Римокатоличка црква је упутила позив, држава показала да то жели. Остаје да то покажу српска и друге православне цркве, поручио будући први кардинал са територије Србије
Београдски надбискуп Ладислав Немет (Извор: РТВ)
Први кардинал у историји Католичке цркве из Србије биће именован 7. децембра у Базилици Светог Петра у Риму. Кардиналска функција је друга највиша у Католичкој цркви. По повратку из Рима, београдски надбискуп Немет поручује да је папа Фрања именовањем показао огромно поштовање према Србији.
Минутом ћутања за настрадале у Новом Саду почео је први сусрет првог кардинала из Србије са новинарима. Осим што је први кардинал са ових простора, први је и коме је из Ватикана стигло ћирилично писмо.
„Папа је показао огромно поштовање према Србији, када ми је документ дао на српском и на ћирилици. Ја не знам, али би било интересантно да погледамо у архиви Краљевине Србије и Републике Србије, да ли је папа икада писао на ћирилици“, каже Ладислав Немет, београдски надбискуп и метрополит.
Његово именовање, сматра, допринеће и решавању отворених питања, попут регулисања помоћи и положаја католичких хуманитарних организација у Србији.
„Имамо у Зрењанину старачки дом, где бискупија плаћа и наши становници, а знамо да у геронтолошким заводима које води, Република Србија и те како суделује у издацима. Друга ствар је отворена рана, а то је реституција која се не помера“, наводи надбискуп Немет.
Иако су му честитке стизале из целог света, штампа у региону имала је и позитивне и негативне реакције на именовање.
„Неки то нису знали прихватити. Неки су ископали да сам хрватомрзац, други су става да ћу покатоличити целу Србију, али јасно је да су они који не размишљају рационално и толерантно, исти, било да су у Србији или Хрватској“, сматра Немет.
Говорећи о могућностима доласка папе у Србију, београдски надбискуп сматра да су од три неопходна услова испуњена два и по. Католичка црква је упутила позив, држава показала да то жели. Остаје да то покажу српска и друге православне цркве.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Већ неко време се у појединим престоничким црквеним одборима од стране криптопаписта и сродне им братије потура ово кукавичје јаје, еда би се подстакла самоиницијатива. Језуитска обрада не престаје а у њеној сржио је питање колико је и шта је заправо три мање два и по?
ДА ЛИ ЋЕ ПАПА ДОЋИ У СРБИЈУ ?
„Говорећи о могућностима доласка папе у Србију, београдски надбискуп Немет сматра да су од три неопходна услова испуњена два и по. Католичка црква је упутила позив, држава показала да то жели. Остаје да то покажу српска и друге православне цркве.“
И ето, папа се сам позвао у госте, држава Србија (неки у наше име) која спроводи пројекат ревизије историје и умањења броја побијених Срба у НДХ је наводно пристала да угости незваног госта, само не видесмо изјаву званичника Србије којом се наводно сагласио са овим самопозивом. Ко од наших властодржаца сме толико да се запљуне у ово политичко невреме, које многима најављује „одлазак у трајну политичку пензију“ ?
Значи, лаж до лажи. Папа јесте да жели да дође у Србију и да је тиме опогани, али то не сме јавно да каже, него његови кардинали то пакују у обланду некаквог самопозива. Нико од званичника ове окупиране Србије не сме јавно да се огласи и прихвати тај самопозив.
Остаје нејасно, како „остаје да то покажу српска и друге православне цркве“ ?!
Ако је ово пола од трећег услова за долазак папе у Србији, да ли то значи да су се српска или друге православне цркве (Цариградска патријаршија?) већ сагласиле са овим самопозивом?
Шта ту имају да се питају друге православне цркве? Ако желе, нека позову јеретика папу у своју кућу. Нас се то не тиче.
А што се тиче Српске православне цркве, њен патријарх екумениста би се радо сагласио да прихвати самопозив папе да опогани Србију и да му и у Београду пољуби руку, као ономад у Риму, али страхује од верног народа који још увек није довољно „скуван“ да прихвати јеретика на својој земљи и да стане у ред да му љуби папучу. Још више страхује да народ не почне да му кличе „недостојан“, што није далеко и што ће се ускоро и десити, ако екумениста на трону СПЦ настави да срља у свом душепогубију у које води и своје стадо, које се опире и трза, свесно да излазак из папиних скута неће бити могућ без великих жртава.
Приде, кардинал Немет нас „обрадова“ да је папа дао да се сачини документ на српском језику и на ћирилици, ваљда да нам покаже папску „љубав и добронамерност“, али верни српски народ одлично зна да су „Латини старе варалице“. Узгред, та ћирилица се правилно зове „азбука“ (аз, буки, вједи…) и њу није измислио Свети Ћирило, него је то писмо старије од њега око 6.500 година. Свети Ћирило је кодификовао глагољицу, која је до 19. века називана кирилица, па када је напуштена, овај назив је пренет на много старије и савршеније српско писмо које се одувек звало азбука, да би испало да је Свети Кирило донео писменост међу Србе. О томе детаљније неки други пут.
И тако, збркана изјава новопеченог кардинала Немета баци прашину по српској земљи, да припреми пут за јеретика „безгрешног“ из Рима, који би да се самопозове у Србију, кад већ зна да је непозван и да га народ српски многострадални баш од паписта неће радо и лепим дочекати. Папи то и није много битно. Зна он да је непозван, али жели да опогани и запљуне српску земљу у сусрет Васкрсу, који православци и папини јеретици треба заједно да обележе 2025. године. Много им се жури, мало је времена преостало до следећег Васкрса. А тај Васкрс је планиран да буде увод у унију православаца са папистима и папом као првосвештеником.
Међутим, залуд Вам самопозив и екумениста на челу СПЦ, али и исти такав на челу Цариградске патријаршије, и власт која би нам и душе продала зарад „дугог путовања у Јевропу“ – папина папуча неће згазити српску земљу, крвљу натопљену и костима српских мученика армирану, баш од Вас паписта који вековима кидишете на српске душе и пирујете по српским земљама. Као и 1439. године, када Вам због Срба није успела Фирентинска унија, и овог пута ћете поломити зубе на Србима – тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал’ зубе поломи.
Раб Божији, Слободан,
лета Господњег, новембра 2024/7533. године
Слободане јесте ли ви *******? Измишљате неко писмо старо 6500г.Имате ли икакво сазнање из историје археологије.Такви као ви су штетни као и паписти.
Мислим да нисмо сасвим свесни колико је ово опасан чин, успостављање кардинала „српског“. Стигло је огромно појачање г. Перићу који већ иза себе има Вучића, самим тим и целу политичку свиту. О тзв. српским архијерејима и митрополитима јеретицима не вреди ни трошити речи они се ионако ни у шта не мешају. Са ћирилицом је само направио промашај, а не успех јер ћирилица је ионако писмо, по мојој слободној процени негде око 5 процената становништва Србије, колико мислим да има Срба у овој држави. Остало је интернационала. Њих је папо само разгневио тим чином.
Милане Филиповићу,
Нисам ***** и ништа не измишљам. И Ви очигледно сматрате да су Срби дошљаци на ове просторе од 7. века. И онда због таквог става Ви мени кажете, да сам ја овакав „штетан, као и паписти“.
Истина зна да заболи. Не, Срби су аутохтон народ на овим просторима, од давнина. Тврдња о нашем наводном досељавању у 7. веку је језуитска подвала пласирана у дописаном делу Порфирогенита из средине 10. века De administrando imperio (О управљању царством), у коме су језуити дописали део „О народима“. То је једини документ који говори о наводном досељавању Срба и осталих Словена на ове просторе. Тај фалсификат је одавно раскринкан. Језички и терминолошки доста одудара од остатка текста у документу De administrando imperio, у делу „О народима“ се помиње некаква Велика Хрватска. Хрвати и Хрватска у то време нису постојали као појам, а камоли да је постојала некаква Велика Хрватска. Тезу о досељавању Срба и осталих Словена у 7. веку су напустили многи историчари и археолози у свету, али се ова будалаштина највише брани управо на Универзитету у Београду.
О винчанском писму, као систему знакова за бележење гласова, детаљно је писао наш Радивоје Пешић. То писмо јесте било примитивно и без интерпункцијских знакова, али је дефинитивно најстарији систем (писмо) за записивање гласова. Научно је потврђено да је коришћено око 5.500 година п.н.е. Ово не кажем ја, него Радивоје Пешић. Из овог писма, преко Етрураца које су покорили Римљани, настала је абецеда, која се погрешно назива латиница.
Археолог и доцент на катедри за археологију Филозофског факултета у Београду Ђорђе Јанковић је отеран са овог факултета, јер се дрзнуо да износи доказе о присуству Срба на овим просторима хиљадама година пре 7. века, што се није уклапало у владајући стереотип, који су наметнули језуити и Германи, о Србима као наводним дошљацима на ове просторе. Рат за историју који се води против Срба је страшнији и погубнији од свих бомби које су падале по Србији. Овај рат је био припрема за све насртаје паписта и Германа на српске земље.
Надам се да сте задовољни одговором? Ово можете и сами да проверите, све је јавно доступно.
Окачићу и неке текстове који ово додатно појашњавају.
Писано 20.08.2023. г.
АЗБУКА или ЋИРИЛИЦА, АBECEDA или LATINICA
Српско писмо се правилно зове азбука (по почетним словима Аз, Буки…), која је настала у средњем Подунављу пре око 7.500 – 8.000 година, одакле је писменост почела да се шири ка остатку света. Колевка европске цивилизације, писмености и металургије (први рудници метала на подручју Авале) је Подунавље, а то писмо се сада погрешно зове винчанско, да би се замаглила истина о народу који га је први користио. Наравно да се то примитивно писмо без интерпункцијских знакова касније мењало до данашње форме, коју су кодификовали Саво Мркаљ и Вук Караџић.
А тај народ је живео на толико великом простору, да је логично што је за њега коришћено више назива, како међу њима самима, тако и од стране суседних народа, па и окупаторских народа, који су у то време на ове просторе долазили из Африке и Азије.
Иако је збирни назив за све њих био Срб, Серб, својим племенина су давали имена и по територијама на којима су живели (зар та појава није присутна и данас?!). Бројни грчки, римски, јерменски, персијски, арапски хроничари помињу да су Срби хиљадама година овде живели пре наводног досељавања Словена (Срба) у 7. веку, али то званична наука (па и код нас) игнорише. Зна се и због чега – Ватикан, Тајна конвенција Аустрије и Србије из 1881. г, германски пројекат DRANG NACH OSTEN (продор на исток – експанзија према српским (словенским) земљама). У Немачкој и даље живе (Лужички) Срби. Да, и баш се тако зову.
Термин Словени је много млађи од термина Срби, а наметнут је у науци управо да би се замаглила истина о старости Срба као народа. Словен значи – онај ко зна слова (језик) сличних народа који говоре истим/сличним језиком.
На овом, тзв. винчанском, а заправо прастаром (палео)српском писму, од којег је настала данашња форма азбуке, писали су Трачани, Мези, Илири, Дардани, Трибали (Грци су за све српске средњовековне владаре користили термин – архонт (предводник) Трибала), Пелазги (у Македонији постоји област која се и данас зове Пелагонија)… На пелашком писму су написане Илијада и Одисеја, које Грци нису разумели по доласку на ове просторе, него им је био потребан тумач, о чему говоре и стари грчки хроничари. Тек касније су Илијада и Одисеја преписане на грчки језик. Они кажу, са „непознатог језика“. Са ког?
Прастаро српско (винчанско) писмо су користили и Етрурци у данашњој Италији, које су Латини покорили, а њихово писмо делимично упростили за уобличавање своје латинице, која се другачије зове абецеда.
Св. Ћирило, који се сматра творцем ћирилице, јесте био велики просветитељ, али он није створио ово писмо, које Срби погрешно означавају по њему. Рекли смо да је то писмо настало око 6.500 – 7.000 година пре њега у Подунављу, о чему сведочи археологија.
Св. Ћирило је створио ГЛАГОЉИЦУ, која је по форми била сличнија хијероглифском писму, и поред тога што је за већину гласова коришћен само један знак. Заправо је упростио и кодификовао ово писмо, које је већ коришћено у неколико верзија.
То је била грчка пакост да се потисне много старије писмо, које се зове азбука и које је представљало систем знакова коришћен још у време тзв. винчанске културе. О винчанском писму је писао Радивоје Пешић. Кроз покушај затирања овог писма, настојало се да се затре истина о пелашком, српском народу који је хиљадама година живео на југу Балкана пре Грка.
У исто време, желела се наметнути теза, да су Грци у 9. веку донели писменост Србима (Словенима), који су пре Ћирила наводно били некаква дивља хорда без корена и идентитета. А заправо је све обрнуто. Старогрчки језик је настао на основи пелашког словног система, а не од феничанског, али су стари Грци избацили око 1/3 знакова, јер нису могли да изговоре та слова, због чега грчки алфабет (алфа, бета…) има само 24 знака. Грци су све покрали од Срба.
Глагољица се вековима називала ћирилица (кирилица), по Св. Ћирилу, и на овим просторима је била у употреби све до 19. века. И поред огромних напора Грка и настојања да се затре азбука, она је ипак надживела глагољицу, као једноставнији и савршенији систем знакова за писање.
Интересантно је да се глагољица највише задржала у употреби на западу Балкана, баш тамо где већ 150 година трају напори да се затре азбука (ћирилица)! И баш ти нови „народи“ (Хрвати, Бошњаци/Бошњани/Босанци, Монтенегрини), који свој језик више не желе да зову српски, истовремено не желе да користе азбуку, него абецеду. Овог пута, социјални инжењеринг иде са запада.
Све ово не значи да глагољица није српско писмо. На њој су написани многи српски средњовековни рукописи.
До краја 19. века се правила разлика између српске, руске и бугарске верзије азбучног писма и тада за ово писмо није коришћен термин ћирилица. У свим букварима за српски језик се ово писмо одувек означавало као азбука. Због чега ми онда данас користимо погрешан термин – ћирилица?!
Термин ћирилица је у „науци“ почео масовно да се користи за азбуку тек онда када је престала да се користи глагољица, управо да би се одржао мит да је Св. Ћирило наводно први донео писменост Србима и осталим Словенима. Узгред, Св. Ћирило је на глагољици покушао да шири писменост у Бохемији (Чешка) и Моравској (Словачка), али су се њихови германски кнежеви и владари томе жестоко опирали и инсистирали су и наметнули су да се користи абецеда.
И, ето, од прастарог српског писма азбуке (за коју се званично користи термин винчанско писмо), настадоше абецеда и грчки алфабет. По угледу на азбуку (1 глас – 1 знак (слово)) онда настаде и глагољица.
У римско доба, у административној употреби на овим просторима били су абецеда за латински језик и (грчки) алфабет за грчки језик који је коришћен у богослужењу у црквама и манастирима на југу, а азбука је вековима потискивана, иако је већински народ на широком простору Балкана, па делимично и у Малој Азији био српски, мада су за овај народ коришћени различити термини, а видели смо и због чега.
У таквим условима је настала и развила се глагољица, као замена за много старију азбуку, која је у многим српским земљама (на западу и северу) замирала пред налетом абеседе, а у мањој мери (на југу) и пред (грчким) алфабетом.
Глагољицу је кодификовао Св. Ћирило и он јесте много допринео ширењу писмености међу Србима и осталим Словенима, управо на глагољици, али он нема никакве везе са азбуком, коју Срби данас погрешно називају ћирилицом.
Васкрс азбуке међу Србима се десио након слабљења Источно – ромејског царства, када се десио и васкрс српских држава на Балкану (стари Срби су га звали Х’лм), који су поново почели да користе своје прво, а најстарије писмо на овим просторима. Нису имали потребе да га зову „српско“, једноставно су га звали по почетним словима за обележавање гласова. И нису имали потребе да доказују да је то српско писмо, јер се знало да је њихово.
Пред новим налетима социјалног инжењеринга, можда је потребно да своје писмо зовемо правим именом – азбуком и да га тако (са)чувамо.
Слободан
Осиони став Немета показује намере католичке цркве у Србији. Он помиње некакве услове, као да смо дужни да нешто урадимо да би се папа удостојио да дође у ову иначе дуновно запуштену средину. Потпуна замена теза не престаје. Ми треба да испуњавамо услове, да би они нама појазали добру вољу. Није овде кардинал потребан због броја верника или уважавања Србије. Кардиналско звање показује степен заинтересованости Ватикана да ово овде буде под његовом контролом. За сваког православца, виши положај у католичкој хијерархији представља већи степен омражености прем нама. Обичан фратар вероватно нешто од вере и има у себи, али неко ко догура до кардинала је сигурно прошао сву негативну селекцију и доказао своје зле намере.
Ми немамо интереса да папа долази у Србију. Немамо ништа против да католичка црква постоји у Србији и посвећује се својим верницима. И то је све. Да имају добре намере према нама, доказали би то својим ставом према хрватској држави. Хрватска држава је оличење њиховог става према нама.
Немете, не требаш нам, знамо за јадац.
Данас 2024. у Јозефштату (бивши Београд) ватикански кардинал или стожерник Ласло Немет [László Német] или Лазар Немац 1956. из Оџака Дунавских, где титоисти су 1944. убили 395 цивила Шваба и 1946. каменовали Светога Иринеја Бачког, је обзнанио да наследни титоисти лагерфирер Александар Вучић 1970. из Бугојна и лагеркапелан Првослав Перић 1961. из Дервенте су већ званично позвали сопственог врховног жреца Ђорђа Марија Бергоља [Giorgio Mario Bergoglio] 1936. из Портокомара да „духовно“ заувек отрује земљу Србинову док титоисти спремају да физички литијумом и урамијуом заувек отрују земљу Србинову (потпуни геоцид).
Сатаниста је сатинисти и другар и брат.
Слободане,знате ли ви латински ,грчки и старословенски кад критикујете Порфирогенита.Сумњам.Ништа ви не знате:Код вас је све збркано.Овако како ја тврдим учи се У Београду,Москви ,Бечу,Прагу,Варшави и целом свету.Измислили сте писмо у време Лепенског вира.Ваше знање је мало па је ваш додир са незнањем мали.О Тајној конвенцији немате појма .Прочитајте је.Ви негирате Србима икакво знање,јер какав смо ми то народ кад нам украду прошлост?И ако је постојало неко писмо како то да га археолози никако не налазе.Вама не вреди препоручити да ишта читате јер ви сте верник псеудоисторије па сам тим и штетан.Али ћу вам ипак сатовати сајт Димитрија Марковића Теодулија.Добро је што пишете под псеудонимом да други не виде каква сте незналица.
који бре фрања, Francisko … све је ово сондажа, дресура и скретање пажње… ако милион србских породица изађе на светло дана и запали по свећу чиме ће поручити остајемо ПравоСлавци ДоВека, зли духови ће исијати и нестати.
ниси они проблема нама што нам раде о глави, него ми што не радимо у нашем интересу већ се доборвољно анестезирамо у њиховом Матриксу чекајући да дођемо на ред за нестанак
Поштовани Милане Филиповићу,
Нисам ја измислио винчанско, односно старосрпско писмо које датира неколико хиљада година пре Христа. Рекох већ, о томе је писао Радивоје Пешић. Неко време сам пратио сајт Теодулија и одлично знам ко је Димитрије Марковић. Поштујем његово образовање, али сам изненађен његовом интерпретацијом српске историје и грешака које прави, и омаловажавањем свакога ко се дрзне да укаже на те грешке. Основна грешка коју прави Марковић почиње од његовог погрешног става да су Срби дошљаци на ове просторе од 7. века. То пише у том (доказано фалсификованом) документу De administrando imperio и Димитрије се тога држи као „пијан плота“. Тужно је што доктор историјских наука прави такве грешке. Чак сам размишљао да напишем и текст на тему Марковићевих грешака и његове погрешне интерпретације српске историје. Ви сте ме поново подсетили на ту идеју. Благодарим због тога. Марковић у „научну обланду“ покушава да упакује око што је неуклопиво и одлично то ради, при чему прави велике грешке. Нисам историчар по звању, али видим његове грешке.
Да ли сте Ви прочитали Тајну конвенцију и шта знате о томе? Ако је нисте прочитали, окачићу мој текст на ту тему, па прочитајте. Чекам Ваш одговор. Ако Вас занима скривена историју, сваког дана ћу овде остављати своје текстове.
Моје име јесте Слободан, зато што се осећам да сам слободан и не робујем стереотипима и наметнутим ставовима (фалсификатима) о нашој историји.
Поред свих коментара и текстова које сам до сада оставио на овом сајту, није лепо да ми залепите етикету да сам „незналица“.
П.С. По начину како сте написали свој коментар, чини ми се да сте Ви заправо Димитрије Марковић. 😉😉
Папа је најпре добродошао у други највећи србски град. Истина, овај није видљив над земљом, него је неколико метара испод. Па тамо да се поклони и на коленима упути сузну молитву Господу због злог семена које су његови претходници сејали вековима, а које је донело плод каинског мегазлочина, геноцида над Србима у Другом Рату. Семе зла је и даље живо у проповедима локалних „часника“ и у срцима „хрвацких“ несрећника који их слушају. Ту би Римски Епископ могао да припомогне е да се то семе сузбије. Могао би, али неће се он преварити да тако нешто учини. Превариће се сви они (Срби) који се у неко добро од њега надају. Зато, добро нам не дошао.
Писано 27.11.2022. г
ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА
Ретко је који међународни споразум нанео тако велику штету Србији, као што је то било са Тајном конвенцијом коју је Србија потписала са Аустро – Угарском (А-У) 1881. године.
Разлози за њено потписивање леже у издаји тадашње царске Русије према Србији, јер је Русија још од успостављања Српске кнежевине након два устанка против Турака, подозриво гледала на васкрсавање српске државе, јер је Русија била свесна величине и утицаја средњовековних српских држава на Х’лму (термин Балкан су увели Турци по називу за централни планински масив на овом простору, који Срби од вајкада зову Стара планина).
Кијевска Русија је настала тек у 10. веку.
Због тога је Русија, и поред тога што је помагала српске устанике против Турака, много више улагала у Бугарску, коју је ослободила од Турака и потписивањем Сан – Стефанског мира 1878. г. издејствовала за Бугарску проширење 300 km на запад, на територије на којима је вековима српски идентитет био доминантнији у односу на бугарски.
Тада је престоница Бугарске из Трнова премештена у Софију, где је становништво масовно славило славе, што је одлика српског идентитета, док Бугари славе имендане.
Корекције граница предвиђених Сан – Стефанским миром су исте године извршене на Берлинском конгресу, али опет на штету Србије, јер су незнатно померене на исток.
Кнез Милан Обреновић се осећао дубоко изданим од стране Русије и поред дотадашњих добрих односа са њом.
У то време је политички утицај А-У нагло порастао формирањем двојног савеза са Немачком 1879. г. и кнез Милан се надао да ће уз подршку А – У издејствовати бољи политички положај за Србију, поготово што је А – У 1878. г добила на управу БиХ, из које је протерана турска војска.
Осим тога, руска дипломатија је у тадашњој Србији наступала доста агресивно, а Русија је отворено негодовала што је Милан сменио Јована Ристића, који није хтео да пристане да А-У у Србији има повлашћен трговачки положај.
Крајем маја 1881. г. Милан је начинио последњи корак да поправи односе са Русијом. Путовао је у Петроград, али је наишао на изузетно лош пријем на руском двору, па се дефинитивно окренуо А-У. Одмах се вратио у Беч и завршио преговоре о политичком уговору са А-У.
Тако је и настала ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА, коју је 16. јуна 1881. г. у Београду потписао министар спољних послова Србије Чедомиљ Мијатовић, по директном налогу кнеза Милана, а без претходног одобрења Скупштине и Владе Србије.
Ова конвенција је предвиђала међусобну пријатељску политику, а Србија се посебно обавезала да на својој територији неће трпети политичка, верска или друга сплеткарења против А-У, подразумевајући ту и БиХ и Новопазарски санџак, које је А-У сматрала својом интересном зоном.
Такође, Србија се обавезала да без претходног споразума са А-У неће преговарати ни закључивати политичке уговоре са другим државама, чиме се Србија одрекла самосталне спољне политике.
Осим тога, Србија се обавезала да ће остати неутрална у случају рата А-У са другим државама.
А-У се обавезала да се не противи територијалном проширењу Србије на југ, осим на подручје Новопазарског санџака. Конвенција је требало да остане тајна и да важи 10 година.
Због ове самовоље кнеза Милана продубила се полит. криза, која је на кратко превазиђена проглашењем Србије за краљевину 1882. г, а Милану је краљевско достојанство први признао аустр. цар Франц Јозеф, што је у ствари била компензација за потписивање конвенције.
Одредбе конвенције су пажљиво срочене да се покрију и усмени договори тадашњег кнеза Милана и Бечког двора, који су дефинисани у неколико тачака, историјски погубних за Србе, њихову државност, национални и културни идентитет :
У државотворном смислу, Србија нема шта да тражи северно од Саве и Дунава, и поред чињенице што је на подручју А-У живело много више Срба него у Србији и другој држави са српским идентитетом – Црној Гори.
У то време је у А-У живело око 2.700.000 Срба, уз још 500.000 православаца (Срба) у БиХ и 450.000 Срба исламске вероисповести у БиХ, који су говорили српским језиком, што значи око 3.650.000 Срба, који су остали ван граница Србије.
Србија не сме територијално да се проширује на Новопазарски санџак и јужно од Косовске Митровице, што се сматрало интересном зоном А-У, већ само дуж Поморавља и евентуално Повардарја.
Идеја је била да се Србија и Црна Гора територијално одвоје, како би и Црна Гора ушла у интересну зону А-У, а касније и у састав А-У.
Подсећамо, А-У је по овом сценарију 1908. г. анектирала БиХ, са тежњом да настави да се шири преко Новопазарског санџака, КиМ и српског приморја (данашња Албанија), све до обала данашње Грчке и острва Крф, на коме су Аустријанци имали значајне земљишне поседе и на коме је по налогу аустријске царице Елизабете 1890. г. изграђен велелепни дворац Ахилион, у коме се сада налази музеј.
У тежњи да Србију одвоји од мора, А-У се касније својски потрудила да од нехомогених шћипетарских (брђанских) племена вештачки створи тзв. албански народ.
Најбројнији су били Тоске и Геге, уз још двадесетак албанских племена, у којима су већина били албанизовани Срби, који су задржали многе обичаје, народну ношњу, речи, старе српске митове и веровања.
У време формирања Албаније, на том подручју је живело око 50% православних Срба (преко 500.000), око 40% Албанаца и око 10% Грка и др.
Заједно са подручјем КиМ и Албанијом, ван Србије је планирано да остане око 1.000.000 Срба.
Документ о овоме је у бечком архиву открила бугарска историчарка Теодора Толева, која је по објављивању књиге о томе, напрасно умрла под неразјашњеним околностима, а заправо је вероватно отрована или радиоактивно озрачена.
Србија је морала да се одрекне свог старог српског календара, по коме су до тада датирана сва црквена и већина админ. докумената.
Овај календар је укинут исте, 1881. године, чиме је Србија натерана да се одрекне своје историје око 5.500 година пре рођења Исуса Христа, али и 7 векова своје историје после Христа, до наводног досељавања на Х’лм.
Србија је морала да се одрекне своје историјско – правне школе, која је након два устанка почела интензивно да се развија, јер су у страним архивима откривани документи који су говорили о континуираном присуству Срба на широком подручју Европе, али и Мале Азије још од културе Лепенског вира, Старчевачке и Винчанске културе, што су еуфемизми за прастару српску културу на поменутим подручјима.
По овом усменом договору, Србија је морала да прихвати тзв. бечку историјску школу, по којој су Срби наводни дошљаци на ове просторе тек у 7. веку н. е.
Овим усменим договором и Тајном конвенцијом је почео „рат за српску историју“, који и даље траје.
После 140 година од потписивања Тајне конвенције, Србији и Србима се и даље негира право на историјску, националну, језичку и државну постојаност северно од Саве и Дунава, западно од Дрине, али и јужно од К. Митровице, са тежњом да се избрише сваки траг српског идентитета и живљења на овим просторима.
Слободан
@Срђа Злопоглеђа
„Зато, добро нам не дошао.“
Ко на папу пристане, у три лепе мајчине да нестане!
@Слободан
Хвала за коментар – прилог “ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА“.
Чек, чек, а да прво поједе нарамак сена!
Овде се управо види колико Латини вреднују СПЦ, само пола поена у односу на све остале актере којих се то питање иначе и мање тиче. Зашто је то тако? Можда је већ нешто и договорено али треба изаћи пред народ. Само слутим ме кажем да јесте. На крају ће старац Гаврило витовночки опет бити у праву. Са друге стране, шире гледано, можда ће се то ипак, Божијим допуштењем и догодити да би маске пале. Вода је одавно мутна у Србији. Први филтер је била Корона. Много се тога порочистило, што је до тада била само прича. Други филтер ће очито бити питање доласка папе. Остаје нам да читамо свете Оце.
За Слободана. Шта сте све ви надробили о Тајној конвенцији Боже ме сачувај.Ви знате усмени договор кнеза Милана и Аустрије?Имате телепатске и спиритистичке способности способности? Нећу много да дужим.Као наставник историје имате кеца јер пишете о неком српском календару .Да ли сте погледали у библиотеци неке новине из рецимо 1850 или 1880 и после Тајне конвенције.Нема разлике.Коришћен је јулијански календар.Стари Византијски календар који рачуна време од стварања света 5509г пре Христа напустили смо почетком новог века.Како то да се иста историја учи и у Москви,Варшави,Прагу ,Бечу,Берлину , Београду и целом свету.Све њих поткупише Немци? О вашим ******** да није било сеобе нећу расправљати јер ви нисте жељни знања већ псеудо вере.И да додам добили сте пуно лајкова јер ти који вам лајкују су исти фанатици као и виОвим завршавам сваку полемику са вама.Објавите негде под пуним именом и презименом тај ваш“рад“
Поштовани Милане Филиповићу или Димитрије Марковићу,
Нисам ја ништа „надробио“ о усменом договору кнеза Милана и Аустрије. Многи паметнији пре мене су писали и говорили о томе, али Ви тако историјски потковани то очигледно нисте до сада видели. Признајте да је текст о Тајној конвенцији за Вас био откровење. Уосталом, зар не видите да и после 140 година Германи негирају српски идентитет северно од Дунава и Саве, западно од Дрине и јужније од Косовске Митровице, онако како је то усмено договорено још 1881. године ?!
Да ли Ви уопште знате по ком календару је датирана Косовска битка или по ком календару је датирано зидање Смедеревске тврђаве?
Ваша заблуда да су Срби дошли на ове просторе тек у 7. веку је извор свих Ваших историјских лутања. То је корен спотицања који се полако распада пред доказима који све више излазе на површину и Ви, звали се Милан Филиповић или Димитрије Марковић, то нећете моћи да спречите. Упамтите то. Сајт Теодулија то неће спречити.
Имам одличну идеју за реплику на неки текст који је написао Димитрије Марковић, али имам мало слободног времена. Видећемо се још на овом сајту, ако будете имали смелости да коментаришете под именом „Милан Филиповић“. Срдачан поздрав од Слободана, који се осећа слободно и не мора да робује наметнутим лажима о српској историји.
Овде је споменут некакав „византијски календар“. Ради правилног разумевања повести деветог века прилажем везу ка предавању о пореклу владарске породице која је васпоставила наш календар у држави Ромеји, омогућила слободну употребу народног србског језика у усменом и писменом облику, ставила србско знамење на свој стег (застега/ва)…
Овима доле је управо римски архијеретик био духовни отац. Свако онај ко њега призива у Србију даје њима и свима осталима аболицију за почињене монструозне злочине над невиним српским народом.
https://znaci.org/fotografija.php?br=11596
@Миле
Свако ко призива папу у Србију, постаје њихов саучесник!
Ко на папу пристане – у три лепе мајчине да нестане!