Стигли су у своје завејано село. Бака је упалила славску свећу. У том тренутку на врата су банула двојица припитих усташа. Зликовци су повадили ножеве и заклали двоје немоћних старих људи
Породичне приче Мире Мраовић (Фото: Фејсбук)
Моји родитељи су за Божић 1946. године отишли на Кордун. Ту се моја мајка први пут срела са оно мало татине родбине која је преживела рат.
Стрина Маца је мами и тати испричала како је тих дана од једног Хрвата сазнала детаље о смрти ђеда Дамјана и баке Јулике. Ђед и баба, стрине и тетке, су са свом дечицом пред зиму 1941. године избегли од усташког покоља у Петрову Гору. Живели су у земуницама. Било им је понестало хране, па је бака на Светог Николу, нашу крсну славу, рекла ђеду да њих двоје треба да се спусте у село, у кући упале свећу и из трапа донесу канту масти, мало сувог меса и друге хране. Стигли су у своје завејано село у коме више није било никаквог трага живота. Бака је упалила славску свећу и потпалила ватру у шпорету. Сели су за сто да попију по чашицу ракије. У том тренутку на врата су банула двојица припитих усташа. Зликовци су одмах повадили ножеве и заклали двоје немоћних старих људи. Њихова тела одвукли су од штале и бацили на ђубриште. Ђед и бака су сахрањени тек на пролеће, кад се породица за Ускрс вратила из Петрове Горе.
Усташки кољачи су опљачкали све што су нашли вредно у кући и одвезли се санкама.
Јован Мирић: Разлике између немачког и хрватско-усташког убијања
Мојој стрини је после рата пришао један млад Хрват и упитао је:
„Можеш ли да препознаш ову кошуљу на мени?”
Она му је рекла да је у својој младости много кошуља извезла и да јој није лако да баш ту препозна. Међутим, кад се добро загледала у вез видела је да је то кошуља коју је даровала свом свекру када је као невеста доведена у кућу.
Он јој је онда испричао како су му усташе наредиле да их 19. децембра 1941. санкама превоза кроз пуста српска села. У Козарцу[1] су приметили да се из једног оџака диже дим и наредили су му да их одвезе до те куће. Ту су затекли двоје старих људи и обоје одмах ликвидирали. Кад су из ормана пљачкали ручне радове, извукли су једну кошуљу и дали је њему као „плату за вожњу”. То је била та кошуља.
Позив на молитвено сећање: Запалите једном годишње свећу неком убијеном у НДХ
Тата је тада, крај све оскудице, пронашао једног каменоресца и тих дана подигао надгробни споменик својим родитељима.
Мира Мраовић, Породичне приче, стр. 101–103.
[1] Прим. СтСт: Козарац је насељено мјесто у општини Вргинмост на Кордуну.
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар