Владан Вукосављевић: Мучно одумирање српске државне идеје и тужни силазак Срба са историјске сцене

Сад је већ потребно право мало чудо да се ти процеси прекину и преусмереЗа утеху је да се и чуда понекад дешавају

Извор: Фејсбук страница Владана Вукосављевића

Увек исто, већ виђено.

Као једна од епизода неке безброј пута репризиране лоше серије.

Празнословље, шмирање, патетика, фразе, предвидиви бескорисни наративи, непомињање главног кривца, вазална снисходљивост, лажна одлучност, „сад овако АЛИ ако они оно, е онда ће да виде…“

Извор: SrbijaDanas

Игроказ за домаћу публику.

Споро и мучно одумирање српске државне идеје и тужни силазак Срба са историјске сцене.

Сад је већ потребно право мало чудо да се ти процеси прекину и преусмере.

За утеху је да се и чуда понекад дешавају.

Ако заслужимо и Бог ће мало да помогне…

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Владана Вукосављевића)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

11 replies

  1. Mučno je što nam se obraća neko koga je DOS (Koštunica) postavio za gradskog sekretara za kulturu, a Vučić unapredio u ministra. Srećom, narod zna, pamti i ne predaje se…

    22
    31
  2. Србија ће бити српска када се окупимо око: јеванђељског учења Светог Саве, косовског завета светог кнеза Лазара и завештања светог владике Николаја да се обожимо, сложимо и умножимо. А све то уз “тежак” задатак светог патријарха Павла да будемо људи. А Бог ће онда ваљда помоћи. Ако буде имао коме. Ово без Њега не може.

    43
    10
  3. @ Жељко
    Ми смо имали пре пар дана Спасовданске литије са моштима Светог владике Николаја чију смо Свету земљу којом је он ходао, као и његово предање ИЗДАЛИ! Боље рећи издали су фараони СПЦ у моје име, као и у име свих часних Срба! Његове мошти су на ЛИЦЕМЕРАН начин стављене на челу литија без имало стида за издају! Имају ли бре образ ови „црквени великодостојници“ да поставим питање као Христов грешник?!
    Бог ће помоћи јер смо истурили његове мошти на челу литија? НЕЋЕ, јер је ово врхунац ЛИЦЕМЕРЈА! Фараони СПЦ су у име народа издали Светог Владику, његово предање као и Свету земљу којом је ходао!

    „Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мога који је на небесима“ (Мт.7,21)

    40
    2
  4. Амин, Брате Србски Сељаче.





    21
    1
  5. Да, Бог помаже — али само и једино ако ми сами добрано помогнемо Богу. Какав Савет безбедности, какви бакрачи?! Кадија УН?!. Прво, исписати се из УН, што пре. Да смо држава, као што нисмо, требало би прогласити не окупацију КиМ, већ Србије, прекинути све међународне преговоре, раскинути све уговоре и замрзнути било какву сарадњу с међународним организацијама, са два, три и четири слова. Одмах забранити страним амбасадорима било какве политичке изјаве. Оне који су нанели штету Србији протерати из Србије као personae non gratae. За то нам треба Лукашенко.

    А онда преговарати с УН, отворити све рачуноводствене и књиговодствене књиге. Сабрати све штете нанете Србији, српском народу у Србији, бившој Југославији и другим земљама где живе, од Првог светског рата до данас, посебно у последњих четврт века. О поништавању српског народа, отимању културног блага, крађи историје, свеопштој бесомучној пљачки којој је изложен ево дуже од века. А онда изнети своју листу дуговања и потраживања. За то нам треба неки деда-Аврам.

    Ово горње је могуће само пошто се започну кривични процеси против домаћих сатрапа, разбојника, издајника, велеиздајника и страних агената, од врха наниже. А то није могуће ако одмах не крене чистка судства и у најтежи криминал огрезлог полицијског апарата. То би водио неки Пригожин.

    У супротном, парање одела се убрзава док Србин не остане го на ледини, сирак тужни без игђе икога. Што је одличан мотив за позориште.

    А ми ћемо до даљњег да ŠETAMO ZA SRB❤️JU.

    22
    2
  6. Наша агонија тек креће. Судбина нам зависи од промене режима у Русији. Док Кефало јаше доживотно на челу необољшевичке пљачкашке банде и мучи се у Новорусији и Малорусији, ови ће да нас развале скроз. Као што рече аутор, само чудо може да нам помогне. А господар покушава да скрене пажњу са протеста, симулирајући бригу за Србље на КиМ. И будалама је јасно да се ради о договору.

    18
    11
  7. Господине Вукосављевићу,

    Били сте део власти, имали прилику да учините нешто добро, али не, то време сте искористили, ваљда из личних интереса, да подржавате окупациону управу и уништавање Србије и српског народа. Дозвољавам да грешим, али не сећам се да сте се противили.
    Углавном смо свесни овога о чему пишете, те баш и не морате. Ако смо преживели са вама против нас, издржаћемо и без вас. Као што нам неће бити потребна ни накнадна памет Шормаза, Зоране Михаиловић и гомиле оних који ће се тек досетити да им је добробит српског народа у срцу и мислима.
    Ако већ желите да помогнете, објављујте махинације и закулисне радње са којима сте се упознали током вашег вршења власти! Можда такве ствари некоме отворе очи, па буде неке вајде.

    31
    3
  8. Onomad ažurno dobih po nosu od (čini se, jednako uzorno pismenog i obrazovanog kao Ex, mada bez, poznatog mi, putera na glavi i recikliranju opštih mesta nesklonog) vlasnika portala zbog, kako mi se učini, kontraproduktivnog forsiranja (nikako unikatnih, originalnih) stavova ovog uglednika – čija argumentovanost nije tema. Mea culpa. Posredi nije iracionalna pizma – nego nerazumevanje odsustva potrebe da se (ne)zasenjenoj prostoti uputi objašnjenje (ako ne izvinjenje) zbog svojevremenog hvatanja u kolo sa onima koji se SADA umesno razobličavaju. Svi grešimo. I greške praštamo. Samo se Englezma nemojmo praviti. U suprotnom, mogli bismo iznova aplaudirati i bravurama naknadne pameti nekih nedobronamernih aktera. Kad se ne smogne snage o sopstvenim greškama progovoriti, tihovanje je, znam iz iskustva (svoga druga), bezbolnija isceljujuća alternativa. U prevodu: I za pojas zadenuti.

    15
    3
  9. Овде је много замерано Вукосављевићу што је као министар имао прилику да нешто учини, а није учинио. Не знам шта је он радио као министар, али знам да је макар нешто покушао; После министра за културу Драгана Којадиновића ово је био први министар који је покушао да нешто уради за ћирилицу. Првоосновано удружење ЋИРИЛИЦА Нови Сад залагало се за само ћирилицу у српском језику, то је правилно разумео почивши мр Бранислав Брборић као помоћник министра Којадиновића, истовремено и секретар Одбора за стандардизацију српског језика, па је Министарство за културу питање писма ставило на референдум.Народ се изјаснио за ћирилицу у српском језику,али држава није хтела да примени уставни пропис о језику и писму.
    Вукосављевић је окупио главне српске лингвисте да заједно са Министарством сачине предлог закона којим би се ћирилица вратила српском народу. Био је то толико добар предлог закона да председник државе није могао да допусти његов излазак пред народне посланике. Председниково опредељење по питању писма могло се видети и на изборним билбордима,на којима је он ранији потпис А.В заменио са А:V Ових дана му је поново устребала ћирилица, па је била на свим транспарентима 26.маја.Ја сам у својој књизи „Издаја српске ћирилице“ предвидео да предлог неће ући у скупштнску процедуру, и тако је и било.
    Сада коментатори не признају Вукосављевићу значај покушаја да се ћирилица наметне као важно државно питање. Били би у праву само онда ако је макар неко из интелектуалне било када поставио то питање. А тога није било. Напротив, ћутање елите је довело до тога да је у Републици Српској изгласан закон по коме нико није обавезан дапише ћирилицом, па ни држава.
    Понављам, не знам шта је Вукосављеви радио као министар, а шта није, али му одајем признање што је макар покушао нешто против чега је председник државе. .

    8
    13
  10. Видесмо те Вукосављевићу док си био градски секретар па министар културе и информисања. Да је памети ти би се самолустрирао а не ширио дефетизам међу Србима. Честитке редакцији СТАЊА СТВАРИ што те је уврстило у своје сталне сараднике.

    10
    3
  11. За разлику од Хајдук Станка ја одајем искрено признање СТАЊУ СТВАРИ што објављуј еставове Вукосављевића.У претходном јављању нисам написао да је Вукосаљевић звао на разговор представнике удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад и СРПСКА АЗБУКА Београд. Они су тражили као услов свих услова за победу ћирилице то да у правопису треба да пише да се српски језик пише ћириличким писмом, Вукосављевић је одговорио да се у том тренутку то не може постићи јер су против и лингвисти и политичари. Понављам,ниједан други министар за културу никад није ни поненуо ћирилицу, па то није учинила ни саадшња министарка.По свему судећи ћирилица је зрела за отпис из српског народа, иако видимо да се ниони луђаци у Кијеву не усуђују да ћирилицу замене латиницом.

    6
    7

Оставите коментар