Рајли Вагаман: Још неколика питања поводом терористичког напада у Москви

Кад би требало да постављамо додатна питања, а кад не? Помогло би ако би Полиција за постављање питања објавила правила, јер многи, многи Руси постављају питања – а то би могло бити незаконито?

Одавање поште страдалима у терористичком нападу на Крокус сити хол (Извор: РНЛ) 

(Блог Рајлија Вагамана, 28. 3. 2024)

У уторак сам објавио кратак текст поводом снимка који наводно показује почетне тренутке терористичког напада у Москви. Снимак ми је дјеловао помало чудно.

Текст је изазвао расправу. Неки људи су се сложили с мојим размишљањима, други су сматрали да сам погрешно протумачио снимак. Људи имају различита мишљења и, што се мене тиче, то је у реду.

Било је, међутим, и неколико људи које је текст, изгледа, заиста увриједио. Неки су ми говорили гадне ствари – чак и да сам против Русије. (Не знам зашто – „Русију“ никад нисам ни за шта оптуживао. Кад год негдје нешто пукне или се сруши, само претпоставим да је у питању уобичајена сплетка Мосада. Али то је само моје лично мишљење.)

А онда ми је нешто синуло: да вјероватно неки људи који читају мој блог ни не знају да се на руским друштвеним мрежама – чак и у руским општилима – непрестано гомилају питања. Гдје год погледате – питање.

Хтјео бих зато да наведемо неколико питања која се постављају у Русији, али се из неког разлога не постављају од стране Неповјерљивих Истинотражитељских Неустрашивих Западних & Потпуно Независних Алтернативних општила.

Питања о службама за обезбјеђивање реда и закона

Питање које се у посљедњих шест дана непрекидно поставља на руским друштвеним мрежама – чак и у „обичним“ општилима – гласи: „А шта је с полицијом?“

Полицијска станица налази се близу ,Крокус сити холаʻ (Извор: Телеграм)

Парламентскаја газета, званичне новине Савезне скупштине Русије, у издању од уторка пише да је „понашање агенција за спровођење закона“ једно од „важних питања која су остала без одговора“ по почетку напада:

„Како се послије сазнало, најближа полицијска станица налазила се буквално на два корака од концертне хале – у згради ,Крокус Експо 2ʻ. У питању је полицијско одјељење микрорејона Павшино, чија се локација лако може наћи на Јандексу.

Према порукама на Телеграму, не ради се о пукој кабини с полицајцем, него о правом полицијском пункту, у ком је, поред осталог, и просторија с оружјем. Из неког разлога, пак, ни један једини полицајац није виђен на лицу мјеста кад је пуцњава почела – ни на једном од бројних снимака и фотографија жртава и очевидаца нема чувара реда и закона.“

Законодавци су истакли и сумњиво одсуство полиције:

„Није било видљиво дјеловање Министарства унутрашњих послова, бар не у размјерама у којима би требало. У згради у којој је извршен терористички чин налазила се полицијска станица, а терористи су не само извршили своју црну работу, него потом и мирно сјели у исто ауто с којим су дошли и побјегли. То је, наравно, нонсенс“, прокоментарисао је Бијсултан Хамзајев, члан Комитета Думе за безбједност и борбу против корупције.

Посланик у Думи Александер Хинштајн у понедељак је открио да Крокус профи, приватна фирма за безбједност која је по уговору обезбјеђивала ,Крокус сити холʻ, није поступила према процедури за хитно реаговање по почетку напада, иако је у арсеналу имала и наоружање.

„Оружје се налази у згради поред ,Крокусаʻ, али је обезбјеђење било ненаоружано. У њој је и група за брзо реаговање, али ни она није изашла на лице мјеста по почетку терористичког напада“, истакао је Хинштајн.

Извор: ТАСС

Једна од преживјелих рекла је да „уопште није било обезбјеђења“, преноси Московски комсомолац. Кад су на истом мјесту били на концерту шест мјесеци раније, „свуда око зграде била је полиција, аутобуси с јединицама за разбијање демонстрација, неколико кола хитне помоћи… А сад – нигдје никог.“

Иако се временски редослијед догађаја незнатно разликује зависно од извора, пуцњава је, према извјештајима, почела 22. марта неколико минута прије 20 часова.

ТАСС је објавио да су јединице за разбијање демонстрација ОМОН кренуле ка Крокус сити холу у 20:33. Према извјештају ТАСС-овог дописника с лица мјеста, стигле су у 21:05.

„Борци специјалних јединица стигли у ,Крокус сити холʻ, јавља дописник ТАСС-а“ (Извор: Телеграм)

Московско сједиште ОМОН-а, јединице Националне гарде (Росгвардија, нап. СтСт) за разбијање демонстрација, удаљено је од ,Крокус сити холаʻ 3,6 километара.

Извор: Јандекс

Министарство унутрашњих послова тврди да је полиција стигла на лице мјеста пет минута по пријави пуцњаве. Припадници Националне гарде стигли су на лице мјеста 15 минута „по првој пријави“ пуцњаве, изјавио је Хинштајн.

То је званична верзија.

Али како су званичне новине руске скупштине оштроумно примијетиле, остају питања о понашању „агенција за спровођење закона“ током овог трагичног и ужасног догађаја. Нека од њих постављају се чак и на форумима „нормалних“, који увијек вјерују званичној верзији, попут Ја плакал:

„Питања о Крокус сити холу“ доспјела и на насловну страну ЯПлакал, једног од најпопуларнијих интернет форума у Русији

„Позивање полиције, испоставило се, прилично помаже – јер, можда ће доћи за минут, а можда за сат. Зависи од среће. Можда је била гужва у Москви…

Питања је све више, али одговора нема. Главно питање: ако нас ово „позориште безбједности“ уопште не штити, шта ће нам онда уопште? Шта ће нам толики детектори метала, провјере и полиција на сваком кораку?…

Рекао бих много више. „Неспособност“ није права ријеч, али прво пада на памет.

Јасно је шта слиједи. Затезање шарафа…“

Толико питања. Ево још неких:

Питања о пожару

У терористичком нападу убијено је 139 људи, од којих је 40 убијено у пуцњави, изјавио је 25. марта Александар Бастрикин, шеф Истражног комитета РФ.

Терористи су били изузетно временски дјелотворни и имали невјероватна средства. У свега петнаест минута успјели су да изазову огроман пламен бацањем Молотовљевих коктела и паљењем столица. Преносимо извод из хронологије према Комсомолској правди:

20.01: Људи покушавају да сиђу с међуспрата, али почиње пуцњава у хали. Истовремено, терористи бацају Молотовљеве коктеле и пале столице. Људи покушавају да се склоне: неки лијежу на под, неки се пењу на спрат, неки се склањају иза позорнице…

20.15: Избија велика ватра и простор се постепено пуни густим димом. Неки људи бјеже на улицу. Неки остају у згради, закапијани у тоалетима и другим просторијама, не знајући да су терористи већ побјегли…

21.10: Кров и дијелове горњих спратова захвата ватра. Десетине ватрогасних кола боре се с ватром.

Дакле: горње спратове и кров ове велике зграде „захватила је ватра“ једно сат пошто је бачен неодређен број Молотовљевих коктела и запаљено неколико столица.

Ватрогасци испред „Крокус центра“ (Извор: Танјуг/АП)

То је званична верзија.

Николај Стариков, популарни политички коментатор који се редовно појављује на руској државној телевизији, има нека питања у том погледу:

„Има још много питања у погледу терористичког напада, нарочито пожара у ,Крокус сити холуʻ.

Подсјетио бих на још једну трагедију, од 25. марта 2018. Мислим на пожар у тржном центру ,Винтер чериʻ. Површина захваћена ватром била је 1.600 метара. У ,Крокус сити холуʻ, према Министарству за ванредне ситуације, горјела је површина од 13.000 метара.

Биће веома занимљиво добити одговор на питање како су се једна или двије бачене запаљиве смјесе могле претворити у ватру осам до десет пута већу од оне која је прогутала читав тржни центар 2018.

Мислим да је одговор на то питање кључ за рјешење свега и одговор на сва питања која друштво себи поставља послије овог терористичког напада. Зашто се ватра проширила тако брзо? Је ли пожар подметнут још однекле?

Како је ову огромну зграду могао захватити такав пламен да толико људи умре од ватре и дима? Одговор на то питање изузетно је важан“, рекао је Стариков у својој редовној емисији.

Извор: Телеграм

Министарство за ванредне ситуације тврди да су противпожарни аларм и други безбједносни системи били потпуно у функцији током напада.

Јуриј Подољак, популарни руски блогер с 2,8 милиона пратилаца на Телеграму, мисли да Министарство за ванредне ситуације помало искривљује истину:

„Да се још једном вратимо трагедији у Крокусу. Она је, нажалост, открила не само огромно јунаштво нашег народа, него и многе болести нашег друштва.

Као прво, опет бих почео с извјештајем предсједника Министарства за ванредне ситуације Александра Куренкова Предсједнику, у ком је рекао да је наводно систем за гашење пожара у згради ,радио нормалноʻ.

Још једном сам прошао све што сам могао наћи у снимцима. И НИСАМ НАШАО НИЈЕДНУ ПОТВРДУ ТЕ ЧИЊЕНИЦЕ. Напротив, друштвене мреже преплављене су ужасним снимцима људи угушених димом или живих спаљених; јасно је видљиво да је његова тврдња ЛАЖ.

Изгледа да је један од потчињених преварио министра по том питању, и да је он онда предсједника и читаву земљу навео на погрешан траг. А постоје и бројна свједочанства да су многи излази за случај опасности били ЗАТВОРЕНИ. Што је такође довело до жртава.

Увјерен сам да ако г. министар ЛИЧНО изврши провјеру, умјесто да вјерује потчињенима, биће УЖАСНУТ каква му је намјештаљка приређена пред предсједником и читавом државом од стране његових подређених.

А имам и сумњу да је у свему постојала и компонента корупције.“

Подољак има и питања за власника ,Крокус сити холаʻ, азербејџанског олигарха (извините, „предузетника“) под именом Араз Агаларов. Ако хоћете да о њему нешто сазнате, погледајте овде. Или укуцајте у претраживач.

За оно што нас овде занима довољно је рећи да је Араз Агаларов богаташ који дугује (или је дуговао?) Збербанци огроман новац и да сад очекује исплату од осигурања.

Извор: РБК

Подољак је тај податак навео у својој поруци на Телеграму, примјећујући да је чудно да је зграда која тако лако изгори уопште могла бити осигурана. Изгледа да Руси сматрају његово мишљење релевантним, јер порука досад има 1,8 милиона прегледа.

Много питања и 1,8 милиона читања (Извор: Телеграм)

Агаларов је почео давати интервјуе скоро одмах по нападу. Тврди да је систем за гашење пожара радио тако добро да су га морали угасити у четири ујутру, јер је зграда дотад била потпуно изгорјела. Застаните на тренутак и поново прочитајте реченицу. Ево шта тврди Агаларов:

Извор: РБК

„Одреаговало је апсолутно све“, рекао је Агаларов одговарајући на питање о противпожарном систему. Систем за прскање, роботски дио, систем за упозорење. Чак су нас у 4 ујутру питали да га искључимо, јер је здање већ било изгорјело. Сви системи одреаговали су врло добро, као и иначе.“

Љубазни олигарх изјавио је да ће на истом мјесту изградити нову зграду. Што су неки људи сматрали безосјећајним, пошто спасилачке службе још ваде лешеве из рушевина.

Да подвучемо црту.

Питање о постављању питања

Кад би требало да постављамо додатна питања, а кад не? Помогло би ако би Полиција за постављање питања објавила правила, јер многи, многи Руси постављају питања – а то би могло бити незаконито?

На примјер, посланица у московској Думи Јекатерина Јенгаљчева има неколико питања:

„Сви смо шокирани трагедијом у Крокусу. Рашчлањујући шта се десило, мислим да је неопходно размислити како је било могуће минимизовати број жртава и, најважније, шта је потребно урадити да се ово не деси поново.

Поставља се много питања:

Зашто у згради гдје се одржавају јавни догађаји:

  • није било организоване евакуације људи и дјеце?
  • Зашто су били затворени излази за случај опасности, и људи разбијали врата и наилазили на затворене пролазе?
  • Зашто се нису погасила свјетла, него је свакојако освјетљење и даље забављало унутра и ван зграде, и зашто се нису упалила свјетла за случај опасности?
  • Зашто није радио противпожарни систем, који би требало да спријечи трагедију? На крају крајева, није горјела фабрика папира, него, у суштини, празна зграда, гдје, теоретски, није имало шта горјети?
  • Зашто је све унутра и сама зграда изгорјела тако брзо, као свијећа – зар такве ствари не би требало да се граде и облажу незапаљивим материјалом?
  • Зашто догађаји на које долазе хиљаде људи нису обезбијеђени?
  • Зашто су специјалци ушли у Крокус тек послије сат времена, кад су терористи већ отишли, нарочито узимајући у обзир да је од Главне управе Руске гарде у Москви до Крокуса потребно 4 минута аутом?

И још једно питање:

Колико је људи погинуло од руке терориста, а колико се угушило или добило опекотине због нефункционисања противпожарног система и јефтине градње, као посљедице корупције?

Прије него што власник зграде, милијардер, добије новац од државе за поправку зграде, ваљало би му поставити ова питања.

Истовремено и свим чиновницима који заташкавају непридржавање безбједносних стандарда!“

Јекатерина Јенгаљчева (Фото: Московска дума)

Ево још једне поруке на Ја плакал, под насловом Терористички напад у Крокусу. Питања, изабраног за насловну страну форума:

„Размишљања о терористичком нападу… Крокус, Москва…

Ова питања муче ме све вријеме: терористи могу доћи у терористички напад у великом забавном центру у Москви у бијелом ауту, у року од петнаест минута направити безумни ад без полицијске интервенције, убити више од сто људи, подметнути пожар у огромном комплексу – ложећи сједишта у комплексу опремљеном системом за аутоматско гашење пожара – и све то радити некажњено, не скривајући лица…

УКРАТКО: Ништа не схватам – је ли ово позориште апсурда? Вјерујете ли ви у ову бесмислицу? Заиста?“

Извор: ЯПлакал

С енглеског посрбило: Стање ствари



Categories: Гостинска соба

Tags: , ,

3 replies

  1. Како су терористи успели да оду колима – истим којима су и дошли – из тако великог града, зашто излази нису запречени и проверавани?
    Како су успели да пређу 400 км, а да их нико не заустави и провери успут?

  2. Владика Николај Велимировић називао је Русију његовог времена “чивутском Русијом”. Хтео је да нагласи постојање једне неруске Русије насупрот светој, православној Русији. Исто тако је о чивутској Европи, укључујући и Русију, говорио његов ученик, отац Јаков Арсовић, велики тумански чудотворац. Нама се данас допада наивна мисао да се Русија, захваљујући искусним КГБ обавештајцима, ослободила њиховог ропства. Овакви режирани догађаји нам помажу да се ослободимо тих заблуда.

    1
    1
  3. Постоји један покрет, а смео бих се заклети да је његов центар у нашим НВО, које су заправо агенције страних влада, понајвише америчке.
    Свесно, и подмукло или несвесно и наивно, шири се прича о Русији као антиподу америчком (можда је прецизније англосаксонском, или још прецизније корпоративном(, хегемону. Пројекција те Русије је заправо слика у огледалу постојећег хегемона, да би се након тога извео онај страшни закључак, за нас светске сужње, као разлике и нема , нити ће је бити.
    Зато се код нас, често и на овом порталу, који сматрам родољубивим, појављују управо такви извештаји, анализе, прегледи, … који просечно обавештеног, и просечно утврђеног у вери и знању, треба да поколеба, да му усади црв сумње.
    Та тактика нашим непријатељима даје резултате, али даје и нам родољубима, јер што се више осећамо угрожени, пре ћемо се сабрати. (Саборност је достигнуће Православног хришћанства).
    А тада ћемо се присетити оне који су наша духовна вертикала, и ризница мудрости. Не један наш дед или прадед, је знао али и живео, кроз мисао Св.Петра Цетињског
    “Црногорци (Срби), верујте у Бога, и држите се Русије”
    Можда се страним агентима, и домаћим издајницима не допада тренд који иде само у једном правцу, Русија је све јача, солидарнија, и праведнија, а западни хегемон, је пред очигледним падом, и неће бити чудо ако наша генерација доживи да га види немоћног.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading