Почео је парастос изгинулим Србима. Истог момента, не скидајући капе, са овог мјеста на отвореној сцени удаљили су се присутни официри ЈНА. Отишли су у оближњу хладовину да посматрају церемонију
Плава гробница код острва Видо (Фото. Никола Тркља)
Мој живот у иностранству
Затекао сам се у Хиландару у вријеме одржавања јубилеја 70 година од пробоја Солунског фронта 1978. године.
Отац Никанор дао ми је да на Крф однесем инсигније (свијеће, вино и жито) потребне за помен. У оваквим приликама из Хиландара су ово редовно слали грчком митрополиту који је служио помен.
На Крфу сам се састао са другарима из Швајцарске и Њемачке који су као и ја били чланови тада веома активне секције „Друштва за чување споменика и неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918”.
Острво Видо (Фото: Никола Тркља)
Заједно са посјетиоцима и десетак часних старина, учесника славне битке који су стигли из Београда, укрцали смо се на брод за острво Видо.
Када се са брода изнад Плаве гробнице огласила срцепарајућа сирена, стари солунски јунаци бацили су са палубе вијенац њиховим друговима који почивају на дну мора. Гојко Шантић је рецитовао песму „Стојте галије царске” и није било душе која није пустила сузу.
Централна прослава је уприличена на Крфу. Стигле су високе савезничке делегације: Грчке, Енглеске, Француске, Америке и Југославије. Југословенску делегацију је предводио предсједник Скупштине СФРЈ са неколико генерала ЈНА.
По протоколу прво су положени вијенци.
Спомен костурница, острво Видо (Фото: Никола Тркља)
Придржавајући један другога, на платоу подигнутом за ову прилику, стајали су наши стари солунски ратници на врелом сунцу у њиховим традиционалним одијелима.
У тренутку када су на плато изашли свештеници пала је команда и сви војници постројеног одреда грчке војске скинули су капе. Почео је парастос изгинулим Србима који овдје почивају.
Истог момента, не скидајући капе, са овог мјеста на отвореној сцени удаљили су се присутни официри ЈНА. Отишли су у оближњу хладовину да посматрају церемонију.
И тужна и ружна слика!
Унутрашњост спомен костурнице, острво Видо (Фото: Никола Тркља)
Сем старих солунских ратника који су тада имали по 90 година и једва стајали на својим ногама и неколико нас „гастарбајтера” пристиглих из западне Европе, нико од бројне српске делегације није показао елементарно достојанство током молитвеног чина.
После смо се окупили у хотелу и сити испричали са јунацима из Великог рата.
Тада сам први пут сазнао за неке, данас опште познате истине о статусу и третману Солунских ратника које су некадашњи ратни непријатељи, докопавши се положаја и утицаја у новој држави поспрдно промовисали у „солунаше”. Сједили су сами јер су се њихови пратиоци размилели граду у шопингу.
Српска кућа, Крф (Фото: Никола Тркља)
Била им је то згодна прилика да се набави нешто од дефицитарне робе попут зејтина, детерџента или кафе које није било у продавницама у Југославији.
Ми смо причали нека своја животна искуства а мени је у сећању посебно остала прича љекара Тихомира Пантића, школског друга српског патријарха Германа.
Током мог педесетогодишњег странствовања и печалбарења, ова епизода на Крфу ми је једна од најтужнијих успомена.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Више него довољан разлог, да нам се догоди оно што је после уследило
– ратови 1990-1999.
Ни данас ситуација није боља што се тиче дужног поштовања режима
према ратницима 1999. у Србији.
Борачки статус са припдајућим правима никакав, слично солунцима после
рата у Краљевини СХС, Краљевини Југославији.
За њих никада довољно пара у буџету, а за непријатељске НВО и педере
пара мора да буде.
За стадионе пара има, а за борачке станове – пара нема?!
титићи, нарочито србски увлакачи, су над србима починили страховиту пошаст.
и данас се србима то догађа, тј. врши се поробљавање преко комуњарског накота!
Slicnu atmosferu sam zapamtio, boraveci na Krfu gde sam sreo neku grupu SPS-ovaca. Tamo smo se nasli jer smo morali napustiti Hilandar zbog cuvenog Milosevicevog „desanta“ na manastir. Valjda smo prefstavljali neku opasnost. A onda – razulareni aktivisti, kojima smeta svaki patriotizam. I miris tamjana, naravno.
Године 1978. у Јозефштату (бивши Београд) председник „Скупштине СФРЈ“ је титоиста Драгослав М. Марковић, стриц поглавнице јозефштатарских титоиста Мирјане М. Марковић и прастриц доглавнице монтенегринских усташа Марије С. Милошевић, док врховни командант „ЈНА“ је Јозеф Броз, австроугарски фелдвебел одликован за агресију на Краљевину Србију и геноцид над србским народом у Подрињу и Мачви 1914-1915.
Титоисти су црвене усташе!
Ne vidim ništa sporno, delegacija se nije distancirala od Solunaca već od crkvenog obreda.
Postoji razumevanje izmedju pokolenja koja su izgurala prvi i drugi svetski rat, na kraju krajeva i najbolji domaći film sa tematikom Prvog svetskog rata – Marš na Drinu je i snimljen za vreme socijalizma kao što je i pitanje boračkih prava Solunaca rešeno u istom periodu.
Uprkos različitim društvenim uređenjima ne postoji vrednosni jaz između boraca Prvog i Drugog svetskog rata:
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=JXE_NajH0xk?version=3&rel=1&showsearch=0&showinfo=1&iv_load_policy=1&fs=1&hl=sr-RS&autohide=2&wmode=transparent&w=700&h=394%5D
Ono gde jaz postoji je danasnje kilavo pokolenje bogomoljaca i ikononosaca koji se iz nepoznatog razloga smatraju vrednosnim naslednicima Solunaca a koje ni ne zna šta je sloboda niti je sposobno da se bori za nju već slobodu izvode preko težine popovskog novčanika i bogatstva njihovog voznog parka, pa svako uređenje u kojem pop nije podmiren za šest generacija doživljavaju kao carstvo Lucifera lično a najgore ropstvo im je slatko sve dok pop ima u se na se i poda se. “Uspele” litije u Crnoj Gori su najbolje svedočanstvo mojih reči ovde napisanih.
Знате како се каже: од човека може постати комуниста, али обрнуто никад. Најгори људи, олош и талог свог народа.
@NickTheBlack
Остави дрогу, враг је попио 🙂
не знам колико овом човеку може да се верује.1978 у радњама је било и детерџента и кафе,дефицитарне робе није било.Знам да сам као клинац гледао неки филм о Титу ,где он на путовању спушта венац у Плаву гробницу.Знао је он да подиђе Србима.И где се сад сети 45г. касније?
@NickTheBlack
“Uprkos različitim društvenim uređenjima ne postoji vrednosni jaz između
boraca Prvog i Drugog svetskog rata:“
У Првом рату није било братоубилаштва, а и Другом крви до колена,
па је Ваша горња опаска непримерена.
Солунци нису стрељали партизане/комунисте, а ови су побили
многе, у миру, после рата, као идеолошке противнике и
“непријатеље народа“, док њихова борачака права као Солунаца
нису изједначена са правима партизанских бораца.
Поступак војне делегације официра ЈНА је крајње невојнички,
нечастан, некултуран, неваспитан, бедан и одвратан.
Тако никада не би урадили као војна делегација да су били
на неком страном војничком гробљу, јер би тиме увредили
домаћина и изазвали дипломатски скандал, а Солунце су
ладно заобишли (“препишкили“), као последњу рупу на свирали.
Ово се посебно односи на оне официре, Србе, који су
имали на том гробљу некога од својих предака, ал` ме
не чуде поступци официра других националности.
„У Првом рату није било братоубилаштва, а и Другом крви до колена,
па је Ваша горња опаска непримерена“:
Eh Dragane, da je meni na gotovs neko prinosio šta da čitam kao ja sad Vama:
https://ibb.co/5RhcjDg