Ако престанемо да прослављамо и честитамо Видовдан, слободно можемо да престанемо да славимо и Степањдан, и Митровдан, и Ђурђевдан, и Срђевдан, и Игњатијевдан и све остале крсне славе
Ове године – ни сам не знам како, зашто, ни одакле – појавила се гомила људи који износе једну прилично опасну тврдњу:
„ВИДОВДАН СЕ НЕ СЛАВИ И НЕ ЧЕСТИТА“
Као да желе да нас удаље од Видовдана. Као да желе да нас убеде да не треба да славимо своју крсну славу, јер Видовдан је управо то – крсна слава српског народа.
Ишло се толико далеко да се овај став представља као званичан став Цркве.
„Глупости! Честитају се ране (срећне ти ране јуначе) а камоли Видовдан!“ Рече ми један пријатељ, свештеник.
Не морате ми веровати на реч.
Ево шта кажу наши светитељи и патријарси:
„И као што свечари славе дан смрти свога свеца, тако цео српски народ светкује и прославља Видовдан.“
„… прослављајући велику армаду Косовских мученика, не прослављамо побеђене него победиоце, нити мртве но живе.“
„Видовдан је највећа слава српског народа. Он је дан а не ноћ, и то баш — Дан. Он нас опомиње на победу и на васкрсење.“
Свети Владика Николај
Мисионар, 1939. бр. 6. стр. 1:10„Славимо истинску и праву победу, славимо нашу православну веру, славимо неодустајање од себе, од онога што јесмо, јер на тај начин не одустајемо од Царства Божијег, од Бога, од православне вере.“
Патријарх Порфирије
Видовданска беседа 2024.„Данас славимо један од највећих празника наше историје. Наши јунаци су својом крвљу залили земљу косовску, а својим костима зацементирали ту свету српску земљу, те је то данас наша најсветија земља.“
Патријарх Иринеј
Видовданска беседа 2019.
Могао бих до сутра да наводим сличне цитате наших црквених великодостојника.
Мислим да нема потребе.
Извор: Принцип шоп
Ако престанемо да прослављамо и честитамо Видовдан, слободно можемо да престанемо да славимо и Степањдан, и Митровдан, и Ђурђевдан, и Срђевдан, и Игњатијевдан и све остале крсне славе којима прослављамо свете мученике.
А ако то престанемо да славимо – шта ће нам остати?
Categories: Гостинска соба
Исправан став аутора чланка, Видовдан се слави и честита.
Видовдан никада нисмо честитали а још мање прослављали и веселили се.
На Видовдан смо просто имали осећај да је освануо велики дан, посебан дан. Дан другачији од свих других. Дан у којем се народно присајединило небеском.
До 1999 у Приштини смо Видовдан обележавали низом манифестација које би трајале целу недељу, песнички сусрети, ликовне колоније, академске вечери. Избор Косовке девојке и друго… То се наставило и након 1999 у Грачаници… А централни догађај је био окупљање на Газиместану где су се певале искључиво песме типа „Ој војводо Синђелићу“ „Српска се труба с Косова чује“ „Спремте се Спремте“ и слично. Што је више било за србовање и сокољење него за весељење.
Слављење опијање и пустање гласне комерцијалне музике никада нисмо практиковали јер је то дан кад је много наше војске изгинуло.
Еквавилет томе било би прослављање почетка дана бомбардовања 1999.
Слично као и 1389 сами смо стали на црту империји зла, војнички се одлично држали, наши најбољи синови су били на Косову. Нисмо убили савременог Мурата јер он је негде у дебелој сенци али смо понизили империју.
Као и 1389 јако смо исцрпели ресурсе за даљу борбу, ушли смо у стагнацију и опадање а непријатељи су наставили да стежу обруч око нас и нападају нас на различите начине