Одједном фасцинирани укро-бранитељима, британским генералима и америчким спутњицима, мудрују и ужурбано по мрежи шире најподлије и најофуцаније западњачке фразе о неопростивим руским слабостима
Желидраг Никчевић (Извор: Снимак екрана/Јутјуб)
Добри су ми ови тобоже пријатељи и савезници који пола године тобоже навијају за Русију, и чак су помало љути што специјална операција иде споро, што се руска војска необјашњиво мучи са (40-милионском, од НАТО-а до зуба наоружаном) Украјином, а први руски неуспјех на (сићушном) дијелу фронта једва дочекаше да преокрену ћурак наопако.
„Па да, од самог почетка то ништа није ни ваљало…“.
Одједном фасцинирани укро-бранитељима, британским генералима и америчким спутњицима, мудрују и ужурбано по мрежи шире најподлије и најофуцаније западњачке фразе о неопростивим руским слабостима.
Све тужиоци, све стручњаци, све борци за истину и правду, а у ствари спремни да подрже само онога ко им се у датом тренутку, рецимо у ова два-три дана, у околини Харкова, учини јачим.
Па како би, и за кога, навијали у првим годинама Другог свјетског рата? Какве би тек тада руске слабости мудро констатовали, колико дуго би издржали да против непобједивог Хитлера буду на руској страни?
Сивков: Украјинци су код Балаклеје направили грешку због које су Немци изгубили Курску битку
Да их утјешим, а можда и мало забринем, цитираћу само кратку јучерашњу изјаву Александра Ходаковског, команданта батаљона „Восток“:
„Украјина још није схватила, као ни остатак Запада, да је ова локална побједа почетак њиховог глобалног пораза. Без овог нашег неуспјеха, предсједник никад не би увидио оно што су годинама покушавали да од њега сакрију. Окидач је активиран – почињемо да радимо.“
Допуна наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Kakva neravnoteza u tekstu izmedju „prposnog“ pocetka i zakljucka sa „predsednik nije znao“ (a sto je verzija: „Milosevic je genije, ali ima lose savetnike“ (a sto je verzija: „Mira je kriva za sve“ (a sto je verzija: „Hitler nije znao, sve je uradio Himler“))). Elem, kada ratujete za goli zivot, a to nazovete „specijana operacija“ i hvalite se kako Moskva zivi kao da nema rata, ne treba vam nikakvo „strucno“ znanje. Mi bi, barem, to trebalo da znamo, sve smo prosli!
Nisam poredio Milosevica i Hitlera, vec stepenovao argumet neznanja koji je karakteristican za uredjenja sa svemocnim liderom koji uvek imaju moc, ali se ispostavi ne i znanje. I, neko misli da je to opravdanje, ustvari je najgora kombinacija – neznanje, a svemoc! Ova veza je bitna i za ekologizaciju prirode, ali ste zbog ovolikih minusa kaznjeni time sto necu objasniti kakva je i kakve su veze sa tehnikom, istorijom, globalizmom i suverenitetom :))))) To je, inace, nesto najnovije sa filosofskog fronta, a sa cijim posledicama cete se svakako upoznati, pobedio Zapad ili preuzeli Rusi i Kinezi!
@Срдити Тужни Макса
Не постоји комбинација незнања и свемоћи — из простог разлога јер свемоћних нема, што полако уче и најарогантнији међу најјачима на Западу док им се „санкције“ (еуфемизам за економски глобал тероризам) обијају о главу.
Такође, на другом крају спектра, имамо непријатан пар (све)знања и немоћи — карактеристика већине коментатора на СтСт :)))) То је још гора комбинација!
Верујем да је код ВВП-а у садашњим околностима на делу једна дозирана првопоменута варијанта, делимичног знања и огромне моћи, тако да ни поређење са СМ („тужном сламком међу вихорове“) не стоји.
Изгледа да сте у аргументима оманули барем колико и Руси у последњих неколико дана у околини Изјума. :)))) Али, то би требао бити довољан разлог да ипак читалаштву СтСт не ускратите најављену ширу анализу :)))
Шалу на страну потпуно, али у местима одакле су се руске снаге повукле сада је масакр над недужним цивилима и масовно иживљавање украјинских хиперусташа 21-ог века. Ово је горка пилула, али у рату па и у СВО, аритметика војног интереса је безосећајна на чињеницу да иза бројева стоје људи, па са истом равнодушношћу броји (пре)живе(ле) и оне који допадоше гроба…
Није суштина у изгубљеним кв.км., мада ствар психолошки не изгледа нимало пријатно када ти избију на границу. Показало се да Русија нема довољно људи за фронт од неких 2000 км. дужине, да није темељито разорила инфраструктуру, нарочито саобраћајну. Последица је повећана ватрена моћ Укра, релативно лако пребацивање и прегруписавање снага и прелазак иницијативе на украјинску страну. Међутим, Русија може увек да крене у континуирано разваљивање, а као крајње средство ту је нуклеарно тактичко оружје. А то да ли су и шта крили од Кефала, не може да буде никакво оправдање. Има власт, а уз њу иде и одговорност.
Стаљин би пострељао шефове обавештајних служби,генерале који нису предвидели офанзиву,њихове пшопродице негде ну неко село на Чукотки и решена ствар.Сумњам да би после такве лекције било неспремности.
@Don Quixote
Citao sam vise puta Vas komentar i nisam nasao neki kopliment za mene, stavise ono o „sveznajucim“ mirise na uvredu, a jos nije uminula bol od one uvrede u komentaru o „Berdjajevu“, kada ste me ugurali u „neki“ :))))) Zato ostaje kazna, a o cemu se radi, videcete za desetak godina, kada dodju da Vas hapse zbog nezalivanja sanseverija!
Putin moze da odluci sta hoce, a sta zna je drugo pitanje. U toj rupi izmedju Putinovih moci i znanja sluze (luce sluz) likovi poputu Sojgua, Rogozina i skoro cele Jelcinove ekipe.
„Mad Blue Max“ je kombinacija dva filma „Mad Max“ i, meni mnogo drazeg, „Blu Max“ o nemackim pilotima u I svetskom ratu i pomalo musko-zenskim odnosima!
@Mad Blue Max
Превише паметовања захтева или преправљање чињеница или доводи до испољавања њиховог непознавање. За казну 🙂 ћу посолити памћење малом исправком: никад се није говорило да каплар није био обавештен а да су помоћници све (погрешно) урадили, него да се каплар превише мешао у генералски посао (ако је тако, добро је по све нас (пре)остале да нису остварили бољу међусобну сарадњу, каплар и генерали, јер то би значило да би били још смртоноснији).
Но, дођосмо до поређења садашњих ситних и нејасних и прошлих јасно великих, иако веома лоших, тешких дешавања, а до занемаривања неких садашњих, јасно великих дешавања, иако неизвесних по питању окончања и шта ће коме донети а шта однети.
@Гневни а Тужни Макса
Одмах да Вас разуверим у погледу (привида) „мириса“ на увреду због речи „свезнајући“. Свака помисао на Вас је била апсолутно искључена из повећег скупа СтСт коментатора који тај епитет заслужују у шаљивом (нећу да кажем дерогативном) смислу. Тако да Вас молим да останете спокојни, чак упркос и чињеници да није било експлицитних комплимената. :)))
Комплименти нису лака работа — захваљујући једном Ваљевцу који је овде поставио превисок и пребогат језичко-стилски стандард. У поређењу са његовим, сваки други комплимент је само бледа, сува, безизражајна карикатура у покушају. Тако да се ја усуђујем тек толико да кажем да остајем скромни читалац и искрени поштовалац Ваших философствујућих написа, задржавши слободу да се понекад осврнем на неки њихов детаљ (ово кажем озбиљно, а следећи „смајли“ је ту да се све узме са опуштајућом лакоћом :)))
Него, осврнуо бих се (и) на тврдњу Раје (или Паје?) да је каплар превише наметао своје виђење генералима, што је врло позната тема.
Треба бити опрезан са прихватањем исте, зато што се њом до неке мере оправдава потпуни крах немачке солдатеске.
Још важније од оправдавања њиховог пораза је, да се тиме истовремено умањи значај, обим и убедљивост Совјетске победе и анихилације Вермахта.
Хитлеров диктат генералима, је чак постао филмски стереотип што указује на могућност да је то само после-рата смишљена пропагандна нит.
Овде бих спомену само САД. Њихово државно школство и Холивуд су важнн модулатори перцепције историје и стварности код млађих нараштаја. На пример, просечни (што ће рећи необразовани, каквих је 99%) амерички средњешколац је убећен да се Други Рат водио (само) на Тихом Океану, и да је 1944-те САД спасила Европу искрцавањем у Нормандији. Логори су ослобођени, Хитлер је побеђен, али је Стаљин представљен као највећи злочинац у историји…
Требало би да је утицај бившег сликара и каплара на конкретне војне одлуке историографски добро проучен. Претпоставио бих се да је био не више него маргиналан. Ако неко зна поуздану референцу на извор — било би корисно да је саопшти.
А за ВВП-а свака добра жеља и успех на путу ка победи — јер како 22-јуна 1941-ве рече Молотов: „…наше дело правое, враг будет разбит, победа будет за нами“.
@Don Quixote
„Него, осврнуо бих се (и) на тврдњу Раје (или Паје?) да је каплар превише наметао своје виђење генералима, што је врло позната тема.“
Ето баш се потрефило да је један од аналитичара које пратим баш пре неки дан објавио чланак на ту тему; једино што га није писао сам, него га је писао гост.
Аналитичар је Лери Џонсон, кога је интервјуисао Александар Павић пре неколико недеља. Тај одличан интервју можете погледати овде: https://www.youtube.com/watch?v=2Iq_mN3Hbqk&t=2s. Леријев сајт је https://sonar21.com/, такође одличан.
Чланак о коме говорим је овде https://sonar21.com/did-the-german-generals-play-us-for-suckers-by-helmholtz-smith/, и писао га је гост под псеудонимом Хелмхолц Смит, чије анализе Лери повремено објављује. Чланак има и додатне линкове, кога занима да истражује дубље.
Теза тог чланка је да су Американци све што знају о начину ратовања Совјетског Савеза научили од заробљених немачких генерала и пуковника, од којих су након II Светског рата тражили да опишу своја искуства на Источном фронту. А пошто су немачки официри хтели да се оправдају за изгубљени рат, за то правдање су користили три тврдње:
а) Хитлер није хтео да их слуша. Реалност: Хитлер их је углавном слушао, а и кад није, био је у праву у 50% случајева.
б) Руска зима. Реалност: руска стопала се смрзавају на истој температури као и немачка, али су Руси имали прикладнију одећу и обућу, машинерију, уља и мазива, све прилагођено хладноћи.
в) Руса је било много више. Реалност: Руса је било више, али ни близу толико несразмерно колико су Немци касније тврдили.
Оно што немачки официри нису смели и хтели да признају је да су Руси једноставно били бољи од њих; бољи планери, бољи стратези, боља тактика, боља логистика, већа ратна производња, боље маскирање и заваравање.
Хелмхолц Смит такође помиње два највећа америчка ауторитета за совјетску армију, пуковнике у пензији Дејвида Гланца и Џонатана Хауса. Гланц је члан Руске академије наука, а Хаус предаје војну историју на факултету америчке армије за штабне официре у Форт Левенворту у Канзасу. Имам њихову књигу „Када су се сукобили дивови: како је Црвена армија зауставила Хитлера“ https://www.amazon.com/When-Titans-Clashed-Stopped-Studies/dp/0700621210/ref=sr_1_1?crid=3JMRPSPF17Y9G&keywords=when+titans+clashed&qid=1663304114&sprefix=when+tita%2Caps%2C156&sr=8-1. 400 страна + 100 страна библиографије, густ текст, још увек је читам.
Гланц је написао читаву серију књига о совјетској армији и њеном начину ратовања. Човек енциклопедија у најбољем смислу речи.
@Марк Еугеникос
Захваљујем се на одговору и, како изгледа, одличним референцама. Сад треба наћи времена да се прочитају или барем прегледају :)))