Слабијех не кријепите, и болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима
Свети пророк Језекиљ (Извор: СПЦ)
Опет ми дође ријеч Господња говорећи: Сине човјечји, пророкуј против пастира Израиљевијех, пророкуј и реци тијем пастирима: овако вели Господ Господ: тешко пастирима Израиљевијем који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири? Претилину једете и вуном се одијевате, кољете товно, стада не пасете. Слабијех не кријепите, и болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима. И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свијем звијерима пољским. Овце моје лутају по свијем горама и по свијем високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи.
Зато, пастири, чујте ријеч Господњу; Тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свијем звијерима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мојега, него пастири пасу сами себе, а стада мојега не пасу; Зато, пастири, чујте ријеч Господњу; Овако вели Господ Господ: ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из његовијех руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њиховијех и неће им бити храна.
Јер овако вели Господ Господ: ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их. Као што пастир тражи стадо своје кад је код оваца својих распршанијех, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свијех мјеста куда се распршаше кад бијаше облачно и мрачно. И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевијем покрај потока и по свијем мјестима насељенијем у земљи. На доброј паши пашћу их, и тор ће им бити на високим горама Израиљевијем; ондје ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевијем. Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ. Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окријепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право.
Књига пророка Језекиља, 34:1-16
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Поново прочитати/погледати
Bog je Ljubav i dade nam vecnog, Pravog Pastira i ne ostavi nas same.
“Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce,
A najamnik, koji nije pastir, kome nijesu ovce svoje, vidi vuka gdje ide, i ostavlja ovce, i bježi: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;
A najamnik bježi, jer je najamnik i ne mari za ovce.
Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.
Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce.
Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.
Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovijest primio od Oca svojega.
Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu.
I ja ću im dati život vječni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje.
Otac moj koji mi ih dade veći je od sviju; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mojega.” (Jovan glava 10)
“Ne boj se malo stado! jer bi volja vašega Oca da vam da Carstvo.” (Luka 12:32)
Црквена бирократијо!
КиМ је НАСЛЕЂЕ, НАСЛЕДСТВО ПРЕДАКА, окупано Њихово крвљу,
најсвежијом оном са КОШАРА (и не само Кошара!), и оно се не ПРЕДАЈЕ,
не ПОКЛАЊА, не ПРОДАЈЕ, већ се само потомцима – ПРОСЛЕЂУЈЕ!
Црквена бирократијо!
Која себе називаш “Црквом“, а игноришеш верно стадо као део
Христовог Тела – ПОСТУПИ или ОДСТУПИ!!!
Зар није Христос рекао “Тражите најпре царство Божје, и правду Његову, и даће вам се све друго”?
Зашто тражимо Косово и Метохију мимо крста, зашто говоримо о косовским рудницима и војним базама и манастирима, а Бога не помињемо?
Да сви Албанци сутра напусте Приштину, Призрен и Гњилане – и тамо бисмо тумарали као и овде, изгубљени и охоли.
Саберимо се у Христу; он ће нас сејати читавом Земљом, у миру и благостању.
Кад смо већ код пророка и њихових речи, сетимо се и књиге пророка Јоне. У редовима који следе, преузетим из књиге пророка Јоне, налази се решење за Косово:
“И Јона поче ићи по граду један дан хода, и проповеда и рече: Јоште четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти. И Ниневљани повероваше Богу, и огласише пост, и обукоше се у кострет од највећег до најмањег. Јер кад дође та реч до цара ниневијског, он уста са свог престола, и скиде са себе своје одело, и обуче се у кострет и седе у пепео. И прогласи се и каза се по Ниневији по заповести царевој и кнезова његових говорећи: Људи и стока, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу ни да пију воде. Него и људи и стока да се покрију кострећу, и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свог злог пута и од неправде која му је у руку. Ко зна, еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутог гнева свог, те не изгинемо. И Бог виде дела њихова, где се вратише са злог пута свог; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини.” (Јон. 3, 4-10).
У складу са тим су и поруке двојице великих руских светитеља 20. века, светог Јована Кронштатског и светог Серафима Вирицког:
“Свети Јован Кронштатски: „Црква, када се заједно моли, јесте велика сила Божја, која побеђује пукове демонске и може од Господа испросити сваки дар савршени, сваку помоћ, свако заступништво, избављење, спасење. Од наших појединачних молитава, којима се ми молимо само за себе, Господ више воли и слуша оне молитве које произносимо заједно, сви за све.“ Свети Серафим Вирицки: „Ако би макар и на кратко, али у исто време, заједно, сви руски људи пали на колена и из дубине душе завапили ка Господу и Мајци Божјој за спасење отаџбине од сатанског ропства, Господ би показао чудо свога избављења и развејао би сатански мрак који је притиснуо Русију и наш народ.“
Шта овде има нејасно за данашње србске пастире – епископе и свештенике, и за верујући народ? Нема ништа нејасно, све је само питање вере и воље: да ли верујемо да је Бог СВЕМОГУЋ и да ли хоћемо да се поуздамо у ЊЕГА, да од ЊЕГА измолимо спасење? И данас, сада и овде, одиграва се Косовски бој. Нови Косовски бој, али овог пута на духовном пољу – покајања, молитве и поста. А бије се овај бој и у храму, и у литијама, и у сваком србском дому. Ко учествује у том боју, наследник је светог Кнеза Лазара и свих светих из рода србског, наследник je и творитељ Косовског завета. Онај ко не учествује молитвом, постом, покајањем, није наследник и творитељ Завета. Да не кажим грубо, а могу и да кажем – издајник је.