Када би при сваком подизању дуге цеви на народ на Косову и Метохији сви такозвани интернет ратници истакли свој револт, сигурна сам да би ствари биле посве другачије
Цркве и манастири на КиМ (Извор: ФБ страница Љубице Кубуре)
Наша традиционална свест о заједништву у целости је била испуњена том давнашњом Косовском битком, која је имала пре свега “акциону улогу и мобилизациону снагу”, и која је представљала основ и водиљу свих наизглед унапред изгубљених борби за ослобођење.
Након 1918. године, наш народ је почео да губи тај кохезивни елемент свог идентитета, јер је “праотачка земља била ослобођена”.
Данас је проблем знатно тежи.
Љубица Р. Кубура (Извор: Лична архива)
Радило се систематски и плански деценијама да се ово питање повеже са најгорим друштвеним талогом од кога је сваког моралног и мислећег човека срамота, па када загрми “Косово је српски Јерусалим”, ова истина не стигне ни да одјекне у свести, а да се већ на улицама не појаве “ружни, прљави и зли” како би присвојили народни бунт због ове важне теме и како би све будуће борбе биле унапред изгубљене због потоњих болних идентификација.
Они који ни сопствену част не могу да одбране, а камоли нешто друго, подваљују у континуитету већ истрошени аргумент да сви који маре за јужну српску покрајину морају лично да је бране, како би се они пустили на миру да своју децу усмеравају ка бољем животу, неоптерећеном стигмом ретроградности и затупљености. Том логиком мораћемо да бранимо педаљ по педаљ ове напаћене земље, док нас скроз не распарчају, а они ће за то време махати лажном заставом из 1835. и певати “Востани Сербије”, само без спомињања Бога и у границама које им одговарају.
То су исти они људи којима су жртве искључиво деца из Рибникара, а не и Младеновца и којима фотографије деце што у Косовској Митровици спавају под сиренама, нису важне, јер су наизглед туђа одговорност, па самим тим и брига.
Нисам ја интернет ратник, то одмах да буде јасно, али непрекидно пишем о овој теми јер ово и јесте једно од поља на којем показујемо да нам је она важна.
Када би при сваком подизању дуге цеви на народ на Косову и Метохији сви такозвани интернет ратници истакли свој револт, па из било ког разлога и мотива, сигурна сам да би због демонстрације значаја које ово питање за нас има, ствари биле посве другачије.
Више од шок бомби и сирена боли тишина.
Јер је и смрт тиха, кад једном дође.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Љубице Кубуре)
Categories: Преносимо
Omamljeni smo i jos uvek zatrovani parolom „EU nema alternativu“, sifrom nase propasti.
Taj ko je smislio, znao je sta radi!
Да… Само је госпођа (или …-ица) писачица могла ово да каже и на разумљивом српском језику. Да нас (обичне смртнике) не онесвешћује егзибиционистичким реторичким рингишпилом. Изузев, ако свој текст није наменила само за „посвећене“!?
С обзиром да је извор „Фејсбук“, све је могуће.
„Када би при сваком подизању дуге цеви на народ на Косову и
Метохији сви такозвани интернет ратници истакли свој револт,
па из било ког разлога и мотива, сигурна сам да би због
демонстрације значаја које ово питање за нас има, ствари
биле посве другачије.“
Револт наспрам дугих цеви је – бајка.
Само дуге цеви наспрам дугих цеви решавају проблем КиМ.
У ситуацији остати ил` нестати само револт, без дугих
цеви, је капитулација и предаја.
А то чека спољни и унутршањи непријатељ, оличен проза-
падном позоцијом и опозицијом и њиховим симпатизерима.
Ако могу мигранти у земљи Србији, на северу Војовидне, да
користе дуге цеви у међусобном разрачунавању, зашто их
не би могли користити и Срби на КиМ за одбрану живота
својих породица.
Нема слободе без крви!
То је пказао и Кнез Лазар на Косову 1389.
Наспрам ДУГИХ турских копаља није истурио “РЕВОЛТ“, већ
ДУГА србска копља и показао како се брани слобода.
U mom okruženju, a krećem se na liniji Šumadija – Beograd, 7 od 10 ljudi boli uvo za Kosovo. Argument je uvek isti i jednostavan „oni ljudi sa Kosova su sve prodali i obogatili se“.
Odmah da kažem ima istine u tome i svaki rat ima profitere. Ali to ne pokriva licemerje i malodušnost.
Ti koji nebi ratovali za Kosovo nebi ni za Rašku i za „sve do Niša“ kako Albanci prete. Oni bi iz zone, ne konfora nego odsustva ugroženosti, spokoja bezbednosti, izašli samo kad neprijatelj dođe na njihov prag. Ali tad će biti kasno. I svuda po Srbiji će biti kao što je sada na severu Kosova.
A zašto ti ljudi vide samo te koji su dobro prodali svoju imovinu – pa zato samo što ih pare i materijalnog jedino zanimaju pa samo to i vide. Ali ne vide one kojima je imovina i danas posle 23 god oteta, koji žive po budžacima, kolektivnom smeštajma i ko zna gde. A 8ni su najmanje 3/4 većina raseljenih.
Na kraju, sada ti ljudi i prodaju zato što nisu ništa prodali do 1999, a kad je država povukla vojsku policiju, ostavila narod na milost i nemilost zarad mira u ostalom delu zemlje – kako nekom zamerati što je prodao sviju imovinu koju mu svakako neko drugi već koristi…
Srbi na severu Kosova ništa nisu prodali, i oni si ostavljeni, a već vidim kako će i njih pozivati i nazivati Kosovarima kada i oni krenu da odlaze i prodaju imovinu koja nije samo to jego nešto u šta je utkan čovekov život
@Ганимед@
„Они који ни сопствену част не могу да одбране, а камоли нешто друго, подваљују у континуитету већ истрошени аргумент да сви који маре за јужну српску покрајину морају лично да је бране, како би се они пустили на миру да своју децу усмеравају ка бољем животу, неоптерећеном стигмом ретроградности и затупљености.“
Који део ове бриљантне мисли није јасан, Ганимеде?
Зар ћемо да се делимо и по ерудицији? Образовању?
Одличан став, Љубице!
2
Ova bitka, ne za Kosovo, nego za Srbiju je izgubljena 5 oktobra 2000 god. jer su Srbi hteli da budu deo Evrope, prodali čast, priklonili se onima koji su nas do juče ubijali sa nadom da ćemo živeti kao oni, ali smo se prevarili.
Da sad imamo VJ sa tri armije i 100 000 vojnika, plus rezerva prvog poziva od još 200 000 vojno obučenih ljudi. Druga bi pesma bila, nema te sile koja bi nas napala i pretila jer ovaj prostor i ne vredi toliko da Nato ili bilo ko šalje tolike snage.
Ovako, krenu li Rusi na Odesu Nato će sigurno ka ušću Save u Dunav. Ne treba im vojska, da na mesec dana njihovo visočanstvo strani investitori zatvore sve te fabrike sa šrafciger radnicima mi smo kolabiralali i kapitulirali.
Na ljubljenom evropskom putu, za koji se ovaj narod ipak opredelio, nemojmo se lagati – ostali smo bez suvereniteta. I sada drugi odlučuju šta će biti s nama. A i imajući u vidu da su to sve vekovni neprijatelji pravoslavlja, slovenstva, Srba / Rusa možemo samo da očekujemo ono što je već i bilo 1914, ili 1941 ili uvek kad su nas mogli dograbiti.
Ako bi se vratili kosovskom zavetu, svetosavlje, verujem Bog bi nam pomogao ali za sad nema naznaka jer je i Crkva, bivša Pećka a sadašnja Beogradska patrijaršija na evropskom putu koji se zove Ekumenizam. Tako da nam ostaje da se one nebeske Srbije radi, nadamo milosti Božijoj