Без Срба са карактером и љубављу за свој род и предачки завет, Србија не мора да постоји. Ако је тако, онда мили наши Срби, слободно угасимо светло, мрак у нама одавно влада
Јована Бојић Баљошевић (Извор: Косово онлајн/Снимак екрана)
Национална трагедија, један Велеиздајник, уз помоћ мноштва слепих послушника, полуинтелектуалаца полтрона, улизица, гмизаваца, двоножаца без кичме огрезлих у материјализам, самозадовољних, ментално и духовно отупелих, јер УМ свој и ДУХ заменили су оним на чему седе, који имају куражи колико зец, ПРЕДАЈУ КОЛЕВКУ СРБСКЕ ДУШЕ, у њој сакупљену кроз векове проливену крв, гробове и кости милиона наших страдалника који за њу дадоше своје животе, све најлепше што је икада створила србска православна душа, СВЕТИЊЕ, славне обичаје, стихове и мелодије, тужбалице и досетке, умотворине, народно јеванђеље, мудрост!
Остаје нам да у својим кућама спокојно уз ријалити сачекамо да дођу и на наша врата!!!
Цркве и манастири на Косову и Метохији
И онако, без Срба са карактером и љубављу за свој род и предачки завет, Србија не мора да постоји.
Ако је тако, И АКО СМО СЕ СА ТИМ СЛОЖИЛИ, онда ЛАКУ НОЋ мили наши СРБИ, слободно угасимо светло, мрак у нама одавно влада…
П. С. И ово сам хтела да додам: Наш народ је, након пада Старе Србије и Косова и Метохије под ропство Турака, од Далмације, па све до краја Јадрана и шире, на својим капама носио црнину. Тешко бреме туге је опхрвало срце и стегло груди сваког Србина, иако се нису без борбе предали..
У шта и колико онда ми да се у црно увијемо, кад се овако кукавички понашамо?!
Дигнимо свој глас, да не бисмо на себи носили проклетство својих предака и вечиту срамоту!!!
Categories: Да се ја питам
Ако стварно икада изгубимо Косово и Метохију, може нас „живима“ чинити до неког новог и бољег времена за Србе — да цео народ, до тог новог времена, носи само црнину. Само црнину. То би био знак да се нисмо с КиМ-ом заувек растали. Али најпре морамо вратити Бога у себе и владати се по његовим заповестима.
Тачно је да сваки онај кога не боле све српске ране и није Србин.
Било је тога и у ранијим временима јер никада није било комотно бити Србин.
„Стихови у којима Његош у Горском Вијенцу говри о стању нације као да су данас написани, показују да су неки данашњи проблеми постојали и пре 150 година. Дис је показао да су у најгорем светлу постојали и 1910., Десанка да су били актуелни и касније, а Орфелин, да су се јављали и пре Његоша.“
Ево како је то Његош у своје време описао.
„А ја што ћу, али са киме ћу ?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка медју вихорове,
сирак тужни без игђе икога…
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми плача ни молитве;
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.
Црни дане, а црна судбино !
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим !
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови…
Куда ћете с клетвом прађедовском?
су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије?“
Док ви подносите муке „разапети на крсту “ дотле већина нас равнодушно то посматра са стране.
Свако ће бити награђен по делима својим а ви ако можете опростите нама недостојнима.
„Наш народ је, након пада Старе Србије и Косова и Метохије под ропство Турака, од Далмације, па све до краја Јадрана и шире, на својим капама носио црнину.“
Наш народ у то време листом неписмен успео је да се сачува и опстане. Данас кад смо наводно у већини писмени ми пропадосмо.
Изгледа да смо похађали рђаве школе.
Ако не дај Боже пропаднемо, онда ће то и бити бољи Божијој.
„Наш народ је, након пада Старе Србије и Косова и Метохије под ропство Турака, од Далмације, па све до краја Јадрана и шире, на својим капама носио црнину.“
Наш народ у то време листом неписмен успео је да се сачува и опстане. Данас кад смо наводно у већини писмени ми пропадосмо.
Изгледа да смо похађали рђаве школе.
Ако не дај Боже пропаднемо, онда ће то и бити бољи Божијој.
@ Манда
Извињавам се цењеном читалаштву Стања Ствари због грешке у писању.
Треба да стоји:
„Ако не дај Боже пропаднемо, онда ће то и бити по вољи Божјој.“
( Гуглова тастатура.)