Саборник српског пјесништва о националном страдању у 20. вијеку приредио академик Ранко Поповић, издање Друштва наставника српског језика и књижевности РС, Бања Лука, 2018.

Приређивачка биљешка

Ако је памћење исто што и постојање, а јесте и мора бити, онда Срби као народ и дан данас добрим дијелом пребивају у забораву, што је друга ријеч за непостојање. Поднијети и принијети толике жртве, само у историјским ковитлацима 20. вијека, и бити доведени на ивицу опстанка, а онда почетком новог миленија бити оглашени за једини геноцидни народ у Европи, то је, изгледа, паклена инверзија истине и смисла која се могла десити једино нама. Јесте велико и моћно опсјенарство моћних и немилосрдних, али не смију се затварати очи пред истином нити гурати глава у пијесак – има у свему томе и наше кривице и гријеха. Да је само један једини гроб праведника остао неопојан и непознат, тешко да бисмо могли имати наду у колективни бољитак, а иза нас су толики заборављени гробови и безгробници!

Десанка Максимовић: Песма о поробљеном хљебу

У тами воденица
поробљених и гладних села
кришом се мељу жита;
у тами хлебарница
пригушено тапшу сита.

Тај хлеб се у ропству жео,
скривено од сунчевог лица,
и по тами мора да се сеје,
тај хлеб је у ропству зрео.
Около хлебарница
тама и језа вије.

Тај хлеб се мора млети
на мрачној поноћној води,
у млину пуном паука;
тај хлеб је растао и зрео
крај суза и јаука.

Тај хлеб се мора пећи
кад мрак буде пао,
ћутке иза зидова,
да не би по сунцу и дану
топло замирисао.

Тај хлеб се отима и краде;
тај ропски хлеб се мора
у брзом залогају
јести при звезда сјају;
тај хлеб се суморно једе
без смеха и разговора.

Из Антологије

Овим и оваквим мислима смо се водили у Друштву наставника српског језика и књижевности Републике Српске кад смо одлучили да 2018. године издамо један саборник српског пјесништва о националном страдању у 20. вијеку, увјерени да је баш језик поезије најтврђа брана мутним водама заборава. Управо Саборник је права ријеч за овакву врсту посла и много би боље одговарала наслову од ријечи Антологија, мада књига јесте нека комбинација антологије и хрестоматије. Она је морала бити и спремана саборно, да не кажем институционално, али стицајем околности нажалост није – и оваква каква јесте резултат је труда и увида једног приређивача, коме чак ни дугогодишње искуство универзитетског предавача српске књижевности не може бити довољно покриће. Пошто се књига сада појављује и у електронском лику, било би најбоље да њени добронамјерни читаоци буду саборници који би јој приносили допуне као дарове. А што се тиче оних појединости које овдје не могу бити поменуте, приређивач упућује заинтересованог читаоца на Уводно слово и поговор чији наслов гласи Српски књижевни мартирологијум.

Биљешка о приређивачу

Ранко Поповић

Ранко Поповић рођен је 1961. године у Залому код Невесиња. Редовни професор Филолошког факултета у Бањој Луци. Аутор је књига Завјетно памћење пјесме, 2007; Чин препознавања, 2009; Горка ведрина Истока. Хумор у Андрићевим романима, 2012; Парадокси и молитве, 2013; Ризничари и памтитељи (с групом аутора), 2013; Трагедија без катарзе, 2014; Ријечи за сретање, 2014; Пјесник великог помирења. Особености умјетничког израза Бранка Ћопића, 2015; Читати и бити, 2017; Скућен у ријечи. Записи о поезији Ђорђа Сладоја, 2020; Очитавање душе. Кратка приватна повијест читања, 2021; Облици и лик Шантићеве поезије, 2022. Приређивач тридесетак хрестоматија, научних и пјесничких зборника, те аутор преко двије стотине научних и стручних радова, углавном из области српске књижевности 19. и 20. вијека. Уредник у Центру за српске студије из Бање Луке и члан редакције књижевног часописа „Српски преглед“; члан Уређивачког одбора научног часописа „Прилози настави српског језика и књижевности“ и предсједник Одбора за књижевност АНУРС. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) од децембра 2018. године.

ПРЕУЗМИТЕ АНТОЛОГИЈУ (PDF)

Categories: Аз и буки

Tags: Антологија српског песништва, Васкрс 2023, РС, Ранко Поповић