Очекујемо у најкраћем року самосвестан и јединствен став САНУ, као и његову еволуцију, односно мењање правца њеног председника поводом питања судбине Метохије и Косова, каже дугогодишњи директор Трепче
Новак Бјелић, бивши директор рудника „Трепча“ (Извор: Вечерње новости)
Ушли смо у седму годину од „чувене” изјаве академика Владимира С. Костића да „Косово ни de facto ни de iure није наше”, коју је дао тачно на свој 62. рођендан, 18. октобра 2015, а у четврту од забране одржавања Округлог стола о Метохији и Косову, заказаног за 24. октобар 2018, о чему сведочи колумна „Разводњени патриотизам челника САНУ” објављена у рубрици „Погледи”, Политика, 26. априла 2021.
Став САНУ о судбини Метохије и Косова, као једне од најзначајнијих и најугледнијих националних институција са „префиксом” српска, још је на чекању.
Вреди истаћи опредељење најзначајнијих српских институција, међу којима су: шеф државе, Српска православна црква, многобројне политичке партије и припадници интелектуалне и културне елите, као и скоро апсолутна већина становништва, за Метохију и Косово у саставу Србије, са статусом покрајине.
Овде треба подсетити на значај актуелне а посебно историјске улоге Српске православне цркве у очувању државе и ове свете територије Косова и Метохије, често преузимајући на себе „државне дужности” (Јован Радонић, историчар) чинећи аутономну верско-националну целину у границама Отоманског царства и тако наступајући као замена за српску средњовековну државу.
Радује чињеница да је најзад, 25. фебруара 2022, одржан Округли сто – научни скуп са тематиком: „Економски, својинскоправни и демографски аспекти косовскометохијског питања”, у организацији Академијског одбора за српско питање а под руководством академика Часлава Оцића.
Скуп је поздравио председник САНУ Костић, нагласивши, између осталог, да нико не спречава чланове ове институције да се изјасне поводом питања Косова и Метохије. Силазећи са говорнице упућује се према свом месту, пружа ми руку у знак поздрава уз коментар: Погибе ли на Косову? Ниси имао потпуне информације. Узвратих: Само што још с тобом нисам разговарао, уз предлог да му поклоним своју књигу Казивања о Трепчи 1303–2018, са посветом. Књигу је са задовољством примио.
Владимир Костић: Косово није наше, владика Григорије да се остави парола
Био је то очигледан знак да је академик Костић упознат са садржином колумне, с почетка овога текста, чији сам аутор. Верујем да ће овај поклон пружити додатне информације и пресудно утицати на еволуцију, односно промену његовог става у вези са статусом наше јужне покрајине, Метохије и Косова.
Избор тема за овај научни скуп није примерен постојећем статусу јужне српске покрајине Метохије и Косова, како са аспекта међународног права, на које се ових дана све чешће позива „уједињени Запад”, тако и у односу на Резолуцију 1244 СБ. Као крајња нужда за одбрану српске свете земље постоји и Међународни суд правде, који по тужби државе Србије, као сопственика – непоседника, против самопроглашене државе Косово, као несопственика – поседника, тражи повраћај својине – институт ревандикације (украдене територије државе Србије посредством Америке и НАТО-а).
Дакле, разматрати студију „Главне демографске и економске промене на Косову и Метохији у прве две деценије 21. века”, када је матица Србија лишена сваког утицаја на кандидоване вредности, најблаже речено је бесмислено и скандалозно. По Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација, Унмик је имао мандат да управља предузећима и имовином на Косову и Метохији у државном и друштвеном власништву да се „широким приступом економском развоју и стабилизацији кризне области створе елементарни услови за повратак избеглих лица на Косову (и Метохији)”, како се изричито наводи у тексту овог документа УН-а.
Аутори ове „студије” јужну српску покрајину приказују као Косово са звездицом међу шест суверених држава, „западног” Балкана, које нису чланице ЕУ, детаљно приказујући остварене резултате на демографском и економском сектору током две деценије 21. века.
У овом такозваном документу се наводи да је по најновијем попису становништва, који је спровела такозвана држава Косово, Срба има тек негде око 25.000, док је Шиптара око два милиона. Ако се узму у обзир резултати последњег веродостојног и добровољног пописа становништва у СФРЈ из 1971. на подручју Метохије и Косова је живео 646.631 Шиптар, па их по свему судећи ни данас нема више. Толико о валидности података из ове квазистудије.
У овој „студији” се нигде не истиче да је током бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом од стране Америке и њених сателита из НАТО-а, са Косова и Метохије избегло десет пута више, односно преко 250.000 Срба, а да их је у покрајини остало око 100.000. Ова такозвана студија се не бави проблемом повратка исељених Срба.
Када сам на овом научном скупу са говорнице оштро реаговао на изнете податке из предметне „студије” наглашавајући да је то најблаже речено скандал и непријатељски чин према преосталим Србима у њеној јужној покрајини као и према држави у целини, уследио је одговор аутора ове „студије” да су подаци релевантни и да потичу из институција „државе Косово” и Светске банке. Упозорио сам саговорнике да су Светска банка и Међународни монетарни фонд инструменти у рукама Америке који служе за колонизацију и експлоатацију малих и неразвијених народа и држава, а где то не успе, онда на ред долази употреба војске, односно НАТО-а.
„Употреба терора је дубоко урезана у наш (амерички) национални карактер” (Џон Квинси Адамс).
Једна од значајнијих тема на овом научном скупу је и „Дугови и власничка права”.
Добро је да знамо и да имамо релевантне податке о инвестицијама, улагањима и имовини коју поседујемо у јужној српској покрајини, али ако то има било какве назнаке да се утврђивањем вредности материјалне имовине у Метохији и Косову иде у правцу кусурања са сецесионистима, представницима самопроглашене државе Косово, ради размеђавања или каквог разграничења, размене територија или становништва или поделе и слично, ни у ком случају то се не сме прихватити.
Бранимир Нешић: Тражимо јасан став СПЦ и САНУ у вези са Бриселским ултиматумом
Са нестрпљењем очекујемо у најкраћем року самосвестан и јединствен став САНУ, као и еволуцију става, односно мењање правца њеног председника поводом питања судбине Метохије и Косова.
Актуелна дешавања на глобалном нивоу, као и у непосредном суседству, сукоб међу братским народима (Русије и Украјине), упозоравају нас на нужност постизања највећег могућег степена слоге и јединства, односно заједништва, као услова за очување народа и државе.
Наш нобеловац Иво Андрић каже: „Заразити некога чекањем, то је најсигурнији начин владања над њим, то значи учинити га непокретним и безопасним потпуно и заувек и та обмана чекања тврђа је од сваког затвора и јача од најјачих букагија, јер се са много среће и вештине, из затвора може побећи и окова се може човек ослободити, али те обмане – никад ни до века.”
Аутор је Генерални директор „Трепче”, током последње деценије ХХ века
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Bolje da se ne izjasnjavaju.