Према подацима из табеле можемо сазнати да су наши преци били у просеку високи око 170 сантиметара. Можемо рећи да су били мање гојазни од садашњих, да су им кичме биле правије, рефлекси много бржи…

Мирослав Здравковић

У Статистичком годишњаку Kраљевине Србије за 1905. (издатом у Државној Штампарији Краљевине Србије 1907. по цени од 10,50 динара и 10,50 frans) на страницама 714 и 715 дати су детаљни подаци о регрутима (тада рекрутима) према висини у сантиметрима и обиму груди, и по пуковским окрузима.

Према подацима из табеле можемо сазнати да су наши преци били у просеку високи око 170 сантиметара, при чему је медијални (у односу на кога је по 50% више и ниже) био висок око 169 сантиметара.

Међу 16.821 регрута нижих од 160 сантиметара било је 832 и они су учествовали са 4,94% у укупном броју. Међу њима, нижих од 154 центиметара било је 15 а тројица су била нижа од 150 центиметара.

Виших од 180 сантиметара било је 638 и учествовали су са 3,8% у укупном броју регрута. У томе је виших од 190 било 23 а највиши међу регрутима није био виши од 195 сантиметара.

Неки садашњи младић од 19 година висок 195 сантиметара могао би да испред себе сагледа замишљене претке као много ниже од њега и упоредиве са савременим дечацима у узрасту од око 13 година.

Обим груди наших предака (популарно „Србијанаца“), износио је у просеку око 82 сантиметра, где је 95% имало обим између 79 и 88 сантиметара.

Један регрут је имао обим груди више од 99 сантиметара и из табеле се може пронаћи да је то био младић из вароши Чачка, а на основу највећих обима прсију по пуковским окрузима.

Мирослав Здравковић: Преведени у православље 1896-1908. године

Највиши регрути, по 194 сантиметра висине били су из села у Чачку и Ћуприји (претпостављам Моравска дивизија, обухвата и Јагодину и Параћин – М. З.), по 193 су били у селима у Ваљеву и Браничеву, а по 190 били су још у селима око Београда и Пожаревца.

Највиши регрут из вароши био је висок 190 сантиметара и био је из Ваљева.

Најнижи регрути имали су 151 сантиметар и били су из вароши Књажевац и из села око Ваљева.

Просечна висина варошких регрута била је 172 сантиметра а сеоских 168 па је укупна просечна износила 168, јер је тада 85% становништва живело у селима.

Највиша просечна висина била је у Чачанском пуковском округу (174), па у Ћупријском и Браничевском (173) док је најнижа била у Врањском, Нишком и Књажевачком (у свима по 169 сантиметара).

Осим што су у просеку били виши, варошани су имали и већи просечан обим прсију (85) од сељана (82).

Највећи просечан обим прсију имали су Чачани (89 сантиметара), а најмањи Ужичани и Ваљевци (по 80 сантиметара).

Како су наши преци изгледали стасом у односу на данашње регруте? Њихови подаци су нам познати, а какви су данашњи не знамо.

Можемо рећи да су били мање гојазни од садашњих, да су им кичме биле правије, да су им рефлекси били много бржи…

Categories: Не само о економији

Tags: 1905., Мирослав Здравковић, Србија, регрути, статистика