Неодустајно залагање за КиМ у саставу Србије, чак и по цену проглашавања привремене окупације, разумни евроскептицизам и постепена али одлучна ресуверенизација добар су полазни основ за размишљање
Извор: Фејсбук страница Владана Вукосављевића
„… Баште су
Распамећене од кретања
По векторима свог цветања –
А делом још од маште су.
Још једном тај врв у жилама,
На стрмој косини столећа.
Трепери сказаљка пролећа
Међу мргодним силама“.Иван В. Лалић, „Пролеће Котеж Неимар“
У четвртак је на програму литија, молитвена поворка СПЦ и народа, која ће бити одржана у знаку речи Светог владике Николаја Жичког и Охридског: Молитвом измолимо благословени мир међу људима!
Идеја је да Срби, без обзира на све поделе, заједно прошетају уједињени у молитви за мир и безбедан живот.
Руководећи клир цркве која се пре само годину дана одрекла своје душе и тела у Македонији, данас се залаже за јединство националног тела и душе. Заиста су чудни путеви господњи.
Како ствари стоје, број учесника вишеструко ће надмашити број оних који редовно иду у цркву или се могу означити као верници који се Богу не обраћају само онда када им затреба нека брза, ефикасна и делотворна помоћ за неки конкретан проблем.
Како год, СПЦ је старија од свих нас, људи су пролазни а вредности нису.
Ово је Београд. Ово је Србија. 🇷🇸 pic.twitter.com/XU8d92Q0Zz
— Arno Gujon (@ArnoGujon) May 25, 2023
Најзад, у самој суштини, никад није рђаво да се људи окупљају у молитвеним шетњама. Корисно је и људима и цркви да се саберу и приберу.
Дан касније заказан је митинг власти, у основи посвећен терању ината опозицији и детињастом али и провокативном мерењу мушкости, које је доливање уља на ватру новонастале друштвене нестабилности.
Круже приче, али и докази, о великим притисцима на људе да из удаљених крајева државе дођу на скуп. Власт не обавештава јавност ко ће да сноси трошкове, често и врло невољног, доласка запослених у јавном сектору на радни дан и штету која из тога настаје. Владајућа коалиција или сви ми? Несрећни Јавни сервис РТС о овоме не сме ни да зуцне.
У суботу је скуп опозиције, односно трећи наставак масовног протеста који је по својој унутрашњој структури један од најчуднијих.
Формални организатори, изузимајући НС, су странке, покрети, НВО, активисти и појединци углавном наглашено прозападне и анационалне, понекад и отворено аутошовинистичке оријентације. Од зла оца и још горе мајке.
Они би сутра потписали независност Косова у замену за илузорну „европску перспективу“, увели би пун пакет санкција Русији, на државном нивоу признали „геноцид“ у Сребреници, раскинули би сваку везу са Српском и на сваки начин би у неотитоистичком и евроатлантистичком маниру уништавали сваку здраву државну и националну српску идеју.
Н1, Нова.рс, Данас, покојни НИН и Време, бестидно лажући, убеђују јавност да је тај протест „грађански и проевропски“.
Светислав Пушоњић: „Србија наде“ и „Србија против насиља“, две анти-Србије
Међутим, апсолутно предоминантни број људи који су долазили и опет ће доћи на тај скуп, не подржавају корпус антисрпских идеолошких ставова „организатора“ и наглашено су националне и патриотске оријентације.
За то време, тзв. патриотске странке су у трагикомичној хибернацији, детињасто збуњене и конфузне.
Политички Запад волео би да медијском манипулацијом спроведе идејни инжењеринг скупа али стварност га у томе грубо спречава.
Запад би преко својих агената од утицаја да енергију и бројност учесника протеста користи као притисак на власт да она још брже гази сваки српски историјски интерес а народ би да спроводи сасвим супротну агенду. Отуд и лутања у концепцији скупа и циљевима.
Остаје да се види како ће прозападни организатори скупа да се проведу кад народ који „предводе“ реши да им објасни неке ствари и принципе.
Србију током наредних дана чекају три велика скупа, сва три прожета контроверзама и извесном идејном збрком.
Било би добро да протекну мирно и да недељу која следи, као народ дочекамо мало бистрије памети у погледу циљева за које се залажемо и начина како да до њих дођемо.
Верујем да су неодустајно залагање за КиМ у саставу Србије, чак и по цену проглашавања привремене окупације, разумни евроскептицизам и постепена али одлучна економска, образовна и културна ресуверенизација добар полазни основ за размишљање, окупљање и деловање.
То би било добро, а биће како заслужимо.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Владана Вукосављевића)
Categories: Преносимо
G.Vukosavljeviću, reč neodustajno ne postoji u srpskom jeziku. Jezička kultura vam nije na zavidnom nivou. Inače, nije svako jednako zaslužio. Narod je propatio od vas političara.
@гравитација
„…reč neodustajno ne postoji u srpskom jeziku.“
Из текста Михајла Пантића о математичару Михаилу Петровићу Аласу на сајту САНУ: http://alas.mi.sanu.ac.rs/?page_id=1304&lang=sr
„Као посвећеник, припадник и практичар аласког занатског круга он је НЕОДУСТАЈНО, с пуним правом би се рекло – опсесивно! – истраживао, описивао и тумачио обичаје, језик, алате, свакидашње и несвакидашње призоре из живота тог многобројног, наизглед маргиналног, али у оно доба на прелазу векова, па и пре и после Великог рата, врло сликовитог и аутентичног друштвеног сталежа.“
Седи, један.
Наравно, има и других примера. А и да нема, чак и да је Владан Вукосављевић први употребио ту реч, то онда постаје реч у српском језику јер сви разумемо њен смисао. Колико су само речи измислили наши писци и песници (где је Матија Бећковић одличан пример), и сасвим смо их лепо разумели.
Da nije Ex postao suvlasnik ovog portala? Pitam za druga.
@ Venja
Кажите другу (уз поздраве и честитке за јучерашњи Празник) да није постао само сувласник, већ једини власник, уредник, заменик уредника, модератор и администратор!
Хвала што ћете пренети другу, а и Ви примити к знању,
Александар Лазић
Au, baš mi polaskaste. Blagodarim. Reći ću drugu da je ispao glup u društvu.
“Верујем да су неодустајно залагање за КиМ у саставу Србије, чак и по цену проглашавања привремене окупације, разумни евроскептицизам и постепена али одлучна економска, образовна и културна ресуверенизација добар полазни основ за размишљање, окупљање и деловање.”
Има смисла и потписао би али опет се поставља питање а како до реализације? Да се не враћам поново на “старце са Ртња”. Ако не може ни Свети Владика Николај да нам помогне можда нисмо ни заслужили…
Pravac na Kosovo, pa zaslužite u borbi za narod… Konkretno.
Rosu u Zvečanu, a vi, kako ste?
Ми овде с опроштењем с…….о а он испуњава договорено.
Као што рекох више пута све што се дешава Господ допушта. А Господ сигурно зна зашто
А ако свих 100000 у Београду ово вечерас оћути онда је и јасно шта је Божија промисао у српском случају.
Ovo večeras bilo je umereno i ok. Jadni ljudi, smrzli se, nisu zaslužili. To je takođe naš narod. Ne ismevajte prostodušnost. Jer, narodna duša odlučuje a ne novac, strane službe i bog.
Narod uglavnom ne zna šta hoće (izuzev boljeg „standarda“), a ni oni koji pišu o narodu ne znaju šta hoće. Bez ideja, hrabrosti i akcije nema promena. Pa se trpi i čeka bolji standard koji je sve gori. Važno je da se šetaju kučići, nose pirsinzi, mažnjavaju ribe za jednu noć, voze bolja kola i ručava po restoranima. Beograd je svet, a svet je nažalost, glup.
Шта год мислили о Рељићу ово је први предлог по тачкама ШТА
„Srbima ne bi bilo teško ponuditi agendu koja bi ih okupila u ovom teškom času:
a) napuštamo evropski put,
b) ukidamo Ministarstvo za evropske integracije,
v) prekidamo pregovore o Kosovu u formatu koji obezbeđuje EU (Lajčak je persona non grata, Hilu se ostavi zapadnjačka opozicija i NVO sektor) i idemo u OUN,
g) pridružujemo se Kini i Rusiji u osporavanju Kristijana Šmita kao visokog predstavnika u BiH,
d) obaveštavamo javnost, svoju, zapadnu i svetsku, da ne računa na nas u blesavoj politici sankcija Rusiji,
e) odbijamo da nam bilo ko savetuje kakve odnose ćemo uspostavljati s vodećom svetskom ekonomskom silom Kinom,
f) pravimo projekat privrednog konsolidovanja Srbije u kojem se pokreću unutrašnji resursi a strane investicije i „pomoć” MMF-a i Svetske banke dovode u realne omere… To i brigu o porodici možemo uzeti od komšije Orbana.
Konstruktivnih predloga, osmišljenijih i detaljnijih bi bilo. Kad bi vlasti u Srbiji ozbiljnije uzimale u obzir volju srpskog naroda. Što nije slučaj.“
Остаје још само КАКО.