Ко су људи који деценијама остају ван очију јавности, а чије постојање осећамо само кроз последице њиховог деловања?
Као плод пројекта Суочавање са тоталитарним наслеђем комунизма у Србији и Црној Гори настала је, 2004. године, документарна серија Црвено доба аутора Душана Батаковића и Петра Јаконића. Окосницу серије представљају искази непосредних сведока комунистичких злочина почињених од јесени 1944. године, а сви сведоци, осим једног, биле су жртве црвеног термидора. Приликом приказивања овог серијала на РТС-у серија је била цензурисана тако што је изостављено сведочење управо тог једног сведока.
Међутим, кључ целог филмског серијала је баш у сведочанству тог једног човека, официра ОЗНЕ, који је у филму био једини инсајдер, дакле, сведок из срца таме почињених недела о којима сведоче сви остали учесници Црвеног доба. Оваквом цензуром дело је било потпуно убогаљено, и то не само разбијањем драмске равнотеже, него и информативно и значењски – као када би, рецимо, из Коштане избацили само насловни лик.
Богдан Златић (Фото: Печат)
На овом месту извире најважнија тема коју проблематизује ова цензура Црвеног доба: ко су људи који деценијама остају ван очију јавности, а чије постојање осећамо само кроз последице њиховог деловања? У некадашњој емисији ТВ Б92 Инсајдер тај феномен назван је Осмим путником, странцем који живи у срцу политичара док га не потроши, а онда га претвори у политички леш, кога потом одбацује, да би прешао у срце другог. Сетимо се само судбине људи који су протеклих деценија оличавали владајући поредак ове земље. Наиме, неће бити да је баш Милошевић направио опозицију да би га она једног дана послала у Хаг, него ће пре бити да је то учинио Осми путник који је у редовима опозиције припремао свог новог домаћина, у чијем би срцу, непрестаним симулирањем сукоба издајника и патриота, до даљег, могао да преживи.
Categories: Јестаственица
Osmi putnik Crvenog doba je RTS.
Bio.
I još uvek jeste.
Na žalost svih Srpskih rodoljuba.
Na žalost svih Srpskih zemalja.
Na žalost svih Srba i Srpkinja u rasejanju.
Na žalost svih generacija Srba i Srpkinja od početka rada Studija B dalekih 1950 godina.
Sve dok se RTS ne vrati na Srpska fabrička podešavanja kako svojim IMENOM koje MORA da na PRVOM MESTU nosi IME SRBIJE a ne na KRAJU ( SRTV ) tako i svojim sopstvenim SRPSKIM RODOLJUBIVIM svakodnevnim TV PROGRAMOM koji vodi računa SAMO i ISKLJUČIVO o Srpskim nacionalnim interesima 24 časa 7 dana u nedelji 31 dan u mesecu i svih 365 dana u godini NON STOP nećemo se definitivno očistiti tog STRANCA iz JAJCA i njegovog CRVENOG DOBA PUTOVANJA od Umrovca do Kuće Korova.
ON je OSIP GROZNI CRVENOG DOBA PUTNIK a ne OSMI PUTNIK.
Posrbljeno sa anglosaksonskog mitskog monstruma tkzv. Osmi putnik koji živi u grudima domaćina i hrani se njegovom krvi sve dok ga potpuno ne isisa i odbaci a nastao u Holivud Bull shitt produkcion je ustvari jednostavno Katolički Krvatski Vampir koji je krenuo na put pijenja Srpske krvi na Drini kod Lešnice 1914 godine sa misijom da pretvara
Srbe i Srpkinje u:
Crvene ljude zvane DRUGOVI I DRUGARICE.
Posle je lako bilo pretvoriti DRUGOVE I DRUGARICE u:
GRAĐANE I GRAĐANKE.
ŽUTE.
ZELENE.
DUGINE.
Ja sam Srbin.
Otporan na CRVENOG PUTNIKA.
Otporan na OSMOG PUTNIKA.
U Srpskom srcu nosim RADOMIRA PUTNIKA.
За србског сељака ће ипак остати тајна Милошевићева смрт – како да није изложено тело покојника?
Толико има убачених и наметнутих владара србском сељаку, да је правим Божијим чудом још по негде жив. Србском сељаку убацују у новије време и опозицију, како србски сељак случајно не би изнедрио србског домаћина за владара Србије по Божијој вољи.
Толико има завера и смртоносних убода србском ,мом роду, тако да имам право да у све сумњам. Осим у Бога јединога.
Христос воскресе!
Било би лепо да је аутор навео име тог официра ОЗНЕ кога је РТС цензура избацила из документарца.
Зна ли се постоји ли негде доступна нецензурисана верзија која укључује његово сведочење?
Браћо и сестре са сајта Стање Ствари,пратиоци,мислиоци СРЕТНО БАДЊЕ ЈУТРО.
@Н.Тодић, претпостављам да јену питању јово капичић….имате код историчара Срђана Цветковића његово сведочење. Ако нађете на интернету: У име народа
Официр, сведок, зове се Милан Трешњић, и може се видети када се отвори линк према Црвеном добу, који је дат на сајту Стања ствари, јер је реч о нецензурисаној верзији на Интернету.
До цензуре је дошло на следећи начин. Пре емитовања серије на РТС, јавили су се уважени историчар Милан Ст. Протић и пок. адвокат Батић (перјанице ДОСа) и најавили тужбу за ратне злочине против официра М. Трешњића уколико се серијал емитује са његовим сведочењем. Онда је Трешњић, као ретки „сведок инсајдер“, замолио да не буде емитован, јер би због сопствене искрености (покајања?) можда још завршио у затвору!?
То су ТРАГОВИ ОСМОГ ПУТНИКА у времену непосредно после тзв. петооктобарских промена.
Србски сељак није сељак већ граџанер,знао би да сада није Васкрс већ Божић.Име официра је Милан Трешњић,а он је тражио цензуру јер су Батић и Протић хтели да га туже.
Originalni naslov „Osmog putnika“ je „Alien“ – tudjin, stranac, imigrant. Alijenacija je jedan od kljucnih pojmova u filozofiji. U marksizmu, barem delu, se pravi razlika izmedju opredmecenja i otudjenja. Opredmecenje je rezultat svake covekove radnje, uzmimo najapstraktnije npr. govor. Mi smo omedjeni mogucnostima jezika, ili austrijskim reformama (dominacija jezika kao kljucnog problema u filozofiji i zapadnoj kulturi potice iz Austro-Ugarske iz logickog pozitivizma, od Vitgenstajna i Frojda, bavili se ljudi dugo jezikom (kao i neoliberalizam: Hajek, Sumpeter, fon Mizes…)), sto otvara mogucnost analize iskaza ili knjizevnog dela, a da se uopste ne ulazi u (psiholoska) svojstva autora, pa time ni njegove namere. Otudjenje se, medjutim, smatra svojstvom kapitalizma, odnosno kapitalizmu svojstvenih proizvodnih odnosa. Marks odbacuje Hegelovu ideju otudjenja, jer subjekt-objekt relaciju vec vidi kao otudjenje logicko-metafizicku konstrukciju kojom se prikriva pravi izvor otudjenja coveka od sebe (u subjekat, u objekat, od drugog coveka (ili u drugog coveka, svodeci ga na drugost identicnog, umesto samostalno Drugo…), a to je otudjenje od sredstava i proizvoda vlastitog rada.
Horor nastaje iz prosvetiteljskog razumevanja prostora i vremena. Ne-umrlost (proslosti) je osnovna situacija horora. U knjizi koja se smatra temeljnom za horor zanr „Frankenstajn“ Meri Seli, ozivrljavanje mrtvog se pokazuje kao nesto sto nije zadatak nauke koja treba, naprotiv, da stalnim progresom ucini proslost nepovratno-zastarelom. Likovi horora su vezani za prostor koji progres nije unifikovao u univerzalni prostor istorije (ne-mrtvi: duhovi, vampiri, vukodlaci (neumrlo zivotinjsko u coveku. „Covek je coveku vuk“ je opis prirodnog stanja coveka koje jos nije organizovano u politicki prostor, neumrla cudovista iz pra-istorije, serijske ubice koje je nemoguce ubiti, („Psiho“ motel koji propada, jer ga je autoput (istorija) zaobisla_… Vanzemaljci- stranci-tudjini su najbolji primer ovog odnosa prostora i vremena. Oni cine ono sto je Zapad cinio na prostoru Zemlje drugim narodima (zato su vanzemaljci uvek bez individualnih crta lica, jer su „svi isti“, kao Indijanci, crnci, Jevreji, Srbi, Rusi…), jer svemir (space) ostaje nepokoren za razliku od prostora (space) Zemlje i kao takav veciti izvor opasnosti da ce se iz njega pojaviti (vratiti iz mrtvih) stranci, tudjini.
U „Alienu“ imamo arhetipsku situaciju otudjenja. Svemirski brod – tehnologija u beskrajnom prostoru, clanovi posade koji su „expendable“ – potrosni, kao roba iako veruju da su subjekti (film cinicno pocinje raspravom o nejednakosti dobiti izmedju „fizikalaca“ i ostalih clanova posade! Na kraju se pokazuje da je ta nejednakost samo pojavnost izvornije nejednakosti koja ih sve cini jednako potrosnim). Iza svega stoji „Kompanija“ koja zeli tudjina kao oruzje (kao sto SAD daju drzavljanstvo onima koji sluze u vojscu (pogodite koji je „multipolarac“ potpisao isti takav zakon :))). Pokazuje se da se tudjin bolje snalazi u tehnoloskom cudu od broda, tamaneci posadu i pretvarajuci je u gnezda za reprodukciju svoje stranosti. Dakle, ni tehnologija ne moze da savlada ovaj koncept stranosti, jer jor prostor (svemir) zauvek izmice. Cak i robot, za koga niko u posadi ne zna da nije covek, oseca divljenje prema strancu zbog nemanja savesti i morala (strano je uvek tudje moralu, ono ima svoje obicaje) i nemogucnosti da bude ubijen nazivajuci ga „savrsenim organizmom“. Ovde se ironijski ono sto se cini savsenim covekom – robotizovani humanoid, dovodi u nivo divljenja zivotinji!
Sta je „Odiseja? Zasto se „Odiseja 2001“ tako zove? To je ep o povratku IZ-TUDJINE! Vec to je dovoljno da objasni zavrsne kadrove „Odiseje 2001″, bebu koja pluta svemirom, povratak u primordijalni prostor (space) ljudskog bica – utrobu zene (ovo je temeljna teza dela Petera Sloterdijka:“Sfere“, na 1000 strana koje sam ja platio petocifrenim iznosom, a sada se moze skinuti u pdf-u (coffepdf.com)). Ironicno, Kjubrik pocinje od pra-istorije i parceta prostora na Zemlji, da bi presao na Mesec (opet ironicno, misteriozni meteorit je otkopan na Mesecu – covecanstvo nastavlja da kopa po drugim planetama trazeci sebe), pa u otvoreni svemir, pa na starost covecanstva u formi sobe (room se u „Alienu“ naziva deo svemira u kojem bi brod trebao da bude da nije skrenut: space-room-womb (spejs-rum-vum)), gde se sirenje u prostoru pretvara u skupljanje (svemirski brod iz svemira zatice se u sobi), da bi meteorit konacno doveo covecanstvo do cilja – pocetka u majcinskoj utrobi. Otuda je ovo povratak, temeljni fenomen evropske kulture, neodvojiv od tudjine i otudjena.
Dok se u „Odiseji 2001“ sve okoncava u majcinskoj utrobi, u drugom (za mene zavrsnom) delu „Aliena“ – „Aliens“, sve se zavrsava obracunom dve majke oko ljudske devojcice koja nije dete nijedne, a koju jedna pokusava da sacuva, a druga da iskoristi kao gnezdo za daljnje razmnozavanje!
Мир Божији, Христос се роди!
Срећан Божић Стању Ствари и свим родољубивим и добронамерним читаоцима овог сајта из србскога нам рода!
@ Милан Филиповић. Петог јануара Божић?
За србског сељака ,Петог јануара Божић?Петог јануара Васкрс?.Ви сте свашта побркали.
Христос се роди!
@ Милан Филиповић. Да сте се бавили делима Светог Владике Николаја и Богомољачким покретом у његово време, као што сте слепо гутали берлинску историју, било би Вам познато и шире значење, као и употреба „Христос воскресе!“, не само као Васкршњег поздрава.
Благо нама што Вас имамо!
Србски сељак ајде не вадите се.Упрскали сте.Сад сте ви богомољац који 5.јануара се поздравља са Христос воскресе.Иначе не постоји Берлинска школа већ Бечко Берлинска ****** Миломира Марића.Пошто сте ви следбеник Миломира Марића немам шта а таквом интелигенцијом да дискутујем.
Без жеље да будем дрвени адвокат @Србском сељаку, али у српском народу је заиста, поред раширеног „Помаже Бог“ – „Бог ти помого“ – живѣо начин свакидашњег поздрављања при сусрѣтима с помињањем имена Христовог, којим је заокруживан читав годишњи календарскоцрквени круг.
Од Божића до Богојављења људи су се поздрављали са „Христос се роди!“ – и одговарајућим отпоздравом.
Од Богојављења до Васкрса поздрав је гласио: „Христос се јави!“ – опет уз одговарајући отпоздрав.
Од Васкрса до Бадњег дана поздрав је гласио: „Христос васкрсе!“
На Бадњи дан прѣтпостављам да су Срби честитали Бадњи дан и бадњаке, као и данас, пошто је за многе од нас тај дан, због прѣлѣпих обреда који га прате, посебан. Мом друштву се, рѣцимо, сваког Бадњег јутра годинама уназад у сѣчењу бадњака, које обављамо увѣк на истом мѣсту, на једном шумовитом брду нѣдалеко од манастира Жиче, придружују другари с Косова, буде их и из Босне, а један Маловићев земљак – Бокељ из Херцег-Новог само због тога нам долази сваке године. Нѣки су с врѣменом у те походе почели редовно водити и своје клинце, кад мало порасту. Понѣкад нам се придруже и Руси, кад се нађу код нас у гостима. Зато се многи од нас већ до Бадње вечери прописно „наките“, нѣ дочекавши Божић, али, шта је – ту је…
Замишљам да је тај начин поздрављања с Христовим именом и најстарији, да је код Срба био најраширенији, бар од доба Немањића… Кажем: замишљам, зато што истраживања на ову тему нѣма, или бар менѣ нѣсу позната. Но, данас, кад нам је, поред свѣх великих дѣла њиховог доба, доступно и Законоправило св. Саве, можемо се увѣрити колико су Немањићи били темељни у пословима народне просвѣте. Овакве, ритуалне вѣжбе у виду свакидашњих поздрава, у таквом просвѣћивању играју битну улогу. С турском влашћу је вѣроватно почело да преовладава једноставније „Помоз’ Бог!“, да би послѣ 1945. и тај поздрав почео уступати прѣд безличним „Добар дан“…
Понѣкад ствари и нѣсу тако глупе и бесмислене, како нам се на први поглед чини, па бих рѣкао да је @Милан Филиповић у овом случају тај ко се излетѣо и упрскао:-)))