Часлав Оцић: Одуговлачењe штампања зборника САНУ о КиМ директно штети настојањима да се сачува територијална целовитост Србије

Отворено писмо редовног члана САНУ Часлава Оцића председнику САНУ академику Владимиру С. Костићу

Академици Владимир Костић и Часлав Оцић (Фото: В. Данилов/Н. Фифић)

Прва, скраћена верзија, нејавна, упућена 24. септембра 2022, на коју он до 9. новембра 2022. није реаговао, а одбио је и да Оцића прими на разговор, тако да је Оцић принуђен да ово писмо прогласи ЈАВНИМ

Уважени Председниче Академије,

У једном од ретких тренутака доколице, пре неки дан, прочитах Записник са (електронске) седнице Председништва САНУ одржане 3. марта 2022. године. Посебно ми је била занимљива тачка (Саопштења) чији ћу део (онај који се односи на анализу успешности научног скупа о Косову и Метохији одржаног 25. фебруара у свечаној сали САНУ) – да бих избегао оптужбе за (тенденциозну) селективност – у целини овде навести (с мојим истицањем и местимичним кратким коментарима у фуснотама /старосрпски: „спуштеницама“/[1]):

„Председник САНУ академик Владимир С. Костић саопштио је присутнима[2] да је у оквиру рада Академијског одбора за српско питање, у САНУ одржан научни скуп Економски, својинско-правни [треба: својинскоправни] и демографски аспекти косовскометохијског питања који је водио академик Часлав Оцић. Оцена чланова ИО САНУ који су пратили скуп[3] је да је он делом послужио академику Оцићу за то да злоупотреби форум за понављање познатих ставова о којима су се одредили релевантни органи САНУ, укључујући и Скупштину САНУ, не презајући ни од директних провокација[4] упућених председнику САНУ након његовог отварања скупа, итд.

Скуп у САНУ: Неодрживост самопроглашене независности Косова и Метохије

У опсежној дискусији[5] је оцењено[6] (без икакве жеље да се било ком од учесника одузме право да слободно мисли[7] и да изражава своје ставове) да је на скупу изнет низ ставова, укључујући и многе који немају никакве везе с предложеном темом скупа, да на њему није узео учешће ниједан члан САНУ осим организатора[8] (што је посебно индикативно). Председништво САНУ је приликом одобравања овог скупа било свесно да скупови које организује академик Оцић носе дозу проблематичности[9] за Академију, али није желело да прибегне било каквим забранама[10] или ограничењима, у жељи да се комуникација међу академицима одржи на неопходном нивоу академске децентности, и снажно се залажући за право слободног мишљења и изражавања свих ставова. Међутим, Председништво осећа потребу да укаже на недопустивост овакве злоупотребе академијиних скупова ради пласирања неоснованих, нетачних и неприхватљивих ставова. Истовремено потврђени су ставови Председништва у вези са понашањем и оптужбама академика Оцића[11]. Поново је указано на то да органи САНУ неће више одговарати на овакве неосноване оптужбе академика Оцића, али да није у духу САНУ да прибегава забранама нити ограничењима, већ ће захтевати од њега да поштује правила понашања и принципе рада САНУ као и сви други академици и надаље ће свој одговор одређивати према његовом односу према тим правилима и понашању. Такође је закључено да издање које би требало да уследи након његовог одржавања, треба да прође кроз пуну процедуру предвиђену правилима САНУ.“

Када сам Председниково САОПШТЕЊЕ прочитао до краја, видео сам да њиме доминира лични тон, оно је субјективно (види се да је то урадак једног човека а не тимски рад настао после „опсежне дискусије“), нимало аналитичнo, дакле, необјективнo. Инсинуаторскo и осветнички денунцијантскo. Зато пршти бесом и кипти мржњом. Очекивао сам аргументовану анализу квалитета саопштења и дебате на предметном научном скупу[12], а добио патетичну кукњаву Председникову и оговарање и етикетирање карактера и понашања Оцића изречено априорно, аподиктички, дискриминаторски и, да поновим, с нескривеним мржњом: „Председништво САНУ је приликом одобравања овог скупа било свесно да скупови које организује академик Оцић носе дозу проблематичности за Академију.“

Знатан део Председниковог ОБАВЕШТЕЊА заузима жалопојка (самозаљубљеног[13] и сујетног) председника Владимира С. Костића због душевних патњи које му је „зли волшебник“ Оцић нанео на скупу о Косову и Метохији (а поводом још једне „злоупотребе ‘форума’ од стране Оцића“) што код посматрача са стране ствара утисак да тема скупа од 25. фебруара о.г. није био Космет него Председник Владимир С. Костић и његови јади („душевне патње“).

Данило Н. Баста, Часлав Оцић: Отворено писмо члановима руководства САНУ

Апеловао бих на Председника да се окане опструкције штампања зборника радова с научног скупа Економски, својинскоправни и демографски аспекти косовскометохијског питања, другим речима, да одобри да руководилац сектора за издавачку делатност госпођа Снежана Крстић–Букарица упути захтев за ISBN и ЦИП надлежним институцијама (оба податка се добијају најдуже за два дана), а такође упути захтев за понуду потенцијалним штампарским предузећима. Код ње се већ више месеци налази рукопис зборника, који садржи и елементе (податке) за поменуте захтеве. Рукопис је у ниској резолуцији (како би могао да се шаље обичном е-поштом). Податке о ISBN-у и ЦИП-у, као и називу штампарије, проследићу тиму који је преламао књигу. Чим унесе тражене допуне „преламачки“ тим ће припремити верзију с вишом резолуцијом потребном за штампање. Та верзија ће промптно (мојим посредовањем) бити прослеђена Сектору за издавачку делатност. Ту верзију (на CD-у) Сектор може онда да уручи штампарији која је дала најповољнију понуду.

Верујем да Председник има интелектуални и морални капацитет да удовољи мојој молби, тј. да безодвлачно предузме потребне мере да зборник што пре угледа светло дана[14], и да тиме заустави, овим поводом условљено, опадање угледа САНУ у јавности[15].

Тиме би била стављена „ван снаге“ и најважнија реченица Председниковог ОБАВЕШТЕЊА: „Такође је закључено да издање које би требало да уследи након његовог одржавања, треба да прође кроз пуну процедуру предвиђену правилима САНУ.“

Јер, као што то врло добро зна Председник и сви чланови Одељења друштвених наука, „издање“ је прошло потребну процедуру (једногласном) одлуком Одељења друштвених наука донетом на скупу ОДН-а почетком марта ове године да се предметни зборник штампа. Ту одлуку не може да поништи ни жалосно-смешно циркусирање академика Косте Чавошког и Ал. Ђ. Костића, ни њихова незаконита ex post „хипер-рецензија“ зборника. Никакви трикови ни морбидна машта академика Чавошког не могу да спрече штампање зборника о Космету с грбом САНУ, као што није успело цензурисање одржавање скупа о КИМ, упркос трогодишњим грчевитим (и непринципијелним) напорима да се Оцић спречи у његовој „непријатељској“ работи критике Костићевог става о Косову и Метохији[16].

Академик Часлав Оцић (Фото: Зоран Илић/РАС Србија)

У очекивању Ваше конструктивне одлуке
с дужним поштовањем
срдачно Вас поздрављам

Часлав Оцић, ред. члан САНУ

У Београду, 24. септембра 2022.


[1] Опширнији коментари (с одговарајућим референцама и документацијом) наћи ће се у широј верзији мог апела Председнику САНУ.

[2] Ко је био присутан, ако је сeдница била on-line?

[3] Колико је чланова ИО пратило (а колико их је бојкотовало) овај скуп? Колико сам успео да приметим – била су присутна само двојица: 1. генерални секретар академик Зоран Кнежевић скупу је присуствовао десетак минута (тачнијe по завршетку Председниковог Уводног слова /од једне странице текста/ напустио је скуп) и 2. сâм Председник САНУ, академик Владимир С. Костић, који је десетак минута после Кнежевића демонстративно срдито (без икаквог повода) хинећи увређеност, напустио свечану салу САНУ, односно научни скуп о КИМ. Коме је била упућена ова порука дистанцирања Председника САНУ (а тиме и САНУ) од овог скупа у САНУ о Космету? Имајући у виду Председников научно неутемељен и противуставни став којим Костић од 2015. подржава независност Косова, могло би се с високим степеном поузданости утврдити коме он упућује поруке о дистанцирању Академије од скупа о КИМ чијем организовању се он (у оквиру Академијског одбора за српско питање) готово три године опирао, а после дистанцирања и од Зборника, чије излажење, ако не може овог тренутка да забрани да, разним („процедуралним“) смицалицама – манипулишући, између осталог, и академицима Костом Чавошким и Ал. Ђ. Костићем – одлаже ad calendas graecas). Истим „силама“ обраћа се Председник и констатацијом „да на њему /скупу/ није узео учешће ниједан члан САНУ осим организатора (што је посебно индикативно)“. Зашто се нико од 33 члана Академијског одбора за српско питање и нешто мањег броја чланова Академијског одбора за Косово и Метохију није одазвао вишекратном позиву иницијатора и организатора научног скупа о Космету да на њему учествују?

[4] Не знам на шта Председник мисли када говори о провокацији. Претпостављам да је реч о следећем: по завршетку његовог уводног слова, уручио сам Председнику украсну шољу на којој је писало: „Тамо где најјаче сунце сија, тамо је Косово и Метохија“. Тај ручни рад су деца Грачанице (преко хуманитарне НВО „Радост на дар“) поклонила Председнику САНУ у знак захвалности што је омогућио да се о њима (и о свима који данас на КИМ-у живе) и њиховим егзистенцијалним проблемима озбиљно, научно, разговара под кровом Српске Академије. Председник Костић је реаговао осорно, најпре узео шољу (мрзовољно прогунђавши: „а што ми то ниси дао у мом кабинету“), тутнуо шољу у руке збуњеном проф. Џелетовићу који је стајао ту у близини. Остатак те сцене спада у театар апсурда … О томе можда нешто више неки други пут.

Часлав Оцић: Сви у САНУ да се изјасне о Костићевој изјави о Косову

[5] На кога се ово односи? На „дискутанте“ чланове Председништва или на учеснике научног скупа о Косову и Метохији који је, поред изузетно квалитетних саопштења, обиловао и веома аргументованом – плодотворном (и конструктивном) – дебатом на крају скупа (узгред, том делу скупа није присуствовао ниједан члан Председништва САНУ).

[6] Ко је оценио? Може ли Председник да наведе бар једно име, односно бар један аргумент (или контрааргумент) који су изнели ти „оцењивачи“. Или Председник мисли да су довољне одбранашке бирократске флоскуле (јер, „знамо ми њега!“, „он вређа Председникову децу“; изјава академика Пилиповића на суду 15. септембра 2022, као доказ да је Оцић „никакав, тј. лош“ научник).

[7] Опет питање: На кога се ово односи? На „дискутанте“ чланове Председништва или на учеснике научног скупа о Косову и Метохији? Без обзира на кога се ово односило, поставља се једно, још важније, начелно питање: ко може некоме да дâ или да „одузме право да слободно мисли“. Наивно сам веровао да је то „природно“ право, међутим ружна и тужна пракса у САНУ у последњих 6–7 година снажно је уздрмала ово моје схватање. Наиме, понашање Председника САНУ као апсолутног интелектуалног и моралног арбитра који повремено излива своју милост на поданике академике и дозвољава им да слободно мисле и организују научна истраживања (и научне скупове) само под условом да мисле као он. Ако то није случај, онда преки суд доноси беспризивну одлуку да „слободни мислилац“ „злоупотребљава форум за понављање познатнх ставова о којима су се одредили релевантни органи САНУ“. А ово „релевантни органи САНУ“ читајте као ПРЕДСЕДНИК САНУ, јер се у САНУ од средине 2017. на Председништву СВЕ одлуке доносе ЈЕДНОГЛАСНО. Дакле, Председник је одлучио да САНУ дише само једним плућним крилом (што значи да ће врло брзо морати на респиратор; на респиратору је већ Одељење друштвених наука) иако је и другу Маоу било јасно да је „боље ходати на две ноге него на једној“. Свака критика Председникових ставова (пре свега оних о Косову и Метохији) тумачи се као напад на његову личност и/или као борба за власт. А они који га „не воле“ и нису за његов трећи мандат, они су „непријатељи“ САНУ. Одскора је број тих непријатеља нагло порастао, како се приближавају избори за председника САНУ. Дакле, на списку непријатеља нису више само академици Баста и Оцић. Нови ривали за председнички мандат (као и они који немају никаве владалачке, понајмање тоталитарне, аспирације) етикетирани су као непријатељи који гоњени „инстинктима карнивора, … у лов крећу било појединачно или организовано, у групи, у простору неконтролисане псеудотранспарентности.“ (!!!). (Из говора Председника САНУ одржаног на Дан Академије 19. новембра 2019; цео говор објављен је у двонедељнику Сведок)

[8] Некима је забрањено, а неки и иначе ништа не раде („безделници“), иако су чланови разних одбора који у средишту свога интересовања имају (и) Космет. Они функционишу у тим радним телима Академије као гласачка машинерија која има једино за циљ да спречи оне који нешто раде. То је можда мањи проблем у односу на чињеницу да се појављују зборници с Академијиних научних скупова у којима нема ниједног прилога академика. Тако је пре неки дан (у издању Председништва САНУ, иако на корици стоје имена двају издавача; САНУ и Филозофски факултет Београдског универзитета) изашао волуминозан (455 страна) зборник (ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА, уредник Ненад Цекић, Београд 2022) у коме нема ниједног аутора-академика; чак је и уредник „са стране“. Нисам приметио да се Председник Академије дистанцирао од тог зборника због тога што „на њему није узео учешће ниједан члан САНУ“. И не само то: садржај Зборника одражава само делимично садржај научног скупа из 2020. године на исту тему. На самом почетку уводног слова (Филозофија и наука: један скуп и једна књига) проф. Цекић, уредник књиге, констатује: „Књига коју имате пред вама, Филозофија и наука, није рутински ‘зборник радова с научног скупа’. Два су разлога за то. Прво, конференција није била рутинска. Друго, радови су посебне студије настале након конференције, и то на основу теза изнетих на конференцији.“ Слажем се с оваквим приступом и често сам га практиковао – на округлим столовима, брејнсторминзима, па чак и научним конференцијама. Научни скуп о КИМ одржан у САНУ 25. фебруара 2022. године, међутим, не припада том жанру – њему су претходила озбиљна научна истраживања и на њему су представљене финалне верзије фактографски документованих и продубљених вишегодишњих анализа. Зато чуди покушај Председника САНУ да се зборник са скупа од 25. фебруара 2022. не штампа, због тога што „садржи два рада чији аутори нису присуствовали научном скупу“: реч је о раду Душана Мркобрада који је у време одржавања скупа био тешко болестан (и преминуо је неколико дана после одржавања скупа) и прилогу Сандре Давидовић која је била у то време ангажована на њујоршком Колумбија Универзитету и која због короне није могла да дође у Београд). Пристао сам одмах да се та два рада изоставе, иако су њих презентовали други учесници скупа читајући резиме („тезе“, рекао би можда проф. Цекић) њихових радова. При томе, Председник САНУ ме је оптужио да сам, читајући дужи текст него што је Мркобрадов резиме, фаворизовао Мркобрада у односу на Давидовићку (!!!). Тај „игроказ“ извођен је на седници Академијског одбора за српско питање (чији председник је академик Костић) под тачком расправе о успешности скупа о КИМ неколико дана после скупа о Космету. „Игроказ“ се завршио следећим „дијалогом“:

Оцић: „Тај ‘вишак’ сам узео из самог Мркобрадовог рада“.

Костић: „А зашто тај, зашто не неки други. Због тога зборник не може да буде штампан, прекршена је процедура. Тачка!“

Оцић: „Али ја сам се сложио да се ова два рада изоставе из Зборника?“

Костић: „Можеш да објавиш зборник с Мркобрадовим радом само ако од њега прибавиш писану сагласност за објављивање (!?)“. После овакве сугестије, запитао сам се да ли то значи да Председник Академије верује у комуникацију с мртвима.

Да ли се сироти Мркобрад који је већ више од месец дан почивао на једном сеоском гробљу у Црној Гори, народски речено, „превртао у гробу“? Не знам. На срећу, постоји у Академији неко КО СВЕ ЗНА.

[9] Ко је мерач те проблематичности? Која мерна скала је коришћена? Где је произведен предметни дозиметар? У земљи? Увезен из иностранства? Из које земље? Бугарске или Албаније, можда? Да ли уопште има смисла реаговати на овај говор мржње било каквим питањима, па и ироничним?

[10] Дирљиво! Дирљиво и лицемерно, посебно ако се имају у виду напори Председника и неких чланова Академијског одбора за српско питање да на седницама АОСП-а током две и по године спрече организовање научног скупа о КИМ. Између осталог, Председник је укинуо Одбор и убрзо основао нови у који је именовао 18 чланова (за које нисам сигуран да имају – сви скупа – један рад на тему: „српско питање“, а члан тог Одбора није, на пример, академик Крестић, али ће као председникови пријатељи, а тиме и пријатељи Академије увек гласати како он каже). Њихова улога гласачке машинерије савршено функционише у анократском систему личне владавине Владимира С. Костића. (Шта је анократија? Види: https://en.wikipedia.org/wiki/Anocracy)

[11] Шта се крије иза ове немуште формулације? Није ми јасно шта је „песник“ хтео да каже, а нисам сигуран ни да је то јасно члановима Председништва. Оне којима је јасно, молио бих да ми у писаној форми то појасне.

[12] Какву је, на пример, дао новинар Политике у прилогу од пола стране овог угледног листа неколико дана после одржаног скупа (Димитрије Буквић, Неодрживост самопроглашене независности Космета, Политика, 28. фебруар 2022; https://www.politika.rs/scc/clanak/500764/Neodrzivost-samoproglasene-nezavisnosti-Kosmeta). Буквићев чланак, под нешто измењеним насловом, пренет је у низу средстава информисања и на друштвене мреже. Између осталих, објавио га је и портал Нови стандард (https://standard.rs/2022/03/02/d-bukvic-okrugli-sto-sanu-i-neodrzivost-drzavnosti-kosova/), као и портал Стање ствари (https://stanjestvari.com/2022/03/02/neodrzivost-samoproglasene-nezavisnosti-kosmeta/). Узгред, Стање ствари је 24. априла 2021. у целини пренело електронско издање зборника САНУ и косовско питање. Сто педесет докумената, ур. Часлав Оцић, Београд 2021, 518 стр. (https://stanjestvari.com/2021/04/24/sanu-kosovsko-pitanje/). Тај зборник је својеврсна (црна) хроника вишегодишње борбе да се у САНУ организује научни скуп о Косову и Метохији, као што је ово писмо исечак из својеврсне црне хронике борбе да се зборник радова о Косову и Метохији објави, односно забрани.

САНУ и косовско питање (сто докумената, ур. Часлав Оцић)

[13] Ево шта, у својој колумни за амерички Њузвик, о лидерском нарцизму пише израелски психолог Сем Вакнин (Samuel Vaknin), аутор књиге Narcisism: „Нарцистички лидер више воли сјај и гламур добро организованих илузија него напор и методичност стварних достигнућа. Његова владавина је сва од огледала и дима, лишена је суштине, састоји се од пуког спољног привида и масовних илузија.(/https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2865373/psiholog-o-vodji-narcisu-evo-kako-je-to-patoloski-voleti-samog-sebe/).

[14] Свако одуговлачењe са штампањем овог Зборника директно штети државним и националним интересима, односно настојањима да се сачува територијална целовитост Србије.

[15] Покушај цензуре зборника о КИМ већ је регистрован у јавности. Види, на пример: https://sedmasila.rs/dobra-a-nepozeljna-knjiga/, 2. https://www.nedeljnikafera.net/dobra-a-nepozeljna-knjiga-akademika-sanu-caslava-ocica/, 3. https://sedmasila.rs/dobra-a-nepozeljna-knjiga-2-glavne-demografske-i-ekonomske-promene-na-kosovu-i-u-metohiji-u-prve-dve-decenije-21-veka/, 4. https://sedmasila.rs/dobra-a-nepozeljna-knjiga-3-stvaranje-mita-i-tereta-tako-da-aktuelna-vlast-treba-da-nas-spase-i-preda-deo-srbije/. Итд.

[16] Било би занимљиво истражити колико је Костић у том ставу „свој“ (оригиналан) а колико је надахнут идејама Mister D. Serwer-а (албанског лобисте из САД) и gospon D. Hudelist-а, публицисте из Загреба, на привременом боравку у Београду, иначе Костићевог (екс?) саветника за медијску стратегију САНУ, аутора, између осталог, књига: Kosovo – Bitka bez iluzija, Zagreb 1989; Tuđman: Biografija, Zagreb 2004; Moj beogradski dnevnik: Susreti i razgovori s Dobricom Ćosićem, 2006–2011, Zagreb 2012; Rim, a ne Beograd (Promjena doba i mirna ofanziva Katoličke Crkve u Hrvatskoj u Titovoj Jugoslaviji 1975–1984), Zagreb 2017. (https://www.vecernji.hr/premium/darko-hudelist-vucic-je-moj-politicki-projekt-znatno-sam-utjecao-na-to-da-postane-lider-srbije-1526111/komentari). Остаје отворено питање: колико је председник Костић self-made man а колико политички пројект?



Categories: Разномислије

Tags: , , , ,

Оставите коментар