Протојереј Андреј Ткачов: „Према новим обавештајним подацима“ – УПЦ никад није имала везе с Московском патријаршијом

На антиминсу свештеник врши најцентралнију свештенорадњу – хлеб и вино се преображавају у Тело и Крв Господа нашег. И 363 године на антиминсима Митрополије УПЦ писало је име московског Патријарха

Протојереј Андреј Ткачов (Фото: Sputnik/Кирилл Каллиников)

Порука Епископа Јоне (Черепанова):

„Важна вест. Данас, током целоноћног бденија, наш Предстојатељ, Његово Блаженство Митрополит Онуфрије, освештао је новоштампане антиминсе. У њима се не помиње московски Патријарх.“

†††

Дуго нам није давала мира ова журба Митрополије УПЦ са масовном заменом антиминса. Кад разведена хистерична жена на свакој групној фотографији исече или префарба лице свог бившег мужа, то се још увек може разумети. Али ми (по свим спољашњим знацима) имамо посла са угледним брадоњама.

Просечни грађанин много се мање разуме у антиминсе него у нове криптовалуте. Што се онда нервираш?

Сложили смо се да је ово „ликвидација сведока“. На антиминсу свештеник врши најцентралнију свештенорадњу која постоји на кугли земаљској. Хлеб и вино се преображавају у Тело и Крв Господа нашег. И 363 године на овим антиминсима писало је име московског Патријарха.

Али – „према новим обавештајним подацима“ – од 27. маја 2022. године ми никад нисмо имали везе са Московском патријаршијом.

А овде, на најважнијем месту, црно на бело је записано да смо имали, и притом директне. И још ту стоји потпис владајућег епископа, да нико не би имао никакве сумње.

Зато су одлучили да расходују главне сведоке теофанијског фалсификата.

Обазривим елементима нудимо новчану награду за стари антиминс (писати у личној поруци).

Антиминс УПЦ из 2003. где на почетку пише да је по „благослову патријарха московског и све Руси“ (Извор)

А за оне који одбијају да убију „живог сведока“ – наше заједничке молитве и Божија благодат, „која исцељује немоћног и испуњава осиромашеног“…

Наслов и опрема: Стање ствари

(Телеграм канал о. Андреја/Искра, 30. 9. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Знао сам епископа Јону још као намѣсника једног манастира, кад нам је 2008. био домаћин на православном фестивалу у Киѣву… Виђао га поврѣмено и годинама каснѣје у Бѣлорусији, Русији… Врѣдно је радио с омладином, с (бѣло)руским колегама био је и оснивач тог фестивала, којим је годинама у све три земље, па и шире, демонстрирано јединство руског православља… Завидѣо сам Украјинцима на тако прѣгорном и младом, а образованом епископу… Сви покушаји организатора да у СПЦ заинтересују нѣког епископа да им се придружи, пали су у воду – њима се фућкало на религиозне потрѣбе српске омладине колико и на послове руске сабраће. А Јона је са својима, сад већ архиепископ Обуховски и викар украјинског митрополита, наставио истим путем и послѣ 2014. године.

    Прѣтпрошле године сазнао сам да је еп. Јона оболѣо од короне, са читавим својим манастиром. Срѣћом су се брзо излѣчили, наставили да служе.

    И сада овај суноврат…

    Мѣсецима уназад сам већ начуо нѣке гласине, али нѣсам желѣо да их провѣравам… надао сам се да су то само гласине. Болно је и тешко, чисто људски, суочавати се с таквим стварима. А свештенство и вѣрујући УПЦ Московске Патријаршије у Киѣву живѣли су под притиском и у доба привидног мира. Упади у њихове храмове и прѣмлаћивања нѣ бѣху никаква рѣткост.

    Прочитавши чланак, прочитах још један, тамошње друштвене мрѣже… Ником нѣје јасно шта би са човѣком. Жалосно. А за нас и поучно.

Оставите коментар