Александар Фатић: Мегатона

Стара изрека да „неправда вапије према небу за осветом“ показује се неумољиво истинитом. Нови свет, ново нормално, у коме нема добра и зла, у коме нема мушког и женског, логиком своје антихуманости стреми масовном уништењу

Извор: Православие.ру

У подножју старог, разгранатог дрвета неправде, деценијама се расцветавало оно што из неправде произлази: опасно, разнобојно, вриштеће, на све начине напред-грабеће лудило. Док смо ћутали, дрво је расло, а међу његовим корењем бубрило је зло у стотинама својих облика: не само грех, не само смрт, не само злочин, него сам идентитет, само језгро нормалности, јели су црви.

И уместо да болесно, црвљиво дрво падне, суво и беживотно, ово болесно, малигно дрво бацало је заметке свуда по башти овог живота, а понајвише по правди. Они који су дужни да правду негују и чувају највише су је газили. Узимали су нам децу на божјој правди, отимали нам основна права и слободу, трговали туђом срећом за ситне, бедне привилегије.

Александар Фатић: Бешчашће у судству је најгоре бешчашће

Највеће зло у једном друштву је прљава тога, прљави судија. То је то зло које је расло у хладу прљавих, некомпетентних правних факултета, прљавих власти више генерација, у хладу грана које је породило дрво неправде и зла. Данас се о исходу неправде, која се у малом друштву осликава у беди судијског позива, све више говори у револуционарним терминима.

Она Крлежина замрачена балканска крчма у којој се гаси светло а онда севају ножеви данас је цела Европа. Потонула у медиокритетство, у глупост, скривена иза лепо негованог тена неколицине монструозних глупана који њоме управљају, она нас води ка новом библијском потопу, овога пута не водом, него мегатонама нуклеарног оружја. Европа чији „шеф дипломатије“ даје расистичке изјаве на Колеџу Европе, називајући Европу „баштом“, а неевропске земље „џунглом“, исти човек који позива на „уништење руске војске“, и који је у Србији за шефа делегације поставио сличног себи, који хвали криминално судство, не може се суочавати ни са чим добрим, промовишући глупост, декаденцију и зло.

Разлози за ово страшно стање су морални и духовни. Сви смо томе допринели својом индиферентношћу према неправди. Стара изрека да „неправда вапије према небу за осветом“ показује се неумољиво истинитом. Нови свет, ново нормално, у коме нема добра и зла, у коме нема мушког и женског, у коме нема правде и неправде, него је све „социјални конструкт“, све фиктивно и самим тим порециво и лако оскрнављиво, логиком своје антихуманости, како се чини, стреми масовном уништењу.

У том масовном уништењу, као и у свим великим ратовима, конституисаће се нека нова, револуционарна правда. Шта ако она укључи примарно бављење прљавим тогама и људима који су своје друштвене позиције номинално усмерене на заштиту правде користили за бестидну промоцију неправде? Шта ако након мегатона по Европи запиште они који више немају ништа да изгубе? Шта ако почне лов на корпоративни капитал и политичку моћ коју он плаћа на начин на који се то дешава у револуцијама?

Духовна хајдучија: Кликери у космичкој прашини

Ако одјекну мегатоне, одјекнуће у рубним крајевима Европе и ратни зов угњетених и сплет револуција ће се покренути паралелно са уништењем корена дрвета релативизације и нихилизма које тренутно цвета у срцу Европе.

Св. Ава Јустин и Св. Владика Николај су говорили да је Европа извор ничеанског превредновања добра и зла. Али ничеанско разумевање иде даље и предвиђа „рушење идола“, предвиђа оно што је Ниче сматрао конструктивним уништењем структуре поретка заснованог на декаденцији.

Опрема: Стање ствари

(Страница Александра Фатића, 18. 10. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

3 replies

  1. Odlican i odlucan, bez zamagljivanja, lazne paznje, straha od „govora mrznje“, tekst! Mi smo dovde dosli izbegavajuci da odlucimo, birajuci manje zlo, cime smo dosli do velikog zla, a jos smo i istrenirani da biramo zlo – manje ili vece, „stavljajuci u stranu programske razlike“, cime se politika svela na licne uvrede i afere, bez programa i ideja. Opozicija-nekome postoji svuda i u Severnoj Koreji, opozicija-necemu postoji samo u istinskoj demokratiji, kada postoje politicki programi i bira se po njima.

    7
    2
  2. Pravda. Krivda.

    Sveta. Osveta.

    Na današnji dan 22.10.1912 godine Prištinu oslobađa Treća Srpska Kraljevska Vojska na čelu sa đeneralom Božidarom Jankovićem.

    Barjak Srpske Slobode u Prištinu unosi posle 523 godine Drugi Bataljon Drugog Pešadijskog Puka Knjaz Mihajlo iz Srpske Moravske Kraljevske Divizije.

    Srpski narod u Prištini je dočekao Srpsku Oslobodilačku Vojsku sa pesmom i veseljem.

    Narod Srpski je klečao i plakao od sreće pred prvim Srpskim vojnicima i konjanicima.

    Srpskim Kosovskim Osvetnicima.

    Turci Osmanlije potučeni do nogu u panici beže u Lipljane.

    Dva dana kasnije 22.10.1912 godine jedinice Prve Srpske Armije u silovitom napadu Oslobađaju Kumanovo i proteruju Tursku Vardarsku Armiju Zeke paše.

    Turci Osmanlije se panično povlače prema Bitolju.

    Najveći teret borbi i zasluge je primila na sebe Dunavska Srpska Divizija na čelu sa komandantom Milošem Božinovićem .

    Šest godina kasnije 30.10.1918 godine
    NESTALA je Turska Osmanlijska Carevina i
    NESTALA je Austrougarska Katolička Monarhija.

    Danas je 90 godina od OSLOBOĐENJA Srpskog Svetoga Kosova i Metohije.

    Danas je 33 godine od OKUPACIJE Srpskog Svetoga Kosova i Metohije.

    Srbi i Srpkinje su prošli put čekali 523 godine na PRAVDU.

    KRIVDA je opet na Srpskom Svetome Kosovu i Metohiji.

    PRAVDA POBEĐUJE.

    Sveta SRPSKA zemlja traži O-SVET-LJENJE.

    Dogodine u Prištini i Prizrenu.

    17
  3. Србија краљевина-Филип и Даница Карађорђевић…Патријарх у Пећи….Персонална унија са БиХ…Довиђења друже Тито и поглавниче Павелићу ….

    8
    2

Оставите коментар