Према проф. Хиберту пет је основа моралности – брига наспрам бола, праведност насупрот варању, лојалност насупрот издаји, поштовање ауторитета насупрот субверзији и светост/чистота насупрот деградацији
Извор: ИЕС
Институт за европске студије 16. марта 2023. године организовао је предавање „Десница vs. левица, моћ vs. присуство: морални темељи политике“ др Дениса Хиберта, некадашњег професора на Универзитету у Манитоби (Канада) и бившег председника Хришћанске социолошке асоцијације. Професор Хиберт познат је научној јавности као аутор књиге Рационалност, смерност и духовност у хришћанском животу (2020), али и по уредничкој позицији у међународном научном часопису Journal of Sociology and Christianity. Такође, др Денис Хиберт уредник је и зборника радова Међународни приручник за социологију и хришћанство (2023, у припреми угледне издавачке куће Routledge).
Политичка поларизација доста утиче на савремена друштва. Идеолошки центар је колабирао. Како примећује проф. Хиберт, расте и партијска и страначка антипатија. Линије поделе постале су врло чврсте пре свега у Северној Америци на секуларно, религијско, етничко, урбано и рурално крило друштва. Оваква поларизација праћена је и кризом демократије и успоном популизма. Процеси поларизације нису текли паралелно у Европи и Сједињеним Државама. У Јужној Европи она се одвијала од 1950. до 1980. године, а поларизација у Сједињеним Државама је нагло порасла од 1980. Супротно томе, стабилно стоје нордијске земље у погледу политичких подела. Према истраживањима до којих је проф. Хиберт дошао и Европа је више политички подељена, али је и мање толерантна. Грађани Србије, Пољске, Турске, Мађарске и Русије према испитивањима која су спроведена пре више од деценију сматрали су да су њихове земље изузетно политички подељене. Међутим, у последњим истраживањима Србија је мање поларизована него пре 10 година. У Сједињеним Државама од 1994. до 2022. и међу републиканцима и међу демократама је велики пораст међусобног неповерења и антипатије. Међутим, и неповерење политички неопредељених грађана подједнако расте у односу на обе доминантне парије у Сједињеним Државама. То неповерење потиче од око трећине гласача (27% гаји неповерење према обе партије).
Са предавања проф. Хиберта (Извор: ИЕС/Снимак екрана)
Током предавања професор Хиберт истакао је утицајно дело Џејмса Дејвисона Хантера о културним ратовима. Религија показује да унутар верујућих заједница постоји сарадња међу традиционалистима свих деноминација, а да се мање сарађује са прогресивцима и либералима који су припадници исте заједнице. Ортодоксни су они, сматра професор Хиберт, који истину посматрају као трансценденталну и непромењиву. Прогресивци јесу, пак, они који верују у контекстуалне истине и њену промењивост. На трагу друштвених кретања из претходне деценије Џејмс Дејвисон Хантер написао је и нову књигу под називом Vanishing Center of American Democracy у којој је наставио пређашња истраживања.
У подели левица и десница, Денис Хиберт је покушао да пронађе начине да ова два пола дефинишу следећи северноамеричко искуство. Основне линије поделе јесу по питањима система вредности, поделе богатства и моћи. Конзервативци покушавају да сачувају поредак што има корена још од Француске револуције. У економском погледу, десница се залаже за очување капитала и за приватну иницијативу, а левица за регулативу привреде. У моралном погледу десница се ослања на концепте родне хијерархије, приватно образовање, боре се против абортуса, истополних бракова. Насупрот њих, либерали су левица, заједно са прогресивцима. Међутим, подела може бити и према друштвеној, економској слободи и владиној контроли. У том погледу либертаријанци су противници ауторитараца. Десничари су више окренути ка прошлости и они верују у моралну сигурност, више него у рационалну ситуацију. Левица је махом космополитска, за миграцију и глобализацију, сматра проф. Хиберт.
Са предавања проф. Хиберта (Извор: ИЕС/Снимак екрана)
Реферишући се на студију Џонатана Хајдта Righteous Mind у којој је анализирана морална основа политичких подела, проф. др Хиберт унео је у своје излагање и питање моралности. Кроскултурална сличност нарочито је важна антрополозима који су установили да постоје одређене универзалности у културама широм света у погледу морала. У науци постоје различита тумачења. Еволутивна психологија пита се одакле морал потиче, а један од аргумената јесте да је морал у основама нашег бића због личног искуства. Други аутори покушавају да одбаце рационалистичке теорије морала што се пре свега односи на Пијажеа и његове теорије о развоју когнитивности. Критичари Пијажеа тврде да је морал емотиван, а не рационалан. Потпуно различит приступ јесте онај о моралном плурализму. На трагу овог становишта поједини аутори говоре о родном карактеру моралности- жене имају другачију моралност од мушкараца. Посебна група аутора инсистира на социјалној интуицији будући да се говори о значају инстинкта у одређивању моралног и неморалног. Дакле морални судови су брзи, нерационални и емотивни, а морално резоновање је везано за post-hoc рационализацију.
Према Хиберту пет је основа моралности – брига наспрам бола (чувати се бола бранећи друге), праведност насупрот варању, лојалност насупрот издаји унутар групе (снажна улога осећаја припадности), поштовање ауторитета насупрот субверзији (поготово важно због хијерархије и традиције) и на крају светост/чистота насупрот деградацији. Посебна шеста јесте слобода насупрот опресији. Брига и праведност су индивидуални, а лојалност, ауторитет и светост су повезани. Либерали и прогресивци се окрећу бризи и праведности, али мање традицији. Либерали су за слободу, бригу, праведност, а јако ретко брину о лојалности, светости и другим аспектима моралности. Конзервативци се ослањају на свих 5 моралних критеријума. Најважнија вредност конзервативаца је очување институција и морала заједнице. Либертаријанци највише брину о слободи, а мање о праведности. Конзервативци су повезани са осећајем страха и због тога су склонији деловању. Осећај казне у вези је са ауторитетом, лојалношћу и чистотом и због тога су конзервативци склонији кажњавању од либерала у погледу правде. Ароганција и хостилност, ауторитарност, међугрупна насиља, генерално окренутост ка насиљу су битни елементи у погледу лојалности, чистоте и ауторитета. У спољној политици се то уочава пре свега у агресивном приступу и интервенционизму у другим земљама. У погледу људских права ауторитет, чистота и лојалност не корелирају са људским правима. Конзервативци се повезују у групи (bonding), а либерали премошћавају различите групе (bridging). Конзервативци према појединим ауторима имају предност над либералима због тога што имају равномерни распоред моралног приступа у односу на либерале који су на два поља. Џејмс Дејвисон Хантер је у делу „Променити свет – иронија, трагедија и могућност хришћанства у позном модерног свету“ ламентирао због политизације свега и због тежње за политичком моћи. Хришћанска десница покушава да брани поредак који је угрожен. Такве појаве су у протестантизму Трамп и Болсонаро, а слично је и у римокатоличанству, али и православљу (где је Путин, према мишљењу проф. Хиберта, симбол тог кретања). У актуелном контексту постоји снажан утицај ресантимана (фрустрације, хостилности) који би требало да буде усмерен на супротну групу. Међутим, постоје и хришћанске организације које су помиритељске и које покушавају да спроводе праведност уз одсуство насиља.
Петар С. Ћурчић,
истраживач-приправник,
Институт за европске студије (Београд)
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Оставите коментар