Доносимо песму румунског песника Никите Станескуа у преводу Адама Пуслојића (1943-2022)
Оља Ивањицки: Никита Станеску, 1983. (Извор. ФБ Адама Пуслојића)
Нек ђаво носи оног који ће лећи
на српско срце!
Неће уснути ни за трен.
Викнуће великој птици
која је уместо неба
над Србијом:
Гушим се, гушим се!
Зашто ми ти птицо, удишеш ваздух?
А птица ће одговорити:
„То није ваздух за дисање.
Ово је ваздух за певање!“
Никита Станеску, збирка „Београд у пет пријатеља“, Вршац, 1971.
(Фејсбук страница Адама Пуслојића)
Categories: Поново прочитати/погледати
Rumuni,румуни…Ко Вас не познаје, скупо би га коштало….Румуни, далеко Вам лепа кућа…