Људи код којих је преовладала маловарошка психологија, који су целим бићем окренути само добити и профиту, остали су неосетљиви на поруке вековима ствараног косовског предања
Фото: Танјуг/Едиб Тахировић
Косовско предање обликовано у народној поезији и Горском вијенцу губи своју биолошку, покретачку снагу у грађанској зони.
Она се у овој зони по правилу своди на рационализовану културну баштину.
Природно, и културно наслеђе, критички оцењено, неретко утиче на идејно опредељење потомака.
Али људи код којих је преовладала маловарошка, балканска психологија, који су целим бићем окренути само добити и профиту, остали су неми и неосетљиви на поруке вековима ствараног косовског предања.
Пример смо узели из успомена Слободана Јовановића који је својевремено радио у министарском кабинету Стојана Новаковића.
Слободан Јовановић (1869–1958)
Предлог да се усвоји ванредни кредит за набавку пушака наишао је на отпор дела посланика међу којима је најгласније иступао посланик по имену Аранђел.
Било је то време уочи ослободилачких ратова. Велики део наших крајева још увек се налазио у границама Османског царства.
Кредит намењен наоружању бранио је Стојан Новаковић.
Стојан Новаковић (1842–1915). Извор: Википедија
Као државник окренут практичном тренутку садашњости, као историчар мислима утонуо у прошлост, Новаковић је своје образложење завршио са најјачим адутом. Његошевим стиховима: „Су чим ћете изаћи пред Милоша.”
Ова порука из Горског вијенца остала је без одјека.
Упорног посланика Аранђела сломио је тек Милутин Гарашанин, позивајући се на њихово пријатељство.
Није се сваког дотицала косовска идеологија.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар