Слободан Антонић: Можда ће у Београд моћи да доплови руски ратни брод

Што се нас Срба тиче, били бисмо задовољни да Руси само избију на Дунав. Ушће Дунава с правом се сматра геостратешком кључаоницом Балкана и Средње Европе

Слободан Антонић (Фото: Медија центар Београд)

Европски парламент усвојио је резолуцију којом се Русија проглашава – „државним спонзором тероризма“.

Када сам прочитао ову вест (овде), помислио сам – шта ће сад ово Берлину? Какве су сад то еко-зелене керефеке? У праву је Солоњевич када каже да „немачка чувена нетактичност долази од тога што Немци не разумеју. Њихове могућности људског разумевања односе се према нашим као коњско копито према човечијим прстима. Копитом се може свашта урадити, али се не може свирати виолина. Отуда немачка коњска политика” (овде 207).

Но, ипак сам отишао на сајт ЕП да видим шта тачно пише у резолуцији (овде). Не само да је Русија проглашена државним спонзором тероризма (state sponsor of terrorism), већ је затражено „успостављање специјалног суда који ће се бавити злочином агресије Русије против Украјине“ (овде Т.11), затражено је да се „затворе и забране руски центри за науку и културу“ (Т.5) – при чему би се томе прикључиле „и све земље кандидати и потенцијални кандидати“ (Т.7; – што значи да би и Београд имао да затвори Дом руске културе!), позван је „сав руски народ да протестује против зверских ратних злочина Русије“ (Т.16), „похваљен је рад украјинских новинара који свету говоре истину о рату у Украјини“ (Т.16; божесаклони – украјински новинари и истина о рату?) и на крају је затражено да се „у самој Русији отвори јавна дебата о злочинима совјетског режима (…) против Украјине“ (Т.17).

Па мајстори, како сте само лепо све ово успели да смислите? Браво!

Међутим, из резолуције сам видео (овде) да на идеју да се Русија прогласи спонзором тероризма ипак није први дошао Берлин, већ – Вашингтон.

Слободан Антонић: Беле колоније – Србија и Русија под окупацијом (2019)

Наиме, Представнички дом америчког Конгреса на то је позвао још 12. маја 2022, Сенат се придружио 27. јула, одмах су потрчали и парламенти Литваније, Летоније, Естоније, Пољске и Чешке, да би два дана пре Стразбура и НАТО скупштина једногласно усвојила резолуцију (званични текст овде) у којој се „јасно изјављује да је руска држава под садашњим режимом терористичка“ (стр. 20, i).

Наравно да је и скупштина НАТО позвала све чланице „да предузму колективну акцију ка успостављању међународног трибунала за кривично гоњење злочина агресије Русије“ (20, h), а то је поновљено још и у посебној резолуцији (овде 2). Штавише, председник НАТО скупштине, Џералд Коноли (САД) у свом уводном говору оптужио је Русију за „дела геноцида“ (овде 3), током њене „катаклизмичне, безобзирне и бруталне кампање сузбијања слободе у Европи, па и широм света“ (овде 4).

Како то баш тачно Русија „сузбија слободу широм света“ и при том још „безобзирно и катаклизмично“ чини „дела геноцида“, Коноли је пропустио да објасни – оставивши, ваљда, машти на вољу НАТО скупштинарима да замишљају „зверске руске злочине“…

Још један обрачун САД с „одметничким државама“ ?

Све у свему, Вашингтон очигледно на Русију хоће да примени своју стару доктрину „одметничких држава“ (rogue state, outlaw state, pariah state). Њу је још 1994. обзнанио Клинтонов саветник за националну безбедност Ентони Лејк (овде). Он је пет земаља сврстао у одметничке државе: Северну Кореју, Кубу, Иран, Либију и Ирак. Касније су овој листи, у оквиру „доктрине одметништва“ (rogue doctrine), додати – да би затим били нападнути – Авганистан (1998), Судан (1998) и СР Југославија (1999).

Клинтонова администрација је израз одметничка држава „компулсивно употребљавала“ (овде 124). Израчунато је да се, у раздобљу 1997-2000, овај термин појављивао у 31 одсто Клинтонових говора, и 17 одсто Олбрајткиних (исто 117).

Мадлен Олбрајт: Смрт пола милиона ирачке дјеце усљед санкција била је вриједна циља (1996)

Олбрајтова је чак све земље света поделила у три групе:

  1. оне које „разумеју правила“ (understand the rules) – што ће рећи: схватају кога треба да слушају;
  2. „земље у транзицији“, то јест оне које се труде да науче америчка „правила“;
  3. „одметничке државе — оне које не само да нису део међународног система (international system), већ чије само биће подразумева да буду изван њега и да буквално бацају ручне бомбе на њега како би га уништиле“ (овде).

Пазите само каква филозофкиња, права онтологија анти-НАТО безобразника…

А против одметничких држава све је дозвољено, укључујући и војне интервенције. Буш је у Стратегији националне безбедности (2002) прокламовао спремност САД да војно нападне „одметничке државе и њене терористичке сараднике“ (овде).

Штавише, у Бушово доба обрачун с одметничким државама постао је средишња тема америчке спољне политике (овде).

И доцније је администрација САД користила исти термин када је желела да дисквалификује неку земљу. Рецимо, амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон прогласио је 2019. да се „Мадуров режим сада придружује том ексклузивном клубу одметничких држава“ (овде). А државни секретар САД Мајк Помпео 2020. назвао је Кину „одметнутим чиниоцем“ (rogue actor; овде).

Вашингтон је у тој мери злоупотребљавао ознаку „одметничка држава“, да је Чомски написао да је „’одметничка држава’ свака она која пркоси наређењима САД“ (овде 30). А Дерида је овако сажео Литвакову монографију на ову тему: A rogue State is whoever the United States says it is (овде 118; 125).

Извор: Амазон

Чак је и Хантингтон упозорио да с таквом праксом саме САД заправо „постају одметничка суперсила“ (the rogue superpower) коју већина земаља сматра „највећом спољном претњом сопственим друштвима“ (овде).

Али, сила не зна за аргументе. Своју књигу о одметничким државама Дерида је стога и започео цитатом из басне Ла Фонтена „Вук и јагње“ – знате оно кад вук прождере јагње просто зато што му се може:

„Разлог јачег увек понајвише вреди. Ево једне приче из које то следи“ (овде 37).

Може ли се на Русију применити закон јачег?

Само што је разлог јачег радио у случају Либије или Србије, али – у случају Русије?

Погледајте само како примењују исти образац: 1. прогласи се нека земља терористичком, а њен лидер злочинцем; 2. направи се суд за „ратне злочине“; 3. држава се бомбардује, организује се преврат, а лидер се убије или испоручи „суду“.

И то су они замислили да понове с Русијом и Путином? Баш паметно.

Једино што Русија није Србија 1992-1999, па да буде изолована и опкољена. Јер, шта ћемо с формулом 14:86 – однос становништва држава које су увеле санкције Русији (14 одсто), и оне које нису (86 одсто)?

И шта ћемо с руским бојевим главама? Па и ако САД неће да ратује, зар они стварно мисле да ће Украјина да победи?

Чак и после пада Херсона, начелник Здруженог генералштаба америчке војске, генерал Марк Мили, на брифингу у Пентагону изјавио је да би Кијеву било боље да одмах почне да озбиљно преговара о миру, јер су минималне шансе да дође до „украјинске војне победе, дефинисане као избацивање Руса из целе Украјине, укључивши и Крим“ (транскрипт овде).

Некако у исто време је и пензионисани немачки пуковник Ралф Тил објашњавао ТВ публици да, упркос Херсону, Кијев губи рат (овде; уп. овде).

Али, какве то има везе – ми ћемо Русе да прогласимо терористима, за Путина ћемо да направимо Хашки трибунал, и тако ћемо, самоуверено, да наставимо да водимо коњску политику.

Само што је таква политика и доводила до тога да руска војска на крају умаршира у Стокхолм (два пута: 1719. и 1808/9), Берлин (два пута: 1760. и 1945), Рим (1799), Амстердам (1813-15), Париз (1815) – а о Букурешту, Будимпешти, Варшави или Прагу да не причамо (в. овде).

Ушће Дунава геостратешко средиште Балкана

Што се нас Срба тиче, били бисмо задовољни да Руси само избију на Дунав. Ушће Дунава с правом се сматра геостратешком кључаоницом Балкана и Средње Европе.

Русија је делту Дунава први пут добила Једренским миром (1829), изгубила ју је после Кримског рата (1856), а повратила на Берлинском конгресу (1878). Поново ју је изгубила 1918, повратила (као СССР) 1940, поново изгубила (распадом СССР) 1992.

Контрола ушћа великих пловних река од изузетног је геополитичког значаја. „Ушће представља улазна врата у реку и њен слив. (…) Господар ушћа у стању је да затвори пут из реке у море, и обратно“ (овде 44). Зато је у колонијално време било довољно запосести ушће неке пловне реке, па да се може полагати право на цео њен слив (исто, 44-50). Чак и без тога, контрола ушћа се сматрала великом предношћу: „реке са својим ушћима и пловним током омогућавају једну врсту невидљивог колонијалног потчињавања“ (47).

Слободан Антонић: Дехуманизација Срба (и Руса) не слути на добро

Могући излазак Руса на Дунав имао би свакако велики утицај на цело Подунавље: „Ако Русија (…) узме ушће Дунава, свима је јасно да ће, у том случају, она имати снажан утицај на све територије у дубини“ (овде). То би знатно поправио стратешки положај Србије, која је и сама Heartland Балканског полуострва (овде 67).

Мировним и другим послератним споразумима утврђује се и режим пловидбе међународним рекама (овде 471): Бечки конгрес 1815. (за Рајну), Париски мир 1856. (за Дунав), Београдска конференција 1948. (за Дунав) итд. Као што је Севрским уговором (1920) био (једно време) омогућен слободни пролазак трговачких и војних бродова „у миру и у рату“ кроз Босфор и Дарданеле (овде), исто се може тражити и када је Дунав у питању за подунавске земље, од Русије до Мађарске.

Наравно, то се може десити ако се Украјински рат заврши трајнијим миром и легитимизацијом мултиполарног света, кроз систем регионалне безбедности великих сила. То је управо оно што је својевремено саветовао Хантигнтон, препоручујући САД да прихвате плурализам цивилизација, те „да прихвате Русију као стожерну државу православљa и велику регионалну силу с легитимним интересима који се тичу безбедности њених јужних граница“ (овде 312).

Недавно се српски председник пожалио: „Страх ме је већи него икад, пред Србијом је период тежи од оног из 90-их“, запитавши се: „где ћемо ми Срби, шта ћемо са собом, хоћемо ли успети да сачувамо и десну и леву обалу Дунава за себе, свој народ, а не неког другог“? (овде)

Овај необичан страх можда и није без икаквог основа имајући у виду немачки план из јула 1941. по ком је Србе ваљало иселити из Београда, Смедерева и осталих места уз Дунав. У плану је, наиме, писало да „Срби морају бити потиснути од Дунава и из Београда, да би се истакла њихова политичка безначајност и како би било спречено, што се у историји често дешавало, да из Београда долазе нове завере против Немачке, поретка на Балкану и у Европи“ (овде 106).

Дунав код Смедерева (Фото: Стање ствари)

Но, ако Руси изађу на Дунав тај страх ће потпуно нестати. А биће решен и основни „проблем (српских) суверениста – то што из Москве овде тешко да може да долети птица, а камоли руски авион“ (овде).

Јер, можда ће у Београд моћи да доплови руски ратни брод?

Наслов и опрема: Стање ствари

(РТ Балкан, 28. 11. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

10 replies

  1. Kakav crni trajni mir i multipolarni svet! SAD su krenule da uspostave kontrolu nad svetom i nece stati. Za razliku od ispraznih prica o multipolarizmu, SAD su otvoreno krenula na Rusiju i Kinu, a vojska im ni ne treba. Rusiji sankcije nece biti skinute, dok ne propadne ili ona ili Zapad (kojem Rusija i dalje prodaje gas i naftu). Ni rat u Ukrajini se nece nikada zavrsiti. Rusi su se savrseno zaglavili i sada cekaju, kao nasa reprezentacija rezultate drugih, da li ce Kongres i Senat osvojiti republikanci, da li ce neko ponuditi neke pregovora, a cime (ponunudama) se samo ispituje stanje u ruskom vrhu! Rusija moze da ocekuje samo nove nestabilnosti u Gruziji, Pridnjestrovlju, Aziji… Izjave Putina da ce sve trajati deset godina, a sa nama traje 30, i nekog cinovnika da nijedna drzava ne proizvodi sve elemente naoruzanja, kao da je Rusija tek jedna od drzava, pokazuje da Rusi ne uvidjaju ocemu se radi, a radi se o njihovoj glavi. To je veliki uspeh Zapada, da vodi rat do kraja, dok druga strana umislja da je moguc povratak na staro, kao sto je Milosevic mislio da ce posle „Kumanovskog sporazuma“ ponovo biti faktor mira, da umislja da ratuje na KiM ili u Ukrajini, a zapravo ratuje za svoju glavu! I, ne samo da ne znaju, vec su se i Milosevic i Putin trudili da im „glasaci“ ne primete da su u ratu. Ruski hokejasi igraju u NHL, cela nacija uziva, kao sto smo i mi uzivali u dens muzici, dok su nasi sunarodnici ginuli u R.Srpskoj i RSK. Zato je nasa okupacija nepritna. Kao sto je Draza sedeo u rupi i cekao Engleze, a dosli Rusi, tako danasna Srbija sedi u rupi i ceka Ruse, a Englezi su vise od 20 godina u generalstabu i ministarstvu odbrane (o obrazovanju necu da govorim).

    Rusija nije nista radila 20 godina. Nije diverzifikovala privredu, nije diverzifikovala gasovode i naftovode, ne zna se na sta su stucane 350 milijardi dolara za reformu vojske, uslo se u rat bez neophodnog orudja i elektronike koja se sada uvozi na crno. Rusija se istrcala, a da nije imala ni ekonomsku ni vojnu moc, a ni cvrstu politicku podrsku tih 85% stanovnistva (kao da je to za stare kolonijalne sile problem, nama vladaju preko 100% srpskog stanovnistva). SAD su jednim udarcem (dobro, drugim udarcem) u Ukrajini pobile sve muve na stolu, razdvojili Rusiju i EU, koji cine jednu prirodnu celinu, na nacin nevidjen ni u Hladnom ratu i to ce prestati samo necijom propascu! Kina pokusava da bude izmedju i ne izgleda da shvata da ce nju Zapad rasturiti lakse od Rusije ukoliko Rusije vise ne bude. Umesto price o nepostojecem multipolarizmu, bolje da se govori o tome kako je Zapad krenuo da nas izbrise sa lica zemlje! A, Srbija i Rusija neka se povlace, jos se nije otopio Arktik, bice mesta!

    16
    16
  2. @Староставни вазектомолог мултиполарности

    Подразумевани плус за коментар више је молба да начините другојачији увид – може ли бити да је свеколика бука мултиполарних прапораца и звона тек свлак – чегртаљка на репу западног уробороса, коју је “ Руски притајени медвед „, са или без ( то не умем проникнути, али верујем да је БЕЗ ) скривеног китајског змаја, јуродиво “ окачио “ ради привидног гутања репа, који ће се показати као самоубилачко одгризање истог наместо пуноте дијаболичног круга остварења “ царства небесног “ на земљи, у времену ? По вољи Вам, поштовани, и други увид – загрцнуту змијску главу згазиће и бациће на нечисто место – КО ?
    Трећи, мој, увид јесте да обретенија погане “ западне “ главе неће бити…

    11
    2
  3. @Not businessman, just a man – An ancient race

    Пре свега пет дана (https://stanjestvari.com/2022/11/24/eskobar-zbogom-g20-dobar-dan-briks/#comment-184231) сте лепо рекли „Htedoh da mracim, ali sam odustao, doduse samo do pola! Ruskoj borbi cu dati doprinos tako sto necu da je komentarisem vise, a svojim zivcima tako sto je vise ne pratim. Neka jave, kada pobede :)))“

    Требало је да се држите те одлуке и да не коментаришете више. Понекад треба и сопствени савет послушати.

    19
  4. @Not businessman, just a man – An ancient race

    Небизнисмену не треба напомињати шта је Хераклит давно рекао (али да наведем због нас нефилософа) — наиме, да се у исту реку не може ући два пута.

    Слично томе (ако је веровати Х. Мрачноме) ток реке од пре тридесет година на овамо, то јест стихије која је распарчала СФРЈ и потрла српски суверенитет, као и вектори сила које нас и даље притискају, нису поуздана референца и основа за прављење паралеле са садашњим дешавањима у Украјини.

    Како одмичу дани СВО која је прерасла у СДВО (специјално дугу војну операцију) многе не престаје да збуњује и разочарава одсуство јасног напретка у заузимању територије и ослобађању становништва Украјине од безумља кијевске хунте.

    Међутим, то је само површна (пр)оцена, јер освајање терена само по себи није ни циљ ни успех. Главно је исцрпети и сломити режим у Кијеву, и експонирати криминалну природу улоге САД и њихових Нато послушника у (још-не-отвореном) рату против Русије а преко украјинских леђа. При томе је неопходно да се део зомбификованог украјинског народа разбуди до мере да се отворено супротстави екстремним кијевским фашизоидима. То захтева време и нажалост продужену патњу украјинских страдалника (мислим на „обичан“ народ).

    Запад је Русији наметнуо санкције као јед(и)но преостало оруђе из прошлог века, заборавивши да је оно било дејствено само против малих, нејаких и незаштићених. Али гле чуда, то јест реакције, сада последице санкција дејствују управо против већих — оних који су их сами увели. Додатно, нејединство и противречности у Нато савезу нарастају из дана у дан, а наступајући дед мороз ће само да припомогне тај процес.

    Колико год да су САД „раздвојила Европу од Русије“ још је више сукоб у Украјини конфронтирао отворену хегемонију САД са њиховим до јуче беспрекорним вазалима (мислим на ове веће, Немачку, Француску, Италију). У украјинској крвавој афери главни губитник је Западна Европа, економски, финансијски и морално (ово задње њима сада мало значи, али њихова непочинства и обмана ће изаћи на видело).

    Запад је истрошио свој злочиначки арсенал — економску блокаду малих, пропагандну демонизацију, изазивање војно-политичких преврата и постављање локалних режима послушних (вашингтонском) диктату. Истрошили су и војне интервенције чији је степен бруталности био већи уколико је противник био слабији (Ирак, Либија, Авганистан). За њима остају само рушевине, пустош, крв и смрт. Ускоро нико неће желети више бити са њима осим ових који већ прогуташе удицу. Пример Украјине би требало бити јасан показатељ какав је отров „пријатељство“ са ЕУ под Нато диктатом и колико је загрљај САД смртоносан.

    За рат са приближно (војно) равноправним, „Запад“ се неће усудити јер знају да лаке победе нема, а она најтежа је пораз за све. Преко седам стотина војних база исцрпљује економију САД, док на домаћем терену неки свесрдно потпаљују ватре могућег грађанског унутрашњег сукоба. Ту Русија ништа не треба да ради, осим да гледа.

    Тако да чекати на „Арктик да се отопи“ није за озбиљну препоруку — јер пре „глобалног топљења“ (натовске хегемоније) прво стиже опасна зима (у Европи и Украјини) која ће и Дњепар смрзнути и ледом оковати а многе усијане главе (прво оне у Кијеву) врло охладити. Живи били па видели.

    22
    1
  5. @Zoran Nikolic (Valjevo)

    Dao sam Vam plus, ne slazuci se s Vama, kao i Vi meni! Tako pocinje propast, ne slazemo se, ali se plusiramo!

    Nije Rusija, a ni mi, te srece da se Zapad samoubije. Morace se zaraditi njegov poraz! Citao sam sve one gadosti o Rusiji iz Saveta EvrUpe, pa sam se setio da smo i mi tako bili demonizovani i da niko nije trepnuo, pa ni ta Rusija. A, tih devedeseti, Rusija je imala cetiri krstarice-nosaca aviona Проект 1143 (jedan je preradjen u indijski nosac aviona „Vikramaditja“), klasicni nosac Проект 1143.5 „Kuznjecov“ koji imaju i sad, na remontu godinama, njegov brat blizanac koji je sada kineski nosac „Liaoning“ i bio je u izgradnji veci atomski nosac „Uljanovsk“ (isecen uz finansijsku pomoc SAD, kao i desetak strateskih bombardera Tu-160). Sedam nosaca, cetiri nuklearna bojna broda 1144 „Orlan“, sada dva, jedan se modernizuje deceniju, cetiri krstarice 1164 – „Moskva“ je potopljena, sedam 1134b, desetine razaraca 1155, 956…Takvu flotu Rusija vise nikada nece imati !!! Velika vecina toga je rasprodata (jedan od krstarica-nosaca aviona u ploveci kazino) ili iseceno u gvozdje. Secenje je pocelo sa Jelcinom, ali se nastavilo sa Putinom. Kada su imali toliku moc, ovo je samo mornarica i to povrsinska, najslabiji deo Crvene Armije, nista sa njom nisu radili, jer nisu videli kuda sve ide, a ide ka njima! Pa, nista nisu radili 8 godina od „Majdana 2“, pa sada kukaju za neke pregovore…

    Rusi cene Staljina jer je mobilisao celo drustvo i privredu na neverovatne napore i kolosalnu proizvodnju sve novijih i boljih oruzja, pri tom je obavestajna sluzba imala uvid od prvog dana u najskuplji vojni projekat u istoriji – razvoj atomske bombe! Ovi danas, ni u Ukrajini nisu obavestajno spremili rat, a narodu ne smeju da kazu da je drzava u ratu, vec se tamo negde vodi „specijalna operacija“. Sve to proizilazi iz autoritarne vlasti, isto je bilo sa Milosevicem, isto je sa Putinom. Plase se da se narod ne „uzbudi“. Najveci trik koji je djavo uspeo da izvede je da ljudi misle da ne postoji, u ovom slucaju mu jos i pomazu samoobmanjivanjem. Diktatori (Staljin) bolje ratuju!

    Rusi su imali kolosalnu sansu da brzim ratom preokrenu svetski poredak. Kina i Indija su kupovali enormne kolicine energenata, Arapi nisu hteli da dignu cene istih, ali kilosderi su se zaglavili i sada svi postaju obazriviji i kladim se da pocinju rusku intervenciju da vide kao razlog svojih nevolja (Kinezi sigurno, a i Indija muti). Ceceni vezbaju za vreme kada ne bude Putina, Lukasenko samo ceka ishod… Kada su Svabe ratovali sa Francuzima, vazda su isli preko Belgije, „Mazino liniju“ su jednostavno obisli! Rusi su imali Belorusiju, mogli su da napadnu odakle hoce, oni su izabrali sve pravce, osim pravog.

    @Zoran Nikolic (Valjevo)

    Posto je kompjuter na moj klik na plus otkucao dva plusa, neka Vam ovaj drugi bude avans na komentar u kojem cete nakucati da sam bez razloga mracio i da je Rusija pobedila. Nisam, medjutim, siguran da cemo to doziveti, jer je ovo tek pocetak svega!

    P.S.

    Sve ovo sam kucao imajuci vise u vidu nas! Svi u Srbiji znaju da kako bude Rusiji bice i nama. Ali, ko sebi pomaze i Bog mu pomaze, a mi smo mrtvo more. I mi i Rusi smo odgojili generacije zatrovane zapadnim vrednostima koje nece braniti svoju drzavu. I nama i Rusima je pretesko da napravimo pravedno drustvo i umesto toga imamo narod koji se otudjuje najpre od vlasti, a onda od drzave! Mi nase probleme nismo resavali kada smo mogli, zato smo dosli dotle da ih po svojoj volji resava nistavilo kao sto je Vucic. Ako ce on da odluci o KiM, o R.Srpskoj, onda nam tako i treba! Dolazi vreme nestanka mnogih drzava, a mi i Rusi smo u prvom redu za odstrel! I jedni i drugi su se progurali u prvi red gluposcu, kukaviclukom i neradom!

    10
    10
  6. @Don Kihote

    Mozda se u istu vodu ne moze uci dva puta, ali se u istu septicku jamu moze upasti vise puta, a mi i Rusi smo dokaz! Nadam se da ste Vi u pravu! Za jedno niste sigurno:“Tu Rusija (a isto „radi“ i Srbija) nista ne treba da radi, osim da gleda“! „Od gledanja nema selameta!“

    11
    6
  7. @Not businessman, jast a man – An ancient race
    Јесте, не слажемо се. У гневу и трпљенију. Вером у Истину и Правицу, слажемо се, философе врсни. Како сада, на почетку ослободилачког, отаџбинског рата, даће Свеблаги Творац, тако и када се распламса. Када догорева до ноката, црно испод ноктију смоли, чади, смрди, слини – куне и издаје нокат под којим је одгајен. То је посве вучићевски. Душевно оболели верују да се од црног испод нокта праве најлепши вештачки нокти. Надоградња као кула вавилонска. Западна вредност вредна тек чачкања носа, чачкања ушеса. Педикирском прецизношћу лажно објављена као дириговање и наочито подизање просветитељских наочара на корен носа – посве смо све заслужили. Иска се подвиг. Сами да жртвујемо мали и домали прст, макар их и одгризли, не би ли се најзад, са она ТРИ преостала, у молитви прекрстили, а не као досад шипак начинили и себи га у огледалу, приде исплажени, гротескно показивали смејуљећи се наказно…
    П.С.
    Сваки мој коментар и вреди два плуса одједаред🙂…

    5
    3
  8. @Not businessman

    Добра је метафора септичка јама, али не важи (само) за ове који су у њу наводно упали, него за оне који су је ископали а затим у исту насилно гурају кога стигну.

    Али има она дубља, народна — ко другоме (септичку) јаму копа, сам у њу пада — тако да брига (и) за тај сценарио треба да је у вашингтонским и бриселским главама.

    14
  9. То је одавно РЕШЕНА ствар.
    Биће видљиво, тек на крају, слично рођењу детета.





  10. @Zoran Nikolic (Valjevo) @Don Kihot

    „Divni ste ljudi, nisam vam sve ni pricao!“ (parafraza iz „Varljivo leto’68.“:))))))





Оставите коментар