Срби у Србији, Српској, Црној Гори, Македонији и где год да су, морају да признају себи да смо дотакли дно и да са дна ваља кренути у уздизање и јачање
Извор: Фејсбук страница Владана Вукосављевића
Десило се и то.
Север Косова је пао. Окупирале су га терористичке УЧК снаге уз пуну подршку Запада.
У преосталом делу Србије који није под војном али јесте под политичком окупацијом, претежно влада бестидно и рајетинско ћутање.
Пре свих и пре свега колаборационистичка власт, али и двоглава опозиција, прозападни хилјугенд и сека Персе из тзв. патриотског блока, сви заједно корумпирани, уцењени, безидејни, ушкопљени, покварени, неискрени, национално неодговорни и неспособни, ћуте или нејасно мумлају јурећи сопствени реп, као пустоглаво куче.
Срби у Србији, Српској, Црној Гори, Македонији и где год да су, морају да признају себи да смо дотакли дно и да са дна ваља кренути у уздизање и јачање.
Владан Вукосављевић: Мучно одумирање српске државне идеје и тужни силазак Срба са историјске сцене
Прво у брзо рашчишћавање корова титоизма и западног неолиберализма и одбацивање ЕУ утопије, а затим у мукотрпни просветни и културни препород, истовремено тражећи само корисна стратешка савезништва у новом светском поретку који настаје.
Или тако или пристати на поновно падање у таму вишевековног ропства.
Нажалост, ово друго данас делује изгледније…
Стоп и насиљу над истином
Власт и ОРГАНИЗАТОРИ протеста љути су противници само у оквиру истог референтног система, али не и изван њега.
Тај систем направиле су САД и Квинта и његов смисао је да уништи сваки разуман српски државни интерес на Балкану и да српски народ држи на рубу историје, као сужња у ланцима.
Извор: Фејсбук страница Владана Вукосављевића
Коначно и потпуно одвајање КиМ од Србије (и то уз пуну сарадњу наше државе), изоловање и дављење Српске, афирмисање монструозне измишљотине о „геноциду“ у Сребреници, удаљавање Србије од Русије, постепени улазак у НАТО, свеобухватно економско поробљавање и преумљивање народа кроз злокобни инжењеринг над просветно-образовним системом и културним обрасцем, неки су од најважнијих циљева те агенде.
Уз различита довијања, трикове, куповину времена и отровну демагогију, и власт и прозападна еврофанатична опозиција, свака на свој начин и својим стилом, раде на остваривању тих циљева.
Они су дакле противници који се боре за наклоност истог господара, гладијатори у арени у којој их са галерије осионо гледају амбасадори Квинте и одређују им политичку судбину покретом палца. Зато нема приче о насиљу над Србима на КиМ, зато уместо српских, све више доминирају заставе ЕУ и геј покрета, зато се политичари крију иза глумаца и индивидуалних страдалника.
Vae victis!
У својој спољној форми и закулисним циљевима, протести су покушај преваре и замене извршилаца западних намера, а у суштини су манифестација потенцијала, али и збуњености и мањка лидерства код патриотски опредељене већине.
Део опозиције које такве вредности заступа, делује запрепашћујуће изгубљено и немоћно. Разлоге за то тешко је правилно до краја разумети.
Време ће, као и увек, донети неку динамику и расплете овог Гордијевог чвора, важно је да свако даје какав-такав допринос ономе у шта верује.
Владан Вукосављевић (Извор: Лична архива)
Здрав патриотизам је и даље највећа снага у овом народу, али то треба непрестано доказивати.
Такав је дух времена.
Биће нам како заслужимо.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Владана Вукосављевића)
Categories: Вести над вестима
Postovanje za g.Vukosavljevica
Изванредан текст!
Хвала г. Лазићу
Mozda ste vi dotakli dno, jer posle desetak godina u vlasti ostaje samo da drugima gusite nadu i pouzdanje. Ovde borbe traju vekovima i nikada nismo izgubili niti se obrukali… Vreme ce pokazati. Istina o svemu uvek ispliva.
Господин Вукосављевић би заслуживао поштовање (са оним што сада говори се мање, више може сложити сваки родољуб) да није оне ситне ствари, његовог не само чланства него и министровања у машинерији лажи и деструкције модификованих радикала. Мало је превише (лицемерно) да он некоме спочитава корумпираност када је сваком за грамом политичке памети било на самом почетку јасно чему служи препакивање до тада буквално „недодирљивих“ радикала и њихово довођење на власт. Хајде да узмемо да му из неког разлога то тада није било јасно али у периоду 2016-2020 је то већ био не један него крдо слонова у дневној соби (које он није видео). Некако не могу да поверујем у толику наивност одраслих и обавештених људи.
Seka Perse? A vi tu ne pripadate? Hmm.
Ех, да ли икада доћи дан да у Србији овакав човек постане министар?
Дно нисмо додирнули а и нећемо док 95% мисли о у се на се и пода се. Осврните се колико људи око вас размишља само о томе где ће и како на летовање.
Од када су маестрално схватили да аутентичне револуције могу да подигну само гладни ови су попут већине у западном свету проценили да народ треба држати само мало изнад воде тек да се не удави тј мало изнад границе егзистенције уз ситно корумпирање на овај или онај начин. У српском случају то је 300-500 еура плате зависно од места живљења а од Јовањице, мотања каблова и распродаје националних ресурса то може да се исплаћује следећих 100-тинак година. Ако томе додамо колико смо се ко народ дехристијанилизовали, онда ред ријалитија и пар килограма друштвених мрежа и тик токова за залуђивање и губљење времена бојим се да колико год да је до дна (мало или много) шансе да се ногама одбијемо и кренемо на горе практично не постоје.
Можда једино ако Бог још увек има неке планове са нама Србима па се деси неко чудо по Божијем провиђењу – што се нас самих тиче пиши пропало. После пет недеља проведених по српским земљама јасно ми је да ни „старци са Ртња“ овде не могу да помогну.
Но не бојте се БОЉЕ БИТИ НЕЋЕ!
Извињавам се због тешког песимизма ја искрено мислим да је то ипак само реализам.
@bane
Поштовани Бане, не престајем да се смејем на Ваш коментар…
Фала богу и јајарству, још увек чувате касапина, вешача, МАСОВНОГ убицу Србадије, његове сараднике и сарадникиње! Нико не изњедри, што србија, може.
Собом
Собом
Бити
Живјети
Не крити
Право
Исправно
Собом
Усправно
Диши
Вјеру
Прескочи
Вечеру
Себе
Дај
Никад
Не продај
У Небо
Гледај
На се
Не дај
Момчило
Похвала Стању Ствари што враћа на почетак текст Владана Вукосављевића.
Раније су га многи нападали, јер је као министар био у прилици да нешто учини, а није учинио ништа.Они који су га бранили добили су значајан број негативних поена. Чињенице сведоче овако.
Као министар културе он је учинио прави потез,па и подвиг, када је .ангажовао водеће лингвисте да заједно са министарством сачине предлог новог закона о језику иписму. То је био толико добар заокрет према ћирилици да је било немогуће и његово изгласавање, а камо ли спровођење. Примио је на разговор и људе из удружења за одбрану ћирилице, који су имали позитивно мишљење о предлогу, а замерили су само то што њиме ћирилица није именована јединим српским писмом. Он је рекао да у том тренутку то није могуће, а вероватно је добро проценио да би то одбили и лингвисти и председник државе.
Био је у праву, јер и без прихватања примедбе од стране удружења предлог је чекао четири године да изађе пред посланике, и на крају никад није ни изашао. Уместо тог предлога изгласан је закон по вољи председника, који је срамота за сваког школованог Србина.
Министарство за културу са почетка овог века је уважило став удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад, па је захваљујући понајвише помоћнику министра културе мр Браниславу Брборићу питање писма изнето на референдум за Устав 2006. ,на коме се народ изјаснио за ћирилицу као једино писмо уз српски језик. То је било могуће зато што је ондашњи министар Драган Којадиновић уважио став Брборића, а све би ипак пало у воду да председник Владе није био проф.др Војислав Коштуница.
Па упредимо то са стањем кад је министар за културу био Владан Вукосављевић. У његово време председница Владе је била Хрватица, а председник државе Александар Вучић који никада није ни поменуо уставни пропис о језику и писму, а камоли да је обећао његову примену.Али јесте јавно рекао да је „наша и латиница“.
Или, упоредимо Вукосављевића са данашњом министарком културе, која као и председник државе никад није поменула уставни пропис,али је следила председника и речима да је наша и латиница.
Сада и ово: могу ли критичари Вукосављевића наћи макар један пример да се неки министар дрзнуо да поради нешто за националну ствар, каоштоје то покушао Вукосављевић.
Не знам шта је све Вукосављевић радио, а шта није урадио, али ако је судити по ћирилици одајем му највећу захвалност. Да није можда требао бити још радикалнији, па да одмах буде избачен из Владе.То не би ималиникаквог одјека у јавности, а он би био јуначина без могућности да било шта учини на државном нивоу.
Упоредимо сада њега и Ломпара, који ужива огроман углед и код елите и код коментатора. Овај је показао да га баш брига за ћирилицу, кад јој је у својој дебелој култној књизи „Дух сампорицања“ посветио укупно две реченице, којима се изјаснио за два српска писма,што значи за хрватску латиницу.