Јелена Тасић: Борба за православне душе

Документ, за који у МПЦ јавно тврде да је само „препорука“ за Цариград, наводно није прихватио поглавар Православне охридске архиепископије којој је СПЦ 2005. издала Томос о аутономији

Јелена Тасић (Фото: Данас/Александар Вељковић)

После 55 година раскола, СПЦ је 5. јуна издала Томос о аутокефалности МПЦ. Тиме је, како закључују црквени кругови у Београду, окончан пројекат Брозове комунистичке власти на који тројица претходних поглавара СПЦ нису желела да ставе свој „зелени“ крстић, бринући о целовитости и будућности Цркве“.

Њихов актуелни наследник, патријарх српски Порфирије (Перић), који је на устоличењу преподобно тврдио да ће „ићи путем својих претходника“, одлучио се на „македонски црквени преседан“, тврдећи да „неће важити за друге делове СПЦ“.

Да није на челу Цркве која у кући има политички „косовски преседан“ од чије украјинске примене сада цео свет боли глава, можда би неко и поверовао да иза ултра брзог проглашења македонске аутокефалности заиста стоји дипломатска бравура поглавара СПЦ и његовог духовног оца владике бачког Иринеја (Буловића) у (не)канонској борби са Цариградом за православне душе у Северној Македонији.

Шта није у реду са овим Томосом? Све што је проблем и са Вучићевом косовском политиком – тајност, манипулативност, неодговорност, подложност спољним утицајима… У врху СПЦ спекулише се да је убрзано решавање аутокефалности МПЦ чиста политика и део пројекта „Отворени Балкан“. Иако се патријарх позива на саборске одлуке, високи црквени извори тврде да се „црквена скупштина“ 20. маја сагласила око начелне аутокефалије о чијим је детаљима Синод тек требало да се преговара са колегама у МПЦ, а не да „на бланко“ изда Томос, који је одмах постао „кућни“ и међуправославни проблем.

Овај документ за који у МПЦ јавно тврде да је само „препорука“ за Цариград, наводно, није прихватио поглавар Православне охридске архиепископије којој је СПЦ 2005. издала Томос о аутономији и дала на коришћење сву своју имовину у Северној Македонији, коју је пре два дана добила и МПЦ. СПЦ тренутно у некадашњој Јужној Србији има аутономију ПОА са нерешеним статусом на простору на ком је МПЦ сада добила аутокефалност.

„Црква се овако умножава, не дели се“, тврди патријарх Порфирије, док Цариградска патријаршија Томос из Саборне цркве у Београду осуђује као кршење вишевековног канонског поретка, тврдећи да само она издаје акт о аутокефалији. То отвара спорове на линији постојећег сукоба Фанара и црквене Москве око украјинског црквеног проблема који је већ поделио православни свет, што је изазов и за свеправославно прихватање тазе македонске аутокефалности, поготово са два томоса – из СПЦ и Цариграда.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 7. 6. 2022)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Dva tomosa o autokefaliji nisu nikakva novost i to nije izmislila SPC. Poljska pravoslavna crkva i Pravoslavna crkva u Ceskim zemljama i Slovackoj imaju tomose iz Carigrada i iz Moskve. Problem je dublji i svepravoslavni. Osim toga, na osnovu cega se tvrdi da poglavar Ohridske arhiepiskopije nije prihvatio dokument SPC? Jelena Tasic je, kao i obicno, tendeciozna kao i njen sarmantni ‘visoki crkveni izvor“ .

    5
    6

Оставите коментар