Чули су се хвалоспеви да је „Здравитас“ круна реформског подухвата. Очигледно се мислило на испуњење последњег задатка добијеног од наших „западних пријатеља“
Проф. др Ненад Живановић (Извор: Лична архива)
У пренатрпаном распореду друштвених догађања, где један проблем буквално прескаче други, остала је скоро незапажена информација да је Министарство просвете повукло (за сада) из даље процедуре, односно одложило је почетак рада дигиталне платформе за праћење телесног развоја и моторичких способности ученика у нашим школама. После повлачења Допуна закона о Закону о високом образовању, такође под притиском јавности, ово је друго повлачење једног пројекта истог министарства.
И једно логично питање се намеће после овога – да ли у Министарству просвете знају шта раде?
Одговор би могао да буде – наравно да знају, онолико колико им је дозвољено да знају, а знање знају они који су их поставили на та места; у министарствима, секретаријатима, итд.
И сада се постављају најмање два питања:
а) шта је „Здравитас“ и
б) зашто се родитељи и наставници буне и негодују?
Шта је „Здравитас“?
Најкраћи одговор на ово питање би могао да буде да је то плагирана идеја праћења телесног развоја и психофизичких способности ученика, искоришћена за прикупљање корисних података, који са другим подацима унетим у електронске дневнике представљају базу значајних података доступну не само родитељима већ свима којима су те информације потребне – подједнако добронамерним као и недобронамерним особама, институцијама, агенцијама, итд. Наравно, ту треба додати и Јединствен образовни број (ЈОБ), који је већ у употреби и прикупља податке о свакој особи и њеним оствареним резултатима током школовања, почевши од вртића па до краја академске каријере. И све се то слива у Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП), који такође добро функционише.
Фото: zdravitas.gov.rs
А када се тим базама личних података додају и подаци које је прикупљало Министарство науке о генетским кодовима нашег народа, уз све оне ПЦ тестове које нам урадише, можемо само да замислимо и запитамо се: зашто нам то раде?
На пример, а као подлога за причу о „Здравитасу“, корисно је да се подсетимо приче о електронском дневнику који се користи у нашим школама. Наиме, у време када је министар просвете био Младен Шарчевић (2016–2020), једна софтверска фирма из Загреба понудила се да онако, филантропски, инсталира свој е-дневник у 50 школа у Србији. И то је, наравно, урадила, уз дозволу и препоруку министарства. Већ следеће године расписан је тендер за израду и инсталирање е-дневника у школама у Србији, уз један битан услов – да је софтверска фирма у претходној години имала експерименталну примену е-дневника у најмање 50 српских школа. И гле чуда, овај критеријум испуњава само једна фирма, и то баш она из Загреба. И сада се као чудимо откуда је сервер на коме се чувају сви подаци из школских дневника – у Загребу. У неком важнијем центру су, тако, и подаци о генетском коду нашег народа, ПЦ тестови и остале занимљиве информације (војне, друштвене, климатске, итд.).
Зато и ова прича о „Здравитасу“ заслужује да се подсетимо неких основних чињеница.
Елементарна ствар у настави физичког васпитања јесте да се, попут иницијалних тестова у другим предметима, на почетку сваке школске године обаве мерења телесног развоја и тестирања психофизичких способности ученика. То је потребно сваком наставнику да би могао правилно да организује наставу физичког васпитања и одмерено дозира физичко оптерећење својих ученика. Наравно, има ту још много онога зашто је то потребно, али о томе неком другом приликом.
О избору тестова, начину њихове примене, уз упутства и подсећања како да се користе ти добијени резултати, што су наставници на факултетима већ научили, бринула се њихова струковна организација – Друштво педагога физичке културе. Ово друштво је на многобројним семинарима, летњим школама и конгресима увек у први план истицало да је то почетак сваког успешног рада. Тако се дошло и до Дневника рада који је осмислило и штампало Друштво педагога физичке културе Београда. То је седамдесетих година 20. века био заиста велики корак унапред у раду и планирању наставе физичког васпитања.
А када се видело да је то добро, Друштво педагога физичке културе Београда у сарадњи са Заводом за физичку културу осмислило је програм за праћење телесног развоја и психофизичких способности свих ученика (за почетак) у Београду. Тако су наставници били дужни да своје податке о телесном развоју и психофизичким способностима својих ученика проследе директно Заводу. Дакле, место да те податке користе као почетне информације у креирању наставе физичког васпитања, они су морали да их проследе другима. И како то обично бива, већ после неколико година се увидело и потврдило да је статистика тачан збир нетачних података. Јер, приморани на нешто непотребно, наставници су слали измишљене бројке које су производиле измишљене резултате.
Срећом, нашле су се разумне главе у пре свега Заводу, па се са овом праксом прекинуло.
После оних друштвених дешавања 90-их година и транзиционог прихватања свега и свачега почетком 20. века, Друштво педагога физичке културе је желело да помогне наставницима физичког васпитања. Сходно новим трендовима и савременим технологијама, израђен је, крајем прве декаде 21. века софтвер за праћење телесног развоја и психофизичких способности ученика. Заправо то је био електронски Дневник рада, попут оног штампаног из 70-тих година прошлог века.
Софтвер је предат Заводу за унапређивање образовања и васпитања, да га прегледа, одобри и бесплатно подели наставницима физичког васпитања, како би унапредили наставу физичког васпитања. Наравно, као и онај штампани, и овај електронски Дневник рада је био намењен наставницима да у оквиру одељења, као и на нивоу своје школе, прате телесни развој и психофизичке способности својих ученика.
Међутим, ова лепа и корисна идеја Друштва педагога физичке културе Србије није наишла на позитиван одговор и остала је у фиоци да сачека неко друго време.
И, очигледно, сачекала је.
Када су претходно и очигледно важније предрадње и радње обављене уз помоћ посебно одабраних министара, дошло је време да се база података о нашем народу допуни и подацима о телесном развоју и моторичким способностима наших ученика. И тај посао је сада и финансијски подржан, и то максимално. Факултет спорта и физичког васпитања, а не неко од два струковна удружења наставника физичког васпитања, позабавио се одабиром моторичких тестова и процедурама мерења и тестирања. За тај део посла обилато је финансијски награђен, као и сви они који су радили на софтверу, у који су уградили унапред додатно задате податке.
Када је то завршено, и преименовано (да не разумемо и да се не (за)чудимо) у некакву платформу, јер то модерно а и неразумљиво звучи, кренуле су похвале за урађени посао и истицања да је „Здравитас“ први систем за перманентно, организовано и обавезно праћење развоја и моторичких способности ученика у оквиру наставе физичког и здравственог васпитања у Србији. Такође, чули су се хвалоспеви о томе да је ово круна реформског подухвата. Очигледно се мислило на испуњење последњег (?) задатка добијеног од наших западних пријатеља.
Зашто се родитељи и наставници буне и негодују?
Питање је, заиста, шта је то – на самом крају већ завршеног посла око дигитализације у оквиру нашег образовног система – толико узнемирило и повредило родитеље и наставнике, па да дође до оволиког бунта. Да ли је то бахатост оних горе у односу на оне доле, на шта су се људи навикли, или је то можда додатно административно оптерећење наставника и учитеља, што је већ виђено, или је то додатно прикупљање личних података ученика и њихових родитеља, или оно прво потцртано оним императивом који никако не волимо – морате.
И вероватно у овом игрању и разигравању (школских) власти, овај императив – морати, изговорен у бахатој умишљености, није рачунао са личним инатом, који, сабран са другим инатима, доводи до оваквог заједничког бунта родитеља и наставника.
А тај инат, када се (пре)сабере и умножи, може много тога да поремети. Зато би било добро да се Министарство просвете не игра са родитељима и наставницима и да, за почетак, објасни шта се крије иза њихове формулације – одлаже се пуштање у рад корисничког дела овог портала, мислећи на портал „Здравитас“. Притом, као увод у ово саопштење, Министарство просвете наводи да уважава забринутост родитеља, неразумевање дела јавности, погрешна тумачења, интерпретације и дезинформације о томе шта је сврха, који се подаци уносе и како се чувају у информационом систему „Здравитас“ (Политика, 30. 11. 2024).
Данас: Одлаже се пуштање у рад корисничког портала „Здравитас“
Очигледно је да Министарство сматра да су родитељи, учитељи и наставници недовољно разумни и информисани, па су тако најавили своју одлуку коју је, такође, тешко разумети. Двосмисленост је, можда, тренутно корисна, због налогодаваца, али на дуже стазе је штетна.
Јер, као она кап која је прелила пуну чашу, тако и ова платформа може све упропастити.
Чему све то?
Такозвана Четврта индустријска револуција, која је заправо убрзана дигитализација свега и свачега и настојање да се све претвори у електронску информацију, саопштена је свету из оног чувеног Давоса. У том истом Давосу наша политичка елита је сазнала, и то нама усхићено саопштила, да смо ми, наша Србија, изабрани за експериментални старт ове револуције у овом крају света. Ми ћемо бити „центар“ и важан чинилац те револуције, јер имамо дигитално писмене људе који су препознатљиви у свету. Прећутано је да су и они само подизвођачи, као и ови наши грађевинци и остали, у великим пословима оних других – посебних. Такође, прећутано је касније и ко је у нашој Србији задужен за овај посао.
Али да се ипак подсетимо, електронски школски дневник израдише филантропи Хрвати, јер они знају и са новцима, али и са подацима. А наши подизвођачи дигиталних радова бавиће се прикупљањем података и њиховим „полагањем“ у одговарајуће и (за)дате базе података. Наравно, биће плаћени и свако ће добити онолико колико му припада, односно колико је предвиђено за ту подизвођачку лествицу. Они на врху, задужени за реализацију одређеног задатка – издашно, а сви остали – према приликама или реалности којој припадају.
Светски економски форум оснива Центар за четврту индустријску револуцију у Србији
А те базе података, које се чувају на посебно одабраним местима и срединама, биће доступне онима који су их и осмислили. И као што се, на пример код разних анкета које се раде на тзв. репрезентативном узорку врши прогноза неког мишљења, стања или става у једном друштву или неком сегменту тог друштва, тако се и подаци у овим „нашим“ базама могу искористити за разне анализе и прогнозе. А на основу њих се, наравно, доносе одговарајуће одлуке о даљим активностима које се предузимају у односу на један народ или један сегмент тог народа. На пример, питање: како деловати на промену свести једног народа или младих људи тог народа? Одговор знамо: кренуло се са „Болоњом“, а сада гледамо колико смо „напредовали“.
Спас или ублажавање катастрофе од потпуног овладавања нашим животима је једино окретање Богу и српском инату. Трећег нема.
Ненад Живановић је био редовни професор Факултета спорта и физичког васпитања у Нишу, на предметима Теорија и Историја физичке културе, као и философија физичке културе. Утемељивач нове теорије –Теоантропоцентризма
Прилози 1:
- Насловна страна Дневника рада за наставу физичког васпитања
- Пример задатака које ученици I и II разреда средње школе треба да савладају
- Пример задатака које ученици V разреда osnovne школе треба да савладају
- Пример задатака које ученици VI разреда основне школе треба да савладају (преузмите све као Ворд документ)
Прилог 2:
Пример једне странице из предложеног Електронског дневника рада (преузмите као Ворд документ)
Categories: Српско православно стање
Оставите коментар