Бакарни артефакти пронађени у сјеверној Њемачкој и јужној Скандинавији произведени прије 3500. године прије Христа потичу искључиво из рудника југоисточне Европе, нарочито Србије
Наслов текста од 28. маја 2023. на страници Mining.com
Међународна истраживачка екипа извршила је геохемијску анализу бакарних артефаката из праисторијског раздобља Европе и утврдила да они произведени прије 3500. године прије Христа потичу искључиво из рудника југоисточне Европе, нарочито рударских области Србије, док новији артефакти укључују руде из источних Алпа и словачких планина, и, знатно касније, можда и британских острва.
Локације узорака бакра из раздобља 4100-3500. г. прије Христа, с ознаком поријекла (љубичасто – Србија). Већу слику можете погледати овде (Извор: Plos One)
У раду објављеном у часопису Plos One, археолози објашњавају да се сматра да су рани бакарни артефакти од великог културолошког и историјског значаја за европску праисторију, али су досадашњи подаци о употреби и растуру бакра у неолитској Европи били оскудни.
Аутори су анализовали четрдесет пет бакарних објеката с разних налазишта из сјеверног дијела средње Европе и јужне Скандинавије за које се сматра да потичу из четвртог и трећег миленијума прије Христа.
Локације узорака бакра из раздобља 3500-2800. г. прије Христа, с ознаком поријекла (плаво – Србија). Већу слику можете погледати овде (Извор: Plos One)
Обављена је изотопска анализа ради повезивања објеката с раније нађеним узорцима широм Старог континента.
Резултати указују на несталност металуршке дјелатности током времена, укључујући опадање претежности бакарних артефаката око три хиљадите године прије Христа.
Наслов рада у часопису Plos One
Према истраживачима, ове промјене у поријеклу и расположивости бакра вјероватно одражавају разлике у дистрибуционим мрежама током времена, вјероватно под утицајем економских промјена, друштвених структура, саобраћајних мрежа и технологија широм Европе у праисторијско доба.
„На основу изотопске анализе досад највећег узорка бакарних објеката из неолита пронађених у јужној Скандинавији и сјеверној Њемачкој истраживање доказује да је размјена метала повезивала Европу с краја на крај. Ипак, увођење нових технологија и материјала само по себи није доводило до друштвених промјена – за то је био потребан свјестан избор друштва“, каже се у извјештају.
С енглеског посрбило и скратило: Стање ствари
Categories: Посрбљено
naše sve rasprodaše, umesto da daju na koncesiju
Skoro je na temu ovog istraživanja, You Tube kanal Ognjilo napravio odličnu emisiju. Prvi bakarni predmeti nađeni na više lokacija u evropi su iz rudnika oko današnjeg Majdanpeka.
Ја нисам стручњак за историју али бих се усудио да поставим пар питања:
1) Под претпоставком да је Бакар добро којим се трговало, и да је у бакарном добу био веома вредан, која је то роба која је толико вредна за коју би се он мењао?
2) Коме је требао толики бакар и ко је живео у том подручју?
3) Одакле спознаја једних (рудара) и других (купаца) да постоји бакар/тржиште на другом крају континента?
4) Који су то путави бакра којим је он транспортован и како?
5) Коме би пало на памет на препутује тада дивљи континент и да преноси робу са једног на други крај?
Две идеје ми падају на памет као лаику:
1) Негде током бакарног доба, људи са ових простора су се преселили у северну Европу и са собом понели свој алат и знање о постојању рудника.
2) Људски род је био једна заједница и постојала је истинска доброта међу људима, међусобно се помагажући без да су размишљају о томе да се о другог слабијег окористе. (превише утопијска теорија за мој укус али могућа)
Прелепа тема пуна јако интересантних питања…