Научнице предлажу увођење посебних области за храњење пацова по целом граду, у којима би те животиње могле несметано да лутају, а људи, као посматрачи, имали прилику да их боље упознају
Фото: Pixabay
На Универзитету у Амстердаму одржана је конференција Центра за проучавање животиња, на којој је научница Маите ван Гервен изнела опције новог приступа пацовима.
„Главни проблем пацова је што имају лошу репутацију“, сматрају научнице Мерел Лигтелијн и Кристин ван Ројен, које су на конференцији представиле пројекат под називом Град пацова.
Вране, голубови и слепи мишеви су слични пацовима у погледу присуства, броја и веза са болестима. Али људи могу да живе са њима, док је прва реакција на пацове позив на њихово истребљење.
Пацови се сматрају преносиоцима болести, често се повезују са кугом из ранијих векова, али они заправо нису опаснији од других животиња, тако да Ван Гервен тврди да је таква репутација неоправдана.
Ове животиње могу да пренесу Веилову болест (лептоспирозом) која изазива температуру, жутицу, крварење, респираторне проблеме и проблеме у раду бубрега.
Годишње од ње оболи тридесетак особа, од чега десетак у Холандији, наводи НЛ тајмс.
@thetimes Let’s learn to live with rats, Amsterdam is told #rat #rats #ratcity #amsterdam #netherlands #rattiktok #rattok #amsterdam🇳🇱 #amsterdamcity #parks #sewer #bats #pigeons #study #science
Упркос томе, научница сматра да људи треба да промене понашање према глодарима како би им послали јасан сигнал.
„Као људи, ми комуницирамо врло нејасно са пацовима, на пример, остављајући храну свуда около. Не желимо пацове у нашој кући, али остављамо рупе и пукотине отворене да животиње могле лако да уђу“, истакла је Ван Гервен.
Градови попут Амстердама могли би да побољшају ствари тако што ће систем за отпад учинити отпорним на глодаре.
Информативна кампања о животињама и апеловање на локално становништво да размисле о томе зашто би пацов био већа сметња од слепог миша или голуба, такође може помоћи, истакли су научници.
У свом пројекту Град пацова Ван Роиен и Лигтелијн такође предлажу увођење посебних области за храњење пацова по целом граду, у којима би те животиње могле несметано да лутају, а људи, као посматрачи, имали прилику да их боље упознају.
„Зашто неке животиње желимо поред себе, а друге не? У новоизграђеним кућама праве се шупљине које слепим мишевима пружају дом, а с друге стране пацови се истребљују помоћу замки, лепка и отрова“, рекла је Ван Гервен.
Опрема: Стање ствари
(Танјуг/021.рс, 13. 3. 2024)
Categories: Гостинска соба
Тежак поремећај. Још само пацове нисмо третирали као кућне љубимце. Каква се истраживања све не финансирају у овом распаднутом труплу од ЕУ. Док деца негде гладују разматра се тема прехране пацова. Какав је доказ још потребан да се схвати да је болест ђавоиманости у терминалом фази?