Историчар и професор на Филозофском факултету у Београду о изјави Милорада Додика из Доње Градине када је рекао да је у Јасеновцу убијено 700.000 Срба
Харис Дајч (Извор: N1)
Историчар и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Харис Дајч гостовао је у Пресингу Н1, где је коментарисао комеморацију жртвама холокауста у Јасеновцу, као и положај и број Јевреја у Хрватској и Србије, као и реституцију имовине.
О младости и историјском ревизионизму, Дајч каже да нема проблема са студентима, већ су проблем они који нису студенти. „Они могу да верују у наратив који је дошао после 1990-их”, рекао је он.
У Краљевини Југославији је живело 85.000 Јевреја, а данас их је у тим земљама свега неколико хиљада. „Можете имати двоструки идентитет, можете бити Хрват и Јеврејин или Србин и Јеврејин. Тај број у Краљевини Југославији изгледа висок, али је мали ако га упоредимо са Мађарском, Словачком или Чешком. Тај број се може поделити на три велика града – Загреб, Београд и Сарајево, а има их и у Војводини. Били су припадници средње и више класе”, објаснио је он.
Председник Јеврејске заједнице у Хрватској Огњен Краус изјавио је да је скоро 80 одсто Јевреја са ових простора страдало у Другом светском рату. „За загребачке Јевреје је карактеристично да су били једна од најбогатијих заједница, док у Београду то није био случај. Слично је било и у Осијеку”, рекао је Дајч.
„Када помињемо Холокауст, није важно само убијање људи, већ и поступање са њиховом имовином. У Београду се прикупљала покретна и непокретна имовина. Одузета је законском уредбом 1942. Зато је било важно да нулта година буде 41, а не 45. То је једна од последица закона који је у Србији донет 2016. године”, додао је он.
Што се тиче данашњих граница Србије, побијено је 80 одсто Јевреја, а трећина је из Београда”, рекао је он.
Дајч напомиње да Србија није била прва „judenfrei” земља у Европи, већ да је то била Естонија. „Србија је вероватно била друга држава у Европи која је била тзв. judenfrei”, додао је он.
Он је описао како су коморе тзв. губитници душе. „То је камион у који товарите жене и децу и испушта се цијанид Б и они се гуше. Питање је да ли су испуштали врисак јер су погинули у транспорту и када би стигли у логор већ би били мртви и кренула је следећа рунда. Нацисти су видели да је систематско убијање Јевреја веома лако”, рекао је он.
Тврди да је већина америчких Јевреја побегла из тадашње Русије. Први велики антисемитизам у Србији дошао је из Русије”, додао је Дајч.
Што се тиче поздрава ЗДС-а, каже да је везан за културу сећања. „Јеврејска заједница Хрватске успела је да се одупре екстремистима из ХДЗ-а у време Томислава Карамарка. Пленковићев успех је што је успео да неутралише ове екстремисте”, рекао је он.
Он је прокоментарисао и изјаве Милорада Додика из Градине у БиХ, који је рекао да је у Јасеновцу убијено 700.000 Срба.
Доња Градина (Фото: jusp-donjagradina.org)
„То је Милошевићево наслеђе које је започео 80-их година. На овај начин вређате убијене јер ако измишљате ове бројке, вређате људе јер они имају своје име и презиме. Тај број је огроман број у односу на број људи у тадашњој Југославији”, рекао је Дајч.
Наслов и опрема: Стање ствари
(N1 Hrvatska/Danas, 26. 4. 2023)
Categories: Вести над вестима
Хариса Дајча је довео на Филозофсли фалултет Никола Самарџић у садејству са Радошем Љушићем. Да би се то остварило уклоњен је наш једини познавалас отоманског турског језика, где имамо највеће рупе у познавању историке. Дајч се бавио историјом кипарских јевреја, што је претпостављам од непроцењиве важности за нашу културу.
Мислим да се прави велика грешка код нас јер се НДХ поистовећује са Јасеновцем до те мере да су постали синоним. Да тачно је да у Јасеновцу није убијено 700.000 људи али тај број страдалих се и не односи на Јасеновац већ на укупан број убијених од стране усташког режима у читавој НДХ која је обухватала и данашњу БИХ као и Срем укључујући и данашњи Земун као и старо Сајмиште где се такође налазио логор додуше не под контролом НДХ већ београдског немачког апарата и Гестапоа. У самом Јасеновцу је до сада именом и презименом пописано око 85.000-90.000 људи и тај број је неспорно већи али сама бројка од 700.000 страдалих се не односи само на Јасеновачки комплекс већ и на Јадовно, херцеговачке јаме, острво Паг, па до стратишта на Дрини попут Старог брода где је убијено око 6.000 људи од стране усташа и њихових муслимана. Претпоставља се да је највећи број страдао на кућном прагу или да је завршио по јамама. Зато мислим да нам штети када необразовани поистовећују НДХ са само једним логорским комплексом попут Јасеновца и то онда оставља простора да неко каже Срби лажу у Јасеновцу није убијено 700.000 људи, не није али у читавој НДХ вероватно јесте и то по испитивањима која нису радили Срби.
Са друге стране када је у питању Сребреница у 8.300 страдалих муслимана (према броју којим они баратају у њиховом меморијалном центру) се убрајају и они страдали од 92-95 у ратним дејствима не као жртве злочина већ као легитимне ратне жртве попут оца директора сребреничког меморијалног центра који је страдао 92ге а уписан је као жртва „геноцида“. Зато увек треба постављати питање колико је укупно страдало муслимана у Сребреници од 92-95 јер ће се тиме оголити истина да су они у тај број од 8.300 жртава пописали све Сребреничане страдале током рата а које представљају као жртве масакра из јула 95те. На тај начин покушава се да се максимално напумпа број страдалих како би изгледао што већи. Сам број стрељаних у јулу 95те је најмањи у односу на оне који су страдали пре 95те или који су страдали у покушају пробоја након ослобођења Сребренице. Масакр неспорно и тешка љага на нашем образу, Беара који је био оснивач хрватског СДП-а нас је урадио као будале али наша је срамота што смо то дозволили али никако није геноцид и против те етикете се треба аргументовано чињеницама борити. Најбољи доказ да није реч о геноциду је чињеница да су муслимани побеђивали на изборима и вршили власт у Сребреници пуних 20 година након лета 95те.
Ово су само неке од чињеница на које по мом мишљењу треба обратити пажњу у расправама о злочинима у НДХ и перфидним покушајима да се Сребреница повеже у исти контекст.
Све мој (експерт) до мојега (експерта). Ево методологије: од броја становника у предратној Југославији одузети број становника у послератној. Од тог броја скинути 100.000, колико је побио Броз и 100.000, колико је могло да погине у ратним дејствима и немачким, мађарским, бугарским, шиптарским иживљавањима. Частити бројком од још 100.000 јунака који нису Срби. Е то што остане је број побијених Срба у НДХ, у логорима и ван њих. Ако то нису пописане жртве, да ли можда треба знати број ципеле или диоптрију, да би се доказала веродостојност података.
****** као овај и они који су га довели на универзитет заслужују да буду склоњени на неко место чистача клозета * *****. Њихово ангажовање на факултету је увредљиво и за здраву памет и за потомке побијених на које се ове „величине“ крајње лицемерно, изазивачки, нељудски унеређују. Ни њих, ни Вучића, њиховог главног ментора, не морамо и не смемо више трпети. Ни микросекунде!
Харис Дајч је у стручном смислу апсолутно некомпетентна особа, када су у питању жртве у Другом светском рату, баш као и његов ментор. Такви људи су део пројекта који у нашем образовном систему и јавном простору чине несагледиву штету, која ће пре или касније довести до потпуног слома Српског друштва.
Такве особе су увреда за идеале и циљеве којима су се руководили оснивачи Универзитета у Београду.
То што у Јасеновцу није ископано ни 100 хиљада жртава, не значи да их је само толико и било. Већина јасеновачких мученика је спаљена у Пићилијевим пећима и на ломачама, потопљена у Саву, пуштена низ Саву, самлевена ваљком, кувана у великим казанима док од њих не би остала само каша, а онда је та каша просипана у реку, сахрањена на месту подигнутог насипа и толико плитко закопавана на многим местима да је ко зна колико тих несрећника поједено од дивљих и домаћих животиња. Према томе, свако ко чак ни не разматра бројку од 700 хиљада побијених Срба је или незналица кашастог мозга, или ревизионистички олош.
И тако, мало по мало српске се жртве умањују, а оне јеврејске увећавају, па је тако увреда рећи да је 700.000 Срба страдало у Јасеновцу, иако је јасно да се мисли на НДХ, али је сасвим у реду пласирати бесмислице налик на камионе са плинским коморама. Сада се уводи и наратив да је „антисемитизам“ у Србију први пут стигао из зле Русије (а одакле би иначе?), да је 80% српског јеврејског становништва побијено (док је 700.000 српских жртава увреда) као и да је Србија била друга земља у Европи „слободна од Јевреја“, док се НДХ ту ни не спомиње осим у контексту наводног преувеличавања српских жртава. Да се човек запита ко је ту вршио геноцид, Србија или НДХ. Ако је и од аутора познатог по анти-српским и агресивно про-јеврејским ставовима, превише је.
Када се томе дода и недавно објављен памфлет да су „искључиво Јевреји били убијани због своје националне припадности“ (а не и Срби), као и неки чланци из Јерусалим поста, стиче се утисак оркестрираног негирања усташког геноцида (над Србима) и стварања тапије на холокауст.
Треба имати на уму да Израел није признао геноцид над Јерменима „из политичких разлога“, јер им „није у интересу“, па не би требало да мислимо да имају битно другачији став ни према холокаусту над Србима, поготово знајући да Република Србија исплаћује милионске репарације јеврејској заједници на име одштете „за страдања у Другом светском рату“.
Нити да се изненадимо када се некоме „омакне“ па каже да су у Јасеновцу страдали „Јевреји, Срби и Роми“, као што се недавно десило, а не Срби у апсолутно највећем броју.
Поменути се о жртвама усташког покоља над Србима упутио код Еве Рас, која је пре око 15 год на Радио Београду изјавила да су у Јасеновцу страдали Јевреји, Цигани и Словени (Бугари, можда
Пољаци?!). Тим редоследом. Наравно да нико никада није реаговао. Зато се такви мајстори и јављају да нас подуче.
Mnim da se akademik Viktor Novak, upokojen 1977.godine, ne može načuduti što je deo ,,Miloševićevog nasleđa“.
Колико је било жртава у Аушвицу?
Овог треба протерати са факултета, трује српску омладину својим измишљотинама!
@Онорије АЕ Илирије
Наравно да ревизионистички олош то питање не сме да постави, јер би им Јевреји, који су озбиљан народ, уништили живот.
Odvratan tip.
Да ли неко сме довести у питање број убијених Јевреја у ИИ светском рату? Наравно да не сме. Тако мора бити и са бројем убијених Срба у геноциду у НДХ.
@ Стеван
То је мало комплексније питање чији одговор објашњава многе друге ствари укључујући и ‘фрљање’ са бројем жртава Јасеновца. Зато га већ неколико пута постављам али се ни један историчар до сада није усудио (а вероватно и не знају) да се изјасни па макар само цитирао википедију или било што друго и то навео као референцу.
Ево имамо нажалост да и ‘Шлем’ као нешто паметује па одједном имамо оно што нигде до сада нисам видео да се број од 700 хиљада убијених Срба односи на све српске жртве у целој Југославији. Просто невероватно каква индоленција и очигледно да у је велика празнина унутар тог шлема. Ако је број жртава у Југославији био око 1.7 милиона, ко су онда биле те преостале милионске жртве ако нису били Срби?
@Онорије АЕ Илирије
Број жртава Јасеновца: ја нисам историчар, али чак и без икаквог подсећања у глави ми је бројка од око 800 хиљада, што је засновано на тврдњама проф. Србољуба Живановића, а процена базирана на ископавањима на терену. То је Радован Дамјановић поновио у разним интервјуима више пута. Знам да је било барем још једно истраживање форензичких стручњака, ако се добро сећам још 1960-тих година, али не могу да се сетим без претраживања да ли је то било повезано са истраживањем проф. Живановића или не. Процена броја жртава је била слична.
Аушвиц: на основу књиге (пет томова, укупно 1900 страна) пољских историчара Францишека Пипера и Вацлава Длугоборског, која се сматра најтемељнијим радом на ову тему, укупан број жртава је био 1,1 милион, од чега 960 хиљада Јевреја, 74 хиљаде етничких Пољака, 21 хиљада Цигана, 15 хиљада Руса ратних заробљеника, и 15 хиљада осталих.
https://openlibrary.org/books/OL4007522M/Auschwitz_1940-1945
Број жртава холокауста мора остати непревазићен и ни у ком случају
се не сме умањивати, за разлику од жртава геноцида Срба у оба
светска рата.
Јер, процентуално, убијени број Срба може надмашити број убијених
Јевреја у односу на укупан број популације, а то би ”угрозило” до-
садашњу историјску ”истину”, да су Јевреји апсолутно једини народ
на свету са највећим бројем жртава холокауста.
У том смислу, на истом задатку су Haris Djac, тзв епископ СПЦ Johan
Ћулибрк и они који га подржавају (из СПЦ и световних институција), и
и због тога се мора радити на умањивању броја жртава геноцида
Срба у Јасеновцу, и свим знаним и незнаним стратиштима NDH.
Најжалосније је то што се произвољно може увећавати број жртава у
Сребреници, ни за живу главу се не сме умањивати број жртава Јевреја
у Другом светском рату, а МОРА се, под ОБАВЕЗНО, умањити број
жртава ГЕНОЦИДА Срба у NDH.
Врло добро за почетак, МЕ. Коначно имамо да је неко овде први пут објавио број жртава у Аушвицy и извор који звучи доста озбиљно и кредибилно. Е, сад је питање да ли је та бројка тачна или барем приближна. Не треба заборавити да је прва бројка била 4 милиона и да је она коришћена у Нирнбергу. После тога је табла на логору неколико пута мењана тако да овај извор помиње око милион.
Скоро да је непознато да је Аушвиц добро документован и да је Горбачов предао оригиналне логорске књиге у којима се види колико је тачно обичних а колико одабраних жртава. Да ли иједан српски историчар зна о томе? Сигуран сам да су сви који се баве том тематиком прочитали уводни текст а већина и коментаре. Да ли је то важно само као историјски податак или је то везано и за садашњост, нпр догађања у Украјини или релативизацију јасеновачких и свих других српских жртава?
Ту се одлично надовезује Мока Славнић и долази врло близу суштине. У неком следећем коментару ћемо можда видети и крајњи циљ. Не заборавимо да су пре годину-две Хрвати и јеврејске организације откриле спомен-плочу посвећену побијеним Јеврејима у Јасеновцу а да Србе нису поменули нити чак куртоазно позвали њихове организације да присуствују њеном откривању. У чему је био њихов заједнички интерес да тако нешто учине? Шта су добили једни а шта други?
@Онорије АЕ Илирије
“Скоро да је непознато да је Аушвиц добро документован…”
У тексту који сам читао о поменутој књизи (Аушвиц 1940-1945) се помиње да су пољски аутори прегледали око 30 метара докумената, мерено дужином полица на којој су документи послагани. Не сећам се да сам видео колико је тих докумената из руских извора, али та књига тврди да је око 90% јеврејских жртава нерегистровано, док је већина жртава (око 90%) других националности регистровано. Не знам довољно да бих могао да кажем шта у овом контексту значи регистровано наспрам нерегистровано, ни зашто такав несклад у бројкама.
“Не заборавимо да су пре годину-две Хрвати и јеврејске организације откриле спомен-плочу посвећену побијеним Јеврејима у Јасеновцу а да Србе нису поменули нити чак куртоазно позвали њихове организације да присуствују њеном откривању. У чему је био њихов заједнички интерес да тако нешто учине? Шта су добили једни а шта други?”
Одлично питање, које би требало да претресемо једног дана уз кафу. Нисам вољан да то образлажем овде и сада.
@ МЕ
Имам проблеме са интернетом, ваљда ће само повезница проћи.
https://stanjestvari.com/2022/05/01/spomenik-holokaust-srbi-romi/
@Онорије АЕ Илирије
Пропустио сам да поменем у претходном коментару: мислим да је дугорочно веома кратковидо и контрапродуктивно морални проблем (геноцид) претварати у рачуноводствени проблем, т.ј инсистирати на неком наводно супер-прецизном, а суштински само приближно/статистички доказивом броју жртава.
У овом примеру, Јевреји инсистирају на својих 6 милиона жртава, што је њихово право; ја нисам убеђен да је то најисправнији пут, но нема потребе да се ја питам о томе.
У нашем случају, поводом свих геноцида почињених над нама у 20. веку, и у Првом и у Другом рату, наравно да треба утврдити приближне бројеве жртава што је прецизније могуће, али не треба се држати неке унапред задате бројке у светлу нових истраживања и сазнања. Ако касније дођемо до неког поузданијег броја, па био тај број већи или мањи од претходног, молим. Неки релативно поуздан распон броја жртава је прихватљив. Само их Господ може пребројати прецизно. Оно што нама мора да буде главно је инсистирање на моралној димензији злочина. Сваком нормалном Србину би, поготову након искустава распада СФРЈ и ратова 1990-тих, требало да се гаде Хрватска и Хрвати као моралне наказе.
Није ствар у рачуноводству. Када се буде открио тачан или приближан број онда ће многе ствари бити квалитативно много јасније. Слично је било и са жртвама бољшевичког терора у Совјетском Савезу. Пред почетак Првог св. рата је била пројекција да ће Русија за 100 година (значи сада) имати око 500-550 милиона становника. Сада има (заједно са муслиманима) око 143 милиона (Украјина пре пар година око 40). Већ смо имали дискусију о томе где су поменуте цифре (много веће од званичних) које се уклапају у претходну пројекцију.
@Марк Еугеникос
“Оно што нама мора да буде главно је инсистирање на моралној
димензији злочина“
Како се мери и изражава “морална димензија злочина“, осим
бројем уморених?
Да није тако, не би се „Johan von Culibrk“ тако силовито трудио,
упињао да се број жртава пострадалих у Јасеновцу “утврди“
поименице, а број жртава Јевреја не мора!
Утврђивање броја пострадалих у Јасеновцу и уопште у НДХ,
у току Другог светског рата, – треба да буде приоритет над
приоритетима, то је “светиња над светињама“, и од тога
се не може и не сме одступити ни за јоту.
Тачно је да само Господ Бог зна који је то број, али то нас
не ослобађа моралне обавезе да то не потискујемо у други
план, да одлажемо, и на крају то архивирамо у – ИСТОРИЈСКИ
ЗАБОРАВ, или на повремена присећања, све ређа и ређа, до
потпуног заборава.
@Драган Славнић
Прочитајте опет оно што сам написао, али пажљивије. Већ сам одговорио на сва питања која сте поставили.