Француски „амбасадор“ у Приштини Оливије Геро придружио се гроболомницима у затирању српске културне и духовне баштине на Косову и Метохији
Извор: Покрет за одбрану КиМ
Може ли ико замислити да српски амбасадор у Француској, мимо знања и дозволе тамошњих надлежних институција и родбине упокојених, бане на француско гробље и оскрнави успомену на њихове погинуле војнике? Француски „амбасадор“ у Приштини Оливије Геро је, игноришући челног пастира Епархије рашко-призренске који је, кад год је народ остајао без потпоре сопствене државе, још од времена патријарха Макарија, хтео не хтео, преузимао улогу етнарха, па игноришући месног пароха и осећања српског народа, управо то урадио. У договору са приштинским властима Геро је дао себи за право да преуреди парцелу на страдалном српском гробљу за које Албанце не везује ништа до дводеценијски вандалски насртаји на хумке упокојених Срба. Овим несхватљивим поступком француски дипломата је засвагда успоменичио властито безумље. Претходно изместивши споменик српским јунацима палим за Отаџбину у Великом рату, по налогу поменутог, постављене су црне мермерне плоче с порукама захвалности тзв. Косова француским жртвама, свакако и на албанском језику. Пре три дана, на Дан победе у Првом светском рату (који су европски манипуланти преименовали у Дан примирја, а многи Срби, као и штошта друго што оданде дојаве, олако прихватили), француски „амбасадор“ је у друштву немачког колеге и уз присуство тзв. косовских гардиста, положио венац на сасвим измењеној спомен-парцели која својом декорацијом, политичком поруком и насилништвом представља само још један вијак у француско-немачком плану за решавање косовскометохијског проблема. Безочно скрнавећи почивалиште српских ратника и одајући почаст француско-немачком савезништву на српском православном гробљу (параду су могли уприличити и другде, али би била без ефекта), Француз нам је још једном поручио да се његова земља, ако не декларативно, оно низом поступака, одриче савезништва са Србијом у Великом рату. Ако ли је реч о самовољи „његове екселенције“ (у шта је тешко поверовати), најмање што се очекује од наших власти јесте да макар упознају француског председника (озбиљне државе би упутиле ноту) о поступку његовог намештеника у назови држави који се придружио гроболомницима у затирању српске културне и духовне баштине на Косову и Метохији.
Текст који следи написала сам после једне посете Грачаници пре двадесет и три године. Прилажем га ради подсећања на то да се, упркос стогодишњем горком искуству, повелик број Срба и даље теши заблудама.
France–Serbie, 1914–1918.
Срби измишљају непријатеље. А биће да их, барем у минулом веку, нису ни имали. Балкански ратови. Који непријатељи? Србима пало на ум да се ослобађају оних што су их безмало пола миленијума учили „цивилизацији“: рушили застарелу архитектуру и куле зидали од људских лобања. Па Први светски. Зашто би Аустроугари и ини били виновници српског наума да препешаче Албанију у потрази за гробницом плавом. Ко им је бранио да изгину код куће? Други светски – поготово. Подарили нам смрти дечије, ђачке. Стотину за једног. Како бисмо иначе поеме писали? Очеве и синове купили, па у фургоне. Да ослободе Србију гладних уста. После нам нешто од очева и синова вратили. Како и следује – „пријатељски“: што засвагда замукле или спремне за укоп, што у кутији с пепелом.
Кад је Америка повела Трећи – „хуманитарни“ рат, Србија у бившој „савезници“ опет видела непријатеља. А „поспремачи историје“, због недовољне ефикасности претходника, дошли да исправе што се исправити може. Они више од педесет година – од Хирошиме и Нагасакија, па све до Багдада и Београда – незналицама демонстрирају масовно истребљење или трајно онеспособљавање деце једним простим притиском на дугме.
Зато су из авиона и малу Милицу, Бојану, Стефана, Дејана, Марка, Бранка, Ољу, Јулију, Драгана – све наше Беле Анђеле од шест, три, две и непуне године дана.
Не баве се Американци залуд науком. Њихови „хуманитарци“ су установили да је разорном садржају бомбе врло „учинковито“ додати нешто уранијума. Онда и оно у мајчиној утроби иде у прилог „колатералне штете“.
Захваљујући бројним „пријатељима“, Србија спада међу земље најнасељеније гробљима. „Поспремачи историје“ настојали су и тога да је растерете. У најновијем „хуманитарном“ рату чинили су колико год су могли. Гробља су претварали у кратере те, након киша, сада тамо имамо језера. А Срби измишљају како су им Американци непријатељи.
Манастири нарочито штете „демократском“ поретку. Уместо искорака напред, враћају у једанаести век. Како би помогли Србији, Амери су ангажовали агарјане, незаменљиве мајсторе – рушитеље и црквопалитеље.
Мора се признати да су Срби, осим што „измишљају“ непријатеље, „непогрешиво“ и непорециво истицали и своје пријатеље. Настојали да то пријатељство ознамене спомеником, натписом, и тиме овековече братство по оружју, судбини и жељи за слободом. Чим је избио Трећи „хуманитарни“ рат ови су похитали да Србију у то и увере. Међу првима који су се потрудили да се Срби што хитније бомбардују бејаше и не мали број оних из братског племена чију несрећу Срби и деле и осећају. Готово да не би „савезничке“ престонице – од Париза, преко Лондона до Вашингтона, одакле се нису огласили да се наша земља, растерећена деце, цркава и двехиљадугодишње заблуде, укључи у „демократски“ нови светски поредак – царство новца и интернета. О Француској да и не говоримо.
На једном од средишњих стубова Свете Грачанице, Срби су, у љубавном заносу, ископали четвороугаони прозор и уденули металну плочу. На њој натпис: France–Serbie, 1914–1918. Не би им жао што повређују староставну Зиданицу. Ни труда некадашњег фрескописца, а нити Светог архангела Михаила чију фреску нагрдише. Пријатељски им заклет не оста без награде. Ибер Ведрин нештедимице облачи понад Србије.
Мермерна плоча, поклон француског маршала Франше Д’Епереа, постављена 1923. године на северну страну југозападног главног ступца у наосу и при томе је уништен део фреско-декорације (Извор: Shutterstock)
Уништена гробља, посмртно унижени Срби
С друге стране стазе, до самог спомен-обележја српским јунацима у Првом светском рату, по доласку међународних снага нереда „никла“ је најжалоснија парцела на приштинском православном гробљу. Србе, уморене у становима или на улицама Приштине, па оне који су ненадано и учестало „умирали“ у приштинском Дому стараца, затим киднаповане па усмрћене далеко од своје куће (Милка Влаховић и њен супруг киднаповани су у Ратишу код Дечана 1998. године), Британци су заједно са својим штићеницима Албанцима, упркос молби приштинског пароха да дозволе њихову достојну сахрану, српске мученике, у пластичним врећама везаним жицом (понекад и без те вреће), просто бацали у црну земљу. Изнад главе су им, уместо крста, побадали лимену плочицу са штурим подацима исписаним масном бојом и албанском графијом. Понашање француског „амбасадора“, по изостанку пијетета према српским жртвама и по, с Албанцима удруженом, незаконитом вршљању на месту уснулих Срба, умногоме подсећа на безочност британских војника.
Фото: М. Рељић/Покрет за одбрану КиМ
Опрема: Стање ствари
(Покрет за одбрану КиМ, 14. 11. 2023)
Categories: Преносимо
Не знам колико пута још треба да се одрекну па да им ми, Срби, поверујемо….па да схватимо с ким имамо посла.
Писано 14.11.2023. г.
КОЛОНИЗАТОРСКА НАДМЕНОСТ И АРОГАНЦИЈА
На иницијативу француског амбасадора Оливијеа Героа и немачког амбасадора на окупираном КиМ, измештен је споменик српским војницима пострадалим у ратовима од 1912. до 1918. године, који се налазио у спомен парку на православном гробљу у Приштини, да би на његовом месту стајало спомен обележје, за које Французи сматрају да је прикладније и да боље осликава дух „нове реалности“ на КиМ.
На овом спомен обележју на француским, српском и албанском језику пише „Француским војницима палим на Косову“, а поред споменика се вијори француска застава.
Метохија се више не помиње, јер је и то у духу „нове реалности“ коју је наметнуо англосаксонски „Милосрдни анђео“ уз учешће тадашњих властодржаца у Француској и Немачкој.
Објашњење француских и немачких дипломата на КиМ је да је српски споменик измештен у склопу припрема за обележавање Дана примирја у Првом светском рату. Да ли то значи да су се након овог рата Французи и Немци, а и ми са њима, само примирили до неког новог рата?
Историја нас учи да је то истина, јер су Французи и Немци опет ратовали у Другом светском рату. Можда је за Французе боље да почну да славе Дан победе и да ставе тачку на овај део своје историје ?!
Измештање српског споменика у Приштини је спроведено без знања Епархије рашко – призренске СПЦ, која је једина надлежна да уређује спомен парк који се налази на православном гробљу.
Тако би требало да буде, али ароганција западних окупатора КиМ не поштује чак ни гробља, у духу „нове реалности“.
Е сад, да ли можемо да замислимо ситуацију да се Срби дрзну да уређују муслиманска гробља (мезарја) на својој територији, као што су то урадили Албанци у Приштини, у сарадњи са Французима и Немцима?
Да ли можемо да замислимо да Срби покушају да уређују француска или немачка гробља било где у свету, и да приде на њиховим гробљима истичу српску заставу ?!
Срби то наравно никада не би урадили, зато што то није у њиховој култури и зато што поштују култ предака – својих, али и других народа.
Од Немаца нас ништа не може изненадити, зато што су доказани вековни српски прогонитељи и отворени непријатељи.
Међутим, изненађује став Француза који се понашају као окупатори на КиМ, а у складу са својим колонизаторским менталитетом, при чему испољавају невиђену меру дрскости, надмености и ароганције, као што су то вековима радили у својим колонијама свуда по свету.
Није ли ово очит доказ да Француска сматра КиМ за своју колонију, у којој су дојучерашњи терористи и убице – локални Албанци, само колонијални управници за рачун западних компанија и ради њихових геополитичких интереса?
Шта је следеће што можемо очекивати од наших француских „пријатеља“ у духу „нове реалности“ на КиМ?
Да не заборавимо, Француска се енергично борила да тзв. Косово буде примљено у UNESCO, што им за сада није успело.
Француска се енергично залаже да тзв. Косово буде примљено у Савет Европе.
Француска је на обележавању 100 година да окончања Првог светског рата страшно понизила Србију, тиме што је застава тзв. Косова била истакнута у Богородичиној цркви у Паризу (као да су они учествовали у том рату ?!) уз заставе учесника тог рата, а током централне свечаности, на бини је одмах иза председника Француске Емануела Макрона стајао ратни злочинац Хашим Тачи, тада у улози председника тзв. Косова.
Председник Србије је тада стајао у публици преко пута централне бине!
Оваквим својим активностима, Француска – уз сарадњу са Немачком – очигледно спроводи покушај ревизије историје, која – онаква каква заправо јесте – није у духу „нове реалности“, па настоје да је препеглају и уподобе у складу са својом колонизаторском надменошћу и ароганцијом.
При томе, Французи се не либе да ударе и на своје ратне савезнике из два светска рата. Лако им је са Србима, који су више од 30 година под налетом западне „демократије“ и трпе покушаје преумљења ради наметања „људских права, демократије, мулти-култи“ и осталих благодати западне културе, које драстично, драматично и неповратно разарају западни свет, а претендују и Србима да наметну свој систем вредности и патолошки поглед на свет оличен у глобализму и сатанизму.
Французи су изгубили полигоне за вежбање колонизаторског менталитета у Азији, а све више их губе и у Африци, па су решили да над својом ратним савезницима – Србима вежбају своју колонизаторску надменост, тако што ће им преуређивати гробља и измештати споменике, за сада само на КиМ.
Ако се овај тренд настави, шта још можемо да очекујемо од наших ратних савезника и западних „пријатеља“ Француза ?!
Оно што је актуелно, Француска се уз САД, Велику Британију, Немачку и Италију највише залаже за независност КиМ и на сваки начин уцењује и врши притисак на руководство Србије да призна ову независност и de iure и de facto.
Међутим, ако би Србија пристала на ове уцене и притиске, тиме би била заокружена колонизација КиМ, са трајним измештањем КиМ из територијалног састава Србије.
Онда би били створени услови за несметан пријем тзв. Косова најпре у Савет Европе, па у UNSCO и на крају у УН, чиме би били створени услови да се средњевековни српски манастири и цркве на КиМ прогласе за „косовску културну баштину“, у духу „нове реалности“, и уз благослов учесника у Милосрдном анђелу, који је „умилосрдио“ Србе на КиМ, али и у остатку Србије.
У духу колонизаторског менталитета, можда након тога наши отворени непријатељи Немци и „пријатељи“ Французи реше да почну да измештају српске споменике по гробљима и у остаку Србије, а не само на КиМ ?!
Где ће бити граница колонизаторске надмености и ароганције према Србима?
Неће бити ове границе, све док траје окупација КиМ, али и док се колонизатори не уплаше за своје споменике у својим државама. Онда ће нас опет позивати за савезнике, када неко почне да претура по њиховим гробљима и да качи своје заставе тамо где им није место.
Србима остаје још једна горка опомена да на западу немају искрених пријатеља и да морају да збијају редове да би се одбранили од окупације и колонизације од стране „демократа“ са запада који се куну у демократију, људска права и владавину права, али се не одричу колонизаторског менталитета, уз који иду дрскост, надменост и ароганција.
„Могу шта год хоће, али не могу и докле хоће“, зато што су Срби више пута били окупирани, губили су државе и делове територија, али су увек изнова васкрсавали.
Амин
Слободан
На српском православном гробљу у Приштини су крајем осамдесетих година тадашње српске власти обележиле и оградиле место на коме није било никаквих назнака да се ту налази гробница. Не знам ко је после Другог св. рата уклонио претходно обележје, али се сећам да се на том месту налазила рупа из које су извиривале кости, за које сам мислила да су животињске. Е сад, верујем да Французи не би дозволили да њихови војници почивају у необележеним гробницама, па ме чуди како су се то изненада коварнули или пак сазнали да баш на том месту леже остаци њихових бораца. Или, како ми се чини, остатака њихових војника и нема, али ваља српске кости назвати француским. За почетак.
Схватите једном: да је наше савезништво са силама Антанте било као данашње савезништво Украјинаца са НАТО-пактом. Или смо за Антанту били неки Гурке и Непалци. Сва наша корист од тог савеза била је да изгинемо за енглеско-француски интерес, а после рата су се уплашили наше снаге, па нас венчали са католицима.