Та срећна породица показала да је уједињена у непоколебљивој подршци украјинској независности, суверенитету и територијалном интегритету у оквиру њених граница из 1991.
Учесници самита „Украјина–Југоисточна Европа“ у Тирани (Фото: Tanjug/AP Photo/Armando Babani)
Премијер Албаније Еди Рама је на Фејсбуку поделио снимак, забележен током самита „Украјина – Југоисточна Европа“, одржаног у Тирани, на којем се учесници истог намештају за оно што је назвао „породичном фотографијом“ и уз њу додао два срца у бојама украјинске заставе – плаво и жуто.
Та срећна породица показала је данас да је уједињена у „непоколебљивој подршци украјинској независности, суверенитету и територијалном интегритету у оквиру њених међународно признатих граница из 1991. године“ и још – да је „посвећена пружању подршке Украјини, која јој је потребна како би превладала руски агресорски рат онолико дуго колико је потребно да се постигне свеобухватан, праведан и трајни мир“.
Први је на црвени тепих изашао и заузео обележено место председник Северне Македоније Стево Пендаровски (први слева), потом му се придружио премијер Хрватске Андреј Пленковић, којем је припало средишње место у горњем реду, да би онда пред новинаре изашао и домаћин самита Еди Рама, као и „специјални гост“, председник Украјине Владимир Зеленски – озбиљног израза лица, у црном џемперу, војничким панталонама – у костиму и роли коју тумачи од почетка руске Специјалне војне операције.
Док су им се придруживали председник Црне Горе Јаков Милатовић и председница Савета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто, Рама и Пленковић су ћаскали а потом је присутнима албански премијер нешто показивао руком.
Стигли су потом и председница тзв. Косова Вјоса Османи, лидерка Молдавије Маја Санду, а затим и председник Србије Александар Вучић, који се ортачки поздравио с Милатовићем пре него што је заузео позу за фотографисање.
Вучић је потом нешто објашњавао Зеленском, да би разговор наставили и пошто је позирање завршено и делегација се вратила у зграду.
Можда му је објашњавао зашто је на његову иницијативу из декларације избачен део који се тиче санкција Русији и део о наводном руском малигном утицају. Србија је такође тражила да се из саопштења избаци конструкција „наше државе“ и „наше земље“, будући да део држава потписница не признаје тзв. Косово.
Вучић после панела са Зеленским: На наш предлог из Декларације избачени спорни делови о Русији
Деветочлани породични портрет чиниле су особе које су усвојиле декларацију, у којој је Русија изузетно оштро критикована јер због дејстава у Украјини угрожава европску безбедност и међународни мир. Ништа чудно пре свега за тројку у средини „породичне фотографије“ – прошлост је показала на којој су страни биле државе чији су они представници, али врло необично за Србију која досад није била на погрешној страни историје.
Други део наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Немања Шаровић @NemanjaSarovic/Твитер
Сорош @AlexanderSoros је данас у Тирани окупио Зеленског, Вучића, Едија Раму, Пленковића, Куртија.
Главна тема је наоружавање Украјине а по незваничним информацијама Вучић је обећао 10.000 граната месечно.
Тиме је издејствовао изненађујуће позитиван извештај ОДИР-а са једне стране, али и озбиљан профит режимским трговцима оружјем који ће покупити дебео кајмак и поделити свима у ланцу како доликује
https://twitter.com/NemanjaSarovic/status/1762827860111249521
Vučić o proizvodnji municije sa Ukrajinom: Moramo da sagledamo svoju poziciju
Srbija mora da sagleda svoju poziciju, ali je spremna da razgovara sa svim prijateljima, izjavio je večeras u Tirani predsednik Aleksandar Vučić.
To je rekao povodom predloga ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da zemlje Zapadnog Balkana proizvode municiju sa Ukrajinom.
Posle bilateralnog sastanka sa Zelenskim na marginama samita „Ukrajina – Jugoistočna Evropa“, Vučić je za RTS rekao da je Srbija najveći proizvođač municije na Zapadnom Balkanu, uz udeo od oko 50 odsto.
„Da postavimo stvari na čistac. Značajni proizvođači municije (na Zapadnom Balkanu) su pre svega Srbija, zatim Hrvatska, a zatim Bosna i Hercegovina. Ako mogu tako da kažem, 50 odsto je Srbija, 30 odsto je Hrvatska, 20 odsto je Bosna i Hercegovina. Onda je jasno o čemu se radi“, kazao je Vučić. Naveo je da Srbija „mora da sagleda svoju poziciju“ i dodao da je Zelenskom rekao da su rezerve municije u Srbiji popunjene 62 odsto.
„Izdao sam naređenje da se napuni do 100 odsto, to znači da moramo mnogo da radimo u našim fabrikama. Ostaje nam da vidimo kako ćemo sopstvenu platformu da sačinimo, ali spremni smo da razgovaramo sa svim prijateljima, iako želimo da zadržimo u državnom sektoru ono što nam je najznačajnije, uz svu saradnju sa privatnicima“, kazao je Vučić.
https://www.021.rs/story/Info/Srbija/368596/Vucic-o-proizvodnji-municije-sa-Ukrajinom-Moramo-da-sagledamo-svoju-poziciju.html
Реално, заслужио је још један орден од руске администрације а може Боцан Харченко да му уручи на неком од следећих великих предизборних митинга.
Како се одбранити од овог лудила?
Бежати – није решење. Да им се супроставим – осим што галамим на овом и још неким сличним сајтовима, немам никаквог другог начина. Престар сам да иницирам неку акцију. Чекам омладину, па да се као приколица закачим за њихов воз, али нигде никога. Можда је нека утеха, а разочарење јесте свакако, да има још много честитих људи, и на овом сајту, са којима делим исте и непоколебљиве ставове о кључним националним питањима. Утеха је зато што нисам сам, разочарње – јер смо сви само „усамљене сламке међу вихоровима“!
У данашњем свету „космичких“ информационих технологија, сигурно постоји начин да се расута, атомизирана енергија, расути гласови прикупе, сакупе и на организован начин усмере и искористе за борбу против ове катаклизмичне пошасти. Али…
„… сваки узлет опет свршава на земљи, на земљи нам је остати заувијек“.
Имали смо времена да се решимо зла.
Веровали смо плаћениковим плаћеницима.
Ту смо, где још нисмо били.
У загрљају са онима који су нас клали и на све друге могуће начине убијали (како кад и како ко), протеривали, отимали и отимају територију – по команди оних који су нас бомбардовали – устајеш против једине силе која нам није нанела никакво зло и која једина може да нас заштити. Чиста шизофренија! Ово само Господ може да разреши.
@Ганимед
Kaко скупити енергију и која нам критична маса треба, лепо је коментарисао Епископ рашко-призренске епархије у егзилу г. Ксенофонт на недавној трибини Живот људи на Косову и Метохији, што можете кратко послушати на снимку од 1:04:32
„Србијa досад није била на погрешној страни историје“!
„Mртва стража са Kошара
(Стихови: Ненад Милкић; стихове рецитује: Миле Васиљевић)
Лутајући светом земљом,
где одавно нема мира,
пратио сам уске стазе
ловаца и пастира.
Од људи сам склањао се,
да зликовци ме не би чули,
пут жеља доведе ме
у ходочашће караули.
Ал’ превари ме Божје време,
мрак на путу ухвати ме,
зграду свету ја угледах
у сумраку, усред зиме.
Љубим зидове рушевине,
сузе не знам сада скрити,
ја по мраку не смем назад,
овде морам преноћити.
Ватру палим од сувог лишћа,
ту где беше спаваона,
полусрушен зид заклања,
не види се споља она.
Покушавам да се згрејем,
од студени док се склањам,
ипак, не кајем се што сам дош’о,
већ ноћима ја је сањам.
Вук се зачу у даљини,
и фијук ветра који дува,
а ја сам у планини,
не бојим се – Бог ме чува.
Глуво доба, поноћ прође,
тмина овде тајне крије,
док цео свет спава, снива,
тад се буде Проклетије.
Оживе караула.
Све утваре Бог да прости,
на њима су униформе
наше војске из прошлости.
,,Ко сте ви добри људи?,,
гласом страх се мени ствара
„Не бој се, ми смо стража,
мртва стража са Кошара.“
Тад угледах око себе
свако својим путем иде,
млади момци чедних лица
као да ме и не виде.
„Којим добром дође брате?“
тргнух се на глас дечака,
„овде ретко и дању сврате,
а камоли усред мрака.“
„Углавном су то шверцери
што беже из Албаније,
многи од њих што дођоше
не напустише Проклетије.
Али и њих је сад све ређе,
због тога је овде тама,
живи више не долазе,
сад припада она нама.“
„Видим наш си, нашег рода,
како си стиг’о довде,
Хајде реци сада нама,
Што си дошао? Шта ћеш овде?“
„Дошао сам“ – одговарам,
а срце ми од страха бије,
„да се Богу ја помолим
на месту ваше погибије.“
Тад утихну караула,
у свом су послу стали,
граничари тужних лица
у мене су погледали.
Уплаших се те тишине,
уз кичму ми крену зима,
као да сам и сам мртав,
стрељан њиховим погледима.
„Откуд знаш да смо мртви?“
проговара тад утвара,
па се смех заорио
одјекујући са Кошара.
„Шалим се. Знаш да јесмо.
Свако од нас у смрти спава,
али дрхтимо сваке ноћи,
бојимо се заборава.“
,,Ето ја сам имао мајку,
што је мене срећом звала,
на пут често гледала је,
мене није дочекала.
И имао сам трудну жену,
са њом сам снове снио,
родила је мени сина,
син ме није запамтио.“
„Видиш ли оног тамо,
сви му помреше кад су чули
да су му горе у планини
вукови тело растргнули.
А јауке које чујеш,
тај нам се вратит’ жели,
њега су још живога,
у ланцима к’о пса одвели.“
„Не жали нико од нас
што је свој живот дао,
ја бих се опет, кад бих мог’о,
за Србију жртвовао.
Али не желим ћутати више
о неправди што нас дави,
ми смо српству све предали
а српство нас заборави.“
„Гробови су расути нам
њих пазити нико неће,
кад нас наши забораве
ко ће за нас палити свеће.
Само другови што су живи
присете се током разговора
о данима заједничким.
Него брате сад’ ће зора,“
„Хајде крећи, брзо иди,
нек’ ти пут прође у срећи,
о нама пиши, причај,
ал’ више се не окрећи.
Не долази, не тражи нас,
легенда се речју ствара,
Србију поздрави нам
од мртве страже са Кошара.“
Пробудих се сав у зноју
од ватре тек дим оста,
присетих се прошле ноћи,
нека им је земља проста.
Палим свећу, Бога молим,
сузно око наду тражи,
ја вас нећу заборавити,
завет дајем мртвој стражи.“
Слава палим херојима Кошара!!!
//www.youtube.com/watch?v=CKnW5-eOtqk&t=35s
Па зар није тај исти РТ (Спутњик) непоколебљиви бранилац лика и дела Највишег Сина Једне Од Наших Националности? Пријатељ хоће да зна.