava Simića koji se javlja iz Meksika odavno slušam na nezavisnim YT kanalima, čovjek je sve u pravu, izvanredna ličnost!
„Са силама немерљивим.“
Све ово превазилази поимање и разум обичног човека, а „Србија се умирит не може“.
Ни кад је на добро, ни кад је на зло. Да ли је на једно или друго, Бог зна.
Желео бих да скренем пажњу на један битан моменат. Данашња власт, оличена у властодршцу и његовом званичном (снс) и незваничном (мафија, навијачи, батинаши) картелу, НИЈЕ БОЛЕСТ. Она је САМО СИМПТОМ!
Ако буде уклоњен садашњи властодржац и његов картел, што званични, што незванични,
сви ти људи и сви ти интереси и све те везе и сав тај новац и утицај (па и нестручност и бахатост) наставиће да постоје апсолутно несмањеном жестином! Јер је једно само врх леденог брега, а друго сам ледени брег. Једно је акутни симптом, друго сама болест. Притом, болест се не простире само на снс! Јер има бахатости и нестручности, па и директно злих намера, и код неких других страна (а код нас Срба, увек има минимум двеста различитих страна, не две-три као код осталих народа).
У свим досадашњим „програмима“ полази се од тога као да ће Србија, након пада картела, постати некаква „табула раза“, где онда само треба смислити нова и добра правила и све ће бити дивно и красно. То можда може у царству Бранка Коцкице (Бранка пре снс-а), у реалном животу све је смртно озбиљније. Ако ми немамо спремно решење, наши непријатељи да ли имају? Они су бар увек имали!
Које је онда решење? Нама, реално, само Бог може помоћи!
ЈЕДИНО, апсолутно ЈЕДИНО решење је апсолутни повратак Богу и усиљена, даноноћна молитва. Не мора за „спасење српског народа“, јер то је нешто, ипак, ефемерно за већину људи. Ево, пропадамо у огромној мери ђутуре, и по породицама, и као појединци, тешко је наћи и једну једину породицу без критичног, адског проблема. Дакле, није тешко наћи разлог за усиљену, даноноћну молитву.
Е сад, колико Срба, реално, тако нешто занима? Или, макар, колико нас, којима је, као, стало, тако нешто занима? Лакше је препирати се и прегањати и терати мак на конац. Или правити од свега журку, а после, „лако ћемо“.
Да не каже неко да предлажем да се скрсте руке и пусти картел да влада! Не, ја управо и говорим за случај потпуног пада картела! Јер решење неће доћи само од себе, а нама, реално, и даље само Бог може помоћи!
Желео бих да прокоментаришем нешто апропо коментара јузера (лузера?) са псеудонимом Бојан. Куку мајци Рајци ако није ни псеудоним!
Читао сам нешто о Козацима које су хтели да изруче Совјетском Савезу после Другог светског рата. Козаци, Руси, шта ли су… Организовани (у односу на нас), какви јесу, они су били у том неком логору и чекали решење своје судбине. Шта су урадили? „Непреривна молитва.“ Имали су довољно свештеника, организовали су Н Е П Р Е С Т А Н О богослужење, 24/7, уз учешће кога год (а да је могао у то време и на том месту да присуствује), и, шта се десило?
Ако ме не вара моје млађано памћење, Елеонора Рузвелт (оф ол пипл) се неочекивано заузела за њих и тражила да не буду изручени Совјетском Савезу, а да буду добродошли у (тадашњу, ипак колико-толико пристојну) Америку. Пошто је Америка тада била на врхунцу моћи, тако је и било.
А у Совјетском Савезу их је чекао… П А К А О ! Јер тадашњи Руси нису праштали ни својима који су (контузијом, нпр.) случајно заробљени, камоли онима који су се свесно борили против њих.
Шта хоћу да кажем? Написао неки лудак са псеудонимом Бојан, и почели људи да се моле 24/7? Молићу лепо!
Не! Хоћу да кажем колика је С И Л А усиљене, даноноћне молитве. Свети Патријарх Павле је говорио да верује да ће нас Бог спасити ако међу нама буде и десет праведника, а да он верује да ће се наћи!
Једна од тих десет праведника верујем да је покојна баба (не моја) Бојана Крај., и њена непрестана молитва. Други верујем да је Свети Патријарх Павле, трећи Свети Тадеј Витовнички Чудотворац (слава Богу, то Чудо сам лично видео, „дођи и види“.). Оних седам места је поприлично for the taking.
Опет, не као да се треба молити са „спасење српског народа“. За тако нешто, требало би да будемо на духовном нивоу троје гореспоменутих. Да се молимо само за (критично угрожено) спасење своје и критичне проблеме у својим породицама… Да нам неће понестати мотивације? Ја, лично, како год се звао а да није Лоример, знам само словом и бројем Т Р И породице без критичног проблема (мада су у једној деца много мала, па је отворено питање да ли су ипак две; дај Боже да нису!).
Немањићка Србија била је… М О Л И Т В А ! И последице исте. СИЛА И СЛАВА. Али – последичне! Прво Свети Сава, па Милош Обилић. Прво Свети Симеон, па Марко Краљевић. Прво Свети Краљ (великомученик Стефан Дечански), па било који јунак.
Ако хоћемо Немањићку Србију, ми, заправо, хоћемо СИЛУ МОЛИТВЕ.
И то такву каква надмашује и руску преданост и молитвеност, камоли коју другу. Хришћанску Кападокију (преданост Богу), коју прати хришћанска Смирна (мучеништво).
Од седам Цркава Апокалипсе, која је без икакве мрље? Смирна! Само Смирна! А то је, једно дуго, дуго време, била – Србија! И Грузија, па и Бугарска, нисмо ми једини на свету. Али, вековима мученичка Србија, вековна Смирна.
Ето, то је Србија. А ми, ко смо? Ми смо псеудоними српски. Ако смо. Ја знам само се не зовем Лоример.
Лапсус тастатуре. Ја знам само да се не зовем Лоример.