Да ли је Црна Гора заиста земља изнад које је небо плаво као ниђе другдје и под којим су као ниђе другдје родни шпијуни

Илустрација: ИН4С/Баћко Милачић

Подгорички адвокат Никола Ангеловски 18. јуна ове године Скупштини је поднио петицију за доношење Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе. Да би ова петиција ушла у скупштинску процедуру, неопходно је прикупити 6.000 потписа.

Иницијатива адвоката Ангеловског веома брзо је привукла пажњу црногорске јавности. Црногорска власт сваком приликом, па била она умјесна или не, барјачи својом посвећеношћу европским интеграцијама. А начин на који функционишу безбједносне службе у Црној Гори, својствено ауторитарним режимима, међународни партнери Црне Горе уочили су као непремостиву препреку за њену интеграцију у европску заједницу држава (ЕУ).

Црногорским властима државе Европске уније су демократска свјетила којима бескомпромисно теже („ЕУ нема алтернативу“). А водећа држава ЕУ, Њемачка, прва је европска држава која је уредила питање отварања тајних досијеа злогласне службе Штази, која је дјеловала на територији Источне Њемачке од 1945. до 1990. године. Она је максималистичким рјешењима спровела лустрацију тајних досијеа Штазија и својим грађанима чија су права нарушена дјеловањем ове тајне службе пружила је праведну сатисфакцију.

На сличан начин као Њемачка, ово болно питање ријешили су и Чешка и Пољска, али и друге бивше комунистичке државе које су примљене у ЕУ. Штовише, један од главних услова за пријем у Европску унију овим држава био је отварање досија тајних служби. То је услов и Црној Гори.

Није ни требало да Црна Гора дође у ситуацију да неко покреће петицију за доношење Закона о отварању досијеа и докумената њених цивилних и војних обавјештајних служби. Према члану 93 Устава Црне Горе, „право предлагања закона и других аката имају Влада и посланик“. Како то није случај, ни у најави, питање искрености посвећености црногорских власти евроинтеграцијама сâмо се намеће. Или је, пак, страх од отварања тајних досијеа овдашњих обавјештајних служби надвладао њихову љубав према Европској унији?

Што осим евентуалног личног учешћа у раду обавјештајних служби оних који имају право да предложе Закон о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе, о које су се они оглушили, иако је тај закон и његова примјена услов за пријем у ЕУ, може бити узрок њиховом страху?

У фокусу јавности након што је адвокат Ангеловски Скупштини поднио петицију за доношење Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе, нашао се прогон како стварних тако и оклеветаних противника Брозовог режима, особито присталица Информбироа („ибеоваца“) који су монтираним судским процесима слати у злогласни логор на Голом отоку. Али, то је био обрачун са партијским колегама, поклоницима исте идеологије.

Петиција Николе Ангеловског

Отварање досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби требало би да објелодане још многа непочинства комунистичких власти  Југославије. Већ самим крајем рата и одмах након њега, комунисти су без суђења, или користећи монтиране судске процесе, поубијали на хиљаде црногорских грађана које су означили својим идеолошким противницима. Кључну улогу у том злочину одиграла је Обавјештајна и контраобавјештајна служба „Одјељење за заштиту народа“ (ОЗНА) која је формирана 1944. године, док Други свјетски рат још није био завршен.

ОЗНА је 1946. године реорганизована и подијељена на цивилно и војно крило. Цивилна обавјештајна служба названа је Управа државне безбједности (УДБА), а војна Контраобавјештајна служба (КОС).

Након распарчавања Југославије у грађанском рату, новонастале државе формирале су своје безбједносне службе. Црногорска „Агенција за националну безбедност“ формирана је 2005. године, унутар Савезне републике Југославије (СРЈ). Наредне године Црна Гора је прогласила независност.

АНБ је засебан државни орган, правни сљедбеник Службе државне безбједности Министарства унутрашњих послова Црне Горе. Преузела је службенике, архиву, опрему, средства и предмете али и методе рада службе чији је сукцесор. У ствари, у АНБ је остало све како је било у УДБА, тако да је тачније рећи да је ова служба преименована него да је основана.

Све вријеме свог постојања, од ОЗНА до АНБ, ова служба потчињена је партијским интересима, прво Комунистичке а потом Демократске партије социјалиста. Демократска партија социјалиста поражена је на изборима 2020. године. Коалиција коју је предводила више нема скупштинску већину, али и те како је остала присутна у Агенцији за националну безбједност.

Доношење Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе, и његова ПРИМЈЕНА, поред сазнања ко је кога шпијао, или клеветао, расвијетлили би и многе друштвене процесе, па и историјска кретања у Црној Гори од Другог свјетског рата до данас. Тако, био би расвијетљен феномен масовне пренационализације становништва Црне Горе у којој је од око 95 одсто Срба од прије рата остало њих 1,78 одсто након рата, а број националних Црногораца нарастао од 0 одсто прије рата до 90.67 одсто након рата, а да притом није било масовног пресељена становништва.

Протојереј Јован Пламенац: Шпијање као општенародни покрет

Поред улоге Управе државне безбједности (УДБА) у пренационализацији становништва Црне Горе, биће расвијетљена и њена улога у потоњим друштвеним процесима утврђивања црногорског националног идентитета: кроз језик и писмо, културу, медије, школство, науку…, као и њена улога у прогону Српске православне цркве у Црној Гори који је, преко бестијалног рушења Његошеве завјетне цркве на Ловћену, кулминирао покушајем отимања манастира и цркава који је довео до знаменитих литија, али и њена улога у оснивању НВО „Црногорска православна црква“ и касније, када је преименована у АНБ, „Факултета за црногорски језик и књижевност“.

Такође, биће расвијетљена и улога УДБА у криминилизацији режима, а преко њега и друштва, на размеђи другог и трећег миленијума, када су кријумчарење цигарета и горива, а онда и дроге и оружја, постали државни послови, са веома великим удјелом у њему људи на власти и њихових повјерљивих сарадника. Биће расвијетљена и улога црногорских обавјештајних служби, првенствено тајне полиције, како у вријеме док се још звала УДБА тако и када је преименована у АНБ, у распиривању црногорског нацизма као утврде криминализованом режиму, као и у доношењу тужилашких и судских одлука. И те како ће бити интересантно сагледати и оперативну улогу АНБ у реализацији Референдума о независности Црне Горе 2006. године.

Веома важно биће сагледавање улоге уредника режимских медија, као и многих њихових новинара, у овим процесима које је каналисала УДБА/АНБ.

Противници Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе свој став објашњавају бојазношћу од освета, али и већих нереда и дубљих подјела у друштву. Као да црногорско друштво већ није подијељено, чак до мржње. А у тој подјели, видјели смо, огроман, можда и пресудан, допринос је управо црногорских обавјештајних служби.

Ниједан, па ни проблем дубоких подјела у црногорском друштву, неће бити ријешен његовим заташкавањем, гурањем под тепих. Да би неки проблем био ријешен, па и овај, неопходно је дијагностификовати му узроке и њих лијечити, а не њихове посљедице. Прецизну дијагнозу узрока подјела у црногорском друштву могуће је установити тек након усвајања и примјене Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе. Биће болно, али увијек је на љуту рану ишла љута трава. То је једини пут ка превазилажењу ригидних црногорских подјела.

Наравно, намеће се питање да ли је уопште иоле реално очекивати да ће досијеа и документа цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе бити отворена, па и када би закон који то предвиђа био усвојен у Скупштини. Да ли је у Црној Гори већи интерес превазилажење подјела или очување лажи на којима су оне утемељене.

Већ након прелиминарних резултата парламентарних избора 30. августа 2020. године, шредери у Агенцији за националну безбједност су стављени у пуни погон. Шредери су машине за уништавање докумената.

Уништавање досијеа и докумената чак и није најгоре што се истини може догодити у АНБ. Горе је фалсификовање досијеа и докумената, или чак подметање лажних.

Извор: Политика

Ипак, све ово не смије бити препрека усвајању и примјени Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе, предуслову превазилажења црногорских погубних подјела. Као што не смије бити препрека ни сасвим извјесни потрес на црногорској политичкој сцени: из идеолошких, стратешких, криминалних или пак – персоналних разлога.

Жртве незаконитог рада црногорских обавјештајних служби нијесу само они које су оне прогониле, него и они којима су манипулисале да би оствариле своје циљеве за потребе прво Брозовог па потом Ђукановићевог режима. Најбољи примјер томе су тзв. „комите“.

Рок за потписивање петиције за доношење Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе коју је адвокат Никола Ангеловски поднио Скупштини је 17. август. До данас, 19. јула у 14.30 сати, петиција је подржана са 763 потписа. То је само 13 одсто од потребног. Узрок томе може бити незаинтересованост црногорских грађана за отварање досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби, али и њихов страх да ће бити отворени.

Да ли је Црна Гора заиста земља изнад које је небо плаво као ниђе другдје и под којим су као ниђе другдје родни шпијуни? Ово друго ће, егзактно, показати број потписа на петицији за доношење Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе.

Протојереј Јован Пламенац (Фото: ИН4С)

Погурајмо петицију, раширимо је по друштвеним мрежама. Изузетно је важно, због будућности Црне Горе и нашег потомства у њој. А да ли Црна Гора има 6000 грађана са бирачким правом који нијесу директно или индиректно повезани са обавјештајним службама, знаћемо 17. августа.

Петицију можете потписати на сљедећем линку.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница о. Јована Пламенца)

Прочитајте још

Zakon o otvaranju dosijea i dokumenata civilnih i vojnih obavještajnih službi Crne Gore

Crna Gora je jedna od rijetkih bivših komunističkih država u Evropi koja nije u potpunosti pristupila procesu cjelovitog otvaranja dosijea i dokumenata civilnih i vojnih obavještajnih službi.

Obavještajna i kontraobavještajna služba „Odjeljenje za zaštitu naroda“ (OZNA) u komunističkoj Jugoslaviji formirana je 1944. godine, dok Drugi svjetski rat još nije bio završen.

OZNA je 1946. godine reorganizovana i podijeljena na civilno i vojno krilo. Civilna obavještajna služba nazvana je Uprava državne bezbjednosti (UDBA), dok je vojno obavještajna služba nazvana Kontraobavještajna služba (KOS).

Nakon raspada Jugoslavije u građanskom ratu, novonastale države formirale su svoje civilne i vojne bezbjednosne službe.

Novonastale civilne i vojne bezbjedonosne službe koji su pravni sljedbenici nekadašnje OZNE-UDBE i KOS-a preuzeli su službenike, arhivu, opremu, sredstva i predmete ali i metode rada službe čiji su bili sukcesori.

Civilna kontrola nad službama bezbijednosti u Crnoj Gori nikada nije do kraja sprovedena i neovlašćeni tajni nadzor predstavlja osnov za dalje zloupotrebe u radu civilnih i vojnih obavještajnih službi (podvale targetiranim ljudima, kompromitovanja u sredinama u kojima žive i rade, pa i u javnosti, pritisci na njihove porodice, montiranje sudskih procesa, pa sve do fizičkog obračuna sa njima).

Ovakvo funkcionisanje bezbjednosnih službi u Crnoj Gori, svojstveno je autoritarnim režimima, pa međunarodni partneri Crne Gore su to uočili kao nepremostivu prepreku za njenu integraciju u Evropsku uniju (EU).

Tajne službe, pored svojih zakonskih nadležnosti, još od 1945. godine su zloupotrebljavale svoju moć koju su crpile iz servilnosti partijskim interesima i nedodirljivosti koju su im ovi interesi obezbjeđivali. Posljedica takve prakse njihovog rada su i dalje velike i duboke podjele u crnogorskom društvu.

Lična sloboda građana Crne Gore, njihovo elementarno ljudsko pravo zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima Generalne skupštine UN, snažno je ugrožena takvim njihovim nezakonitim radom. Zaštitu crnogorskih građana od institucionalnog nasilja, i samim tim Crnu Goru svrstati u civilizovane države, moguće je samo razumnom lustracijom njihovog rada kroz otvaranje dosijea i dokumentacije.

Predmet ovog zakona je otvaranje po njemačkom modelu svih dosijea i dokumentacije koje su sve civilne i vojne službe bezbijednosti koje su djelovale na teritoriji Crne Gore sačinile i vodile o građanima, grupama građana i svim drugim pravnim oblicima organizovanja počev od 13.maja 1944. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona i na način kako je to već uređeno njemačkim Zakonom o dokumentima službe državne bezbijednosti bivše Njemačke Demokratske Republike.

Zakonsko uređivanje predložene materije, trebalo bi da bude cjelovito, tako da obuhvata zakonom utvrđenu proceduru otvanja svih dosijea i dokumentacije koje su vodile sve civilne i vojne službe bezbijednosti.

Predloženi zakon zahtijevao bi i kompetentno i cjelovito sagledavanje svih zakonskih rješenja u pogledu kompatibilnosti sa važećim zakonskim i podzakonskim aktima, kojim je regulisana oblast djelovanja civilnih i vojnih obavještajnih službi i tajnosti podataka.

Никола Ангеловски (Фото: Adria)

Njemačka je prva evropska država koja je uredila pitanje otvaranja tajnih dosijea zloglasne službe Štazi koja je djelovala na teritoriji Istočne Njemačke u periodu od 1945 do 1990. godine. Njemačka je uspostavila maksimalistička rješenja u pristupu ukupnoj problematici i sprovodila ih je uspješno, kako u smislu ostvarivanja lustracije, tako i u smislu ostvarivanja narušenih individualnih prava, a što se po tom modelu želi i postići ovim zakonom.

Otvaranje dosijea je i sredstvo za sprječavanje manipulisanja dosijeima. Zakonitost je: ako se dosijei ne otvore, zloupotrebljava ih svaka vlast kojoj su dostupni.

Uređeno otvaranje dosijea je najbolji naćin za sprječavanje njihove neregulisane upotrebe. Dostupnost dosijea onome na koga se odnosi nekada je i jedini način da se on odbrani od optužbi (pa i one o tome da je sarađivao sa političkom policijom na uštrb tuđih ljudskih prava) i da zaštiti svoja prava od povrede. Otvaranjem dosijea se sprječava, dakle, da nekadašnji instrumenti povrede prava to ponovo postanu, samo na drugi način.

Parlamentarna skupština Savjeta Evrope “pozdravlja stavljanje dosijea tajnih službi na uvid javnosti u nekim bivšim komunističkim totalitarnim zemljama. Ona poziva sve dotične zemlje da zainteresovanim licima, na njihov zahtjev, omoguće uvid u dosijee koji su o njima vodile nekadašnje tajne službe.

Otvaranje dosijea i dokumentacije tajnih službi jedan je od prvih koraka u pravnom savladavanju autoritarne prošlosti, čiji je prvenstveni cilj da se žrtvama prethodne autoritarne vlasti i drugim građanima omogući uvid u ta akta i u imena i prezimena lica koja su takva akta o njima sačinjavala, a kako bi potpunije razumjeli sopstvene sudbine i mehanizme autoritarne vladavine.

Pored toga, ovakvim način treba da se omogući: lustraciju aktera i beneficijara prethodnog autoritarnog režima, rehabilitaciju žrtava, kao i naučno i drugo izučavanje autoritarne prošlosti. Time bi otvaranje tajnih službi prema građanima značilo zatvaranje dosijea protiv građana.

Otvaranje dosijea je, dakle, potrebno zarad suočavanja sa prošlošću i sistemima vrijednosti u okviru kojih su građani živjeli u vrijeme nedemokratskog režima. Iskustva postkomunističkih zemalja ukazuju da je otvaranje dosijea moćan mehanizam suočavanja sa nasljeđem autoritarne prošlosti i put ka uspostavljanju pravne države i pravde u tranzicionim demokratijama.

Pitanje otvaranja dosijea i dokumentacije je posebno bitno iz razloga što su oni često jedine zvanične verzije dokumenata o mračnoj i surovoj komunističkoj i tranzicionoj prošlosti. Uprkos činjenici da ih je bilo moguće falsifikovati, kao uostalom i sve druge službene dokumente, ovi dosijei i dokumentacija mogu značajno da doprinesu suočavanju s prošlošću. Zato dosijei i dokumentacija treba da budu dostupni ne samo građanima na koje se odnose i njihovim nasljednicima, nego u određenom obliku treba da budu dostupni i za naučna i stručna istraživanja, za obrazovne svrhe i za i svrhe informisanja javnosti.

Država Crna Gora, naime, žrtvama duguje otvaranje dosijea i dokumentacije. Namirenje toga duga je temeljni princip, a nije taj princip broj dosijea i dokumentacije. Građaninu se otvara pristup dosijeima i dokumentacije kako bi mogao sagledati uticaj službe državne bezbijednosti na njegov život, na njegovu ličnu sudbinu. Svako kime se bavila politička policija ima pravo na potpuno sagledavanje posljedica tog bavljenja po njegov život. Riječ je o pravu da se spozna i razumije sopstvena prošlost u koju se država umiješala kao sudbina.

Categories: Гостинска соба

Tags: АНБ, Досијеи, Никола Ангеловски, Протојереј Јован Пламенац, Црна Гора