И корисници невиђених дарова најубојитије армаде на планети, борци за мир, моћи ће, као и Хаџи Лоја да изговоре исту поруку: „У име мира, и ми смо изгинули“
Нико није могао боље од славног Нушића предвидети могући крај сумњиве организације која се представља под, такође тешко разумљивим називом – Уједињена Европа.
У Нушићевој позоришној представи „Хаџи Лоја“, бар како то описује луцидни и неописиво талентовани Станислав Краков:
„На позорници је Хаџи Лоја са устаницима Србима муслиманима, православцима, па чак и католицима, бранио (од Аустроугарске анексије БиХ, прим аутора) последње упориште – Хусрев-бегову џамију у Сарајеву…. Један за другим, устаници су падали. И када се, најзад, кроз пуцњаву појавио на вратима аустроугарски официр, насред џамије је стајао само смртно рањени Хаџи Лоја.
– У име Европе, предајте се!, викнуо је официр.
– У име Европе, ми смо изгинули!, одговорено је.“
У то име, нажалост, и даље гинемо. Не само по џамијама црквама и манастирима по Хрватској, на Косову и Метохији, у Украјини…
Европа је реинкарнирана Аустроугарска без Угарске. Уместо Мађарске, у првим редовима европског анексионог похода на све словенско и православно налазе се вође Четвртог рајха, перфидног Албиона, онемоћалог и очерупаног Галског петла који кукуриче ОК, ОK и других пратиља у толико прозирним хаљинама да им се провиди огољена душа без памети и трунке људскости.
Предвођени Америком, самопроглашеном „од Бога изабраницом за вођу“ земаљског шара, са челником свецем, Светим Дементијем – Џоом, уместо лекова и топлог дома једном делу Словена, завађеном са другим делом исте врсте, шаљу тешке тенкове, ракете, хаубице и друге добровољне и плаћене убице.
Норвешки Нобелов комитет за доделу Нобелове награде за мир, овог пута неће имати никаквог проблема да изабере заслужног кандидата за излизану награду за њихов мир и немир њихове савести, јер, придржавајући се правила за награду додељену извесном Обами, овог пута мирне душе и немирне савести могу, између јединог кандидата, лако изабрати НАТО, односно њиховог генсек-а, Швеђанина Стонтелберга.
И корисници невиђених дарова најубојитије армаде на планети, борци за мир, моћи ће, као и Хаџи Лоја да изговоре исту поруку: „У име мира, и ми смо изгинули“.
Док Европа и Америка Украјинцима несебично шаљу ракете и разне гранате. Руси такође!
Што се тиче Нобелове награде за књижевност, ствари се показују далеко простијим и унапред препознатљивим, скоро као за доделу НИН-ове награде. Кандидат је најављен, а прва порција новчаног износа награде, нешто као аконтација, у износу од 70 000 евра додељена је од верних читалаца са Косова и Метохије који не читају ћирилицу. А и друга писма су им углавном страна.
Име новог лауреата је сложено Во-Кер.
Први део имена је објаснио Ноам Чомски, тврдећи како писац боље манипулише људским лешевима него вештином писане речи и истином.
Тиме је главни услов за награду и испуњен.
Други део имена полази од познате српске изреке, која за неког ко дебело лаже, гласи: „лаже к’о кер“!
Тиме је испуњен и други услов.
Вокер: Пишем књигу о Рачку и волео бих да је завршим пре него што умрем
Уколико би писац Во-Кер доказао да је у „Масакру“ код Рачка учествовао и руски помоћни корпус Вагнер из Лајпцига, изводећи при масакрирању чувену химну масакру, музичку драму „Тристан и Изолда“ и то уз пратњу хора Александров, био би испуњен и последњи услов свих услова за доделу доживотних Нобелових награда и за књижевност и за мир и спокој му душе грешне.
Ако су се Мадлен Ол-рајт, покровитељица „Трепче“ и Весели Кларк, главни инжењер косметских рудника лигнита – остављени без Нобела у доларском износу – могли утешити бар обилним коришћењем његовог изума динамита упућеног Србима, према лажном сведоку „масакра недужних цивила“ у селу Рачак таква неправда не би смела да се понови.
И нека Нобел и награде које носе његово име, почивају у миру!
Categories: Сатиристика
Оставите коментар